Imala sam spontani pneumotorax 17.03.2011 lecena u KCS Srbije.18.03.2011 sam pustena iz bolnice.Uradila CT na kome se vide bule i na levom i na desnom plucnom krilu,tj.postoji velika mogucnost ponavljanja.Nisam isla na operaciju,nisam imala ni dren.Zanima me sve o tome.Svacije iskustvo bi mi dibro doslo...

skoro sam otkrila ovaj forum, nisam ni znala da ima toliko ljudi kojima se ovo desilo...ja sam imala spontani pneumotorax (desno plucno krilo) prije dve godine. Sjecam se da mi je prvo pocela da trni ruka,,a zatim je uslijedio jak bol, kao da me nesto sjece, pa kao neko pucketanje, nisam mogla da disem, svaki uzdah i izdah su me tako boljeli. NIsam otisla doktoru, i bol je za dva dana prestao, sve je bilo normalno, ali nakon mjesec dana opet isto. Iz cista mira mi pocne da trni ruka, zatim ostar bol, opet pucketanje i desko disanje. Nisam spavala cijelu noc, kada je svanulo roditelji su me odveli doktoru koji je odmah uvidio da je to pneumotorax i nije mogao da vjeruje.Imala sam 16 godina, i nisam pusac. Odmah su me poslali u bolnicu gdje su mi uradili drenazu, u bolnici sam bila 5 dana i nista se nije popravljalo, zatim sam bila premjestena u drugu bolnicu(drugi grad) gdje sam bila prikljucena za nekakav aparat 24 sata dnevno..u toj sam bolnici bila 6 dana. Nakon sto su mi izvadili dren pustena sam kuci i rekli su mi da ne smijem da ronim niti da putujem avionom. Preporucili su mi da se sto vise bavim sportom i da se UMARAM, ali da ne smijem da se previse naprezem. Prepalo me je to sto su mi rekli da mi se ovo moze ponovo desiti i ako se desi idem na operaciju. Ne zznam za vas, ali promjena vremena je za mene nesto najgore. Tesko mi je disati, i boli me desna strana pluca, mogu cak da predvidim kada ce kisa Nadam se da mi se ovo nece ponoviti...

Plucna maramica mi je pukla pre godinu dana (desno plucno krilo). Osecala sam jak bol u grudima, nisam mogla normalno da kasljem, da kijam, da disem, osecala sam kako mi voda ide gore dole pri okretu u plucnom krilu, bol se protezala i u predelu vrata, pri hodu jos jaci bol i nemogucnost disanja, ubrzan rad srca, malaksalost, jednostavno odvratni osecaj. Te simptome sam osecala oko mesec dana, pa sam se tek onda javila doktoru. Potvrdjen je pneumotoraks. Odmah sam hospitalizovana. Izvrsuli su mi drenazu. Uzasan osecaj. Ne ponovilo se vise. Odlezala sam 5 dana u bolnici, nakon cega sam pustena. Ali otkrivena mi je bula na levom plucnom krilu, pa tako da postoji mogucnost ponovnog pucanja. Najvise mrzim sto sam morala da idem cesto da radim rentgen snimke. Radila sam i skeniranje pluca. Mrzim to zracenje vise.

Jeste odvratan osecaj,nadam se da vam se to nece ponoviti.Posle koliko vremena ste poceli da obavljate dnevne aktivnosti normalno?

Posle 6 meseci, ali ja imam problem ne mogu nikako da se opustim, stalno mislim da se to ponovo ne desi, pa dok sam isla na treninge, stalno sam zastajkivala, ne bi li osetila koji simptom, ako mi je pukla. Ponekad se istripujem, pa stvarno otezano disem i osecam teret na desnoj strani. Onda odradim rentgen snimak i kazu sve je ok. Dovoljno je da cujem da je sve ok i odmah se osecam bolje.

