Ostvarila sam kontakt sa Natasom Ristic, urednicom jutarnjeg programa "Dizanje" na B-92. Planirano je da u sredu 27.09.2006. godine, u okviru jutarnjeg programa, jedna od tema bude lecenje neplodnosti u Srbiji i trenutno aktuelni program besplatne vantelesne oplodnje.
Natasa me je zamolila da pozovem sve vas koji biste bili zainteresovani da gostujete u emisiji i javno progovorite o ovoj temi ili koji biste eventualno hteli da se ukljucite telefonskim putem u emisiju bez navodjenja vasih podataka ili koji zelite da joj prenesete svoja iskustva putem e-mail-a, da je kontaktirate na dole navedenu e-mail adresu:
[email protected]
Blonde, znam da ti kontaktiras sa udruzenjem "Kolevka" iz Nisa. Molim te obavesti ih o gore navedenom. Verujem da ce medju njima biti zainteresovanih za ucesce u emisiji, a mozda si i ti sama zainteresovana.
TV B-92 - tema neplodnost - poziv zainteresovanima
Moderatori: vlada99, moderato, admin, Vragolasta Amfibija, Dr.VinkaVukotic
-
zabrinuta75
- Aktivan član
- Postovi: 323
- Pridružio se: Pet Okt 07, 2005 1:18 am
-
zabrinuta75
- Aktivan član
- Postovi: 323
- Pridružio se: Pet Okt 07, 2005 1:18 am
Za one koji ne znaju, zelim da pojasnim. Sve je pocelo tako sto sam TV-B-92 i ostalim medijskim kucama poslala pismo, koje dole citiram:
"Poštovani,
Mi smo jedan od, kako se procenjuje, 400.000,00 parova u Srbiji, koji se već godinama bori sa bračnim sterilitetom.
Mi, kao i mnogi drugi parovi sa istim ovim problemom, sa kojima kontaktiramo i razmenjujemo informacije na Internet forumima (www.roditelj.com, www.doktor.rs, www2.serbiancafe.com), primećujemo da se dešava velika nepravda, zbog čega smo, blago rečeno, očajni i ogorčeni.
Naime, o početku programa besplatne vantelesne oplodnje za 1000 parova bez dece, starosti do 38 godina, javnost je bila obaveštena isključivo putem medija. Na zvaničnom sajtu Ministarstva zdravlja nisu ni tada, ni sada, postojale zvanične informacije i relevantna pravila po kojima će se čitava ta procedura odvijati.
Dakle, u televizijskim emisijama i štampi rečeno je da će početkom avgusta početi prijavljivanje zainteresovanih parova i to telefonom, u tri ginekološko akušerske klinike (Narodni front, Višegradska i Novi Sad), da će svaki par dobiti svoj evidencioni broj, da će biti formirana jedinstvena baza podataka za celu Srbiju (te da nema potrebe da se kandidati prijavljuju na više mesta) i da će na kraju prijavljivanja svi parovi biti pozvani da zakazanog dana u zakazano vreme donesu dokumentaciju o svom dosadašnjem lečenju, te da će specijalna komisija, nakon pregleda predate dokumentacije, napraviti listu čekanja.
Svi smo verovali da će zaista biti onako kako je rečeno. Zato smo smatrali da uopšte nije bitno kad ćemo se prijaviti, gde ćemo se prijaviti i koji ćemo broj dobiti. Računali smo na to da ćemo svi biti pozvani da donesemo svoju dokumentaciju i da će tek onda, nakon komisijske ocene dokumentacije, biti određen redosled ulaska u program. Takođe smo zdravorazumski verovali da će stariji parovi, teži slučajevi, parovi sa po nekoliko bezuspešnih vantelesnih oplodnji iza sebe, parovi kojima je jedina opcija vantelesna oplodnja, imati prvenstvo.
Pre nekoliko dana u medijima su počele da se pojavljuju informacije da će redosled „uzimanja kandidata u rad“ biti redosled prijavljivanja. Takođe je procurela informacija da u Novom Sadu prvi kandidati već kreću u postupak i primaju injekcije za stimulaciju. Zatim je osvanuo podatak da se niškom GAK-u prijavilo samo 20 parova (normalno, niko nije pominjao da se u Nišu uopšte vrši prijavljivanje).
