AUTIZAM

[tamaraft]

Ne bi bilo loshe da ste na pochetku teme nashli tekst o psihomotornom razvoju dece u ovom podforumu ali i tekst o samom pojmu autizma, i na taj nachin izbegli nepotrebne zabrinute sate u svom zivotu.


Autizam je vrlo složeni poremećaj u razvoju mozga, koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interreakcija i komunikacija te ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja.

Autizam je poremećaj u mnogim delovima mozga, ali se ne može sa punom sigurnošću dokazati kako oni ostvaruju svoj uticaj na sveukupno ponašanje organizma.

Autizam je jedan od pet pervazivnih razvojnih poremećaja kod dece, koji se karakteriše široko rasprostranjenim abnormalnostima u socijalnoj interakciji i komunikaciji, izrazito ograničenim interesima i čestom ponavljajućem ponašanju (“automatizmu”).

Najpoznatiji pervazivni poremećaj je Autizam, ostali su Rettov sindrom, Dečiji disintegrativni poremećaj, Aspergerov sindrom i Pervazivni razvojni poremećaj ne drugačije određen (engl. PDD-NOS)

Kod autizma nema smanjenja ili povratka na početno stanje, on je ravnomeran u svom intenzitetu i toku.

Dok se kod jednih vide teža oštećenja poput mentalne retardacije, izraženo ćutanje, ponavljajuća motorika poput lupkanja rukama ili ljuljanja; kod drugih s blažim oštećenjima može postojati aktivan ali prepoznatljivo neobičan socijalan pristup, usko ograničenih interesa i opširno pedantne komunikacije.


Autizam je nasledna bolest, nastala zbog složenih genetskih poremećaja koji do danas nisu dovoljno istraženi. Iako je Autizam primarno genetski poremećaj nastanak Autizma je povezan s nekoliko prenatalnih i perinatalnih faktora rizika. Studija iz 2007 godine za faktore rizika nalazi povezanost s roditeljskim karakteristikama koje uključuju poodmaklu dob za majku i oca; zatim mesto rođenja, i određena stanja kod porođaja koja uključuju malu težinu deteta kod rođenja i trajanje trudnoće te pojavu hipoksije za vreme porođaja.
Учесталост Аутизма у САД

Po nekim autorima kao mogući uzroci njegovog nastanka navode se poremećaji u toku rođenja kao i postvakcinalne reakcije nakon vakcina primljenih u ranom detinjstvu. Ove teorije su neprihvatljive jer su bez pouzdanih dokaza.



Nedavna istraživanja pokazuju da je učestalost Autizma od jedan do dva slučaja na 1000 dece Broj obolelih dramatično raste zadnjih 30 godina, ali ako se uzme u obzir da je u ovom periodu kvalitet dijagnostike obolelih od Autizma unapređen ne može se potpuno tačno reći da nije to možda razlog porasta broja dece sa ovim poremećajem.

Većem riziku od Autizma izloženi su dečaci za razliku od devojčica. Odnos između polova za ASD iznosi 4.3:1 i on je u mnogome prilagođen kognitivnom oštećenju, dok je kod mentalne retardacije odnos bliži na 2:1, a bez nje na 5.5:1

Niko ne zna koliko tačno ljudi boluje od ove bolesti, ali po podacima Ministarstva za rad i socijalnu politiku, u Srbiji ima oko 2.000 osoba sa autizmom, od čega je oko 800 dece.


Znaci

Roditelji su najčešće ti koji uoče prve poremećaje u razvoju deteta i to u prvoj ili drugoj godini života. Rano otkrivanje autizma je veoma bitno za dalji tok života jer detetu daje mogućnost da stekne određene socijalne veštine i samostalnost.

Glavni problem kod autistične dece je otsustvo socijalnih veština, koji se počinje uočavati još u ranom detinjstvu.

Autistične bebe pokazuju manje pažnje na socijalnu stimulaciju, manja je reakcija gestovima, osmehom i pogledom i slabije odgovaraju na poziv vlastitim imenom.

Kod mlađe dece s autizmom često je prisutan nedostatak kontakta očima, otsustvo govora tela i skloni su korišćenju tuđe ruke ili tela kao pomagala.

Učestalo slaganje objekata može ukazivati na autizam.


Autistična deca stara tri do pet godina, neće spontano prilaziti drugima, i odgovarati na emocije i oponašati druge ljude.

Ali ona mogu razviti privrženost osobama koje su im primarni negovatelji ( obično jedan ili oba roditelja).

Autistična deca ne vole biti sama.

Ali kod njih je izražen problem sklapanja i održavanja prijateljstava.

Za njih je merilo prijateljstva kvalitet prijateljstva a ne broj prijateljstava.

Manji deo dece s autizmom je sklon agresiji i autoagresiji, oko 30% slučajeva dece može ispoljiti agresivno ponašanje u kraćim intervalima.


Otprilike polovina roditelja dece s autizmomom neobično ponašanje svoje dece primeti do starosti od 18 meseci, a oko četiri petine do 24 meseca. Bebe izdvaja deficit u zajedničkoj pažnji, odnosno, ako roditelj uperi prstom i kaže "Gledaj!", dete neće reagovati ili će gledati prst.



