Vitamini

[Ivanna Kraljica]

ovo nije pitanje,al ovde moze da posluzi svima-da prenesem znanje

Vitamini su mali molekuli potrebni telu da bi moglo savršeno funkcionisati: ima 13 različitih vrsta vitamina, a svaki ima svoju vlastitu ulogu.
Oni su uglavnom aktivni u razvoju nervnog sistema, vida, brojnih reakcija u organizmu, ali i u mineralizaciji kostiju.

Vitamin A Visokomolekularni alkohol, viskozna žuta, uljasta tečnost rastvorljiva u mastima. Uništava se oksidacijom i delovanjem ultraljubičastih zraka. Nastaje u organizmu iz karotena, žutog pigmenta iz biljaka. Postoje 3 srodna oblika: A1, A2 i A3. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 0,8 do 1,5 mg. Ima ga u šargarepi, zelenom povrću, buteru, siru, žumancu, ribljem ulju, peršunu, jegulji, kajsijama.
Važan je za održanje epitela, lučenje hormona, rast ćelija svih organa, kvalitet vida.
Nedostatak uzrokuje noćno slepilo, promene na koži i probavnom sistemu, slabost organizma, deformacije kostiju, isušivanje i mekšanje rožnjače.



Vitamin B1Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima. Osetljiv je na toplotu, bazne rastvore i oksidaciona sredstva. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Ima ga u žitaricama (pšenica, pirinač, soja), kvascu, mahunastom povrću, džigerici, karfiolu, svinjskom mesu.
Neohodan je za normalan rad nervnih ćelija, pospešuje rast, plodnost, laktaciju i probavu.
Nedostatak ovog vitamina uzrokuje neurološke smetnje poput neuropatije, emotivnu nesigurnost, slabost mišića, umor, depresiju i bolest beriberi.


Vitamin B2Kristalno jedinjenje žutonarandžaste boje, rastvorljivo u vodi i alkoholima, osetljivo na oksidaciona sredstva. U organizam se unosi u čistom obliku. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Ima ga u mleku i mlečnim proizvodima, kvascu, jajima, mesu, žitaricama, mahunastom povrću.
Sastojak je mnogih važnih koenzima neophodnih za enzimske procese u organizmu, utiče na vid, učestvuje u izgradnji ćelija sluzokože, kože i crvenih krvnih zrnaca.
Njegov nedostatak utiče na promene na sluzokoži i uzrokuje zapaljenje jezika, očiju, otekline usana, malokrvnost, crevne poremećaje, mišićnu slabost i zastoj u rastu.




Vitamin B5Svetložuto viskozno ulje rastvorljivo u vodi. U organizam se unosi u vidu životinjskog koenzima A i u tankom crevu se oslobađa u pantotensku kiselinu, a zatim učestvuje u izgradnji različitih koenzima u organizmu. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 4-10 mg. Ima ga u junećem i svinjskom mesu, brokolima, kelju, jagodama, pomorandžama, mleku, kvascu, žumancu.
Daje snagu organizmu, utiče na rad hornoma, ubrzava zaceljivanje rana, uspostavlja pravilnu razmenu materija u organizmu.
Nedostatak nije zabeležen kod ljudi.



Vitamin B6Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima, otporno na fizička i hemijska sredstva, ali ne i na ultraljubičaste zrake. U organizam se unosi u obliku provitamina, da bi u jetri prešao u aktivni oblik vitamina. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1,2-2 mg. Ima ga u žitaricama, krompiru, jajima, ribi, svinjsom mesu, iznutricama, zelenom kupusu, bananama i kvascu, a sintetiše ga crevna flora.
Značajan je za metabolizam nezasićenih masnih kiselina i pojedinih aminokiselina.
Nedostatak ovog vitamina uzrokuje kožna oboljenja i nervne poremećaje.




Vitamin B5Svetložuto viskozno ulje rastvorljivo u vodi. U organizam se unosi u vidu životinjskog koenzima A i u tankom crevu se oslobađa u pantotensku kiselinu, a zatim učestvuje u izgradnji različitih koenzima u organizmu. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 4-10 mg. Ima ga u junećem i svinjskom mesu, brokolima, kelju, jagodama, pomorandžama, mleku, kvascu, žumancu.
Daje snagu organizmu, utiče na rad hornoma, ubrzava zaceljivanje rana, uspostavlja pravilnu razmenu materija u organizmu.
Nedostatak nije zabeležen kod ljudi.



Vitamin B13Ovaj vitamin nije dovoljno istražen. Prirodni izvori su: korenasto povrće i surutka (tečni deo ukiseljenog mleka).
Sprečava probleme sa jetrom i pomaže lečenje multiple skleroze.
Biološka uloga vitamina B13 - orotne kiseline je u tome, što je ovaj vitamin važan biosintetski prekursor pirimidinskih nukleotida. Vitamin B13 metabolizuje folnu kiselinu i vitamin B12. Moguće je da deluje preventivno na određene probleme sa jetrom i prerano starenje. Pomaže u lečenju multiple skleroze.
Vitamin B13 pozitivno utiče na razvitak ploda pri trudnoći.



