Ceo život imam psihosomatske probleme, uglavnom depresivno-anksiozne prirode kojima pokušavam naći uzrok.
Nedavno sam pronašao moj dečiji zdravstveni karton u kome je zabeleženo da sam sa oko godinu dana starosti nakon vakcinacije ili revakcinacije (nisam uspeo dobro da pročitam rukopis lekara) protiv Variole, imao febrilne konvulzije zbog kojih sam primljen u bolnicu u kojoj sam proveo dve nedelje. Dve nedelje zbog običnih febrilnih konvulzija deluje predug period za boravak u bolnici, zar ne?
U bolničkoj otpusnoj dijagnozi piše (nadam se da sam dobro pročitao)
Convulsiones, St. post vaccinom, antivariolea, St. febrilis
Problemi sa zdravljem tj. opštim lošim stanjem su postojali mesecima pre i mesecima posle tog događaja donosno dobar deo moje prve godine i druge godine života (temperature, teško gutanje, povraćanje, prolivi, konstantan plač, nespavanje...)
Ono što bih zamolio da mi neko stručan kaže jeste postoje li tipski tj. uobičajeni psihosomatski, psihički ili neurološki problemi koje takva stanja za sobom ostavljaju kao posledicu koja se javlja u kasnijim fazama života?
Da li je problem više u biohemiji odnosno neurolškim problemima ili u psihi tj. nekoj vrsti post-traumatskog stresa prouzrokovanog samim febrilnim konvulzijama i nagloj promeni sredine pod takvim stanjem (odlazak iz sigurnog okruženja i boravak u bolnici)?
Zahvaljujem se unapred svima koji na bilo koji način mogu da me posavetuju u kom pravcu treba da tražim izlaz odnosno uzročno-posledičnu vezu da bih došao do srži problema.
Potrebno tumačenje
Moderatori: ModeratA, moderato, vlada99
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Febrilne konvulzije su prigodni cerebralni napadi koji se javljaju u visokoj temperaturi kod dece a kod kojih temperatura nije uzrokovana akutnom intrakranijalnom infekcijom.
Cerebralni napadi su nagli prolazni, motorički, psihički, senzorni, vegetativni simptomi kao posljedica prolazne disfunkcije mozga.
Konvulzije se javljaju najčešće kao toničko-kloničke kontrakcije skeletne muskulature ali mogu biti i u obliku gubitka tonusa muskulature, senzorni (parestezije, bol), vegetativni (povraćanje, znojenje, salivacija) u obliku apsansa.
Konvulzije nastupaju kod porasta temperature ali mogu i za vreme visoke temperature kao i kod pada temperature. U porodici ovih bolesnika često nalazimo podatak o febrilnim konvulzijama u detinjstvu kao i o neurološkim ili psihijatrijskim bolestima.
Nasleđuje se autosomno dominantno s varijabilnom penetracijom. Javljaju se u dobi od 6 meseci do 4 i po godine. Češće kod muške dece u odnosu na žensku. Recidivi konvulzija kreću se od 20% do 30%. Najčešća dob javljanja febrilnih konvulzija je druga godina života.
Dakle, ne bi bilo loshe da ispitate istorije bolesti u vashoj porodici.
Svaki napad konvulzija bez obzira na etiologiju mora se terapijski zaustaviti i lečenje je isto, radi li se o febrilnim konvulzijama ili epilepsiji.
Lek izbora je diazepam, intravenozno, polako 0,2 mg/kg. Ukoliko je to otežano tada dajemo klizmu. Diazepam klizma a 5 mg, odnosno 10 mg ili čepići rektalno 5 mg ili 10 mg, zavisno o dobi i telesnoj masi deteta.
Može se dati i fenobarbiton - l0 mg/kg intramuskularno.
Kako je vidljivo na tablici diazepam dat intravenozno deluje još u toku davanja, klizma deluje za 2 do 4 minute, a supozitorija za 5 minuta, dok fenobarbiton treba 20 do 30 minuta da počne delovati.
Međutim važno je znati da je delovanje diazepama kratko, što znači da ga možemo ponoviti za desetak minuta, dok je delovanje dugotrajnije.
Febrilne konvulzije obično traju nekoliko minuta, međutim, ima takozvanih komplikovanih ili atipičnih kod kojih napad može trajati mnogo duze.
Zato ih moramo razlikovati i ne samo radi lečenja nego i prognoze.
20% do 30% tih kompliciranih konvulzija su prvi znak epilepsije.
Dugotrajni napadi, koji uzrokuju edem mozga mogu dovesti do inkarceracije hipokampusa u otvor tentoriuma te oštećenja hipokampusa koje rezultira stvaranjem ožiljaka koji su uzrok epileptičnih kriza, često refrakternih na terapiju.
Osim navedene simptomatske terapije, svakako treba provesti i antipiretske mere, potrebnu rehidraciju, te lečenje osnovne bolesti koja je uzrokovala febrilno stanje.
Ispitajte pre svega da li je neko u porodici bolovao od epilepsije.
