Da li ste Vi ozbiljni ili se salite? Vi taj telefon niste ni okrenuli u ponudjeno vreme! Vazi i dalje: 3618444 lokal 2089 od 13 do 15 sati, svakog radnog dana!
Priberite se malo, ako mozete!
<font size=-1>[ This Message was edited by: ilankovn on 2002-09-23 19:44 ]</font>
Tramadol
Moderatori: moderato, admin, vlada99
Uopshte se ne shalim. Situacija je uzzasno ozbiljna i potrebna mi je pomoc. Telefon sam zvala proshlog petka oko izmedju 14.00 i 14.30 chasova i samo je neprekidno zvonio. Osim toga, zaposlena sam, a sa posla ne mogu da zovem jer nemam neophodnu diskreciju. Ipak, pokushacu sutra da se javim u tom terminu. Nije shala, verujte mi. I potpuno sam pribrana.
Zzao mi je zbog duzzeg nejavljanja na telefon koji ste mi dali. Nedavno sam imala gadan pad usled epileptichnog napada, prilikom chega mi je lice nagnjecheno. Neuroloshkinja na Urgentnom centru uputila me je u Drajzerovu kao hitan sluchaj. Bila sam tamo juche popodne i naravno vraccena uz obrazlozzenje da moram dovesti nekog od chlanova porodice. Ja sm punoletna osoba i zzelim lechenje uz najveccu moguccu diskreciju. Da li je to uopshte mogucce kod nas? Sad uzimam oko 300-350 mg dnevno i dosta se loshe oseccam. Opasnost od napada je stalno prisutna. Shta da radim?
-
ilankovn
- Moderator
- Postovi: 138
- Pridružio se: Sub Jun 29, 2002 2:00 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Beograd
Zar je moguce da ne mozete da se odlucite? Ne mogu da poverujem...Koliko Vam je vremena bilo potrebno da se odlucite da uzimate TRODON i postanete zavisni? Da li ste uopste razmisljali sta radite? Ako se tada niste plasili, kako se sada tako plasite? Zeleo bih da cujem Vase odgovore.Mozda ce to pomoci i Vama ali i drugima od koji Vi trazite savet. Savet se moze dobiti od drugih, ali ODLUKA je uvek licna. Narvno Vi mozte doneti odluku (ili ste je vec i doneli) da Vi ustvari ne zelite da prekinete uzimanje TRODONA..!? Jedino Vas brine kako cete ga nabavljati. I to je neka odluka i treba je posteno izreci.
Pa da, ja samo zzelim da uzimam trodon do kraja zzivota i da mi do kraja zzivota buude loshe ako ga nema, da budem rob sopstvene zavisnosti i ove recimo "legalne droge"... Kako je uopshte mogucce da tako neshto mislite? Samo zzelim da chujem iskustva nekoga ko se skinuo, jer smatram da je to najvrednije shto se na Netu mozze nacci. Zar sam ja kriva shto su me vratili iz Drajzerove i to dva puta?!? Chija je to onda odgovornost? Ja radim sve shto mogu, ali ochigledno je da su ovom drushtvu iz nekih razloga narkomani potrebni. Stvarno ne mogu da verujem shta ljudima pada na pamet...
pa, nadam se da je Katja uspela s` obzirom da je tema malo starijeg datuma.
I sam sam imao slican problem sa Trodonom koji je trajao godinama i koji je zamalo eskalirao kada je prestao slobodno da se prodaje. Izgledalo je prosto neverovatno ziveti bez njega(a i nekih ostalih stvari pride). Na kraju se vise nije radilo samo o kapsulama i retard tabletama od 100mg vec i o ampulama direktno u venu. Mozda je to bila ludost, ali ja sam jednostavno posle 10 godina uzimanja ukinuo sasvim naglo bilo kakvu konzumaciju toga. Generalno postoji neka apstinencijalna kriza, mozda slicna heroinskoj krizi ali za 10ak dana telesno sam bio ok. Dakle, nesto vise znojenja, najezenosti, i osecaja `tesko mi je da radim bilo sta i na ivici sam nervnog sloma` ali sve to prodje. Nikakvi bolovi me nisu spopadali sem povremenih neprijatnosti koji su bili nistavni u odnosu na recimo simptome gripa koji sad trenutno vlada.
A onda je nastupilo vreme.
Napominjem da sam poprilicno zaposlen i da nisam imao puno vremena da se prepustam ocajanju. Niko od mojih roditelja sa kojima zivim skupa nije nista primetio od svega ovoga. Vremenom, mozda posle 2-3 meseca, mogao sam da izjavim da mi Trodon uopste ne pada na pamet. I dalje je tako.
Na isti nacin sam prekinuo sa heroinom (intravenozno u trajanju od 1,5 godine, dakle kratak prekid sa Trodonom)pre jedno 7 godina. Nikada mi vise nije pao na pamet niti sam ga trazio.
Dakle, izlecenje je moguce. Itekako. Samo hrabro.
I sam sam imao slican problem sa Trodonom koji je trajao godinama i koji je zamalo eskalirao kada je prestao slobodno da se prodaje. Izgledalo je prosto neverovatno ziveti bez njega(a i nekih ostalih stvari pride). Na kraju se vise nije radilo samo o kapsulama i retard tabletama od 100mg vec i o ampulama direktno u venu. Mozda je to bila ludost, ali ja sam jednostavno posle 10 godina uzimanja ukinuo sasvim naglo bilo kakvu konzumaciju toga. Generalno postoji neka apstinencijalna kriza, mozda slicna heroinskoj krizi ali za 10ak dana telesno sam bio ok. Dakle, nesto vise znojenja, najezenosti, i osecaja `tesko mi je da radim bilo sta i na ivici sam nervnog sloma` ali sve to prodje. Nikakvi bolovi me nisu spopadali sem povremenih neprijatnosti koji su bili nistavni u odnosu na recimo simptome gripa koji sad trenutno vlada.
A onda je nastupilo vreme.
Napominjem da sam poprilicno zaposlen i da nisam imao puno vremena da se prepustam ocajanju. Niko od mojih roditelja sa kojima zivim skupa nije nista primetio od svega ovoga. Vremenom, mozda posle 2-3 meseca, mogao sam da izjavim da mi Trodon uopste ne pada na pamet. I dalje je tako.
Na isti nacin sam prekinuo sa heroinom (intravenozno u trajanju od 1,5 godine, dakle kratak prekid sa Trodonom)pre jedno 7 godina. Nikada mi vise nije pao na pamet niti sam ga trazio.
Dakle, izlecenje je moguce. Itekako. Samo hrabro.