pozdrav svima.
moja curica ima 6. god. i pronasli su joj migrenu , tj . ciklicno povracanje .
pije 250mg.eftila, i magnezijum.
da li neko nesto zna o tome?
migrena kod dece
Moderatori: ModeratA, moderato, vlada99
-
tacak
- Aktivan član
- Postovi: 144
- Pridružio se: Uto Okt 23, 2007 7:54 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
migrena kod dece
borba
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Migrena je najduže poznata i jedna od najčešćih vrsta glavobolje koja se javlja periodično.
Prema različitim istraživanjima od nje pati od 8 do 20% svetskog stanovnishtva.
Učestalost je različita u različitim klimatskim područjima, a zavisi i o dobi, polu te načinu života.
Češća je u gradskim nego u seoskim sredinama, ili se barem u gradu bolesnici češće javljaju lekaru.
U detinjstvu i u osoba treće životne dobi je ređa.
Kod žena se migrena javlja 2 do 3 puta češće nego kod muškaraca i većina istraživanja nalazi uzrok u povezanosti delovanja hormona i pojave napadaja migrene, naime migrenski se napad najčešće javlja u svezi s menstruacijom, bilo na početku, u sredini ili na kraju ciklusa.
U Europi od migrene boluje najmanje 65 milijuna ljudi, što uzrokuje milijone izgubljenih radnih dana, te osim zdravstvene, migrena ima i jasne društveno-ekonomske implikacije.
Prvi opisi migrene sežu duboko u prošlost i u povijesti medicine prve opise migrene, kao sindroma koji se povremeno javlja, nalazimo 3000 godina pre Hrista u jednoj poemi u Mezopotamiji, gdje zli duh Tiu uzrokuje bol u glavi koji je poput vetra u pustinji, blještav poput jakog svetla i obuhvata žrtvu koja mu se odupire, sa svih strana.
Otac moderne medicine, Hipokrat, koji je živio na Kosu u Grčkoj između 460. i 370. godine pre Krista opisuje migrenu slično kasnijim modernim opisima kao poremećaj vida, bol u jednoj strani glave, povraćanje.
Nalazimo dalje poučne opise Celzijusa 30 godina posle Hrista, koji opisuje migrenoznu glavobolju kao hronično stanje, za celi život.
U isto vreme, oko 80. godine posle Krista Aretej iz Kapadokije prvi spominje reč "hemikranija", koja označava javljanje bola u jednoj strani glave, no tek je Galen opisom (131. do 201. godine posle Hrista) jasno razlikovao prirodu migrene od ostalih vrsta glavobolje i upotrebljavao izraz hemikranija da opiše vrlo bolni poremećaj koji zahvata otprilike polovicu glave, bilo lijevu, bilo desnu.
Iz reči hemikranija - bol u polovici glave - izvedeno je kasnije ime migrena.
Za bolesnike kojima migrena upropaštava život nije neka posebna uteha, no puno je slavnih ljudi iz javnog života, umetnosti, znanosti patilo od migrene - Julije Cezar, Edgar Allan Poe, Tolstoj, Chopin, Čajkovski, Madame de Pompadour, Karl Marx, Alfred Nobel, Nietsche, Thomas Jefferson, Sigmund Freud...
Neke astrološke knjige povezuju osobe rođene u znaku Raka i Jarca s češćim javljanjem migrene, dok neke spominju one rođene u znaku Ovna kao posebno osetljive.
Tu ipak nema pravila, s obzirom na to da je npr. Julije Cezar bio Lav, Tolstoj Djevica, Poe Riba, a Marx i Freud bili su rođeni u znaku Bika.
Od vremena Mezopotamije i poeme u kojoj je zli duh Tiu bio odgovoran, za nastanak migrene, rasla je naša imaginacija o tom misterioznom poremećaju, ali isto tako i znanstvena znatiželja, što je urodilo brojnim istraživanjima, koja su posebno nedavno, s razvojem medicinske tehnologije i brojnih dijagnostičkih i laboratorijskih metoda, omogućila detaljnije razotkrivanje uzroka nastanka kao i mogućnosti lečenja migrene.
No ipak, definitivni uzrok nastanka migrene još uvek nije sasvim jasan.
Još je Harold Wolff, koristeći tehnološke mogućnosti svojega doba pokušao dati jedinstvenu teoriju nastanka glavobolje. Smatrao je da je aura u migreni posledica sužavanja krvnih žila (vazokonstrikcije), a sama glavobolja rezultat pojačanog širenja krvnih žila (vazodilatacije).
Bol se pojačava izlučivanjem tvari nađenih u okolici bolnih žila koje snizuju prag njenog podražaja.
Takođe je smatrao da je tenzijska glavobolja rezultat prekomerne mišićne kontrakcije.
I vaskularna teorija migrene i teorija pojačane mišićne kontrakcije u glavobolji tenzijskog tipa zamijenjene su novim pristupom nastajanju bolnih stimulusa i njihovim odašiljanjem iz mozga, uz upalni nadražaj živaca, te posledično delovanje na obim krvnih žila.
