Evo, ja sam buduci student pa sam malo skepticna u vezi svega sto sledi... interesuje kako ste vi prosli kroz sve to? Novi grad, menza, prijatelji, odvajanje od porodice...i naravno koliko je dijabetes uticao na ucenje i uspeh na fakultetu?

Eh, u moje vreme...
Ja se nisam odvajala od kuće, tako da ti nisam baš od pomoći u tom smislu. Ali, dovoljno je da imaš jednu dobru drugaricu koja će ti se naći kad zatreba, pa ne moraš da brineš o tome kako ćeš se snaći. Ostalo sve ide samo po sebi... Dok se navikneš na raspored predavanja, novu hranu i kako dozirati za nju proći će neko vreme, ali čovek se brzo uhoda. Jednostavno - moraš da guraš dalje.
Čestitam i želim ti uspeh na faksu!

Sto se tice samog strebanja nema razloga da te diabetes ometa! Jedino ces morati da se prilagodis novom ritmu zivota, mozda nece biti lako u pocetku.. Vidi nedeljni raspored predavanja, pa pokusaj da se usemis sa obrocima.. Klopa u menzi uopste ne mora biti losa, uglavnom na meniju ima vise vrsta jela, pa bi trebalo da ti barem nesto od toga odgovara. Prihvati sve to kako novi izazov u tvom zivotu, pa da nam ovde za koju godinu dodjes kao dr.. mr.. sugargirl! Zelim ti svu srecu!

Dijabetes sam po sebi kod mene nije uticao nikako. Samo sam pao u nesvijest jednom, posto sam sedam dana pio, pusio, skroz slabo jeo i manje vise spavao po sat vremena dnevno (to prve sedmice u drugoj godini). Tada mi sam zaspao i secer mi je pao tako da sam morao u bolnicu sa hitnom.

Osim toga nije bilo problema.. zivio sam sam, cak bio i u drugim zemljama na razmjeni ali zivot se ne mijenja zbog toga, mislim, secer je isti svugdje.

Inace, nemas brige, jedi i zivi kao i do sada i UZIVAJ u tom vremenu. To su ti najbolje godine zivota, bukvalno i njih imas samo jednom u zivotu.

Moj burazer je sa sestica i sedmica presao na devetke i desetke odkako je dobio secer.