Depresivno obolele majke i dete

[tasa_13]

Lecim se vec dve godine od depresije i panicnih napada a imam sina od 3 godine.Suprug mi pomaze u odgajanju deteta cak smo ga upisali u vrtic i cesto na moju inicijativu idemo kod decijeg psihologa jer se plasim da ne oseti moju bolest i pri tom ga ometem u psihickom razvoju. Maksimalno se trudim da dajem sve od sebe da ne oseti moje raspolozenje.Psiholog kaze da je zdravo i zivahno dete, pametno, radoznalo i emotivno bogato, da nema razloga za paniku ali ja stalno strepim.Stalno tezim da mu pruzam u svakom smislu i vise nego sto mogu.
Da li deca zaista osecaju svako stanje u koje se nalazi njihova mama?Da li to moze uticati na njihov razvoj? Ne zelim da pati, to bi za mene bilo jos jedan veliki bol. Zelela bih da cujem misljenja ostalih majki po ovom pitanju mada retko koji roditelj se pita kako se osecaju deca pored postupaka koje se nama cine bezazlenim ali mozda lose uticajni za psihicki razvoj deteta.
Unapred zahvalna!

[ntatjana73]

Veza izmedju majke i deteta je izuzetno jaka i u tom smislu klinci verovatno osecaju nasu srecu ili tugu. Verujem da to ne ide tako daleko da bi deca svaki nas strah osecala ako ga mi ne pokazujemo na neki eksplicitan nacin.
Taso reci mi kako si dosla do ideje da ti je potrebno lecenje od depresije. Mislim, vecina novopecenih mama ima hiljade strahova, zbog hormona imaju ceste promene raspolozenja, preosetljive se i sl. Takodje zivot im se menja iz korena. Nema vise slobodnog vremena i obaveza je mnogo vise. Jos ako muz nece da priskoci u pomoc i zasuce rukave to je za nervni slom u prvom momentu. Hocu da kazem, kako prepoznati kada to prevazilazi uobicajenu sliku mlade majke. Pozdrav!

[tasa_13]

Da kada je majka sama sa detetom skoro 24 casa i nema niciju pomoc moze biti nervni slom ali zavisi iz kog ugla gledas.Ako uzivas u odrastanju deteta nece se javiti problem ali definitivno je potrebno majkama malo slobode i odmora, mislim na setnju, zdrava ishrana(koju majke cesto preskoce) i sna koji je najbitniji faktor.Ako ti uslovi nisu ispunjeni dolazi do premora, nezadovoljstva, razdrazljivosti...nekada nesanice, nekada i straha jer smo non-stop preokupirane detetom, dajemo im sebe a sebe zapostavljamo.Kada sam se porodila moj sin je tako malo spavao i niko mi nije pomagao da nisam stizala ni da jedem, okupam ili odspavam...non-stop sama bila u stanu sa detetom jer je napolju vristao.Uzivala sam u njegovom odrastanju i bila ponosna ali toliko sam zaboravila na sebe i nisam ni imala vremena da sam padala u depresiju, mada depresija nema veze sa rodjenjem mog deteta.
Desavalo se da ga moji roditelji uzmu vikendom kod sebe pa onda ostanem sama i shvatim koliko sam sama i da ne znam sta da radim kada nema njega jer je on postao moj centar sveta.Strucnjaci kazu da to nije dobro i slazem se, i majke imaju pravo na svoj zivot ali do granice dokle ne ugrozavaju granice deteta.Znaci nije strasno priustiti sebi kratku setnju bez deteta i muza.Uostalom deca nemaju samo majke vec i oceve.
Pitala si me za depresiju i rekoh ti da nema veze sa detetom ali istina je da deca jako dobro osecaju nase raspolozenje iako toga nismo svesni. Kada god placem ja zamolim supruga da sina proseta iz razloga da me ne vidi jer se par puta desavalo da me tuce jer ocito ih plasi kada osete nesigurnost svojih majki.
Ponavljam , stres koji majke dozivljavaju posle porodjaja se moze "ublaziti" tako sto cemo traziti da nam neko pomoci, pricuvati dete da se kratko prosetamo na svez vazduh, popricati sa prijateljima, jesti zdravu hranu, uprkos svemu odrzavati higijenu i raditi u slobodno vreme ono sto nam predstavlja zadovoljstvo i naravno odspavati.
Drago mi je da se neko setio da prica na ovu temu jer primecujem da se mnogi ljudi plase ovakvih diskusija...
Poljubac Tatijani

[tasa_13]

Zaboravila sam da kazem i ovo, kada su majke zadovoljne i srecne i deca ce biti isto takva...nemojmo omalozavati decu jer oni imaju snaznu intuiciju.Znaci moramo im dati primer a primer ce biti ako mi same budemo bile zadovoljne...a sada je samo pitanje ko i kako svoje zadovoljstvo postize.To moramo same pronaci u sebi...
Pozdrav svima koji citaju i interesuju se za ovu temu