Opisuje se i važnost neurotransmitera 5-hidroksitriptamina (hemijska tvar koja posreduje u prenosu podražaja u mozgu), čija se količina smanjuje u napadaju migrene.
Istraživanja su stalno u toku i svakim danom možemo očekivati nova saznanja.
Uzroci migrene
Neki autori navode da se migrena javlja češće kod određenog tipa osoba; koje su posebno inteligentne, ambiciozne, temperamentne, osetljive, s previše obaveza koje žele završiti u prekratkom roku, no to nije pravilo. Stres je važan faktor u nastajanju migrenskog napadaja, a često se opisuje i migrena za vrijeme vikenda, kada se osoba baš može opustiti, a nekim se podsvesnim mehanizmima to ne dopušta.
Takođe se opisuju promjene vremenskih fronti (posebno južno i vlažno vreme) kao jedan od faktora koji pogoduju nastanku migrenskog napadaja, kao i prekomerno izlaganje vrućini i suncu, odnosno hladnoći.
Hormonski uticaj kod žena već je ranije spomenut, a često se opisuju i pojedine vrste hrane koje pogoduju nastanku migrene, npr. sirevi, posebno oni zreliji, te čokolada, kafa, različita alkoholna pića (npr. crno vino), oscilacije šećera u krvi (posebno kod dijeta za mršavljenje).
Pušenje je takođe siguran činitelj u nastanku napadaja migrene, zatim nedovoljno odmaranje, neprospavane noći, predugo gledanje TV ili drugi svetlosni stimulusi (kompjutori, light-show), dakle bilo koji faktor koji dovodi do disharmonije i poremećaja u životnoj ravnoteži može biti otponac za napadaj.
Ne treba uzeti kao pravilo sve ovo navedeno, kod svake je osobe prisutan drugi faktor, odnosno kombinacije više njih, a koji put se, usprkos detaljnoj analizi, ne može tačno ustanoviti što je uzrokovalo napad.
Ipak se, globalno, osobama s migrenom preporučuje da se klone onog što im škodi i da pokušaju voditi zdravi način življenja u skladu s prirodom i samim sobom.
Migrena je dobroćudna ponavljajuća glavobolja i nije simptom ničeg drugog.
Bolesnik nema nikakvih simptoma između napada.
Pre se mislilo da migrena počinje u pubertetu i završava u menopauzi u žena i u pedesetim godinama u muškaraca.
No sada izgleda da može početi već u detinjstvu i trajati do sedamdesete godine.
Većina ljudi koji boluju od migrene dobiju prvi napad pre dvadesete godine života, a otprilike jedan od osam, pre desete godine.
Retko se migrena javi prvi puta nakon pedesete godine.
Vrsta glavobolje
Međunarodno društvo za glavobolju (International Haedache Society) uvelo je kriterije za klasifikaciju glavobolja i migrena koji bi se trebali primenjivati u čitavom svetu.
Ta klasifikacija navodi nekoliko vrsta migrene:
* migrene bez aure (pre zvana obična migrena), zatim
* migrena s aurom (ili pje - klasična migrena), te
* glavobolja tenzijskog tipa (tenzijska glavobolja).
Postoje još i
* komplikovane migrene, kao npr. oftalmoplegična migrena, bazilarna migrena i sl.
Migrenu bez aure karakterishe napad glavobolje koji traje (ako se ne leči) od 4 do 72 sata.
Radi se o pulsirajućoj boli, koja se javlja u jednoj strani glave, koja remeti svakodnevni život.
Počinje često ujutro, pojačava se pri fizičkom naporu i pri kretanju.
Obično se uz glavobolju javlja barem jedna od sledećih karakteristika;
mučnina i/ili povraćanje, o
setljivost na svjetlo i/ili na buku.
Neposredno prije i za vreme napadaja može se zapaziti pojačana hidratacija tiela.
Napadi takve glavobolje, iako periodični, nisu redovni, pa je moguće da osoba sa tim tipom glavobolje dulji period bude bez glavobolje i bez lečenja.
I u žena za vreme trudnoće je primećeno da napadi takve glavobolje ili prestaju ili su puno ređi.
U migreni s aurom, već i samo ime kaže, glavobolji prethodi tzv. aura.
Aura se može očitovati kao smetnja vida, mrlja u vidnom polju koja se povećava; zamućen vid, ili čak i potpuna slepoća na jednom oku, no mogu se javiti i svetleće tačkice, zvezdice ili cik-cak crte.
Mogu se javiti i drugi neurološki simptomi, npr. utrnulost i slabost u ruci i nozi, te utrnulost u jednoj strani lica, smetnje govora, promene raspoloženja, vrtoglavice, nelagoda u prsima.
Aura obično traje oko pola sata, ne duže od sat vremena, i nakon nje se javlja glavobolja, mučnina i osjetljivost na svetlo i/ili zvuk.
