Dragi moji, pre nedelju dana sam operisana malo iza uha, da je nazovem "loptica" jer se jos uvek ceka konacan rezultat da bi zvanicno saopstili sta je. Operacija je trajala 4 sata sto zbog delikatnosti mesta, sto jer su odmah analizirali i pri toj analizi je bio benigni tumor,al se ipak ceka ovej drugi,zvanicni. Ja se iskreno nadam da ce i druga analiza dati isti rezultat. Moram da priznam da je operacija izvrsno uradjena, nemam bolove, rez je podugacak,obecali su mi da se uopste nece primetiti, sad sam na kucnom oporavku i svaki treci dan idem na kontrolu.Naravno, mene kao i svakog obicnog smrtnika muce pitanja, otkud bas tu, od cega se pojavljuju i ti dobrocudni tumori, neki dr su mislili cak i da je cista, kakva je razlika izmedju ciste i dobroc.tumora, da li ima opasnosti da se ponovi, da li pusenje utice (drasticno sam smanjila).......itd........volela bih da se javi neko strucan ili neko ko je imao isto iskustvo........
kako se uopste zastititi od tumora i cista, pre 3 godine sam (jos jedna kontrola) se upesno zalecila od hepatitisa C, od tada jako zdravo zivim, sem pusenja, hocu reci zdravo se hranim, meditiram, boravim u prirodi, tj.brinem mnogo vise o sebi u svakom pogledu, ali izgleda da se nikako ne mozemo zastititi.......... po malo sam obeshrabrena..........pozdrav svima
nakon operacije "loptice" kod uha
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Eeeee kad bi svi mi znali zashto se stvaraju tumori sve bi bilo super na ovom svetu!
Neko je jednostavno podlozniji mutaciji celije neko nije, u sushtini je genetska predispozicija, ali naravno i nachin zivota.
Evo simpatichnog teksta:
U vreme formulisanja Darvinove teorije evolucije, nisu postojali čvrsti dokazi o postojanju gena, iako je on znao da postoje "nosioci" naslednih osobina.
Prvi dokazi o njihovom postojanju izašli su na svetlost dana tokom 1866. godine i to preko eksperimenata koje je napravio austrijski monah Gregor Mendel.
l pored izvanredne važnosti za Dar-vinovu teoriju evolucije, Mendelov rad je bio ignorisan i to dugi niz godina i posle njegove smrti. Kada je sredinom 60-tih struktura DNK bila otkrivena i geni su došli u centar pažnje.
Posebno je grupa biologa koja proučava ponašanje životinja bila zainteresovana za njihovu ulogu u evoluciji.
Geni su za njih bili odgovor na zagonetku koja ih je dugo mučila: na osnovu čega, zapravo, "prirodna selekcija" deluje?
Odgovor na ovo pitanje je bio ponekad pronađen u okolnostima, ponekad u jedinci, a nekada u grupi životinja ili čak u celoj vrsti. Ipak, dokazi su retko bili ubedljivi.
Biolozi su tako gacali u sopstvenoj zbrci. Geni su bili očigledni kandidati za nosioce evolucije, ali je i dalje stajao veliki problem, koji je mučio i samog Darvina: altruističko (nesebično) ponašanje.
Nemoguće je objasniti ponašanje koje bi sprečilo gene u obavljanju njihove osnovne funkcije, a koje bi oni prenosili, ako su istinski u fokusu evolucije.
Do preokreta je došlo 1964. godine u radu oksfordskog teoretičara Vilijama Hamiltona.
Na Hamiltona je presudno uticao članak genetičara Holdejna u kojem se ovaj šalio da bi život dao za dva brata i osam rođaka.
Pozadina ove šale je čista genetska istina: braća nose kopije roditeljskih gena. Tako da ako jedan brat sebe žrtvuje da bi spasao živote svoje braće, bio bi izgubljen samo jedan par gena a dva para bi bila spašena, što je sa tačke gledišta gena, bolje nego da budu izgubljena sva tri para.
A kada su u pitanju životi rođaka, više života mora biti spašeno jer je njihov genetski materijal sve različitiji što su srodnički udaljeniji.
Iznenada, ideja o naslednom genu za altruističko ponašanje i nije bila tako paradoksalna. Izgledalo je logično da smrt jedinke ili individue može da bude biološki opravdana ako se time spašava više života.
Hamilton nije tražio dokaze u kopanju po pojedinim primerima u životinjskom carstvu, već je počeo da se bavi idejom da ga konsekventno prikaže kroz matematiku.