Video sam ovu temu i zelim da pomognem ljudima i odgovorim sto vise mogu ! Ja sam 2004. godine imao prvi pneumotorax sa leve strane. Pre nego sto mi se to desilo imao sam puno stresnih situacija , i imunitet mi je bio oslabljen, taba sam imao 21 godinu, bio sam srednjeg rasta i mrsav. Pneumotorax se desio iznenada i osetio sam jak bol, nisam mogao da udahnem niti da se nakasljem, levi deo vrata i ruka su me boleli , nisam mogao da se savijem , srce mi je ubrzano kucalo. Mislio sam da dozivljavam infarkt i jako sam se bio uspanicio i uplasio. Kada sam otisao u urgentni , uradili su mi EKG i rekli da je sve ok sa srcem i da sam verovatno zadobio upalu medjurebarnih misica. I ja sam tako 2 nedelje ljudi moji ziveo bez desnog plucnog krila. Bol je bila slabija ali primetio sam kad sam se kretao da sam se brzo zamarao . Srce je i dalje brzo kucalo. Onda sam primetio na stomaku kako mi izlazi neka alergija. Otisao sam ko ddermatologa koji me je uputio posle slusanja pluca da odem i da ih snimim. I eto na snimku se video pneumotorax. Bio sam poslat u sremsku Kamenicu gde su mi stavili dren, malo neprijatno ali moze se izdrzati , ja sma naravno roknuo u nesvest i to sve zbog straha a ne bola. Doktori su razmisljali da li samo da urade drenazu ili i operaciju, i odlucili su se i za operaciju. Brzo sam se nakon operacije oporavio i posle 10 dana napustio bolnicu. Operisan sam laparoskopski i platio sam operaciju. Posle jedno 2-3 mesecakada sam hteo da razvucem namestaj osetio sam isti bol ali sa desne strane, tad sam prepoznao bol i znao sam da mi se desso opet Pneumotorax. Zaboravio sam da kazem d anisam nikad bio pusac , ali da je u mojoj porodici deda imao upalu plcne maramice i deda stric tuberkuloze itd. I tako opet ja zavrsavam u Kamenici, opet sve isto, vadjenje drena je malo neprijatno ali meni je sestra lepo dala lekic protiv bolova pre vadjenja drena tako da me nije puno bolelo. I tako vam ja posle levog i desnog pucanja budem miran 2 godine i 2006 mi se opet desio recidiv na levoj strani. Doktori su mi rekli da je na snimku pluce bilo crno kao da sam pusac a to vam je sve bilo zbog izlazaka i pasivnog pusenja sto bi rekli. Tada mi je uradjena opet operacija na levoj starnio, bule su bile odstarnjene i laicki receno stavili su mi neki puder, prah, koji je doslovno zalepio maramicu za pluca. Nakon svih tih operacija pao sam u depresiju, strah, brigu... zeludac je poceo da me boli i dan danas imam problema sa njim, pa onda strah na ulici da mi se ne desi opet nesto... uzas.. pa bolovi u crevima, sve zbog straha i stresa... Uradio sam potom MR i ustanovljeno mi je da nem apretecih bula i evo da kucnem u drvo , danas nakon 5 god od poslednje operacije nisam imao pneumotoraxa. Teretane zaboravite, pusenje isto, jedite sto vise voca, podizite imunitet, setajte 30 min svakog dana ako stignete. Ja cak vozim i bicikl lagano, prelazim i po 15 km. Gledam da ne dizem nista pretesko tipa kauce, sporete, ves masine Na promenu vremena i bolove se naviknite. To su priraslice. Najbolje je da kazete sebi proci ce i tako ce i biti. Cuo sam od jednog doktora da kad osetite bol tamo gde su vas operissali lagano lupkajte taj deo da bi priraslice malo popustile. Meni to pomaze, ali stvarno, mozda je i to psihicki ali neka neka pomaze! To je od prilike to. Ako imate neka pitanja slobodno pitajte! Pozdrav za sve i puno snage i dobre volje i bez crnih misli !!!

Hvala ti,sada mi je malo lakse kada znam da postoji resenje.Ipak jako me plasi to sto se svima desilo nekoliko puta a meni jedanput,sto znaci da me opet sve to ceka. Izgleda da ovo znaci da moramo totalno promeniti zivotne navike i to mi jako tesko pada,ali ipak sam optimista.I ja se vodim mislju da se ziv covek na sve navikne.Nisam samo shvatila da li je tebi pukla posle operacije opet i da li je i to moguce?Mislila sam da to ne bi trebalo da se desava nakon operacije.Doktor mi je spomenuo neke vezbe,jel neko vec radio od vas te vezbe?Hvala ti na ohrabrenju...

Da, meni se i posle operacije opet desilo, a to je razlog zato sto nije bas dobro bila uradjena operacija Ne mora da znaci da ce ti oper pucati, samo se cuvaj, pazi na prehlade, podigni imunitet sto vise mozes, jedi voca, pij ecomer ako treba, ne razmisljaj o tome, ne pusi, ne dizi nista tesko, setaj, uzivaj u prirodi, izbegavaj jako zadimljenej prostorije gde se pusi. Ja sam radio vezbe koja se sastojala iz toga da u flasi vode duvam kroz cevcicu , znaci udahnes lagano sto bi rekli iz stomaka i lagano duvas kroz cevcicu u flasu i stvaras baloncice sve dok ne izdahnes sav vazduh. Vezbu radi 15 min. To je za sirenje kapaciteta pluca... Kazem ti ja vozim i bicikl po 10 km ali tebi bi savetovao da se posavetujes sa pulmologom sta smes da radis a sta ne jer imas jos pretecih bula. Cuo sam da letenje avionom treba da zaboravimo, zbog atmosferskog pritiska, ali i to treba proveriti i posavetovati se sa pulmologom. Eto , to bi bili odgovori na tvoja pitanja!! Sve najbolje!!