I niste napisali koliko ste imali godina kada se to desilo i koliko godina imate sada! I da li ste ikada bili kod psihijatra?
Cerebralni napadi su nagli prolazni, motorički, psihički, senzorni, vegetativni simptomi kao posljedica prolazne disfunkcije mozga.
Konvulzije se javljaju najčešće kao toničko-kloničke kontrakcije skeletne muskulature ali mogu biti i u obliku gubitka tonusa muskulature, senzorni (parestezije, bol), vegetativni (povraćanje, znojenje, salivacija) u obliku apsansa.
Konvulzije nastupaju kod porasta temperature ali mogu i za vreme visoke temperature kao i kod pada temperature. U porodici ovih bolesnika često nalazimo podatak o febrilnim konvulzijama u detinjstvu kao i o neurološkim ili psihijatrijskim bolestima.
Nasleđuje se autosomno dominantno s varijabilnom penetracijom. Javljaju se u dobi od 6 meseci do 4 i po godine. Češće kod muške dece u odnosu na žensku. Recidivi konvulzija kreću se od 20% do 30%. Najčešća dob javljanja febrilnih konvulzija je druga godina života.
Dakle, ne bi bilo loshe da ispitate istorije bolesti u vashoj porodici.
Svaki napad konvulzija bez obzira na etiologiju mora se terapijski zaustaviti i lečenje je isto, radi li se o febrilnim konvulzijama ili epilepsiji.
Lek izbora je diazepam, intravenozno, polako 0,2 mg/kg. Ukoliko je to otežano tada dajemo klizmu. Diazepam klizma a 5 mg, odnosno 10 mg ili čepići rektalno 5 mg ili 10 mg, zavisno o dobi i telesnoj masi deteta.
Može se dati i fenobarbiton - l0 mg/kg intramuskularno.
Kako je vidljivo na tablici diazepam dat intravenozno deluje još u toku davanja, klizma deluje za 2 do 4 minute, a supozitorija za 5 minuta, dok fenobarbiton treba 20 do 30 minuta da počne delovati.
Međutim važno je znati da je delovanje diazepama kratko, što znači da ga možemo ponoviti za desetak minuta, dok je delovanje dugotrajnije.
Febrilne konvulzije obično traju nekoliko minuta, međutim, ima takozvanih komplikovanih ili atipičnih kod kojih napad može trajati mnogo duze.
Zato ih moramo razlikovati i ne samo radi lečenja nego i prognoze.
20% do 30% tih kompliciranih konvulzija su prvi znak epilepsije.
Dugotrajni napadi, koji uzrokuju edem mozga mogu dovesti do inkarceracije hipokampusa u otvor tentoriuma te oštećenja hipokampusa koje rezultira stvaranjem ožiljaka koji su uzrok epileptičnih kriza, često refrakternih na terapiju.
Osim navedene simptomatske terapije, svakako treba provesti i antipiretske mere, potrebnu rehidraciju, te lečenje osnovne bolesti koja je uzrokovala febrilno stanje.
Ispitajte pre svega da li je neko u porodici bolovao od epilepsije.
I niste napisali koliko ste imali godina kada se to desilo i koliko godina imate sada! I da li ste ikada bili kod psihijatra?
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
Hvala na detaljnom opisu febrilnih konvulzija. Imam 36 godina, to mi se dogodilo kada sam bio napunio godinu dana. Bio sam kod psihijatra samoinicijativno par puta ali po njemu mi nije ništa (to je zaključio na osnovu cirka 10-15 minuta provedenih u razgovoru samnom).
Čovek mora da primi njih 30 za 8 sati, razumem ga. Nadao sam se iskrenom razgovoru, psihoterapiji, zajedničkom naporu da dokučim problem i da ga rešim a dobio sam... bolje da ne napišem šta sam dobio jer bi bilo nepristojno.
Ne pada mi na pamet da ponovo čekam satima u redu za uput kod lekara OP, pa da onda satima čekam kod psihijatra na red da bih STAJAO par minuta pred njim koji počinje da kuca na mašini čim otvorim vrata kao policijski islednik i pokušava što pre da me se otarasi ne ponudivši mi pritom ni da sednem ili da skinem jaknu.
Za dobar deo porodice nemam nikakve podatke ni za jedno a kamoli za više kolena unazad. Epilepsiju definitvno nemam niti bilo kakve pojavne oblike epilepsije. U to sam 100% siguran.
Nisam u odgovoru pročitao da li je 16 dana provedenih u bolnici normalno za takav problem niti da li postoji još nešto sem epilepsije kao tipična posledica.
Nije mi jasno ni zašto sam kako u kartonu piše "ponovo vakcinisan" protiv variole nakon čega su usledile febrilne konvulzije.
Hvala još jednom.
Čovek mora da primi njih 30 za 8 sati, razumem ga. Nadao sam se iskrenom razgovoru, psihoterapiji, zajedničkom naporu da dokučim problem i da ga rešim a dobio sam... bolje da ne napišem šta sam dobio jer bi bilo nepristojno.