Definisao je i teoremu o mogućem postojanju gena altruizma.
Teorema je polazila od pretpostavke da takvi geni postoje ukoliko se češće manifestuje sa-mopožrtvovanje, a usko su povezani sa cenom žrtvovanja.
Hamilton je pokazao da altruizam može biti genetski objašnjen preko "bratske ili rođačke" selekcije u ko joj jedinka žrtvuje sebe radi višeg cilja: očuvanja većeg broja kopija rođačkih gena.
To je resilo i Darvinovu dilemu i tako je Hamilton postao slavljenik koji je doprineo najvećem napretku u teoriji evoluciji od "Poreklo vrsta".
Tumor ce nastati na mestu u telu gde su celije 'najslabije' i najpodloznije promeni, da li jednostavno samo od sebe, jer telo pokushava da se promeni vremenom ili uticajem koji mi sami vrshimo na taj deo tela. Zna se da se nikad ne preporuchuje noshenje tesne odece pogotovo genama u genitalnoj regiji jer ce takva odeca smanjivati protok krvi i povecavati rizik od smrti celija ili jednostavno o narushavanju metabolizma tih celija.
Isto tako se zna da se tkivo koje pati tokom zivota, koje trpi konstantne upale biti podloznije tumorskoj promeni...kao i nachin ishrane, unoshenjem odredjenih namirnica ph krvi se menja pa tako i sam metabolizam, brzima i uchinkovistost, neke namirnice imaju izuzetno toksichno dejstvo na celije a mi ih opet unosimo, mozda ne svakodnevno ali unosimo ih u organizam a da ni ne razmishljamo shta chinimo.
Lako je iznositi chinjenice i deliti 'savete' ali i pored svega toga nema garancije nikome od nas da se nekada u toku zivota nece nekoliko celija izmeniti do te mere da predstavlja opasnost za zivot.
Nema univezalnog leka, mozda je i bolje tako...ipak je priroda sve to lepo sredila.
Prirodna selekcija....ne rode se sve zivotinje podjednako velike i zdrave i jake i naravno poshto zivotinej nemaju specijalist emedicine i doktore one umiru ili ih chak ubijaju chlanovi chopora, a kod nas, eeeeeeee mi smo chudna stvorenja, zelimo sve da znamo, zelimo da osvojimo svet, ali ne vredi kada sva nauka ovog sveta ne moze da zaustavi proces evolucije.
Ispravljamo anomalije kod rodjene dece, lechimo genetske abnormalnosti a znamo svi da su takvi organizmi podlozniji svim uzasima ovog sveta nego jedan zdrav organizam.
Sad cu svima zvuchati kao savremeni Hitler ali mene bash briga
Stojim pri tome i uvek cu stajati da ne treba radjati nezdrav plod.
A 'zdravi' ljudi treba da znaju svoje porodichno stablo, da znaju chije i kakve gene nose, da znaju od kakvih bolesti mogu bolovati i rizike onda svoditi na najmanje nachinom zivota.
Ajme koliko post....
Neko je jednostavno podlozniji mutaciji celije neko nije, u sushtini je genetska predispozicija, ali naravno i nachin zivota.
Evo simpatichnog teksta:
U vreme formulisanja Darvinove teorije evolucije, nisu postojali čvrsti dokazi o postojanju gena, iako je on znao da postoje "nosioci" naslednih osobina.
Prvi dokazi o njihovom postojanju izašli su na svetlost dana tokom 1866. godine i to preko eksperimenata koje je napravio austrijski monah Gregor Mendel.
l pored izvanredne važnosti za Dar-vinovu teoriju evolucije, Mendelov rad je bio ignorisan i to dugi niz godina i posle njegove smrti. Kada je sredinom 60-tih struktura DNK bila otkrivena i geni su došli u centar pažnje.
Posebno je grupa biologa koja proučava ponašanje životinja bila zainteresovana za njihovu ulogu u evoluciji.
Geni su za njih bili odgovor na zagonetku koja ih je dugo mučila: na osnovu čega, zapravo, "prirodna selekcija" deluje?
Odgovor na ovo pitanje je bio ponekad pronađen u okolnostima, ponekad u jedinci, a nekada u grupi životinja ili čak u celoj vrsti. Ipak, dokazi su retko bili ubedljivi.