Katkad se glavobolja javi tek nakon nekog vremena, a koji put se uopste ne javi, već napad završava aurom.
Glavobolja nakon aure, ukoliko se javi, traje obično od 8 do 24 sata, najčešće je jednostrana ali može se proširiti i obostrano, s time da je jača na onoj strani na kojoj je počela. Bolesnici osećaju opću slabost, bledi su, razdražljivi, najčešće sa izraženim kolobarima tj. podočnjacima oko očiju i podbuhla lica.
Kod migrena s tzv. produženom aurom tj. migrena s komplikacijama, u auri mogu biti izraženi i neki puno veći i dramatičniji neurološki ispadi kao što su; oduzetosti različitog stupnja jedne strane tela, vrtoglavice, smetnje ravnoteže, šumovi u ušima, poremećaji svesti, ispadi pojedinih moždanih živaca.
Poseban oblik migrene je i tzv. migrenozni status, kada napad migrenozne glavobolje traje duže od 72 sata, bez obzira na lečenje. Glavobolja je kontinuirana, ili s prekidima manjim od 4 sata. U toku migrenskog napada tog tipa može, doduše retko nastati i moždani udar. Neurološki ispad ponekad ne išćezava nakon takova napada, danima, čak do 7 dana.
Glavobolja tenzijskog tipa je glavobolja koja nastaje zbog stiskanja tj. kontrakcije mišića, naziva se još i psihomiogena, neurotična ili stresna glavobolja, može trajati od pola sata pa do nedelju dana.
Bol je u obliku pritiska i stezanja poput obruča, obično u predelu čela, ali i u potiljku.
Bol može biti blaga, ne više od obične nelagode, no može biti i neugodna. Kretanje ne mijenja karakteristike bola u glavobolji tenzijskog tipa.
Može biti prisutna blaga mučnina no nikad nema povraćanja i osetljivosti na svetlo ili zvuk.
Osim na bol u glavi bolesnici se žale i na druge tegobe, na punoću u abdomenu, stezanje u grlu, lupanje srca, razdražljivost, teškoće koncentracije i pamćenja. Radi se zapravo o dugotrajnoj napetosti mišića glave i vrata, kao telesnom izrazu psihičke napetosti.
Može se raditi o epizodičnoj tenzijskoj glavobolji, koja traje od 30 minuta do 7 dana, a broj dana u godini sa glavoboljom je obično 180, ili prosečno 15 dana mesečno.
Hronična tenzijska glavobolja je češća od epizodične. Karakteristike boli su iste, samo je intenzitet slabiji. Bitna karakteristika je da senzacija tj. osećaj boli nikada ne prestaje, iako varira u intenzitetu do gotovo nezametljive glavobolje.
Kod svih su glavobolja, pa i migrena, potrebne dijagnostičke pretrage. Osim uzimanja anamnestičkih podataka o tegobama bolesnika i ranijim bolestima, da bi se procjenilo o kakvoj se vrsti glavobolje radi i neurološkog pregleda, osnovnih laboratorijsko-biokemijskih analiza krvi, preporuča se Doppler-sonografija krvnih žila glave i vrata, za procenu moždane cirkulacije, snimanje električne moždane aktivnosti (EEG), a koji put je potrebna i šira obrada koja uključuje i kompjutersku tomografiju mozga (CT) ili čak magnetsku rezonancu mozga (MRI).
Dijagnostiku je ponekad potrebno dopuniti radiološkim snimanjem glave i vratne kichme, te eventualno radiološkim snimanjem pomoću kontrastnih sredstava i krvnih žila glave (odnosno mozga) i vrata. Kod migrena sa aurom vidni evocirani potencijali (VEP) mogu dati karakterističan nalaz.
No, za sada ne postoji niti jedna dijagnostička metoda koja izolirano sa sigurnošću može dokazati migrenu izvan napada.
Imate li migrenu?
S obzirom na to da se migrena može zameniti i s upalom sinusa ili drugim oblicima glavobolje, dobro je ovim brzim testom ustanoviti je li ono što i vas muči zaista migrena?
Kad vas boli glava, da li:
* Katkad "znate" da dolazi, i prije nego što vas zaista zaboli?
* Osećate li bubnjanje, duboko u glavi?
* Osećate li bol u jednoj strani glave?
* Osećate li mučninu ili možda povraćate kad vas boli glava?
* Plačete li ili mislite da ćete poludeti od bola?
* Imate li problema s očima - vidite svetlace, zvezdice, isprekidane crte?
* Ili predmeti izgledaju tamni, ne vidite ih cele ili su čudni?
* Tako ste bledi i iscrpljeni da vaša porodica ili prijatelji primećuju da ste bolesni?
* Smeta li vam buka ili svetlo?
* Smeta li vam da vas se dotakne?
* Rado biste bili sami (iako obično kad vam nije dobro volite da vas se teši)?
* Primećujete li da vam je oset mirisa promenjen?
* Primećujete li da se bol pogoršava kada se krećete?