[ntatjana73]

Taso hvala na odgovoru. U pravu si za pomoc. Ja je nisam trazila cak sam i odbijala bake koje su bile raspolozene da utrce kad god je to potrebno. To sam uradila da bi se zastitila na neki nacin od bujice saveta koje nisam trazila i koji vecinom nisu primenljivi u 21.veku. A bake ko bake ako te posavetuju a ti ih ne poslusas odmah se nadure, kao mi ih ne postujemo. Ja sam imala uzasno traumatican porodjaj dva meseca pre termina i prva dva meseca nisam bila ni ziva ni mrtva i psihicki zbog straha za bebu i fizicki jer se carski rez iskomplikovao pa je usledila operacija gde sam izgubila dosta krvi. Mozes pretpostaviti koliko sam bila preosetljiva kada sam posle 40 dana izasla iz bolnice tj. porodilista. Zaista nisam imala zivaca da slusam razna pametovanja onih koji misle da znaju bolje sta se desava od mene koja sam to prezivela licno. Tako sam izracunala da je bolje da se pomucim fizicki nego da se zivciram sa bakama. Nazalost muz mi nije najvredniji na svetu pa nisam u prvo vreme imala lufta sto ti kazes ni za posteno kupanje. Sada mogu da ugrabim vremena za sve po malo ali sam primetila da vec posle dva-tri sata imam ludacku grizu savesti sto sam dete ostavila sa bakom ili tetkom tj. sto nisam sa njim. Jos nesto me muci. Naime postoji mogucnost da ne radim jos godinu dana (porodiljsko mi istice za mesec dana) a ja ipak imam zelju da pocnem da radim. Naravno da volim svoje dete najvise na svetu ali ipak imam potrebu za socijalizacijom. Zbog toga me muci savest. Koliko dugo ti nisi radila nakon porodjaja. Pozdrav

[tasa_13]

Bake i deke znaju da budu "najpametnije na svetu" ali ponekad decu treba prepustiti njima da bi se i mi same odmorile i osvezile.I ja sam imala tezak carski rez, rizicnu trudnocu i slusala razna pametovanja pa sam htela da radim sve sama oko deteta dok nisam shvatila da ne mogu bez tudje pomoci. Ne znam koliko ti je dete staro ali ako je prohodalo slobodno ga salji u vrtic jer je to sjajna ideja i ujedno izuzetno dobro i za dete i za majku.Rad ce ti dosta pomoci a dete ce biti zbrinuto i srecno u vrticu, naucice cak mnogo vise nego sto im mi same mozemo priustiti.Ne trebas imati grizu savest kada saljes dete kod bake i tetke(i ja sam se tako osecala a sada prihvatam to sasvim normalno jer i detetu je potreban odmor od majke) ali znaj da je na sigurnom a to vreme dok je sa njima posveti se sebi i svojim zadovoljstvima.Veruj mi bicete srecni i ti i tvoje dete.
Moj sin od prve godine ide u vrtic i jako je drustven, komunikativan, sam jede, tamo ih uce mnogim stvarima npr. da crtaju, igraju se, sklapaju "prijatelje", nekada i potuku ali to je sve deo odrastanja.A kada se vrati kuci zna da ce ga cekati njegova mamica i da ce zaspati kao jagnje izmoreno od jurcanja i raznih aktivnosti.A ti ces naci posao, kretaces se medju ljude, covek je socijalno bice i ne sme se povlaciti u sebe i sasvim je u redu da pocnes da radis jer te to ispunjava i sprecava da padnes u depresiju buduci da si jako osetljiva.
Moj savet ti je da prestanes da osecas grizu savest jer i ti si ljudsko bice i moras se malo posvetiti sebi a to ne znaci da ugrozavas svoje dete naprotiv, tvoje dete ce u vrticu biti srecno sa svojim vrsnjacima, veruj mi.
Moj savet ti je da se posvetis detetu i da ga vaspitavas na svoj nacin ali isto tako da sebi dozvolis "luksuz" da se posvetis sebi i to nije egoizam niti imas potrebe da se osecas krivom dokle god je dete sretno i zdravo...
Pozdrav zabrinutoj mamici.

[ntatjana73]

Hvala jos jednom. Bas mi je trebala podrska. Cmok

[gocam]

Taso, a ja sam shvatila da si ti u depresiji ? A tesis nas ovde sve... .

I ja sam jako vezana za svoju devojcicu, ali pocinjem da radim za mesec dana i mislim da cu se psihicki preporoditi, bez ikakve grize savesti. Inace, nikad nisam bila depresivan tip osobe i uvek sam u fazonu da se borim sa problemima, ali sam tokom detetove prve godine u vise navrata upadala u takav bedak da je to za pricu. Premor, preterana briga, osecaj izolacije... ko i kod svih, valjda. Moguce da je i kod tebe nesto takvo, pogotovo ako si i dalje kod kuce...

