Imam 21 godinu. Nevin sam. U vezi sam sa djevojkom već 1,5 godinu. Jako mi je stalo do nje... Nisam imao puno iskustva u vezama. Ovo mi je prva ozbiljna veza. Vjerovatno, zato što sam bio previše emotivan, dosta puta sam bio odbacivan. Djevojke u srednjoj školi su mi toliko kompleksa nabacili... Dan danas se osjećaju posljedice. Nemam dovoljno samopouzdanja. Ponekad smatram sebe odbojnim za ženski rod. Iskreno, čudim se kako me može voljeti moja djevojka.

Pišem ovo sve zato što mislim da ima veze sa mojim problemima...

Kada ja i moja djevojka imamo predigru. Nemam problema sa erekcijom. Mada nije savršena, nije dovoljno čvrsta. Predigra nam dugo traje (1-2 sata, u pauzama naravno). Ali eto kada trebam da stavim kondom na penis, pojavljuje se strah kod mene. I izgubim erekciju. Imam tremu i zbog toga što je ona nevina. Ali mislim da ima više veze to što smatram sebe nesposobnim da zadovoljim neku djevojku. Nemam pojma zašto! Iskreno, djevojka ne vidi razlog za moj strah (razgovarali smo o tome). Krivo mi je što nije do sada dobila orgazam za vrijeme predigre. Sve i svašta smo radili. Pokušavao sam da napravim prijatniju atmosferu... Kupovao sam aromatične čajeve, tamnu čokoladu, mirisne štapiće, puštao sam laganu muziku, palio svijeće... Sve to ne vrijedi. Imam blokadu u glavi. Za vrijeme masturbacije nemam problema sa erekcijom.

Dajte mi neke savjete... Postajem sve više očajan.

kakve fantazije se javljaju za vreme masturbacije?

Zanimljivo je to da nisam nikada masturbirao fazntazirajući seksualni odnos sa svojom djevojkom. I ranije je bilo tako... Ako sam osjećao neku emotivnu povezanost prema nekoj djevojci. Nisam masturbirao fantazirajući o njoj. Imam neki strah.

A fantazije su raznovrsne... Preko oralnog seksa do analnog. Fetiš mi je erotski veš i štikle. Imam iste fantazije kao i većina muškaraca... Neke fantazije su mi zadovoljene, tako da ne vidim razlog mojoj slaboj erekciji.

ficus,
prvo sto navodite je da ste nevini - kao da je to najveci balast na svetu!
sve stvari u zivotu se dogodi kada dodje za to vreme! sacekajte da se uklope sve kockice!
jedan od mogucih ishoda je i da devojka sa kojom ste sada nije prava osoba za vas! odbacivanja su takodje deo zivota - i svi mi smo nekada bili odbaceni, a nekada smo odbacivali!
da li mozete da definisete neki strah koji osecate? da li misliste da cete se nekako osramotiti?

Ne mogu da je odbacim, zato što je volim.

Nekako osjećam da sam pod pritiskom, pa vjerovatno zato smatram svoju nevinost kao najveći balast.

Moj strah je vjerovatno pomiješan sa sramotom. Teško je to osjećanje izdefinisati...

Chega vas je sramota?

Mlad ste i zdrav chovek, prepustite se i predajte se potpuno osobi kojoj zelite, blokadu cete kad tad morati da prebrodite, bolje da to uchinite potpuno oslobodjeno a ne sa konstantim negativnim mislima u sebi!

Svaki pochetak je tezak, ulazak u seksualni zivot jeste jedan od najvecih stresova u zivotu ljudskog bica, ali ako vam je dovoljno stalo do osobe sa kojom zleite odnos i do sebe pre svega, opusticete se i predati se 100%, a sve ostalo ostaje na tome da treba dosta vremena i opushtanja i vase zelje da sebi ulepshate zivot, sebi i partnerki.

Ne treba da vas plashi to shto ste nevini, to ej normalno stanje isto kao i stanje posle gubljenaj nevinosti, samo faza u zivotu, ali ako ne osecate da ste dovoljno spremni za tamo neshto nemojte se upushtati po svaku cenu i sebi stvarati traume, ali opet, moracete kad tad da prebrodite barijeru, a to ide samo sa odbacivanejm svih pricha koje ste mozda chuli o seksualnim neuspesima i frustracijama, jedino shto pomaze je da se opustite i prepustite.

A sramota nema chega da vas bude vashe telo je savrshen sklop organa koji svi genijalno povezano rade ali traze samo jednu malu harmoniju u mozgu a verovatno je i osobi sa kojom zelite da stupite u takav odnos neprijatno i ima svoje strahove, opet je reshenje samo da prestanete da mislite o tome da je sramotno uzivati u seksualnom chinu i voljenju druge osobe i da se prepustite jedno drugom

Da li je to stvarno osjećaj sramote... Stvarno ne znam. Ili je neki strah... Ima tu i dosta frustracije i kompleksa. Vjerovatno previše razmišljam, pa mi to pravi blokadu. Iskreno osjećam da sam za to spreman. Želim da moja veza bude na nekom još više emotivnom nivou.

kakve komplekse mislite da prepoznajete kod sebe?