* Osećate li mravce u rukama i nogama?
* Glavobolja obično traje između 4 sata i 3 sada?
Ako ste na nekoliko od ovih pitanja odgovorili sa "da" onda ipak patite od migrene i najvažnije je doznati kako sprečiti napad migrene, odnosno kako ga izlečiti!
Terapija migrene
Pre je već naglašena važnost zdravog i harmoničnog života u sprečavanju nastanka migrene. Ako su usprkos tome migrene i dalje prisutne, treba još naglašenije pokušati neku od metoda opuštanja koje vam stoje na raspolaganju, od autogenog treninga, preko joge, transcedentalne meditacije do bio-feedbacka i sl.
Svako će, prema svojim osobnim sklonostima izabrati najprikladniji način usklađivanja. Osim ovih opshtih mera koje vrede za sve osobe koje pate od migrene, pristup medikamentoznom lečenju (tj. upotrebi lekova) je dvojak.
Ako su napadi retki, leči se sam napad migrene, ali ako su oni učestali, tada se svaki dan daju sredstva za njihovo sprečavanje.
U prvu skupinu lekova spada asetilsalicilna kiselina obično u kombinaciji s blagim sredstvima za umirenje ili s kafeinom, koji kod nekih može vrlo dobro delovati.
Primenjuju se i nesteroidni antireumatici, npr. ibuprofen i ketoprofen.
U sledeću skupinu idu alkaloidi ražene glavice, tzv. ergot alkaloidi, koji su prisutni na tržištu u raznim kombinacijama i koji su dugo bili smatrani najspecifičnijim sredstvima za lečenje migrene. Njih svakako treba uzeti što pre, već kod prvih, upozoravajućih znakova glavobolje, odnosno aure, jer uzeti kasnije u toku napada, znatno slabije deluju.
Takođe se često predlažu pripravci u obliku čepića, ili lingvaleta, nazalnog spreja i sl., jer u slučaju povraćanja, tablete nisu od koristi. Pri dugotrajnoj upotrebi ergotpreparata može se javiti i glavobolja uzrokovana baš samim ergotima, kao jedan oblik navikavanja, što traži posebno lečenje.
Poslednjih se godina s uspjehom koriste agonisti specifični serotoninskih 5-HT 1 B/D receptora, kod osoba kod kojih drugi lekovi ne deluju ili im uzrokuju previše nus-pojava, a oni su prisutani na tržištu u obliku supkutanih (potkožnih) injekcija, tableta, čepića i nazalnog spreja.
Postoje već i sledeće generacije triptana u obliku tableta. Nuspojave upotrebe triptana su retke ali moguće. Najčešće se radi o osećaju umora, vrtoglavici, omaglicama, pospanosti, bolovima i senzacijama u prsima, bolovima u vratu.
Pri vrlo intenzivnim napadajima koji ne reaguju na opisanu terapiju, potrebno je lečenje u bolničkim uslovima.
Pri vrlo čestim napadima migrene (računa se više od tri ataka mesečno) pristupa se profilaktičkom lečenju svakodnevnog uzimanja lekova, iz grupe beta-blokatora, antidepresiva, dihidroergotamina i sl.
Ne treba posebno naglašavati da svako lečenje mora biti pod stalnim nadzorom lekara, jer neadekvatna primena lekova može uzrokovati teške poremećaje.
Neki su bolesnici vrlo dobri kandidati za lečenje akupunkturom, što svakako treba pokušati, a i fizikalna terapija, posebno kod tenzijskih glavobolja u kombinaciji s degenerativnim promenama na vratnoj kichmi, može biti od koristi.
Prema različitim istraživanjima od nje pati od 8 do 20% svetskog stanovnishtva.
Učestalost je različita u različitim klimatskim područjima, a zavisi i o dobi, polu te načinu života.
Češća je u gradskim nego u seoskim sredinama, ili se barem u gradu bolesnici češće javljaju lekaru.
U detinjstvu i u osoba treće životne dobi je ređa.
Kod žena se migrena javlja 2 do 3 puta češće nego kod muškaraca i većina istraživanja nalazi uzrok u povezanosti delovanja hormona i pojave napadaja migrene, naime migrenski se napad najčešće javlja u svezi s menstruacijom, bilo na početku, u sredini ili na kraju ciklusa.
U Europi od migrene boluje najmanje 65 milijuna ljudi, što uzrokuje milijone izgubljenih radnih dana, te osim zdravstvene, migrena ima i jasne društveno-ekonomske implikacije.
Prvi opisi migrene sežu duboko u prošlost i u povijesti medicine prve opise migrene, kao sindroma koji se povremeno javlja, nalazimo 3000 godina pre Hrista u jednoj poemi u Mezopotamiji, gdje zli duh Tiu uzrokuje bol u glavi koji je poput vetra u pustinji, blještav poput jakog svetla i obuhvata žrtvu koja mu se odupire, sa svih strana.
