Bila sam kod srinka i nista mi jasno nije....

[Arli]

Evo da se "pohvalim"

Dospela sam nekako do Instituta u Plamoticevoj, tamo otvorila karton i ko na traci se ispricala sa jednom doktorkom.

Zena istovremeno pisala i slusala me (Napoleon?)

Onda mi prepisala Flunirin za ujutro (evo pijem ga, priljezno)
i Bromazepam za uvece (ne pijem ga, muka mi je od njega a i spavam od njega preterano).

Zakazala mi kontrolu za 2 nedelje, neku terapiju druge vrste nije ni pominjala...

Meni nit je bolje nit je gore, ista meta isto odstojanje. Cekam da prodju te dve nedelje pa da vidim sta ce da mi kaze.

U medjuvremenu panicni napad nisam imala ali i dalje imam neku frku od svega i svacega. Volela bih da nadjem uzrok toga sto mi se desava i ne vidim kako mi tu samo lekovi mogu pomoci.

Al da ne pametujem...

Recite mi, je l neko od vas dosao do uzroka i iscackao iz sebe ono sto ga je dovelo u stanje panicnih napada, depresije itd. ili mislite da je u redu da se pokusava da se sve to resi lekovima?

Pozdrav

[danka]

To kako si prosla kod psihijatrice je sasvim uobicajeno, tek da znas.
Nema potrebe da ceprkas po proslosto - dok to radis ima da ti prodje ceo zivot (pa mozda nista konkretno ni ne nadjes).
Lekovi su najbrzi i najbolji.
Tebi je najvaznije da pocnes sto pre da funkcionises.

Ali doktorka nije u lecenju glavna (sem za biranje lekova).
Ti si ta koja treba da samu sebe malo ojaca (nezavisno od lekara i lekova), informisi se o nacinima opustanja (nesto osnovno) o disanju u toku napada, a verujem da si sa samim poremecajem vec upoznata.

Bice bolje, ali se spremi i na povremena nazadovanja.
Budi uporna i strpljiva.
puno te pozdravljam,
danka

[jelllena]

Ja definitivno znam sta me je dovelo do ovog beznadja.

Flunirinu treba vremena da pocne da deluje od 4-6 nedelja kod nekog i do 8 nedelja tako da treba da budes strpljiva.

Ponekad u pocetku lecenja dodje do pogorsanja,ali nemoj to da te brine posle toga dolazi do poboljsanja.

[Arli]

Hvala drage moje sto se javljate

Danka, ja znam da je najvaznije da funkcionisem i zato i pijem lekove ali mislim da je jako vazno naci uzrok. Cak ne mislim da treba samo ceprkati po proslosti, ja neke okidace ovog stanja vec naslucujem ali ipak ocekujem pomoc strucnog lica u detekciji i pravilnom odredjenju razloga.

Zanima me da li mislis da jacanje sebe podrazumeva i neko, bar intuitivno naslucivanje uzroka i izbegavanje istih?

Jellena, rekli su mi da Flunirin deluje tek posle 4-6 nedelja ali nisam obeshrabrena.
Reci mi, da li ti je spoznaja onoga sto te dovelo u stanje koje opisujes kao beznadje pomoglo?

Inace, definitivno se slazem da je relaksacija od velike vaznosti. Ali, treba to nauciti i primeniti...

Pozdravljam vas pa se kucamo

[danka]

Ja bih mogla da kzem da tacno znam zasto je sve ovo pocelo kod mene (vise toga se udruzio...).
Nekada sam puno o tome razmisljala a onda sam shvatila da su jos neki ljudi prosli slicno pa im se nije zavila nikakva fobija.
Tada sam prestala da mozgam o tome i rekla "sta je bilo - bilo je, idem dalje!"
Vise se uopste ne osvrcem na proslost i 'sta bi bilo da je bilo'....