1. Neki od uobičajeni znakova, koji ako se uoče zahtevaju stručnu pomoć lekara:

* Nema "brbljanja" do 12 meseci
* Nema gestikulacija (upiranje prstom, mahanje rukom pozdravnih poruka i sl.) do 12 meseci
* Neprogovara ni jednu reč do 16 meseci
* Bez spontanih fraza od dve reči do 24 meseca
* Gubitak bilo koje jezičke ili socijalne veštine u bilo kom uzrastu.




2. Pored navedenog Autizam karakterišu i sledeći oblici ponavljajućeg ponašanja:

* Stereotipija - kretnje bez svrhe poput lupkanja rukama, vrtenja glavom, ljuljanje telom ili okretanje tanjira

* Kompulzivno ponašanje -se odvija namerno i po pravilima, to je slaganje objekata u određenom redu (sto svakako moze biti i deo imitiranja tokom odrastanja, ako to vidi od starije osobe pa zeli da ponovi istu radnju)

* Jednoličnost - otpor prema promeni, na primer odbijanje premeštanja nameštaja ili dete odbija da se prekine u određenoj radnji.

* Ritualno ponašanje - predstavlja izvođenje dnevnih aktivnosti uvek istim redom, rutina, poput ne menjanja jelovnika ili reda oblačenja.

* Ograničeno ponašanje - limitirano fokusom, interesom ili aktivnošću, poput prevelike zaokupljenosti sa jednom igračkom

* Autoagresija - uključuje pokrete koji mogu povrediti osobu. Otprilike 30% osoba s Autizmom u nekim trenucima pribegne autoagresiji.



Lečenje

Pored primene čitavog niza terapijskih metoda, zasada nema leka za Autizam.

Kod težih oblika autizma, samostalan život takvih osoba je gotovo nemoguć, dok je kod blažih oblika, samostalan život moguć, a cilj lečenja je popraviti funkcionisanje deteta u svakodnevnom životu.

Jednostrano lečenje se nije pokazalo dobrim.

Terapija se obično prilagođava detetovim potrebama. Ako se krene rano s intenzivnim, upornim programima edukacije i bihevioralne terapije, može se pomoći detetu da dostigne određeni nivo samostalnosti, socijalnih i radnih veština.

Svi koji su angažovani oko tretmana moraju pokušati da shvate Autistično dete.

Ono ima emocije i potrebe.

Njemu je potreban oslonac i nežnost, ali pre svega želja da ga neko razume.

Autistična deca da bi razumela nas, koriste izuzetno veliki napor, koji treba respektovati i uzvraćati kroz znake ljubavi i htenja da ono bude zdravo i srećno, u tom svom svetu koj dete nije samo izabralo.

Lekovi se često koriste za lečenje problema povezanih s Autizmom.

Više od polovini dece u SAD-u je propisan lek protiv grčenja mišića, zajedno sa lekovima iz klase antidepresiva, antipsihotika i stimulanasa.

Zasada postoje oskudna istraživanja oko rezulata ili sigurnosti primene terapije lekovima kod adolescenata i odraslih s Autizmom, ali je dokazano da nijedan poznati lek ne pomaže u glavnim simptomima Autizma, oštećenje socijalne interakcije i komunikacije.

Kasno započeto i neadekvatno lečenje može uticati na dugoročni ishod, zato je Autizam potrebno što pre dijagnostikovati i timski tretirati.


Zadnjih nekoliko godina u lečenju Autizma dobre rezultate daje HBOT ( hiperbarične oksigenacije u barokomorama) , ali nažalost ova metoda zbog specifičnosti primene i otpora na koji nailazi njena primena kod pojedinih lekara i farmaceutskih kuća, HBOT nije dovoljno zastupljena u praksi.

Iako se iz ranijih “nekontrolisanih” istraživanja znalo da hiperbarična oksigenoterapija (HBOT), može uspešno biti primenjena u lečenju Autizma, sve do nedavno ova hipoteza nije bila potvrđena kvaltetnim istraživanjima. Konačni rezulati, dobijeni kontrolisanim kliničkim istraživanjem, dokazali su da HBOT dovodi do poboljšanja i umanjenje dejstva čitavog niza poremećaja kod Autizma.

U multicentričnom, slučajnom, dvostruko slepom, kontrolisanom istraživanju u 6 različitih centara u SAD, hiperbarični tretman sa decom oboleleom od autizma sproveden je od strane Daniel A. Rossignol, iz Međunarodnog centra za razvoj deteta u Melburnu, u američkoj saveznoj državi Floridi.

Istraživanja su obavljena u 6 različitih centara u SAD. Ovim istraživanjem obuhvaćeno je 62 dece uzrasta od 2 do 7 godina starosti nasumice podeljenoj u dve eksperimentalne grupe.

Prva grupa ( u daljem tekstu “grupa lečenih” ) tretirana je 40 časovnom hiperbaričnom oksigenacijom, u barokomorama na 1,3 ATA u atmosferi 24% kiseonika .