Otac moderne medicine, Hipokrat, koji je živio na Kosu u Grčkoj između 460. i 370. godine pre Krista opisuje migrenu slično kasnijim modernim opisima kao poremećaj vida, bol u jednoj strani glave, povraćanje.
Nalazimo dalje poučne opise Celzijusa 30 godina posle Hrista, koji opisuje migrenoznu glavobolju kao hronično stanje, za celi život.
U isto vreme, oko 80. godine posle Krista Aretej iz Kapadokije prvi spominje reč "hemikranija", koja označava javljanje bola u jednoj strani glave, no tek je Galen opisom (131. do 201. godine posle Hrista) jasno razlikovao prirodu migrene od ostalih vrsta glavobolje i upotrebljavao izraz hemikranija da opiše vrlo bolni poremećaj koji zahvata otprilike polovicu glave, bilo lijevu, bilo desnu.
Iz reči hemikranija - bol u polovici glave - izvedeno je kasnije ime migrena.
Za bolesnike kojima migrena upropaštava život nije neka posebna uteha, no puno je slavnih ljudi iz javnog života, umetnosti, znanosti patilo od migrene - Julije Cezar, Edgar Allan Poe, Tolstoj, Chopin, Čajkovski, Madame de Pompadour, Karl Marx, Alfred Nobel, Nietsche, Thomas Jefferson, Sigmund Freud...
Neke astrološke knjige povezuju osobe rođene u znaku Raka i Jarca s češćim javljanjem migrene, dok neke spominju one rođene u znaku Ovna kao posebno osetljive.
Tu ipak nema pravila, s obzirom na to da je npr. Julije Cezar bio Lav, Tolstoj Djevica, Poe Riba, a Marx i Freud bili su rođeni u znaku Bika.
Od vremena Mezopotamije i poeme u kojoj je zli duh Tiu bio odgovoran, za nastanak migrene, rasla je naša imaginacija o tom misterioznom poremećaju, ali isto tako i znanstvena znatiželja, što je urodilo brojnim istraživanjima, koja su posebno nedavno, s razvojem medicinske tehnologije i brojnih dijagnostičkih i laboratorijskih metoda, omogućila detaljnije razotkrivanje uzroka nastanka kao i mogućnosti lečenja migrene.
No ipak, definitivni uzrok nastanka migrene još uvek nije sasvim jasan.
Još je Harold Wolff, koristeći tehnološke mogućnosti svojega doba pokušao dati jedinstvenu teoriju nastanka glavobolje. Smatrao je da je aura u migreni posledica sužavanja krvnih žila (vazokonstrikcije), a sama glavobolja rezultat pojačanog širenja krvnih žila (vazodilatacije).
Bol se pojačava izlučivanjem tvari nađenih u okolici bolnih žila koje snizuju prag njenog podražaja.
Takođe je smatrao da je tenzijska glavobolja rezultat prekomerne mišićne kontrakcije.
I vaskularna teorija migrene i teorija pojačane mišićne kontrakcije u glavobolji tenzijskog tipa zamijenjene su novim pristupom nastajanju bolnih stimulusa i njihovim odašiljanjem iz mozga, uz upalni nadražaj živaca, te posledično delovanje na obim krvnih žila.
Opisuje se i važnost neurotransmitera 5-hidroksitriptamina (hemijska tvar koja posreduje u prenosu podražaja u mozgu), čija se količina smanjuje u napadaju migrene.
Istraživanja su stalno u toku i svakim danom možemo očekivati nova saznanja.
Uzroci migrene
Neki autori navode da se migrena javlja češće kod određenog tipa osoba; koje su posebno inteligentne, ambiciozne, temperamentne, osetljive, s previše obaveza koje žele završiti u prekratkom roku, no to nije pravilo. Stres je važan faktor u nastajanju migrenskog napadaja, a često se opisuje i migrena za vrijeme vikenda, kada se osoba baš može opustiti, a nekim se podsvesnim mehanizmima to ne dopušta.
Takođe se opisuju promjene vremenskih fronti (posebno južno i vlažno vreme) kao jedan od faktora koji pogoduju nastanku migrenskog napadaja, kao i prekomerno izlaganje vrućini i suncu, odnosno hladnoći.
Hormonski uticaj kod žena već je ranije spomenut, a često se opisuju i pojedine vrste hrane koje pogoduju nastanku migrene, npr. sirevi, posebno oni zreliji, te čokolada, kafa, različita alkoholna pića (npr. crno vino), oscilacije šećera u krvi (posebno kod dijeta za mršavljenje).
Pušenje je takođe siguran činitelj u nastanku napadaja migrene, zatim nedovoljno odmaranje, neprospavane noći, predugo gledanje TV ili drugi svetlosni stimulusi (kompjutori, light-show), dakle bilo koji faktor koji dovodi do disharmonije i poremećaja u životnoj ravnoteži može biti otponac za napadaj.
Ne treba uzeti kao pravilo sve ovo navedeno, kod svake je osobe prisutan drugi faktor, odnosno kombinacije više njih, a koji put se, usprkos detaljnoj analizi, ne može tačno ustanoviti što je uzrokovalo napad.
