NAVODIM NAJZNAČAJNIJA STANJA KOD KOJI PRIMENA HIPERBARIČNE MEDICINE U KOMBINACIJI SA OSTALOM TERAPIJOM DAJE IZVANREDNE REZULTATE , SPAŠAVA ŽIVOT BOLESNIKU I SKRARĆUJE PROCES LEČENJA I SMANJUJE TROŠKOVE .
1. HITNA STANJA
• Arterijska gasna embolija
• Ronilačka bolest (Dekompresiona bolest , barotraumatska vazdušna embolija i drugo)
• Opekotine
• Trovanja CO, inhalacija dima i pare
• Nekrotizirajće infekcije mekih tkiva i gasna gangrena
• Naglo nastala gluvoća i/ ili šum u uhu
• Bellova pareza
• Naglo nastala slepoća
Dodatne informacije možete dobiti telefonom: 018 290-999
PRIMENA HIPERBARIČNE MEDICINE U URGENTNIM STANJIMA
-
barocentar
- Novi član
- Postovi: 11
- Pridružio se: Sre Nov 19, 2008 7:39 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Niš
PRIMENA HIPERBARIČNE MEDICINE U URGENTNIM STANJIMA
intermedic-hbo niš
-
barocentar
- Novi član
- Postovi: 11
- Pridružio se: Sre Nov 19, 2008 7:39 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Niš
[b]Hiperbarična medicina i urgentna stanja[/b]
Hiperbarična medicina i urgentna stanja
Danas, uglavnom, preovladava mišljenje, kod mnogih lekara, da HBOT treba koristiti isključivo kao terapijsku meru kod hroničnih stanja, i zato kod lečenja akutnih indikacija veoma retko pominju hiperbaričnu medicinu.
Koliki je efekat hiperbaričnog kiseonika može se videti iz sledećeg:vreme poluraspada ugljen-monoksida udisanjem vazduha na nivou mora iznosi 5,3 sati, dok udisanjem 100% kiseonika, takođe na nivou mora, iznosi 1,3 sata, da bi udisanjem 100% kiseonika na pritisku do 3 bar-a iznosilo 23 minuta
U urgentnim stanjima svaki gubitak vremena smanjuje šanse za preživljavanje, a u nastavku lečenja omogućava pojavu sekvela. ZATO JE KOD TROVANJA UGLJEN MONOKSIDOM (CO) i u veoma često kombinovanim trovanjima cijanidima i ugljen-monoksidom, od strane Evropskog udruženja za hiperbaričnu medicinu (EUBS-a) preporučuna primena HBOT kao sastavni deo lečenja.
Mozak koristi 20−25% ukupno utrošenog kiseonika u ljudskom organizmu, zbog čega smetnje u cerebralnoj cirkulaciji kiseonika doovode do hipoksiji, odnosno ishemiji. S obzirom na to da mozak ima velike energetske potrebe, a nema mogućnost stvaranja rezervi kiseonika, niti formiranja kolateralnog krvotoka, i zato je veoma osetljiv organ i produžena ishemija dovodi do nepovratnog gubitka neurona. Kako je hiperbarični kiseonik najefikasniji za uklanjanje hipoksije i ishemije, očigledna je opravdanost korišćenja HBOT kod svakog bolesnika sa povredom mozga.
Naveo sam samo nekoliko primera sa kojima se ne zatvara lista indikacija za primenu HBOT u urgentnim stanjima, te EUBS predlaže da se ona proširi i insistiraju da se broj akutnih indikacija dopuni kroz naučne studije i pozitivnu kliničku praksu.
Danas, SAD,Francuska, Kina, Rusija i Japan imaju najveći broj (oko 15.000) komora u upotrebi i te zemlje su najdalje otišle u njihovoj primeni.
Vreme je da na isti način i mi lekari ali i Ministarstvo zdravlja i FZZO Srbije razmotri mesto hiperbarične medicine i da prilikom zbrinjavanja raznih urgentnih stanja, hiperbarični centri preuzmu aktivnu ulogu u sklopu urgentnih i trauma centara, za šta ima puno opravdanja.
Danas, uglavnom, preovladava mišljenje, kod mnogih lekara, da HBOT treba koristiti isključivo kao terapijsku meru kod hroničnih stanja, i zato kod lečenja akutnih indikacija veoma retko pominju hiperbaričnu medicinu.
Koliki je efekat hiperbaričnog kiseonika može se videti iz sledećeg:vreme poluraspada ugljen-monoksida udisanjem vazduha na nivou mora iznosi 5,3 sati, dok udisanjem 100% kiseonika, takođe na nivou mora, iznosi 1,3 sata, da bi udisanjem 100% kiseonika na pritisku do 3 bar-a iznosilo 23 minuta
U urgentnim stanjima svaki gubitak vremena smanjuje šanse za preživljavanje, a u nastavku lečenja omogućava pojavu sekvela. ZATO JE KOD TROVANJA UGLJEN MONOKSIDOM (CO) i u veoma često kombinovanim trovanjima cijanidima i ugljen-monoksidom, od strane Evropskog udruženja za hiperbaričnu medicinu (EUBS-a) preporučuna primena HBOT kao sastavni deo lečenja.
Mozak koristi 20−25% ukupno utrošenog kiseonika u ljudskom organizmu, zbog čega smetnje u cerebralnoj cirkulaciji kiseonika doovode do hipoksiji, odnosno ishemiji. S obzirom na to da mozak ima velike energetske potrebe, a nema mogućnost stvaranja rezervi kiseonika, niti formiranja kolateralnog krvotoka, i zato je veoma osetljiv organ i produžena ishemija dovodi do nepovratnog gubitka neurona. Kako je hiperbarični kiseonik najefikasniji za uklanjanje hipoksije i ishemije, očigledna je opravdanost korišćenja HBOT kod svakog bolesnika sa povredom mozga.
Naveo sam samo nekoliko primera sa kojima se ne zatvara lista indikacija za primenu HBOT u urgentnim stanjima, te EUBS predlaže da se ona proširi i insistiraju da se broj akutnih indikacija dopuni kroz naučne studije i pozitivnu kliničku praksu.
Danas, SAD,Francuska, Kina, Rusija i Japan imaju najveći broj (oko 15.000) komora u upotrebi i te zemlje su najdalje otišle u njihovoj primeni.
Vreme je da na isti način i mi lekari ali i Ministarstvo zdravlja i FZZO Srbije razmotri mesto hiperbarične medicine i da prilikom zbrinjavanja raznih urgentnih stanja, hiperbarični centri preuzmu aktivnu ulogu u sklopu urgentnih i trauma centara, za šta ima puno opravdanja.
Procitajte detaljnije o hiperbaricnoj komori, kako deluje, kada se upotrebljava... Odlican tekst!!! http://* REKLAMA */Hiperbaricna- ... ontent.htm