STRAHOVI KOD DVOGODISNJAKA

[mamavesna]

Moj sin ima dve godine i osam meseci i od skoro je poceo svega da se plasi...usisivaca, miksera, masine za ves, kad neko nesto busi, vode....do sada nista od toga nije predstavljalo problem, cak je uzivao pomazuci mi kad usisavam....takodje primecujem da se vise vezuje za nas, place ujutro kad se probudi a mi nismo tu (cuva ga baka do septembra, onda krecemo u vrtic), nekoliko puta u toku dana trazi od babe da nas zove telefonom, samo da nas cuje, place bez nekog posebnog razloga, kad nece da gleda nesto na televiziji, kad mu se nesto ne svidja, samo kenjkavi....inace je veselo i raspolozeno dete, jako zivahno i fizicko aktivno...da, pije mleko uvece i ujutro, i sada je poceo da se budi nocu izmedju 3 i 5, da trazi mleko i prelazi kod nas u krevet...to radi skoro svake noci, probudi se i seta po kuci, premesta se iz sobe u sobu, legne kod nas pa se vrati...i tako stalno u zadnjih mesec-dva...sve mislim to je faza, proci ce ga, ali ne prolazi, umorni smo od nocnog budjenja, izmisljanja i ubedjivanja da spava, da jede, da se obuce....ranije to uopste nije bio problem.....ima li neka mama slicna iskustva, pomozite....

[veki30]

moje devojke su opet zbog ovih vrucina pocele da se bude nocu i traze mleko, kenjkave takodje za svaku sitnicu, odbijaju da idu kod babe i dede i sad je kretanje na posao katastrofa, i dok jednu ne mogu da izvadim iz kade, sa drugom je rat da udje da se istusira.
Ja sve ovo vezujem za vrucinu, pa i mi smo odlepili a ne deca, mislim da ce se sve srediti kad malo padnu temperature, mozda gresim, bili smo kod dr sve je u redu zdrave su a ima i onoga sto sam postavila ovde kao temu "postaviti granice kod dvogodisnjaka"

[mamavesna]

Hvala veki30,
pretpostavljala sam da je tako nesto u pitanju, ali mu se ponasanje drasticno promenilo pa sam mislila da nije nesto drugo....od jakog i neustrasivog deteta postao je pravi kenjkavko...za sve place i dere se, nista nece da poslusa iz prvog, drugog, petog puta...za sve treba da se ubedjuje, pocevsi od oblacenja, kupanja, izlaska napolje, a da ne govorimo o nekim njegovim obavezama tipa:skloni svoje igracke pre spavanja...za sve se pravi da nas ne cuje, ili: ne mogu sad, igram se, ici cu napolje kad zavrsim posao (!!!!)....za sve treba da mu se bira pravi trenutak, ili boja glasa kojom cu mu pricati da se ne bi rasplakao....pa ko meni titra!!!! ....jedino jos tatu poslusa odmah i zahteva od njega da sve rade zajedno....procitala sam i tvoj post na temu ispitivanja granica, i mislim da je to i ovde slucaj....treba to izdrzati draga moja, valjda ce ih proci, srecice nase, ljubi ih majka....
srecno i tebi kao i meni