Biolozi su tako gacali u sopstvenoj zbrci. Geni su bili očigledni kandidati za nosioce evolucije, ali je i dalje stajao veliki problem, koji je mučio i samog Darvina: altruističko (nesebično) ponašanje.
Nemoguće je objasniti ponašanje koje bi sprečilo gene u obavljanju njihove osnovne funkcije, a koje bi oni prenosili, ako su istinski u fokusu evolucije.
Do preokreta je došlo 1964. godine u radu oksfordskog teoretičara Vilijama Hamiltona.
Na Hamiltona je presudno uticao članak genetičara Holdejna u kojem se ovaj šalio da bi život dao za dva brata i osam rođaka.
Pozadina ove šale je čista genetska istina: braća nose kopije roditeljskih gena. Tako da ako jedan brat sebe žrtvuje da bi spasao živote svoje braće, bio bi izgubljen samo jedan par gena a dva para bi bila spašena, što je sa tačke gledišta gena, bolje nego da budu izgubljena sva tri para.
A kada su u pitanju životi rođaka, više života mora biti spašeno jer je njihov genetski materijal sve različitiji što su srodnički udaljeniji.
Iznenada, ideja o naslednom genu za altruističko ponašanje i nije bila tako paradoksalna. Izgledalo je logično da smrt jedinke ili individue može da bude biološki opravdana ako se time spašava više života.
Hamilton nije tražio dokaze u kopanju po pojedinim primerima u životinjskom carstvu, već je počeo da se bavi idejom da ga konsekventno prikaže kroz matematiku.
Definisao je i teoremu o mogućem postojanju gena altruizma.
Teorema je polazila od pretpostavke da takvi geni postoje ukoliko se češće manifestuje sa-mopožrtvovanje, a usko su povezani sa cenom žrtvovanja.
Hamilton je pokazao da altruizam može biti genetski objašnjen preko "bratske ili rođačke" selekcije u ko joj jedinka žrtvuje sebe radi višeg cilja: očuvanja većeg broja kopija rođačkih gena.
To je resilo i Darvinovu dilemu i tako je Hamilton postao slavljenik koji je doprineo najvećem napretku u teoriji evoluciji od "Poreklo vrsta".
Tumor ce nastati na mestu u telu gde su celije 'najslabije' i najpodloznije promeni, da li jednostavno samo od sebe, jer telo pokushava da se promeni vremenom ili uticajem koji mi sami vrshimo na taj deo tela. Zna se da se nikad ne preporuchuje noshenje tesne odece pogotovo genama u genitalnoj regiji jer ce takva odeca smanjivati protok krvi i povecavati rizik od smrti celija ili jednostavno o narushavanju metabolizma tih celija.
Isto tako se zna da se tkivo koje pati tokom zivota, koje trpi konstantne upale biti podloznije tumorskoj promeni...kao i nachin ishrane, unoshenjem odredjenih namirnica ph krvi se menja pa tako i sam metabolizam, brzima i uchinkovistost, neke namirnice imaju izuzetno toksichno dejstvo na celije a mi ih opet unosimo, mozda ne svakodnevno ali unosimo ih u organizam a da ni ne razmishljamo shta chinimo.
Lako je iznositi chinjenice i deliti 'savete' ali i pored svega toga nema garancije nikome od nas da se nekada u toku zivota nece nekoliko celija izmeniti do te mere da predstavlja opasnost za zivot.
Nema univezalnog leka, mozda je i bolje tako...ipak je priroda sve to lepo sredila.
Prirodna selekcija....ne rode se sve zivotinje podjednako velike i zdrave i jake i naravno poshto zivotinej nemaju specijalist emedicine i doktore one umiru ili ih chak ubijaju chlanovi chopora, a kod nas, eeeeeeee mi smo chudna stvorenja, zelimo sve da znamo, zelimo da osvojimo svet, ali ne vredi kada sva nauka ovog sveta ne moze da zaustavi proces evolucije.
Ispravljamo anomalije kod rodjene dece, lechimo genetske abnormalnosti a znamo svi da su takvi organizmi podlozniji svim uzasima ovog sveta nego jedan zdrav organizam.
Sad cu svima zvuchati kao savremeni Hitler ali mene bash briga
Stojim pri tome i uvek cu stajati da ne treba radjati nezdrav plod.
A 'zdravi' ljudi treba da znaju svoje porodichno stablo, da znaju chije i kakve gene nose, da znaju od kakvih bolesti mogu bolovati i rizike onda svoditi na najmanje nachinom zivota.
Ajme koliko post....
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.