Nakon ovih informacija, na pomenutim forumima nastala je prava panika i pometnja. Mnogim kandidatima nisu, prilikom prijave, saopšteni evidencioni brojevi. Većina nas u Beogradu nije ni pozvana da dostavi dokumentaciju, a u Novom Sadu sa postupkom već krenuli. Onda čujemo da su parovi koji su se krajem avgusta prijavljivali u GAK Višegradska dobijali brojeve do broja 500, a mi koji smo se početkom i sredinom avgusta prijavili u GAK Narodni front, dobismo brojeve preko hiljadu. Kako je onda moguće da postoji jedinstvena baza kandidata i brojeva?
Nazvali smo GAK Narodni front da pitamo kada treba da donesemo dokumentaciju. Ledeni glas sa druge strane žice upita pod kojim smo brojem prijavljeni. Kada smo rekli da smo hiljadu i neki, rekoše nam da se javimo iduće godine otprilike u ovo vreme.
Svi s’pravom smatramo da smo prevareni. Ukoliko su naumili da redosled prijavljivanja bude i redosled ulaska u postupak, onda je to svima nama trebalo da bude rečeno. Osim toga, prijavljivanje u takvom slučaju nikako nije smelo da počne u sezoni godišnjih odmora.
Nastala situacija je stvarno jako, jako nepravedna. U celoj ovoj priči treba uzeti u obzir da smo svi mi koji se godinama borimo sa sterilitetom, odavno izgubili živce, jer smo u svemu oduvek bili prepušteni sami sebi. Retko ko, ko je van ovog našeg problema, može i da nasluti sa koliko se nedaća susrećemo – od psihičkih problema, finansijskih, preko namernog pogrešnog lečenja ili odugovlačenja sa lečenjem po brojnim privatnim klinikama (da bi nam što duže uzimali pare), lažiranja rezultata po privatnim laboratorijama.... I taman kad smo se ponadali da se država konačno i nas setila, pljus – nepravda u lice.
Molimo Vas da kontaktirate nekog od nadležnih iz Ministarstva zdravlja, kako bi nam konačno dali obrazloženje za nastalu zbrku.
Pored razjašnjenja zbrke, nadležnima treba saopštiti i sledeće, vezano za aktuelni program besplatne vantelesne oplodnje i šire:
- Neophodno je objaviti sva postavljena pravila u vezi sa programom besplatne vantelesne oplodnje. Doktori koji imaju razrađenu privatnu praksu ne smeju biti nosioci projekta, niti članovi državne komisije za ovaj program, zbog očiglednog sukoba interesa koji bi u takvom slučaju nastao. Država mora obezbediti klinikama koje su nosioci projekta specijalne zamrzivače za zamrzavanje tzv. viška embriona. Takođe, državna kontrola čitavog projekta mora biti mnogo, mnogo veća, kako bi se spečilo cirkulisanje tzv. plavih koverata i dolazak na listu na taj način.
- Neophodno je potpuno zakonski urediti oblast lečenja steriliteta (ovo je trebalo da bude preduslov za program besplatne vantelesne oplodnje). Potrebno je propisati obavezne standarde (stručnost, starost i stanje opreme koja se koristi...) koje moraju da ispunjavaju kako državne, tako i privatne klinike i laboratorije. Mora se uvesti obaveza objavljivanja postignutih rezultata na polugodišnjem ili godišnjem nivou, kako bi doktori i ostalo osoblje bili stimulisani da bolje rade i imaju veći broj uspešno obavljenih potpomognutih postupaka oplodnje. Mora se propisati obavezna lista analiza koje se moraju uraditi pre ulaska u postupak, kao i obavezni parametri koje svaka od tih analiza treba da sadrži.
- Neophodno je, takođe, da se propiše obaveznost praćenja svetskih trendova u lečenju steriliteta i primene istih.
- Mora se uvesti obavezno utvrdjivanje uzroka zbog kojih postupak vantelesne oplodnje nije uspeo ili je uspeo, ali je kasnije došlo do pobačaja.