Vitamin B15Vitamin B15 deluje slično kao vitamin E. Produžava trajanje života ćelija, ubrzava oporavak, snižava nivo holesterola u krvi i ublažava simptome astme. Ima ga u pivskom kvascu, neglaziranom mrkom pirinču, integralni žitaricama i semenkama susama.
Nedostatak ovog vitamina izaziva žlezdane i nervne poremećaje, kao i srčana oboljenja.



Vitamin B17Jedan je od najspornijih vitamina. Hemijski to je smeša dva molekula šećera zvana amigdalin. Proizvodi se od koštica kajsija. Jedini je vitamin B kojeg nema u pivskom kvascu. On ima izvesna svojstva koja utiču na kontrolu i sprečavanje raka. mada nije potvrdjeno



Vitamin CBezbojno kristalno jedinjenje kiselog ukusa, rastvorljivo u vodi, uništava se kuvanjem, oksidacijom i delovanjem baza, otporno na zamrzavanje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 50-60 mg kod zdravih osoba, a kod osoba koje puše, izložene su zagađenjima, stresu, bolestima, hiruškim zahvatima itd. oko 2 g dnevno. Ima ga u šipku, paprici, limunu, kiviju, zelenom povrću, crnoj ribizli, zelenim orasima, krompiru. Neophodan je kao pokretač razmene materija u ćelijama, za oksidacione procese u organizmu i rad mnogih organa, ima značajnu ulogu u stvaranju zuba i kostiju, zaceljivanju rana i preloma.
Poboljšava promet gvožđa kroz organizam, pospešuje stvaranje kolagena i otpornost organizma.
Njegov nedostatak uzrokuje opštu slabost organizma, anemiju, skorbut i pospešuje nastajanje osteoporoze.


Vitamin DKristalno jedinjenje rastvorljivo u mastima, unosi se u organizam hranom, a nastaje pod uticajem Sunčeve svetlosti (ultraljubičastih zraka). U jetri i bubrezima se prerađuje u aktivni oblik, a skladišti se u jetri, mišićima i masnom tkivu. Postoji 6 srodnih oblika (D1 do D6). Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 5-10 mkg. Ima ga u ribljem ulju, kvascu, haringi, sardinama i drugim morskim ribama, jajima, avokadu, buteru, kajmaku, govedini. Važan je za regulisanje količine kalcijuma i fosfora u krvi, utiče na plodnost, imuni sistem i pravilno okoštavanje.
Nedostatak uzrokuje rahitis kod dece, razmekšavanje i šupljikavost kostiju kod starijih, grčenje mišića.
Velike količine vitamina D su otrovne, a dnevna doza se uvek kombinuje sa vitaminom A.


Vitamin EŽućkasto ulje rastvorljivo u mastima, otporno na zagrevanje a osetljivo na oksidaciju. Poznata je grupa od 7 različitih jedinjenja ovog vitamina istog dejstva, ali različite jačine. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 10-15 mg. Ima ga u klicama žitarica, kukuruznom, suncokretovom i maslinovom ulju, orasima, lešnicima, avokadu, bademu, kikirikuju, mahunastom povrću. Važan je kao antioksidans, utiče na pravilno lučenje hormona, rad mišića i nervnog sistema, štiti od radijacije, otrovnih materija, lekova i metala.
Smanjuje rizik od kanceroznih oboljenja i štiti srce i krvotok.
Nedostatak ovog vitamina nije zabeležen.


Vitamin F
Vitaminom F nazivaju se nezasićene masne kiseline, iako nemaju pravi vitaminski karakter. Prirodni izvori su: pšenične klice, semenke od lana, suncokreta, soje i kikirikija. On pomaže sprečavanju talozenja holesterola u arterijama, suzbija oboljenja srca i doprinosi zdravlju kože i kose. Usled nedostatka vitamina F nastaju ekcemi i akne.

[matijaBG]

soja i psenicne klice su preporucljive za ishranu koliko i otrov za pacove.vitamini i njihova uloga je beznacajna u odnosu na enzime.bez njih mrtvi ste.imate dve vrste endogene koje telo proizvodi i egzogene u zivoj-sirovoj hrani/tako da kada u svojoj ishrani nemate sirovo voce i povrce vec samo termicki obradjeno ubijate sami sebe jer onda telo mora da trosi svoje rezerve enzima.citajte ljudi,iskoristite web,ili nastavite da slusate "strucnjake" koji zive od vase bolesti sta je zdravo a sta nije.