Pozdrav svima, pre svega Danki kao mom najstarijem poznaniku ovog foruma. Posle tolikih godina meni je definitivno bolje . U momentu kad sam odlucila da mi je dosta anksioznosti i panike i da jednostavno ne zelim vise to da sebi tolerisem, postalo mi je mnogo bolje. Naravno, u sklopu toga sam krenula i u IZMS kod psihijatra, koji mi je doduse dao samo bromazepam 3 x 1,5 mg, sto u principu ne bi trebalo da bude nesto narocito. Medjutim, ili sam ja fenomen po pitanju reakcija na lekove ili je to pomesano sa mojom zeljom da se deaktiviram iz dobrovoljne penzije u koju sam se ususkala pre mnogo godina, elem totalno sam se okrenula - 180 stepeni - takoreci da sam se vratila u pubertet. Prvo sam, kako sam pocela da pijem broj, skoro prestala da jedem, skoro prestala da spavam i upala sam u neku manicnu fazu - isla sam na dzoging, plivanje, svaki dan biciklom na posao (ukupno 18 km), i tako oko 1,5 mesec. Pri tome sam se sjajno osecala, prestala sam da dolazim na ovaj sajt, u medjuvremenu sam upoznala decka preko drugog foruma na slicnu temu, koji je, izmedju ostalog, mnogo manje sterilan od ovog. S njim sam od 6. septembra i divno mi je. Naravno, posto sam brom pocela da pijem 5. avgusta, nije mi divno samo zato sto sam zaljubljena. Osecala sam se mnogo bolje i pre toga. Oslabila sam 12 kg, kupila potpuno novu garderobu, konacno sam usla u lasteks farmerke, sve u svemu, divno!Mozete pretpostaviti da mi se psihijatar smrzo od straha kad me video i odma mi dao lekove za manicno-depresivna stanja plaseci se da ne upadnem u "down" fazu, ali, posto sam ja vec prestala da osecam taj "speed" i vratila se polako u normalu, rekla sam mu da mi to nije potrebno. Sad se osecam sasvim o.k. Panicni napad nisam imala vec vise od 2 meseca. Ponekad se javi blaga anksioznost ali je brzo savladam. Krecem se svuda normalno, a ostao mi je samo problem MOSTA. Naravno, sigurna sam da cu i njega da prevazidjem, samo da se jos malo stabilizujem. Sve u svemu, ma skoro sam ko nova. . Recepta nema, vazna je volja i imati motiv. Upoznala sam, preko drugo foruma jos neke devojke kojima sasvim dobro ide. I poruka Danki - nikad nije kasno - to sto nemate potrebu da se vozite gradskim saobracajem nije vazno - vazno je da MOZETE DA SE VOZITE, pa makar vam posle vise nikad ne trebalo. Ja sa 40 godina ucim da vozim biciklo bez ruku. Mozda izgleda naivno, ali ravnoteza mi nikad nije bila jaca strana. Zato, samo napred. Puno pozdrava i srece svima.
Ljubi vas sve Lidija

Lidija, raduje me sto ti je sve krenulo kako treba, ipak je anksioznost naporna stvar.Jednostavno nemam rijeci da ti opisem koliko se radujem zbog tebe, a tek koji je to stimulans svima nama....
Nadam se da se javljas i na "onom" forumu, nesto me sjecanje ne sluzi,ali nije vazno!!!
U svakom slucaju, prinudna penzija u nasim godinama je odvratna stvar, i iskreno se nadam da ce i meni krenuti za rukom da postignem ono sto si ti uspjela!!
Svako dobro, i jos jednom cestitke!!!

Znam ja, naravno, da je anksioznost naporna stvar. I "panicni poremecaj" jos gora. Rekla sam da mi je bolje, i to je prava stvar. Mislim da se od nase boljke nikada ne moze "ozdraviti", a najgora anksioznost je strah od toga da anksioznost nikad nece proci. Ja znam da me mozda, u buducnosti (skoro sigurno) ceka negde iza coska, ali je se vise toliko ne bojim. Sta mi jos donosi zivot - kako cu reagovati na sve to? Plasiti se toga nije strasno - strasno je plasiti se straha. Ima boljih i losijih dana, ali zivot je lep! Idemo dalje!
Pozdrav od rekovalescenta

bravo lidija

MOzes li da ostavis adresu i tog drugog foruma

Zdravo, ja sam na ovom situ prvi put! Drago mi je zbog Lidije koja je uspjela da se izbori sa svim svojim problemima i duboko se nadam da se napadi panike vise nikada nece vratiti. Neko je maloprije spomenuo da misli da se od ovog naseg poremecaja covjek nikada ne moze oporaviti. Ja mislim da grijesi. Ne bih mogla zivjeti sa saznanjem da ce ovako biti do kraja zivota i da mi jedino lijekovi mogu pruziti normalan zivot (nisam do sada koristila lijekove uopste). Moja tetka je imala panicni poremecaj i kaze da su oni nestali kad je dobila prave problema u zivotu!
Ono sto bih ja vas htjela pitati je da li da se obratim psihijatru za pomoc ili da ovo pokusam sama rijesiti?

Morao sam se nasmijati na ono o pravim problemima.U svakom slucaju se obrati psihijatru, jos ako naidjes na nekoga ko ima vremena i znanja, bices OK, u stvari i sada si OK, samo si sigurno neke kockice pogresno slagala u zivotu, uostalom kao i ja!
Pozdrav!