Druga grupa ( u daljem tekstu “kontrolna grupa” ) provele je 40 časova u neznatno hermetičnoj prostoriji ( na 1.03 ATA u atmosveri 21% kiseonika).

Na kraju programa lečenja, deca “grupe lečenih” kod kojih je primenjena HBOT pokazala su značajno poboljšanje praćenih kriterijuma, CGI, ATEC, ABC, u odnosu na “kontrolnu grupu”.


U “grupi lečenih “- došlo je do značajnog poboljšanja sledećih parametara:


* Sveubohvatno funkcionisanje i kontakt dece sa okolinom je poboljšan,
* Društvena interekcija, govorna, jezička i vizuelna komunikacija je unapređena,
* Hiperaktivnost, razdražljivost i stereotipno ponašanje je umanjeno,
* Društvena interekcija, govorna, jezička i vizuelna komunikacija je unapređena,
* Hiperaktivnost, razdražljivost i stereotipno ponašanje je umanjeno.

Ovom studijom došlo se do zaključka da su se kod dece lečene primenom HBOT znatno umanjili simptomi Autizma u odnosu na kontrolnu grupu, kao i da su deca mlađa od pet godina sa nižim intenzitetom i početnim nivoom Autizma, imala izraženiji nivo poboljšanja poremećaja. Kod 80% dece iz “ lečene grupe” i 38 % kod “ kontrolne grupe” postignuti su pozitivni rezultati. U toku istraživanja Nisu uočeni neželjeni propratni efekti HBO tretmana.

[presrecna]

molila bih vas da mi objasnite kako se dolazi do sumnje da je dete autisticno? moja sestra ima sina od dve ipo godine koji jos uvek ne govori ( samo mama i to u slogovima, kao da se i ne obraca njoj) , ne odaziva se kada ga zove ( sluh mu je u redu, to je proverila), ne igra se sa decom, ima trenutke kada samo vristi i u igranje mu spada trcanje od jednog kraja sobe do drugog ili oko stola. molila bih vas da mi malo pojasnite (pregledala sam sve moguce linkove vezane za ovu temu) da li ovo naginje ka autizmu i kod kog lekara treba dete da se vodi. a i na koji nacin doktori utvrdjuju dijagnozu??????? hvala unapred!!!

[tamaraft]

dete mora prvo da pregleda pedijatar a ako ima osnova za dalje pregleda pregledace ga psiholozi i neurolozi.

[luka_0407]

evp nakon dužeg vremena svratih na forum da vidim jesu li admini uradili nešto pametno kad ono sve po starom...isti ljudi,iste teme,isto lupetanje...za zabrinutu mamu a u vezi autizma:ne tražite odgovore po forumima već hitno kod ozbiljnog pedijatra,pa sa njim popričajte šta vas muči.Kada bi se dijagnoza postavljala na ovakve načine,svi bi bili lekari,ali...
Pozdrav

[brizna-mama]

Luka, zasto kazete lupetanja?Zar nije logocno da postavimo pitanje ako nas nesto muci?I, ne vidim zasto su teme na forumu lose, svako ko ima neku dilemu, logicno je da pita, posavetuje se, pa nismo svi lekari,i nsimo rodjeni sa znanjem....Oko vakcina i autizma je stvarno ovde bilo raznih lupetanja, ali ne vidim razlog da se svi svrstavamo u isti kos.Oni koji slepo veruju u tu povezanost i nas koji verujemo u naucnu dokazanaost.Drugo, nasla sma se uvredjena, isti ljudi, ista lupetanja, na sta se to konkretno odnosi?

[luka_0407]

To za lupetanje se nije odnosilo na Vas,razumem Vašu zabrinutost i pokušaje da dodjete do bilo kakvih informacija.Problem je u tome što postoje odredjeni ljudi koji iznose potpune dezinformacije,miniraju nas nedokazanim tvrdnjama,prodaju razne teorije zavere a u stvari mesto pod suncem bi trebalo da nadju na pf neuropsihijatrija.(sami će se prepoznati i verovatno javiti).Na forumu sam dosta dugo,i pokušala sam raznim savetima,koliko sam mogla da pomogne oko odgoja i nege dece.Dg,terapija,uzimati ili ne uzimati neki lek,.....to može da Vam kaže isključivo lekar koji Vas pregleda,Vas ili Vaše dete.Svako ko ovde postavlja dijagnoze,deli terapije,nagovara roditelje da ne vakcinišu dete...i uopšte iznosi tvrdnje koje nisu naučno dokazane a mogu ozbiljno da ugrože zdravlje deteta,odnosno dece mora da bude skljonjen sa foruma.Na to se odnosila kritika za admine.
Stvarno nije bilo ništa protiv Vas,ali evo još jednom i VAma savet,ako imate bilo kakve strahove koji su vezani za autizam,odmah kod pedijatra i ne stidite se da pitate šta god da Vas zanima.

[brizna-mama]

U tom slucaju primite moje izvinjenje.