- Za svakog pacijenta, makar bio lečen i u privatnoj klinici, mora postojati obaveza vodjenja kartona sa svim potrebnim informacijama, od pregleda i analiza koji su uradjeni, preko tačnog naziva i količine medikamenata koji su mu prepisani, do metode VTO koja je obavljena i utvrdjenih razloga zbog kojih postupak eventualno nije uspeo.
- Država mora da uspostavi mehanizme za strogu kontrolu rada klinika i laboratorija, naročito onih privatnih. Za namerne propuste ili propuste učinjene zbog nestručnosti ili nemara, lekari i ostalo osoblje moraju da odgovaraju. Mora se posebno predvideti odgovornost za namerno pogrešno lečenje, odugovlačenje sa lečenjem da bi se od pacijenata sto duže uzimao novac, kao i za lažiranje laboratorijskih nalaza u cilju opravdavanja skuplje metode potpomognute oplodnje.
- Država mora postaviti granice u utvrdjivanju cenovnika za usluge privatnih klinika i laboratorija, kao i propisati obaveznost vidnog isticanja cenovnika i izdavanja fiskalnog računa za svaku pruženu uslugu.
- Treba uvesti obavezu vraćanja dela novca u slučaju neuspešnog postupka potpomognute oplodnje.
- Lekovi koji se koriste u lečenju steriliteta ili tokom postupka potpomognute oplodnje treba da budu na pozitivnim listama ili bar država treba delimično da učestvuje u njihovoj ceni i treba da budu dostupni u svim državnim apotekama.
- Mora se zabraniti istovremeni rad u državnim i privatnim klinikama. Nesumnjivo je da kod lekara koji pre podne radi u državnoj klinici, a posle podne u privatnoj, postoji veliki sukob interesa, ali isto tako i fizička nemogućnost da sa jednakom paznjom i posvećenošću radi više od 12 sati dnevno.
- U državi kakva je naša, gde svaki šesti par ima problem sa dobijanjem potomstva i gde je stopa smrtnosti veća od nataliteta, moraju se obezbediti sredstva za više besplatnih pokušaja vantelesne oplodnje. Svaki par bi trebalo da ima pravo na četiri besplatna pokušaja, uz ograničenje jednog besplatnog pokušaja godišnje (kako je u nekim zemljama u našem okruženju).
- Za one koji ispune bonus u besplatnim pokušajima vantelesne oplodnje, treba obezbediti subvenisane kredite sa znatno nižim kamatnim stopama od ovih predvidjenih za redovne, gotovinske kredite.
- Mora se propisati broj embriona koji će biti transferovani (vraćeni u matericu), kao i postupanje sa viškom embriona (obavezno zamrzavanje i sl.).
- Potrebno je uvesti tzv. banke sperme, doniranje jajnih celija, surogat materinstvo...
Kad bi se sve uredilo na gore opisan način, više nam se ne bi dešavalo:
- da nam doktor u državnoj klinici, kao sramežljivo, preko stola daje vizit kartu privatne klinike u kojoj radi;
- da nam u državnoj klinici ne priznaju skupo plaćene nalaze iz privatnih laboratorija, a u privatnim klinikama iz državnih;
- da budemo primorani da uradimo spermogram u nekoliko laboratorija da bismo dobili prikaz svih parametara i da bismo proverili tačnost prikazanih rezultata;
- da urolozi prepisuju hormonske preparate bez prethodne analize hormonskog statusa muškarca, što je u praksi često dovodilo do naglog pada rezultata ili čak azospermije, a nijedan doktor nije zbog toga odgovarao; da zakazuju preglede na mesec dana (da bi češće uzeli novac), a zna se da spermatogeneza traje 2,5 meseca; da namerno krenu sa „lečenjem” u pogrešnom pravcu, kako bi se isto odužilo i kako bi sto duže vremena imali nas kao pacijente (čitaj „ovce za šišanje”);
- da u privatnim klinikama neće da nam kažu cenu pojedinih usluga dok se ne dogovorimo sa doktorom (čitaj „dok dr ne proceni kolika nam je platežna moć, pa onda na licu mesta formira cenu”);
- da u privatnim klinikama neće da nam daju naš karton ili bar podatke o tome šta nam je radjeno;
- da nas uslove da spermogram uoči postupka vantelesne oplodnje uradimo isključivo u njihovoj klinici, kako bi mogli da „našteluju” isti i tako opravdaju skuplji metod (ICSI umesto IVF);
Lista ružnih stvari koje su se svima nama dešavale je duža od ove koju smo naveli, a sigurno je da bi većim angažovanjem države ovakvi namerni propusti i javašluk mogli da se svedu na minimum.