[Alexandra]

Mislim da danas vec postaje uobicajeno da majke padaju s nogu cuvajuci decu jer su vremena potpuno drugacija. Ranije su i snaja i svekrva i zaova bile u kuci, pa je tako jedna spremala, druga cuvala decu, treca radila po kuci. A sada su svi ti poslovi svedeni na jednu osobu. Nas je u kuci cetvoro, a samo ja radim kao crnac. Pritom imam dete od 16 meseci i trudnocu od 8 meseci, pa sad vi vidite. Suprug radi po celi dan, tako da i da hoce ne moze da mi pomogne. Ali imam njegovu punu podrsku i to je jako bitno inace bih pukla i psihicki i fizicki. Mnogo puta mi je rekao: " Koliko mozes, ti uradi, ako nekad i nema rucka ja necu da se bunim!" Ali ne znam da li bih se slozila da decu treba prepustati drugim osobama. Par puta sam zvala majku da mi pomogne, ali uz listu "zakona" sta se sme, a sta ne sme. Fora je sto oni od toga pola poslusaju, a kad se okrenes vec teraju svoju pricu. Oni deci sve dozvoljavaju, jer oni su njihovi mezimci, a ti se posle oderi od upornosti da ih vratis na staro i da im objasnis da to sto su ih naucili nije bas u redu. Jedini dobar izbor je vrtic, ali to kod mene sada ne dolazi u obzir, jer cu uskoro imati bebu, a on ce donositi svakojake viruse ili, ne daj Boze, i boginje.
Jedna stvar je sigurna- GORE GLAVU! Sve smo majke i nista nam nije dano sto ne mozemo da nosimo. Da li ce neka majka imati vremena za sebe, ja bih to stavila u drugi plan, jer je u svoj toj prici najbitnije sta ce ona od svog deteta napraviti? Dato ti je jedno malo bice, jedna prazna knjiga i od tebe zavisi cime ce ona biti ispisana. Ja kada vidim majku, onako prirodnu, potpuno obicnu, znam da njena deca imaju potpunu njenu paznju i obrazovanje, a kada vidim majku sredjenu, nalickanu,znam da je njena posvecenost deci ravna nuli jer ima vremena samo za sebe. Razumem u potpunosti prezauzetost poslovima oko deteta ili oko kuce, ali zaista sam ubedjena da ce ta zrtva izroditi plodom, jer bez nje uzalud bi starno bilo cuvanje dece, ma sve bi bilo uzalud.
Dakle, strpljivo, sakupljajte svu svoju snagu, mislite pozitivno i doci ce i vasih 5 minuta. Pozdrav!

[tasa_13]

Zao mi je sto to moram da kazem ali nigde ne pise da majka koja drzi do sebe tj. nalickana je ili kako god hocete, znaci da je kao majka ravna nuli...zadovoljstvo u majkama cini decu sretnim i sigurnim u sebe. Ako brinemo nekada i o svojim potrebama ne znaci da nismo dobre i brizne majke i dan nam deca nisu na prvom mestu...
Pozdrav svim mamicama

[nenad029]

Taso, na tvoje zadovoljstvo a ne Alexandrino, mislim da si u pravu jer roditelj koji se oseca slobodno, bogato i samouvereno - bez preterivanja - moze samo pozitivno da deluje na detetov um jer dokle god se dete ne oformira, njegovi uzorci su sami roditelji. Onda postavljam jedno pitanje, kakvu sliku podsticemo kada "izgledamo" sasvim "obicno", u smislu da nismo samouvereni i da prenosimo sliku nesigurnosti ? Stoga, Taso, mislim da si u pravu jer prava umetnost u roditeljstvu je kako dati najbolje detetu bez da se covek izgubi, jer unutrasnjo bogatstvo treba biti podsticeno da bi dali najbolje nasim decama, preveliko pozrtvovanje, uzeti ovo pod znacima navoda, dovodi do toga da se roditelje osecaju potpuno prazno, nedovrseno, zato, roditelji oslobodite se malo, zivite punim plucama jer to dete oseca , zdrava porodica, zdravo dete, imajte to na umu !!!!!

[tasa_13]

Hvala ti, moj muzicu, na podrci ali pokusaj da budes objektivan...sada me tesis jer znas i gledas me svaki dan kroz kakvu bol prolazim...
Poljubac ces dobiti kada dodjes s posla.

P.s. Mamice drage, da vam samo kazem da je ovo samo malo skretanje s teme ali zelela bih da cujem jos necije misljenje o ovoj temi posto sam je ja pokrenula.
I vama saljem poljubac!