Inhibiranje plakanja

[Bajaga]

Ne znam kako i zasto ali ja sam svoje plakanje inhibirao godinama. Pamtim 2-3 plakanja u zanjih desetak godina. To se desavalo zaista samo u slucajevima gde povratka nema (smrt bake...). Nalazim da ta inhibicija nije zdrava i da bih se mozda rasteretio dobrog procenta svoje frustracije i anksioznosti kada bih uspeo nekako da placem, kao covek.

Imam neku vrstu straha da pustim suze: od blama, od straha kako ce to sve da se zavrsi...

Imate li slican problem? Ima li pomoci?

[progoran]

mogu ti reci da je kod mene jos gore i kada umre neo biznji ne mogu plakati niti nekako ispoljiti to sazaljenje jedino se desilo da pacem u trenucima kada se sazalim a sebe na svoje stanje u kome se nalazim i na svoju licnost ali to je veoma retko kao sto ti sam kazes i meni bi trebalo jedno rasterecenje pozdrav

[baneb]

Ima li pomoci?

Ima !
Zaposli se u pogrebnom i resen problem! .
Ja nemam takav problem, ali je to definitivno stvar senzibiliteta, sto kazu ili jesi ili nisi. Ne postoji dzabe ona izreka u narodu "tvrd na suzu" - ti si verovarno jedan od tih tvrdjih.
Meni se desavalo u ovom periodu od kad se borim sa panicnim napadima da sam prve godine nekoliko puta plakao nad svojim ocajem, i bude mnogo lakse. Ali ili jesi takav ili nisi.
Ti nisi - sta ces...