Izvinjavamo se zbog opširnosti izlaganja. Nadamo se da ste mogli, makar delimično, da sagledate nastalu situaciju i da shvatite zbog čega se smatramo prevarenim i zbog čega smo ljuti, očajni i ogorčeni.
jedan od mnogobrojnih
parova bez potomstva"
"Poštovani,
Mi smo jedan od, kako se procenjuje, 400.000,00 parova u Srbiji, koji se već godinama bori sa bračnim sterilitetom.
Mi, kao i mnogi drugi parovi sa istim ovim problemom, sa kojima kontaktiramo i razmenjujemo informacije na Internet forumima (www.roditelj.com, www.doktor.rs, www2.serbiancafe.com), primećujemo da se dešava velika nepravda, zbog čega smo, blago rečeno, očajni i ogorčeni.
Naime, o početku programa besplatne vantelesne oplodnje za 1000 parova bez dece, starosti do 38 godina, javnost je bila obaveštena isključivo putem medija. Na zvaničnom sajtu Ministarstva zdravlja nisu ni tada, ni sada, postojale zvanične informacije i relevantna pravila po kojima će se čitava ta procedura odvijati.
Dakle, u televizijskim emisijama i štampi rečeno je da će početkom avgusta početi prijavljivanje zainteresovanih parova i to telefonom, u tri ginekološko akušerske klinike (Narodni front, Višegradska i Novi Sad), da će svaki par dobiti svoj evidencioni broj, da će biti formirana jedinstvena baza podataka za celu Srbiju (te da nema potrebe da se kandidati prijavljuju na više mesta) i da će na kraju prijavljivanja svi parovi biti pozvani da zakazanog dana u zakazano vreme donesu dokumentaciju o svom dosadašnjem lečenju, te da će specijalna komisija, nakon pregleda predate dokumentacije, napraviti listu čekanja.
Svi smo verovali da će zaista biti onako kako je rečeno. Zato smo smatrali da uopšte nije bitno kad ćemo se prijaviti, gde ćemo se prijaviti i koji ćemo broj dobiti. Računali smo na to da ćemo svi biti pozvani da donesemo svoju dokumentaciju i da će tek onda, nakon komisijske ocene dokumentacije, biti određen redosled ulaska u program. Takođe smo zdravorazumski verovali da će stariji parovi, teži slučajevi, parovi sa po nekoliko bezuspešnih vantelesnih oplodnji iza sebe, parovi kojima je jedina opcija vantelesna oplodnja, imati prvenstvo.
Pre nekoliko dana u medijima su počele da se pojavljuju informacije da će redosled „uzimanja kandidata u rad“ biti redosled prijavljivanja. Takođe je procurela informacija da u Novom Sadu prvi kandidati već kreću u postupak i primaju injekcije za stimulaciju. Zatim je osvanuo podatak da se niškom GAK-u prijavilo samo 20 parova (normalno, niko nije pominjao da se u Nišu uopšte vrši prijavljivanje).
Nakon ovih informacija, na pomenutim forumima nastala je prava panika i pometnja. Mnogim kandidatima nisu, prilikom prijave, saopšteni evidencioni brojevi. Većina nas u Beogradu nije ni pozvana da dostavi dokumentaciju, a u Novom Sadu sa postupkom već krenuli. Onda čujemo da su parovi koji su se krajem avgusta prijavljivali u GAK Višegradska dobijali brojeve do broja 500, a mi koji smo se početkom i sredinom avgusta prijavili u GAK Narodni front, dobismo brojeve preko hiljadu. Kako je onda moguće da postoji jedinstvena baza kandidata i brojeva?
