Operacija kifoze kod nas.

[Vivisect]

Pošto je ovo moj prvi post, nadam se da broj pitanja neće biti perverzno velik, ali isto tako nadam se i odgovorima na ista.

Pre nego što počnem bombardovanje pitanjima, moram da napomenem par stvar:
-problem nije toliko estetske prirode koliko je zbog senzacije trnjenja ekstremiteta i ponekad umanjenog osećaja na istim.
-bol u predelu...hmm bubrega posebno kada dugo vremena stojim me prati već godinama. Kada hodam bola nema, ali zato dok stojim kao da sam u paklu.
Da dodam, da sam išao kao klinac na vežbe, nosio sam mider ali em su vežbe bile bolne pa sam bežao s istih, em je mider žuljao pa ga nisam dugo nosio. Želeo bih prvo da saznam sve o toj operaciji, da li će doktor preproučiti istu to je druga priča ali u slučaju da istu preporuči voleo bih da znam sve što je moguće o tome, pre nego što odlučim da li sam spreman na tako nešto.
Završio sam s rastom... tako da proteze o kojima sam čitao neće delovati, a jedina mogućnost koju sam otkrio jeste operacija.

Koliko znam u svetu (interesuje me da li je i kod nas tako) operacija kifoze se radi s obe strane, s predela stomaka i leđa, ali s malim rezovima. Da li je i kod nas tako ili hirurzi vole da raspore pacijenta?
U svetu šansa od paralize (greške hirurga) je oko 1% da li je kod nas ta šansa veća?
Ugradnja šipki i šrafova deluje jezivo, a mene interesuje koliko te stvari moraju da budu s pacijentom? Posle koliko meseci/godina se uklanjaju?
Da li su zabranjene neke fizičke aktivnosti dok su šipke prisutne? Poput dizanja tegova?
Postoji li mogućnost da plastični hirurg zašije rane ili se to ostavlja stažistima? Pošto jedan problem da menjam za ogromne ožiljke zaista nije moja ideja dobre trgovine.

Ako postoji neki tekst (stručan ili ne) koji objašnjava detaljan proces operacije voleo bih ako je moguće da budem upućen na isti.

Imao sam poznanika koji je operisao grbu u Engleskoj, bilo je potrebno više operacija, koliko znam prva je prošla dobro, posle druge je ostao paralizovan i vremenom izgleda da je izgubio volju za životom i umro je. Tako da sumnjam da je ova vrsta operacije u inostranstvu s manjim rizikom. Ali interesuje me i Vaše mišljenje po tom pitanju.

I na kraju. Da li postoji trenutno neka alternativa, proces koji je još eskperimentalan, način operacije koji bi umanjio šanse za paralizu...negde kod nas ili u svetu?