Ipak se, globalno, osobama s migrenom preporučuje da se klone onog što im škodi i da pokušaju voditi zdravi način življenja u skladu s prirodom i samim sobom.
Migrena je dobroćudna ponavljajuća glavobolja i nije simptom ničeg drugog.
Bolesnik nema nikakvih simptoma između napada.
Pre se mislilo da migrena počinje u pubertetu i završava u menopauzi u žena i u pedesetim godinama u muškaraca.
No sada izgleda da može početi već u detinjstvu i trajati do sedamdesete godine.
Većina ljudi koji boluju od migrene dobiju prvi napad pre dvadesete godine života, a otprilike jedan od osam, pre desete godine.
Retko se migrena javi prvi puta nakon pedesete godine.
Vrsta glavobolje
Međunarodno društvo za glavobolju (International Haedache Society) uvelo je kriterije za klasifikaciju glavobolja i migrena koji bi se trebali primenjivati u čitavom svetu.
Ta klasifikacija navodi nekoliko vrsta migrene:
* migrene bez aure (pre zvana obična migrena), zatim
* migrena s aurom (ili pje - klasična migrena), te
* glavobolja tenzijskog tipa (tenzijska glavobolja).
Postoje još i
* komplikovane migrene, kao npr. oftalmoplegična migrena, bazilarna migrena i sl.
Migrenu bez aure karakterishe napad glavobolje koji traje (ako se ne leči) od 4 do 72 sata.
Radi se o pulsirajućoj boli, koja se javlja u jednoj strani glave, koja remeti svakodnevni život.
Počinje često ujutro, pojačava se pri fizičkom naporu i pri kretanju.
Obično se uz glavobolju javlja barem jedna od sledećih karakteristika;
mučnina i/ili povraćanje, o
setljivost na svjetlo i/ili na buku.
Neposredno prije i za vreme napadaja može se zapaziti pojačana hidratacija tiela.
Napadi takve glavobolje, iako periodični, nisu redovni, pa je moguće da osoba sa tim tipom glavobolje dulji period bude bez glavobolje i bez lečenja.
I u žena za vreme trudnoće je primećeno da napadi takve glavobolje ili prestaju ili su puno ređi.
U migreni s aurom, već i samo ime kaže, glavobolji prethodi tzv. aura.
Aura se može očitovati kao smetnja vida, mrlja u vidnom polju koja se povećava; zamućen vid, ili čak i potpuna slepoća na jednom oku, no mogu se javiti i svetleće tačkice, zvezdice ili cik-cak crte.
Mogu se javiti i drugi neurološki simptomi, npr. utrnulost i slabost u ruci i nozi, te utrnulost u jednoj strani lica, smetnje govora, promene raspoloženja, vrtoglavice, nelagoda u prsima.
Aura obično traje oko pola sata, ne duže od sat vremena, i nakon nje se javlja glavobolja, mučnina i osjetljivost na svetlo i/ili zvuk.
Katkad se glavobolja javi tek nakon nekog vremena, a koji put se uopste ne javi, već napad završava aurom.
Glavobolja nakon aure, ukoliko se javi, traje obično od 8 do 24 sata, najčešće je jednostrana ali može se proširiti i obostrano, s time da je jača na onoj strani na kojoj je počela. Bolesnici osećaju opću slabost, bledi su, razdražljivi, najčešće sa izraženim kolobarima tj. podočnjacima oko očiju i podbuhla lica.
Kod migrena s tzv. produženom aurom tj. migrena s komplikacijama, u auri mogu biti izraženi i neki puno veći i dramatičniji neurološki ispadi kao što su; oduzetosti različitog stupnja jedne strane tela, vrtoglavice, smetnje ravnoteže, šumovi u ušima, poremećaji svesti, ispadi pojedinih moždanih živaca.
Poseban oblik migrene je i tzv. migrenozni status, kada napad migrenozne glavobolje traje duže od 72 sata, bez obzira na lečenje. Glavobolja je kontinuirana, ili s prekidima manjim od 4 sata. U toku migrenskog napada tog tipa može, doduše retko nastati i moždani udar. Neurološki ispad ponekad ne išćezava nakon takova napada, danima, čak do 7 dana.
Glavobolja tenzijskog tipa je glavobolja koja nastaje zbog stiskanja tj. kontrakcije mišića, naziva se još i psihomiogena, neurotična ili stresna glavobolja, može trajati od pola sata pa do nedelju dana.
Bol je u obliku pritiska i stezanja poput obruča, obično u predelu čela, ali i u potiljku.
Bol može biti blaga, ne više od obične nelagode, no može biti i neugodna. Kretanje ne mijenja karakteristike bola u glavobolji tenzijskog tipa.
Može biti prisutna blaga mučnina no nikad nema povraćanja i osetljivosti na svetlo ili zvuk.