A pod jacanjem sebe podrazumevam razvijanje jednog zdravog egoizma (primecujem da vecina onih koji su skloni ovim poremecajima uopste nema u sebi taj neophodan zdrav egoizam - e, to hocu da razvijem).
Takodje je bitno i ono osecanje pripadnosti... pripadnosti ovome zivotu... da smo deo te celine.... i to nedostaje vecini onih koji su skolni ovim poremecajima.
A da ne pominjem preosetljivost - to je jedan stalan proces na vezbanju da nas reci ne pogadjaju mnogo, a to ima veze sa prve dve pomenute stvari.

I na kraju da sto cesce mogu sebi da kazem: 'sta ce biti - bice!"

Poenta je sto mi imamo visak straha, nas je lako zaplasiti i ako to vec znamo, onda mozemo nesto i da preduzmemo.
pozdrav
danka

[aleksa82]

nemoj da prekidas sa lekovima i to pogotovo sto trebas da ga pijes minimum 6 meseci a i vise do 12
stim da je flunirin bolji od fuxetina , ali nemoj da verujes doktorima jer ce ti reci da je to isto , u sustini i jeste ali ja kada sam uzimao u pocetku fluxetin imao sam odmah poboljsanje i to neverovatno kao neka droga za raspolozenje , a flunirin sada pijem i on ima kasnije dejstvo negde tek za 2-3 nedelje ali mislim da je bolji od fluxetina
a sto se tice celokupnog tvog razmisljanja oko toga sto si pisala
SVE JE ZBOG DEPRESIJE U KOJOJ SI SADA
zato ti je i doktorka prepisala taj lek za lecenje depresije
isto sam ja tako razmisljao pre godinu dana i mislio da nemam depresiju
jer to nije to ja imam poseban problem koji niko ne razume
ustvari u tome je problem depresije svako ima drugaciji problem
a jedini nacin da se izvuces su lekovi zato nemoj da prestajes ni slucajno
da ih pijes
ako zelis jos nesto da me pitas slobodno to uradi , takva pomoc ti je najbolja - MogucaZloupotreba! Oprez!

[Bajaga]

Ako tretiras to kao etapu u svom zivotu, proci ce, mislim na napade. Ako tretiras to kao svoju sudbinu, ostace.

Sve, ali bukvalno sve zavisi od stava koji:
1.Zauzmes
2.Kultivises

Ovo pod 1. je lepo ali ne traje dugo.
Ovo pod 2. je kljucna stvar da bi 1. zazivelo i tu je potrebna volja i resenost i upornost. Svojom lezernoscu teraj inat svojim problemima, ali ne na silu, vec kada oluja prodje kazes "ke sera, sera" i shvatis da to nece trajati vecno.

[Arli]

Vidim da su iskustva razlicita. Evo mog iskustva sa Flunirinom posle samo 10 dana.

Osecam se nekako cudno ali bolje (ne verujem da je "placebo" efekat) a to bolje se ogleda u tome da sam se se potpuno (???) smirila, otprilike boli me uvo za sve, kao robot obavljam sve poslove (pre nisam imala volju ni za sta), nemam poriv da se svadjam i objasnjavam, sva sam nesto fina...cak sam pocela da radim poslove koje mrzim ( peglanje) i to savesno i lezerno, bez nervoze.

Prestala sam da stalno nesto grickam i smrsala sam 2-3kg, manje pusim, nemam zelju za seksom (ali UOPSTE) i nista me ne tangira. Isto mi je - cvalo-opadalo. Muz naravno kuka zbog seksa ali - ni to me ne tangira. Otprilike, moz` i da ode ja necu da se pomerim. Strasno ili odlicno - videcemo.

Na sve zahteve, pitanja i ostalo ja odgovaram sa "dobro duso" i "videcemo duso" ....Boze, sama sam sebi smesna. I svesna sam da to kao da nisam ja ali - sad sam takva a i to je bolje nego ono od pre.

Napadi panike se ne desavaju ali cudni bolovi (koji su im nekad prethodili) - da. Ja onda disem duboko itd. i sebi govorim da to nije nista i da ce me proci i onda i prodje.

Pitam se sta ce da bude posle par meseci uzimanja Flunirina, mora da ce da mi svetli oko glave.