Pisem ovaj post, jer je meni kada mi se desil pneumotoraks, mnogo znacilo da citam tudja iskustva, cak me je cesto i smirivalo…
Ovako ide moja prica…
Sredinom decembra krenula sam otezano da disem, nisam mogla lepo da udahnem vazduh, i imala sam osecaj da mi nesto skripi u plucima, takodje secam se nocu kad legnem, i kad je potpuna tisina, da sam cula kao neke mehurice, tako sam ja to bar opisivala… Nakon 10tak dana, odem privatno kod pulmologa, i zena mi kaze otprilike nije ti nista, mozda je neka alergija, i posalje me kuci (poslusala me je stetoskopom, uz recenicu da nece da me zraci da me salje na rendgen)… Meni je u medjuvremenu bilo povremeno bolje, pa gore, i tako u krug… da bi 15.01.2023. osetila da ne mogu lepo da pricam i disem u isto vreme, nisam mogla da jedem i da disem u isto vreme, mnogo sam se zamarala dok pricam, i hvatala dah sa koncentracijom… Nasmejem se, probode me nesto u ledjima… popnem se uz stepenice, i moram da legnem da se smirim, jer nisam mogla da dodjem do daha, slosilo mi se… Tada na nagovor mog supruga, mi odemo privatno da snimim pluca… sacekamo mi rendgen, i imamo sta da cujemo, potpuni kolaps desnog plucnog krila, kaze nam sestra da sacekamo hirurga… ja citam onaj nalaz, slosilo mi se, nije mi jasno ni sta ce mi hirurg, ni sta mi se desava… Hirurg dolazi, kaze ti ne ides kuci, biraj bolnicu gde ces da legnes, i u tom momentu ja sam pala u nesvest… kada su me povratili i kada sam se smirila, objasnili su mi, da trebaju da mi stave dren, da voda i vazduh iz pluca mora da izadje, i da ce taj dren da stoji par dana, i da par dana moram da budem u bolnici…
Smestim se u bolnicu, stavljanje drena mi je prebolno iskustvo, znaci u sekundi coveku sve presedne! I provodim ja par dana u bolnici, vec u prvih par sati od stavljanja drena, izaslo je dosta vode i vazduha… U medjuvremenu kako nije izlazilo sve, oni odluce da mi pomere dren malo, i u tom trenutku, zakace neki nerv… e to je bio pakao, tri dana, svaki put kad me taj nerv zaboli, na pokret, oseca se zarenje ispod ruku, i na grudima, cak i kao da se sve ukoci, ma pakao najbukvalnije… idalje se pluca nisu potpuno vratila sa tim drenom, kako su dani odmicali ja sam ludela zbog zivca koji ubija koliko boli, a citajuci upravo forume i u konsultaciji sa lekarom, shvatim da je operacija zaista najbolje resenje. Prvo sto je sansa da se pneumotoraks vrati 2 posto, drugo sto bih tacno odlepila da sam ostala jos malo sa drenom i zivcem… I tako mene posle 7 dana drenaze, odvedu na operaciju… Radjena je VATS laparoskopska operacija, i poenta je da se otkloni gornji deo pluca gde su zapravo te bule, jednu znam da je i sprzio na sredini pluca sto sam imala, i da se sastruze plucna maramica kako bi srasla sa plucima… Hvala Bogu operacija je protekla kako treba, i bila sam na intenzivnoj nezi narednih 24h… kada se budite iz anestezije, tu je bitno da ostanete smireni, ja sam dobila blagi napad panike, i osecala sam kao neku ogromnu tezinu na grudima, ali sam se trudila da se smirim… uglavnom sam spavala ceo dan, a bol iskreno tako nadrogirana lekovima nisam nesto ni osecala… Nakon intenzivne nege, presla sam u bolnicu, i tu sam ostala jos 5 dana… Nakon operacije ja sam imala dva drena, jedan ispod grudi, i onaj stari dren koji je tu od pocetka… Prvu su izvadili jedan dren dan pred odlazak kući, i drugi dren na dan kada sam otisla kuci… Iskreno mene vadjenje drena uopste nije vadilo, cak imate neki osecaj olaksanja… Oporavak kuci, u pocetku je bio takav, da nista nisam mogla sama, ni da ustanem, trebao mi je oslonac, bolovi ne mogu da se zalim, mislim da sam ukupno dva puta popula lek… prvih 10 dana sam stvarno samo mirovala, lezala, i setala po kuci… ono sto se desavalo posle operacije u periodu oporavka jeste da osecam kao neko skripanje u rebrima, sto je doktor pretpotstavio da ima veze sa plucnom maramicom koja srasta za pluca, pa se tako oseca, i to je nesto sto mi bas smeta… i generalno imam napade panika, pa mi se onda sve pogorsa, al mislim da je to i normalno, jer ko prezivi pneumotoraks, mislim da ce razumeti zasto ovo pisem… Sto se tice snage, povratila mi se, funkcionisem normalno, jedini problem jeste taj osecaj da mi se nesto pomera uz rebra kada udisem, i posebno je izrazen kada malo vise pricam… takodje, tesko je ponekad jesti i disati, pircati i disati tek, ali treba organizmu dati vreme. Moj problem je sto sam nestrpljiva. Nadam se da ce ovaj post nekome pomoci. Svima vam zelim puno zdravlja i srece, ostanite jaki, i mislite pozitivno!