Osim na bol u glavi bolesnici se žale i na druge tegobe, na punoću u abdomenu, stezanje u grlu, lupanje srca, razdražljivost, teškoće koncentracije i pamćenja. Radi se zapravo o dugotrajnoj napetosti mišića glave i vrata, kao telesnom izrazu psihičke napetosti.
Može se raditi o epizodičnoj tenzijskoj glavobolji, koja traje od 30 minuta do 7 dana, a broj dana u godini sa glavoboljom je obično 180, ili prosečno 15 dana mesečno.
Hronična tenzijska glavobolja je češća od epizodične. Karakteristike boli su iste, samo je intenzitet slabiji. Bitna karakteristika je da senzacija tj. osećaj boli nikada ne prestaje, iako varira u intenzitetu do gotovo nezametljive glavobolje.
Kod svih su glavobolja, pa i migrena, potrebne dijagnostičke pretrage. Osim uzimanja anamnestičkih podataka o tegobama bolesnika i ranijim bolestima, da bi se procjenilo o kakvoj se vrsti glavobolje radi i neurološkog pregleda, osnovnih laboratorijsko-biokemijskih analiza krvi, preporuča se Doppler-sonografija krvnih žila glave i vrata, za procenu moždane cirkulacije, snimanje električne moždane aktivnosti (EEG), a koji put je potrebna i šira obrada koja uključuje i kompjutersku tomografiju mozga (CT) ili čak magnetsku rezonancu mozga (MRI).
Dijagnostiku je ponekad potrebno dopuniti radiološkim snimanjem glave i vratne kichme, te eventualno radiološkim snimanjem pomoću kontrastnih sredstava i krvnih žila glave (odnosno mozga) i vrata. Kod migrena sa aurom vidni evocirani potencijali (VEP) mogu dati karakterističan nalaz.
No, za sada ne postoji niti jedna dijagnostička metoda koja izolirano sa sigurnošću može dokazati migrenu izvan napada.
Imate li migrenu?
S obzirom na to da se migrena može zameniti i s upalom sinusa ili drugim oblicima glavobolje, dobro je ovim brzim testom ustanoviti je li ono što i vas muči zaista migrena?
Kad vas boli glava, da li:
* Katkad "znate" da dolazi, i prije nego što vas zaista zaboli?
* Osećate li bubnjanje, duboko u glavi?
* Osećate li bol u jednoj strani glave?
* Osećate li mučninu ili možda povraćate kad vas boli glava?
* Plačete li ili mislite da ćete poludeti od bola?
* Imate li problema s očima - vidite svetlace, zvezdice, isprekidane crte?
* Ili predmeti izgledaju tamni, ne vidite ih cele ili su čudni?
* Tako ste bledi i iscrpljeni da vaša porodica ili prijatelji primećuju da ste bolesni?
* Smeta li vam buka ili svetlo?
* Smeta li vam da vas se dotakne?
* Rado biste bili sami (iako obično kad vam nije dobro volite da vas se teši)?
* Primećujete li da vam je oset mirisa promenjen?
* Primećujete li da se bol pogoršava kada se krećete?
* Osećate li mravce u rukama i nogama?
* Glavobolja obično traje između 4 sata i 3 sada?
Ako ste na nekoliko od ovih pitanja odgovorili sa "da" onda ipak patite od migrene i najvažnije je doznati kako sprečiti napad migrene, odnosno kako ga izlečiti!
Terapija migrene
Pre je već naglašena važnost zdravog i harmoničnog života u sprečavanju nastanka migrene. Ako su usprkos tome migrene i dalje prisutne, treba još naglašenije pokušati neku od metoda opuštanja koje vam stoje na raspolaganju, od autogenog treninga, preko joge, transcedentalne meditacije do bio-feedbacka i sl.
Svako će, prema svojim osobnim sklonostima izabrati najprikladniji način usklađivanja. Osim ovih opshtih mera koje vrede za sve osobe koje pate od migrene, pristup medikamentoznom lečenju (tj. upotrebi lekova) je dvojak.
Ako su napadi retki, leči se sam napad migrene, ali ako su oni učestali, tada se svaki dan daju sredstva za njihovo sprečavanje.
U prvu skupinu lekova spada asetilsalicilna kiselina obično u kombinaciji s blagim sredstvima za umirenje ili s kafeinom, koji kod nekih može vrlo dobro delovati.
Primenjuju se i nesteroidni antireumatici, npr. ibuprofen i ketoprofen.
U sledeću skupinu idu alkaloidi ražene glavice, tzv. ergot alkaloidi, koji su prisutni na tržištu u raznim kombinacijama i koji su dugo bili smatrani najspecifičnijim sredstvima za lečenje migrene. Njih svakako treba uzeti što pre, već kod prvih, upozoravajućih znakova glavobolje, odnosno aure, jer uzeti kasnije u toku napada, znatno slabije deluju.
