klikom uvelicaj foto.Prilozena fotografija pokazuje unutrasnji promer bronha normalnog bronha i lumen bronha u astmaticnog bolesnika pri cemu se zapaza da je u astmo lumen bronha u odnosu na normalni , jako suzen. I, znati da je odnos promera lumena bronha i velicine odnosno brzine protoka vazduha 1na4(stepen).
Testovima plucne funkcije dokazuje se postojanje opstrukcije u disajnim putevima odnosno postavljanje dijagnoze, procene tezine bolesti i efekata terapije.
Za astmu , da bi se procenio stepen reverzibilnosti opstrukcije kao i za pracenje toka bolesti disajnu funkciju ispitujemo u toku napada i u remisijama bolesti.
Astma je oboljenje u kojem postoji izrazena varijabilnost opstrukcije i na dnevnom nivou , posebno kod dece.
Jednostavni test koji sam bolesnik izvodi uz pomoc jednostavnog aparata( i jeftinog) koji je bolesniku dostupan i danju i nocu je pikfolumetar pomocu kog se izvodi test kojim se meri maksimalna brzina protoka tokom forsiranog izdisanja vazduha i odrazava opstrukciju u velikim disajnim putevima ( ne i opstrukciju u tzv malim disajnim putevima – onim koji imaju promer unutrasnjeg lumena2mm i manji od 2mm –sto je nedostatak ove metode, [sto prakticno znaci da vrednost PEF moze biti normalna u oboljenjima u kojih postoji opstrukcija na nivou ovih malih disajnih puteva.].
Tezina astme se procenjuje ne samo stepenom smanjenja vrsnog protoka nego i njegovim dnevnim varijacijama.Pomocu ovog testa bolesnik( za decu roditelji) sam moze da prati efekat lekova kao i to da na vreme otkrije pogorsanje svoje bolesti.
Bolesnik treba da meri i uredno belezi vrednosti vrsnog protoka najmanje tri puta dnevo( ujutru, tokom dana i uvece)jer se tezina astme ( posebno u dece) procenjuje ne samo na osnovu vrednosti smanjenja PEFa nego i na osnovu dnevnih varijacija ovih vrednosti jer je opseg varijacija priblizno jednak tezini oboljenja.
Ovaj test se kod dece može izvoditi već od treće godine života
Razlika u vrednosti vrsnog protoka kod astmaticara izmedju jutarnjeg merenja(odmah posle ustajanja kada su najnize ) i vecernjeg merenja> vece su od 20%.
Potrebno je da bolesnik uredno i pedantno belezi vrednosti svakog merenja i vreme merenja ...i kada se to cini u duzem vremenskom intervalu( mesec , dva) omogucava odredjivanje tzv Koeficijenta varijacije koji se izracunava kada se razlika izmedju maksimalne i minimalne vrednosti podeli sa srednjom vrednoscu i pomnozi sa 100.
[(maksimalna vrednost - minimalna vrednost / srednja vrednost) x 100 ]
Vrednostkoeficijenta izrazava se u procentima.
Kod zdravog deteta ovaj je koeficijent manji od 20%
Iz svega recenog proizilazi i zakljucak da je za pracenje oboljenja i njegovih varijacija..
značajnija ponavljana primena jednostavnijih testova( kao merenje PEF-a), nego jednokratno korišćenje složenih testova kojim se ispituje disajna funkcija.
Sve u svemu potrebna je veoma dobra saradnja lekara i bolesnika sto pored ostalog doprinosi i veoma vaznom osecanju da se bolesnik oseca da mu je njegov lekar uvek dostupan kad mu zatreba i da ce brzo biti otklonjene sve tegoba kad stigne do lekara ( ne treba smetnuti sa uma da bolesnici koji su imali teske astmaticne statuse cesto izjavljuju kao da su imali iskustvo- “susret “ sa smrcu).
Poz.R.
PS: Umalo da zaboravim( u ime istinite i potpune informacije) da navedem da je standardna greška instrumenta( pikfoumetra) dosta visoka (i do 15%)sto ovoj metodi ne umanjuje znacaj.
))