Moj muz (32 godine) ima dijagnozu bipolarnog poremecaja sa depresijom. Od lekova koristi: seroxat 20mg 2+0+0, rivotril 0.5mg 0+0+1, eftil retard 500mg 1/2+0+1, rispolept 1mg 1/2+0+1/2.
Na ovim lekovima je vec duze vreme, ali mu se i dalje desavaju negativne faze u kojima nije u nogucnosti da funkcionise. Pretezno samo spava. U vecernjim casovima je najcesce budan, blago zaiteresovan,ali to kratko traje.
Interesuje me da li je ta bolest izleciva, i da li ce on jednom moci da funkcionise normalno.
Meni se zivot pretvorio u nadanje da ce i sutra ustati O.K., ili ako je lose...da ce ustati iz kreveta.
Licno se trudim da mu ne pokazujem ad je lose, ne sazaljevam ga, ne forsiram ga da ustane iz kreveta....jednostavno se trudim da mu obezbedim takvu okolinu u kojoj se ne oseca odbacenim i jako bolesnim.
Interesuje me da li je bolest nasledna, posto njegov otac pati od cyclothymia, i pije litijum karbonat i largaktil.
Cula sam dve varijante: da je nasledna, i da je nasledna samo sklonost ka depresiji...
Takodje bi Vas molila da mi pomognete u savetima kako da se ponasam prema njemu kada nije dobro.
Bicu Vam zahvalna na svakom savetu i misljenju.

Bipolarni poremecaj je tacnije manicno-depresivni poremecaj koji uvek ima depresivni stadijum. Takodje, veoma je bitno da li je rec o psihoticnom bipolarnom poremecaju ili ne - jer su prognoze ozdravljenja i socijalizacije drugacije.

Na osnovu vaseg dopisa ne mogu to da procenim.

Vecina lekova koja uzima ima prilicno sedativno dejstvo, koje je posebno izrazeno u vremenu privikavanja na lek i dozu. Tada je "uspavanost" veca, kao i nezainteresvanost za okolni zivot, vlada opsta apatija, smanjena seksualna potencija, kao i smanjeni apetit.

S druge strane, nakon promene nacina transmisije neurotransmitera u mozgu (lekovima), dolazi do poboljsanja koje vodi smanjenju depresivnih faza i vecem optimizmu i produzenje faze remisije.

Manicno depresivna psihoza ima znacajan hereditet (skoro 50% slucajeva u najuzoj porodici ima slican poremecaj, koji moze biti i ciklotimija koju ste naveli, ili distimija i sl.). S obzirom da niste naveli postojanje "sumanutih ideja", halucijanacije i retardaciju, pretpostavljam da nije rec i psihoticnom obliku, sto je povoljna okolnost.

Izmedju faza depresije i boljeg raspolozenja trebalo bi da mozete da uocite stadijume zadovoljavajuce remisije (odsustva simptoma) i uspesno funckionisanje.

Da li ste primetili da je depresivni ton najzastupljeniji ujutru i tokom prepodneva?

Bipolarni nepsihoticni poremecaj takodje ima znacajan nasledni faktor. Statisticki nije pokazano da se sa vremenom stanje sustinski menja na bolje ili losije - zavisi od individualog slucaja. Ukoliko se javi u ranijim godinama (20-im) veci su izgledi da se "umiri" tokom kasnijeg zivota (obicno pocetkom 30-ih); ako se pak javi u kasni(ji)m godinama, onda je prognoza nesto losija.

Nadam se da sam vam pomogao makar ovim formalnim informacijama.

Imam 35 godina.Vec deset godina bolujem od bipolarnog poremecaja bez psihoticnih simptoma.Dijagnoza je ustanovljena tek nedavno.Hospitalizovana sam u hipomanicnom stanju.Bolnicko lecenje je trajalo mesec dana.Sada sam na produzenom vikendu.Koristim sledecu terapiju-1 eftil retard od 5oo mg ujutro i dva uvece,pola miansana u podne i jedan miansan i pola rivotrila od 3 mg uvece.Raspolozenje mi jos uvek varira od blagog plusa do blagog minusa.Imam regularan san i apetit.Do sada sam imala dve klasicne depresivne epizode iz kojih sam spontano izlazila.Naglo su se pojavljivale i naglo nestajale nakon tri meseca.Obe su bile vremenski povezane sa zivotnim dogadjajima-prva sa udajom a druga sa frustracijama vezanim za osmogodisnje lecenje bracnog streriliteta i" otkucavanjem bioloskog casovnika".
Imala sam jednu hipomanicnu epizodu za vrem
e NATO bombardovanja kojem je prethodila smrt majke.Trajala je mesec dana,bila sam mobilisana kao vojni psiholog.Treca depresivna epizoda otpocela je mesec dana pre porodjaja,u periodu kada je svekar bio na samrti i kada sam bila preopterecena profesionalnim obavezama/zaposlena sam u jednoj socijalnog ustanovi kao psiholog i direktor.Zatrudnela sam zahvaljujuci donor inseminaciji,primala sam hormone tokom trudnoce,desile su se neke komplikacije na samom porodjaju nakon cega je depresija produbljena sve do suicidalnih misli i planova.Obratila sam se za lekarsku pomoc tek nakon tri meseca kada sam zapala u hipomanicnu fazu.U porodici niko nije bolovao od ovog poremecaja,ali je bilo dosta alkoholicara sa oceve strane,pa i on
sam.
DA li bi neka vrsta psihoterapije mogla da produzi stanje remisije i ojaca moje mehannizme odbrane koji su ocito vrlo slabi?
Drugim recima postoji li sansa da potpuno ozdravim i "skinem se" sa teparije kao sto je moj otac spontano prestao da pije?
Koliko se prosecno koriste psihostabilizatori nakon subova?
Sta mislite o mojoj radnoj sposobnosti s obzirom na struku nakon potpunog oporavka?
Zanimljivo je da sam pre neupopsihijatra koji me vodi bila uverena da je rec o bipolarnom,a ne depresivnom poremecaju,sto ukazuje na ocuvane sposobnosti introspekcije i objektivnosti prema sopstvenom obolenju.Na zalost,to znanje samo otezava moj oporavak jer nisam u stanju da se iskljucim iz struke i prepustim lekarima da rade svoj posao.
Srdacni pozdrav!