Takođe se često predlažu pripravci u obliku čepića, ili lingvaleta, nazalnog spreja i sl., jer u slučaju povraćanja, tablete nisu od koristi. Pri dugotrajnoj upotrebi ergotpreparata može se javiti i glavobolja uzrokovana baš samim ergotima, kao jedan oblik navikavanja, što traži posebno lečenje.
Poslednjih se godina s uspjehom koriste agonisti specifični serotoninskih 5-HT 1 B/D receptora, kod osoba kod kojih drugi lekovi ne deluju ili im uzrokuju previše nus-pojava, a oni su prisutani na tržištu u obliku supkutanih (potkožnih) injekcija, tableta, čepića i nazalnog spreja.
Postoje već i sledeće generacije triptana u obliku tableta. Nuspojave upotrebe triptana su retke ali moguće. Najčešće se radi o osećaju umora, vrtoglavici, omaglicama, pospanosti, bolovima i senzacijama u prsima, bolovima u vratu.
Pri vrlo intenzivnim napadajima koji ne reaguju na opisanu terapiju, potrebno je lečenje u bolničkim uslovima.
Pri vrlo čestim napadima migrene (računa se više od tri ataka mesečno) pristupa se profilaktičkom lečenju svakodnevnog uzimanja lekova, iz grupe beta-blokatora, antidepresiva, dihidroergotamina i sl.
Ne treba posebno naglašavati da svako lečenje mora biti pod stalnim nadzorom lekara, jer neadekvatna primena lekova može uzrokovati teške poremećaje.
Neki su bolesnici vrlo dobri kandidati za lečenje akupunkturom, što svakako treba pokušati, a i fizikalna terapija, posebno kod tenzijskih glavobolja u kombinaciji s degenerativnim promenama na vratnoj kichmi, može biti od koristi.
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
I josh par korisnih linkova!
http://www.scindeks.nbs.bg.ac.yu/clanak ... 260103008M
http://www.creemaginet.com/sajt/anksioz ... a-migrenom
http://216.239.59.104/search?q=cache:JF ... =firefox-a
http://www.scindeks.nbs.bg.ac.yu/clanak ... 260103008M
http://www.creemaginet.com/sajt/anksioz ... a-migrenom
http://216.239.59.104/search?q=cache:JF ... =firefox-a
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
-
luka_0407
- Aktivan član
- Postovi: 349
- Pridružio se: Pet Maj 09, 2008 10:49 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Re: migrena kod dece
Evo,dobili ste dobru skolsku lekciju o tome sta je migrena.Ipak,meni se cini da Vas vise interesuje sta Vam je ciniti.tacak napisao:pozdrav svima.
moja curica ima 6. god. i pronasli su joj migrenu , tj . ciklicno povracanje .
pije 250mg.eftila, i magnezijum.
da li neko nesto zna o tome nesto.
1.Neka detetovi obroci budu uvek u isto vreme,pet redovnih obroka.
2.Izbacite(ako dete kojim slucajem to unosi) gazirana pica,pogotovu koka kolu
3.Pratite dete i otkrijte koja hrana izaziva napade
4.Pisite dnevnik-belezite svaki dan kada dete ima napad te pokusajte otkriti uzrok napada
5.Pojacajte unos vitamina b kompleksa.
6.San je veoma vazan,neka dete spava uvek u isto vreme i dovoljno.
7.Ako je to zaista migrena,naucite sebe i dete da zivi sa time i koliko je moguce nauci da na vreme prepozna da ce doci do napada.Samo ako se lek popije na vreme napad moze biti sprecen.
Vremenom cete <<upoznati>> migrenu,pa cete i sami znati sta Vasoj devojcici smeta.
To je za sada neizlecivo stanje(namerno necu reci bolest),ali se uveliko moze preduprediti.
-
tacak
- Aktivan član
- Postovi: 144
- Pridružio se: Uto Okt 23, 2007 7:54 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
hvala puno na savetima i vremenu .
strasno mi je bilo tesko kada su mi lekari rekli da ima migrenu.
njeni napadi su bez glavobolje , ona se manifestuje kao bljuckanje ne mogu reci povracanje jer je to oskudno ali zna biti i na par minuta a takodje i na nekoliko sati pa cak i jednom dnevno ali samo onim danima kada ima napade .
u sustini ona nema smetnje ona nastavlja i dalje da se igra i ponasa normalno. 25.10. 2008. idemo na kontrolu . pridrzavamo se svega sto su nam rekli tako da misli da ce biti sve u redu . pozdrav i hvala puno .
strasno mi je bilo tesko kada su mi lekari rekli da ima migrenu.
njeni napadi su bez glavobolje , ona se manifestuje kao bljuckanje ne mogu reci povracanje jer je to oskudno ali zna biti i na par minuta a takodje i na nekoliko sati pa cak i jednom dnevno ali samo onim danima kada ima napade .
u sustini ona nema smetnje ona nastavlja i dalje da se igra i ponasa normalno. 25.10. 2008. idemo na kontrolu . pridrzavamo se svega sto su nam rekli tako da misli da ce biti sve u redu . pozdrav i hvala puno .
borba