Dobro, dragi moji, ja se sad zezam ali verovatno shvatate koliko me zbunjuje ova promena.

Svaki savet je i dalje dobro dosao, bas kao i iskustva.

Pozdravljam vas

[SnezanaR]

Ljudi, citam sta pisete i sta vas muci i ne mogu da verujem da vam bilo ko preporucuje da se kljukate lekovima i da ne mozgate zasto se nesto desilo i zasto ste u stanju u kojem ste.
Pre 15-tak godina bila sam manijakalno-depresivna, anksiozna, nesocijalizovana, hipersenzibilna, introvertna, neuroticna... Srecom, te tada nije bilo u trendu ici kod neozbiljnih psihica koji ce ti prepisati "carobne pilule za lilule". Godinama sam uz pomoc bliskih prijatelja analizirala sebe i ceprkala i kopala po svojoj psihi, dok nisam otkrila uzroke mog stanja. No, to jos nije bilo resenje problema, vec samo njihovo imenovanje. Trebale su mi godine i godine pa da u susretu sa stvarnim zivotom i svim izazovima koje on donosi (ma kako ovo zvucalo kao fraza) uspem da se izborim sa samom sobom i preprodim najveci deo tih problema, tj. da se "izlecim" i "unormalim". Narodski se to kaze: "zivot me naterao".

Ogorceni sam protivnik lekova, posebno za psihicke probleme. Nadjite dobre psihologe, ali zaista dobre, idite na terapije, to je jedini zdrav nacin da s vremenom postanete zdrave i prilagodjene licnosti. Pilule samo maskiraju stvari i daju vam lazan osecaj napretka. A da ne govorim o svim mogucim vrstama zavisnosti koje one izazivaju.

Nije normalno da neko nema zelju za seksom, da je potpuna flegma za sve, da sve obavlja kao robot... i da pri tom veruje da je to super i da mu tablete dobro cine. Da li to ikome zvuci kao srecna osoba???

Ne potcenjujem nicije stanje ni problem, ali tvrdim da samo covek moze pomoci drugom coveku kada su u pitanju stvari psihe (izuzimam teske klinicke slucajeve gde su lekovi neophodni kao preventiva za granicna stanja). Nije lako, ne moze brzo, vec najcesce traje ceo zivot. Ali s vremenom i osvajanjem jedne po jedne pobede protiv sebe tj. svoje psihe, covek postaje jaci i pocinje da uziva i ponosi se time gde je stigao u procesu samoizlecenja.

Svima vam zelim puno srece i zivot bez pilula.

[jelllena]

Ja za razliku od tebe snezo,nisam bas morala tako duboko da kopam da bih shvatila zasto je sve to.Ali da ne davim zasto da kazem sledece.

Prvo sam postala anksiozna,hipohondar,nisam htela da prihvatim da je sve u glavi...i to je tako trajalo....dok nisam shvatila.

Posle su dosli napadi panike,svakodnevno.Uzasno je to kad ides a nemas tlo pod nogama,pred ocima ti nista nije normalno....i svakom danom sve vise i vise anksiozna...Dok pre jedno 6 meseci nisam dozivela takav napad panike da sam se zabila u kucu i nista me nije moglo izvuci iz nje.
Zbog toga je usledila i depresija...I nekako skupim snage i odem doktoru.Dobila sam lekove da bih se bar koliko toliko stabilizovala i krenula.Nemoj me pogresno shvatiti ali mnogo je lakse bez napada panike.

Kad se jos malo dovedem u red krecem i na psihoterapiju.

Lakse mi je da budem kao robot nego zgrcena u krevetu cekajuci sta ce sledece da me snadje.

POZDRAV

[Hiram Abif]

od bromazepama ne moze d ati bude muka ali za fluoxetin, flunirin ili krace prozak, to je klasika dok ne krene dejstvo. bromazepam bi trebala uzimati jer ce ubrzati dejstvo ADa. a stanje u kome si nakon napada je stanje antipacijskog straha - iscekivanje...i to ce proci samo ne dozvoli sebi da sedis u kuci i iscekujes lose stvari!