Nazvali smo GAK Narodni front da pitamo kada treba da donesemo dokumentaciju. Ledeni glas sa druge strane žice upita pod kojim smo brojem prijavljeni. Kada smo rekli da smo hiljadu i neki, rekoše nam da se javimo iduće godine otprilike u ovo vreme.
Svi s’pravom smatramo da smo prevareni. Ukoliko su naumili da redosled prijavljivanja bude i redosled ulaska u postupak, onda je to svima nama trebalo da bude rečeno. Osim toga, prijavljivanje u takvom slučaju nikako nije smelo da počne u sezoni godišnjih odmora.
Nastala situacija je stvarno jako, jako nepravedna. U celoj ovoj priči treba uzeti u obzir da smo svi mi koji se godinama borimo sa sterilitetom, odavno izgubili živce, jer smo u svemu oduvek bili prepušteni sami sebi. Retko ko, ko je van ovog našeg problema, može i da nasluti sa koliko se nedaća susrećemo – od psihičkih problema, finansijskih, preko namernog pogrešnog lečenja ili odugovlačenja sa lečenjem po brojnim privatnim klinikama (da bi nam što duže uzimali pare), lažiranja rezultata po privatnim laboratorijama.... I taman kad smo se ponadali da se država konačno i nas setila, pljus – nepravda u lice.
Molimo Vas da kontaktirate nekog od nadležnih iz Ministarstva zdravlja, kako bi nam konačno dali obrazloženje za nastalu zbrku.
Pored razjašnjenja zbrke, nadležnima treba saopštiti i sledeće, vezano za aktuelni program besplatne vantelesne oplodnje i šire:
- Neophodno je objaviti sva postavljena pravila u vezi sa programom besplatne vantelesne oplodnje. Doktori koji imaju razrađenu privatnu praksu ne smeju biti nosioci projekta, niti članovi državne komisije za ovaj program, zbog očiglednog sukoba interesa koji bi u takvom slučaju nastao. Država mora obezbediti klinikama koje su nosioci projekta specijalne zamrzivače za zamrzavanje tzv. viška embriona. Takođe, državna kontrola čitavog projekta mora biti mnogo, mnogo veća, kako bi se spečilo cirkulisanje tzv. plavih koverata i dolazak na listu na taj način.
- Neophodno je potpuno zakonski urediti oblast lečenja steriliteta (ovo je trebalo da bude preduslov za program besplatne vantelesne oplodnje). Potrebno je propisati obavezne standarde (stručnost, starost i stanje opreme koja se koristi...) koje moraju da ispunjavaju kako državne, tako i privatne klinike i laboratorije. Mora se uvesti obaveza objavljivanja postignutih rezultata na polugodišnjem ili godišnjem nivou, kako bi doktori i ostalo osoblje bili stimulisani da bolje rade i imaju veći broj uspešno obavljenih potpomognutih postupaka oplodnje. Mora se propisati obavezna lista analiza koje se moraju uraditi pre ulaska u postupak, kao i obavezni parametri koje svaka od tih analiza treba da sadrži.
- Neophodno je, takođe, da se propiše obaveznost praćenja svetskih trendova u lečenju steriliteta i primene istih.
- Mora se uvesti obavezno utvrdjivanje uzroka zbog kojih postupak vantelesne oplodnje nije uspeo ili je uspeo, ali je kasnije došlo do pobačaja.
- Za svakog pacijenta, makar bio lečen i u privatnoj klinici, mora postojati obaveza vodjenja kartona sa svim potrebnim informacijama, od pregleda i analiza koji su uradjeni, preko tačnog naziva i količine medikamenata koji su mu prepisani, do metode VTO koja je obavljena i utvrdjenih razloga zbog kojih postupak eventualno nije uspeo.
- Država mora da uspostavi mehanizme za strogu kontrolu rada klinika i laboratorija, naročito onih privatnih. Za namerne propuste ili propuste učinjene zbog nestručnosti ili nemara, lekari i ostalo osoblje moraju da odgovaraju. Mora se posebno predvideti odgovornost za namerno pogrešno lečenje, odugovlačenje sa lečenjem da bi se od pacijenata sto duže uzimao novac, kao i za lažiranje laboratorijskih nalaza u cilju opravdavanja skuplje metode potpomognute oplodnje.
