zaista mi je potrebna pomoc

[maza]

zalila sam se roditeljima ali me ne shvataju ozbiljno. nekoliko godina se borim sa viskom kilograma. u poslednjih 4 meseca mi je zaista lose. stalne promene raspolozenja, ogromni osecaji krivice, preskakanje obroka, gladovanje, istcpljivanje fizickim vezbama, nesanice, posle uzimanja hrane ponekad namerno povracam, nemam volju nizacim, stalno osecam umor, cesto placem zbor svojih 4 kg viska i unosa hrane, ne mogu da se obuzdam i kontrolisem, opsednuta sam vitkoscu, imam osecaj da cu poludeti i ne znam sta da radim. ne znam sta mi je el sam bolesna ili nisam??? pomozite mi prekljinjem vas!

[veki30]

kako si krenula sa pismom mislila sam da u najmanju ruku imas bar 20kg viska a ne samo 4, svoje ponasanje opisujes kao da si na dobrom putu da obolis od bulimije ili anoreksije, a ustvari bi trebalo da se zapitas samo jednu stvar koliko si ti u stvari zadovoljna sama sobom, onim sto radis u zivotu, partnerom ili nemanjem istog.
Ne kazem da treba biti debeo, ali ne treba ni preterivati, mozda ta 4kg daju zenstvenost tvojoj figuri, zar zelis da budes jos jedna lutkica na ulici, bolje poradi na svom samopouzdanju, neo sto gubis vreme na glupiranje

[maza]

imam dovoljno samopouzdanja. jednostavno se ne svidjam sama sebi i ne mogu svoj izgled trenutno da prihvatim, nalazim hiljadu mana i to me ubija psihicki. imam 16 godina visoka sam 166 i imam 54kg.

[veki30]

Ali ti imas 16. godina, jos se formiras, ja sam sa 16-17 htela da operisem nos, jer je bio prevelik (inace imam cak sta vise mali i prcast nos), jednog dana sam se probudila i htela da korigujem klempave usi (koje to nisu), a o kg viska e to je vec bilo strasno, a da ne pominjem da sam gurala carape u brushalter da bi imala grudi, nekako se izmedju 18 i 19 rodjendana sve samo sredilo, valjda se to zato i zove pubertet, polako ti kg viska ce otici ili se rasporediti tamo gde treba.
Ako se nesvidjas sebi o kakvom ti samopouzdanju govoris, a kako tek mislis da se svidis drugima.