O kakvim frustracijam ai kompleksima konretno prichate?

Od kada postoje i na chemu se zasnivaju?

Slobodno recite sve, ovde bar mozete slobodno da pishete i kazete sta zelite!

Koliko vidim najveci problem je sto ti seks definises kao penis u vagini, i onda pred strahom od nepoznatog tvoj penis tebe sabotira. Ti i tvoja devojka treba da zadate sebi zadatak: da mesec dana vodite ljubav svakog dana (ili koliko je izvodljivo zbog ostalih obaveza) ali da niposto ni u kom slucaju za tih mesec dana ne pokusate to sto ti sada definises kao seksualni odnos. To bi trebalo da te oslobodi jednog dela tog pritiska, a za tih dana bi trebalo da naucis da je dovedes do orgazma na druge nacine, sto ce ti ucvrstiti samopouzdanje. Znaci u obzir dolaze oralni seks, medjusobna masturbacija, penetracija prstima/dildom, sta god vam padne na pamet, budite kreativni. I uvek trazite od partnera da vam kaze sta mu prija vise a sta manje, sta treba da radi drugacije i slicno - komunikacija je kljuc uspeha.

@tamaraft:
Imam komplekse nižih vrijednosti, fizičkog izgleda... Inače sam uvijek sam sebe pocijenjivao. Čak znam da pretjerujem u tome i svijestan sam toga. Ali ja i dalje to radim. Kada je u pitanju fizički izgled uvijek sam sa njim bio nezadovoljan, a ništa ne radim na tome. Ne vježbam i ne idem u teretanu.

Imam seksualne frustracije. Ponekad ne mogu da ih podnesem. Pošto je kod mene u pitanju veza na daljinu... Djevojku vidjam svake 3 sedmice. Kada je ne vidim... Osjećam da mi je potrebna njezina blizina. Onda počinjem da imam seksualne fantazije o drugim djevojkama. Nekad poželim da budem sa nekom drugom. Ali to bude samo u trenutku... To sam naučio da kontrolišem. Tako da imam krizne periode.

Nemojte me krivo shvatiti, ne smatram da je sve u vezi seks. Ja stvarno nisam takav da mi je samo to prioritet. Već to je samo jedan problemčić, koji želim da ga se riješim.




@donka:
Eksperimentisali jesmo, sve to što si napisala. Ali fizički nije moguće da se tako često ja i ona vidimo. Nadam se sada preko ljetnog raspusta, da ću napokon biti pored nje svaki dan. Tako da možda nešto bude.

seks jeste penetracija, "ostalo" ima i svoje druge strucne (o svakodnevnim da ne govorim) nazive. seks u svom izvornom znacenju - onom na koji i ficus misli mora biti konacni cilj odnosa dvoje ljudi! to ne spori vaznost predigre, i ostalog - ali ne sme postojati odsustvo seksualnog odnosa!
ovde se, moj je utisak, otvaraju druga pitanja - da li je ta devojka zaista za vas, ili vas sa njom iz kompleksa nize vrednosti odrzava zastrasujuca pomisao da drugu necete pronaci? da li ste zaista spremni za seksualne odnose, ili mislite po inerciji da tako treba jer su drugi odavno "to" radili (nemojte verovati svemu sto pricaju vasi poznanici).
kako izgleda vasa trenutna svakodnevica? s kim zivite, cime se bavite?

Ja ipak mislim da za mene druga ne postoji (vjerovatno tako mislim zbog loših iskustava iz prošlosti).
Iskreno, ipak razmišljam po inerciji zato što su odavno drugi to radili. Ja sam naivan pa vjerujem svemu i svačemu.

Svakodnevnica je tmurna. Svodi se na fakultet i stan. Inače kada sam u Beogradu za vrijeme studiranja, ne izlazim. A i nemam nešto pretjerano društva. Previše spavam i previše sam lijen. Nisam sam... Imam cimera koji je pojednako loše osjeća kao ja. Imam ponekad želju da pročitam brdo knjiga, ali nemam volje za tim. Čitam ili učim kada moram pred ispit. Loše sam organizovan. Osjećam duboko nezadovoljstvo svojim životom. Želim da ga mijenjam. Ali to je tako spor proces... Imam djevojku koja mi sve znači. Tako da mi je ona oslonac i daje mi snage. Studiram ono što volim (fotografiju), tako da me i to na neki način pokreće. Brinu me samo česta promjena raspoloženja. Od ispunjenosti do osjećaja praznine duboko u sebi...

to sto ste opisali nije tmurna svakodnevica - nego realnost svih studenata!
definisite sta vas sve nervira u zivotu - bukvalno stavite na papir, krenuvsi od sitnica, pa do najkrupnijih stvari!
potom napravite neku svoju strategiju kojom dinamikom cete se uhvatiti u kostac sa menjanjem svoje svakodnevice - a da to ne bude neki radikalan atak i stres.
naterajte se da vise izlazite

U svakom slučaju hvala za savjete. Mnogo mi je lakše.
Najgore je to što čovjek ponekad nema kome da se povjeri. Tudje probleme lako riješavam, a svoje nikako.

Hvala još jednom!