poviseni eritrociti
Moderatori: moderato, vlada99, Dr Mita
poviseni eritrociti
Eritrociti mi iznose 8, a željezo 44,70. Oboje je povišeno pa me interesuje o čemu se radi?
-
majja
- Stalni član
- Postovi: 3256
- Pridružio se: Čet Jan 26, 2006 10:57 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Beograd
Nesto tu ne funkcionise kako treba, i trebalo bi da odradis i ostale analize a vezane za talozenje gvozdja!!
Najbolje bi bilo da ti odgovori neko sa vise iskustva, ja ti jedino znam reci da bi trebalo da odradis i feritin (isto se radi iz krvi).
Jer kako nije dobro imati snizene vrednosti, tako isto nesto ne funkcionise kako treba i kada su vrednosti iznad gornje granice!!
Kakvi su ostali nalazi??!! Da bi dobio kompletan odgovor najbolje bi bilo da ispises sve dobijene vrednosti i referentne vrednosti laboratorije u kojoj su radjene analize.
Pozdrav, Majja
Najbolje bi bilo da ti odgovori neko sa vise iskustva, ja ti jedino znam reci da bi trebalo da odradis i feritin (isto se radi iz krvi).
Jer kako nije dobro imati snizene vrednosti, tako isto nesto ne funkcionise kako treba i kada su vrednosti iznad gornje granice!!
Kakvi su ostali nalazi??!! Da bi dobio kompletan odgovor najbolje bi bilo da ispises sve dobijene vrednosti i referentne vrednosti laboratorije u kojoj su radjene analize.
Pozdrav, Majja
Povećan broj eritrocita se sreće kod sekundarnih eritrocitoza i policitemije vere.
Pod sekundarnom eritrocitozom se smatra svaki porast hematokrita iznad normalnih vrednosti (žene 48%, muskarci 51%) bez obzira na hemoglobin i broj eritrocita. Mogu biti:
•relativne (smanjena zapremina plazme npr. kod dehidratacije
•prividne (kod normalna zapremina plazme i eritrocitne mase npr. kod pušača)
•apsolutne (eritrocitna masa povećana bilo fiziološki npr. boravak na visini ili patološki ciste i tumori bubrega koji luče eritropoetin)
Policitemija vera se karakteriše umnožavanjem svih loza sa predominacijom eritrocitne, osim eritrocita povišena je vrednost hemoglobina i hematokrita.
Obično se slučajno otkriva pregledom krvi bez izražene simptomatologije, ali nekad se javljaju simptomi i znaci tipa glavobolja, malaksalost, problemi sa vidom, skotomi, crvenilo lica, krvarenje desni, splenomegalija – otok slezine, epizode epistakse – krvarenja iz nosa, tromboze zbog porasta viskoznosti krvi itd.
Potrebno je uraditi jos neke testove da bi se utvrdilo da li je u pitanju sekundarna policitemija ili policitemija vera.
Odrediti vrednost gasova (kiseonik, ugljen dioksid) i Ph u krvi (ako se vrednost kiseonika smanjena onda je velika verovatnoća da se radi o policitemiji veri), eritropoetin (koji stimuliše kostnu srž da stvara eritrocite, on je u policitemiji veri snižen), uraditi razmaz krvi (da bi se utvrdilo da li su eritrociti normalni (normohromni i normocitni kao što je slučaj kod policitemije vere ili su abnormalni, polihromazija što se sreće kod sekundarne policitemije)
Poželjno je uraditi i punkciju kostne srži.
Pod sekundarnom eritrocitozom se smatra svaki porast hematokrita iznad normalnih vrednosti (žene 48%, muskarci 51%) bez obzira na hemoglobin i broj eritrocita. Mogu biti:
•relativne (smanjena zapremina plazme npr. kod dehidratacije
•prividne (kod normalna zapremina plazme i eritrocitne mase npr. kod pušača)
•apsolutne (eritrocitna masa povećana bilo fiziološki npr. boravak na visini ili patološki ciste i tumori bubrega koji luče eritropoetin)
Policitemija vera se karakteriše umnožavanjem svih loza sa predominacijom eritrocitne, osim eritrocita povišena je vrednost hemoglobina i hematokrita.
Obično se slučajno otkriva pregledom krvi bez izražene simptomatologije, ali nekad se javljaju simptomi i znaci tipa glavobolja, malaksalost, problemi sa vidom, skotomi, crvenilo lica, krvarenje desni, splenomegalija – otok slezine, epizode epistakse – krvarenja iz nosa, tromboze zbog porasta viskoznosti krvi itd.
Potrebno je uraditi jos neke testove da bi se utvrdilo da li je u pitanju sekundarna policitemija ili policitemija vera.
Odrediti vrednost gasova (kiseonik, ugljen dioksid) i Ph u krvi (ako se vrednost kiseonika smanjena onda je velika verovatnoća da se radi o policitemiji veri), eritropoetin (koji stimuliše kostnu srž da stvara eritrocite, on je u policitemiji veri snižen), uraditi razmaz krvi (da bi se utvrdilo da li su eritrociti normalni (normohromni i normocitni kao što je slučaj kod policitemije vere ili su abnormalni, polihromazija što se sreće kod sekundarne policitemije)
Poželjno je uraditi i punkciju kostne srži.