- Država mora postaviti granice u utvrdjivanju cenovnika za usluge privatnih klinika i laboratorija, kao i propisati obaveznost vidnog isticanja cenovnika i izdavanja fiskalnog računa za svaku pruženu uslugu.
- Treba uvesti obavezu vraćanja dela novca u slučaju neuspešnog postupka potpomognute oplodnje.
- Lekovi koji se koriste u lečenju steriliteta ili tokom postupka potpomognute oplodnje treba da budu na pozitivnim listama ili bar država treba delimično da učestvuje u njihovoj ceni i treba da budu dostupni u svim državnim apotekama.
- Mora se zabraniti istovremeni rad u državnim i privatnim klinikama. Nesumnjivo je da kod lekara koji pre podne radi u državnoj klinici, a posle podne u privatnoj, postoji veliki sukob interesa, ali isto tako i fizička nemogućnost da sa jednakom paznjom i posvećenošću radi više od 12 sati dnevno.
- U državi kakva je naša, gde svaki šesti par ima problem sa dobijanjem potomstva i gde je stopa smrtnosti veća od nataliteta, moraju se obezbediti sredstva za više besplatnih pokušaja vantelesne oplodnje. Svaki par bi trebalo da ima pravo na četiri besplatna pokušaja, uz ograničenje jednog besplatnog pokušaja godišnje (kako je u nekim zemljama u našem okruženju).
- Za one koji ispune bonus u besplatnim pokušajima vantelesne oplodnje, treba obezbediti subvenisane kredite sa znatno nižim kamatnim stopama od ovih predvidjenih za redovne, gotovinske kredite.
- Mora se propisati broj embriona koji će biti transferovani (vraćeni u matericu), kao i postupanje sa viškom embriona (obavezno zamrzavanje i sl.).
- Potrebno je uvesti tzv. banke sperme, doniranje jajnih celija, surogat materinstvo...
Kad bi se sve uredilo na gore opisan način, više nam se ne bi dešavalo:
- da nam doktor u državnoj klinici, kao sramežljivo, preko stola daje vizit kartu privatne klinike u kojoj radi;
- da nam u državnoj klinici ne priznaju skupo plaćene nalaze iz privatnih laboratorija, a u privatnim klinikama iz državnih;
- da budemo primorani da uradimo spermogram u nekoliko laboratorija da bismo dobili prikaz svih parametara i da bismo proverili tačnost prikazanih rezultata;
- da urolozi prepisuju hormonske preparate bez prethodne analize hormonskog statusa muškarca, što je u praksi često dovodilo do naglog pada rezultata ili čak azospermije, a nijedan doktor nije zbog toga odgovarao; da zakazuju preglede na mesec dana (da bi češće uzeli novac), a zna se da spermatogeneza traje 2,5 meseca; da namerno krenu sa „lečenjem” u pogrešnom pravcu, kako bi se isto odužilo i kako bi sto duže vremena imali nas kao pacijente (čitaj „ovce za šišanje”);
- da u privatnim klinikama neće da nam kažu cenu pojedinih usluga dok se ne dogovorimo sa doktorom (čitaj „dok dr ne proceni kolika nam je platežna moć, pa onda na licu mesta formira cenu”);
- da u privatnim klinikama neće da nam daju naš karton ili bar podatke o tome šta nam je radjeno;
- da nas uslove da spermogram uoči postupka vantelesne oplodnje uradimo isključivo u njihovoj klinici, kako bi mogli da „našteluju” isti i tako opravdaju skuplji metod (ICSI umesto IVF);
Lista ružnih stvari koje su se svima nama dešavale je duža od ove koju smo naveli, a sigurno je da bi većim angažovanjem države ovakvi namerni propusti i javašluk mogli da se svedu na minimum.
Izvinjavamo se zbog opširnosti izlaganja. Nadamo se da ste mogli, makar delimično, da sagledate nastalu situaciju i da shvatite zbog čega se smatramo prevarenim i zbog čega smo ljuti, očajni i ogorčeni.
jedan od mnogobrojnih
parova bez potomstva"