Ne pada mi na pamet da ponovo čekam satima u redu za uput kod lekara OP, pa da onda satima čekam kod psihijatra na red da bih STAJAO par minuta pred njim koji počinje da kuca na mašini čim otvorim vrata kao policijski islednik i pokušava što pre da me se otarasi ne ponudivši mi pritom ni da sednem ili da skinem jaknu.
Za dobar deo porodice nemam nikakve podatke ni za jedno a kamoli za više kolena unazad. Epilepsiju definitvno nemam niti bilo kakve pojavne oblike epilepsije. U to sam 100% siguran.
Nisam u odgovoru pročitao da li je 16 dana provedenih u bolnici normalno za takav problem niti da li postoji još nešto sem epilepsije kao tipična posledica.
Nije mi jasno ni zašto sam kako u kartonu piše "ponovo vakcinisan" protiv variole nakon čega su usledile febrilne konvulzije.
Hvala još jednom.
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Ja sam bila 3 nedelje u bolnici kad sam bila mala, visoke temperature, operacija, infuzije, rizik beba, klinichka smrt, jedva sam prezivela pa sam opet hm normalna, nemam nikakvih smetnji, niti fizichkih niti psihichke vrste.
Chini mi se da samo previshe ozbiljno shvatate zivot i da mozda na neki nachin niste naucheni na pravi nachin da se suochavate sa svakodnevnim problemima. Karakterni deo lichnosti vam roditelji nisu dovoljno snazno izgradili.
I ne mogu da prihvatim chinjenicu da se pre hvatate za neshto shto se desilo pre 35 godina, neshto chega se ni ne secate vec za to znate i priche, nego za realne probleme koji vas zapravo i muche.
Trgnite se i shvatite da je ivot ovakav kakav je, i gadan ali i prelep i jedino shto mogu da preporuchim je da nadjete jako dobrog psihologa ili psihijatra i da njegove rechi i savete, pa i ove moje rechi, ne shvatate kao zelju da vas ubedi da ste ludi ili neshto slichno, ochigledno je da vam je pomoc potrebna.
To kopanje po dechijim dijagnozama vam sada nikako ne moze pomoci, ono shto je bilo BILO JE i to je gotovo, vi ste sada mlad chovek u najboljim godinama i nemojte se zakopavati i bacati u takve misli, time sebi samo ogranichavate pogled na svet.
Chinjenica je da ste obrazovana i lepo vaspitana mlada osoba ali zashto toliko nemate snage da se suochite sami sa sobom?
Chini mi se da samo previshe ozbiljno shvatate zivot i da mozda na neki nachin niste naucheni na pravi nachin da se suochavate sa svakodnevnim problemima. Karakterni deo lichnosti vam roditelji nisu dovoljno snazno izgradili.
I ne mogu da prihvatim chinjenicu da se pre hvatate za neshto shto se desilo pre 35 godina, neshto chega se ni ne secate vec za to znate i priche, nego za realne probleme koji vas zapravo i muche.
Trgnite se i shvatite da je ivot ovakav kakav je, i gadan ali i prelep i jedino shto mogu da preporuchim je da nadjete jako dobrog psihologa ili psihijatra i da njegove rechi i savete, pa i ove moje rechi, ne shvatate kao zelju da vas ubedi da ste ludi ili neshto slichno, ochigledno je da vam je pomoc potrebna.
To kopanje po dechijim dijagnozama vam sada nikako ne moze pomoci, ono shto je bilo BILO JE i to je gotovo, vi ste sada mlad chovek u najboljim godinama i nemojte se zakopavati i bacati u takve misli, time sebi samo ogranichavate pogled na svet.
Chinjenica je da ste obrazovana i lepo vaspitana mlada osoba ali zashto toliko nemate snage da se suochite sami sa sobom?
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
Evo, pokušao sam da iz kartona izvedem hronologiju.
Četiri meseca nakon rođenja kreću problemi – kašalj, promuklost, proliv, plač noću, odsustvo apetita. To je konstatovano u 9 kontrolnih pregleda u narednih 9 meseci.
18. Decembra 1973 vakcinacija protiv Variole i febrilne konvulzije.
Zatim se u kartonu ne pominje ništa do 30. Decembra kada sam primljen u bolnicu i zadržan do 14. Januara 1974.U otpusnoj dijagnozi piše ono što sa već napisao.
Convulsiones, St. post vaccinom, antivariolea, St. febrilis
Zatim 23. Januara ponovo vrlo visoka temperatura 39,4 C koja se postepeno smanjuje narednih pet dana. Povraćanje i proliv se nastavljaju sve do Juna 1974!
Moram da prekinem sada. Jako mi je teško da o ovome pišem. Ceo život sam slušao kritike i podsmeh roditelja na temu kako sam bio loše dete kao beba a pritom mi nikad nisu rekli da sam bio očigledno teško bolestan i da nisam voljno njima pravio probleme. Sve ovo sam saznao jako kasno i još uvek otkrivam detalje. Ovo što sada pišem sam otkrio u protekla 24h.
Nisam hteo ovde da pominjem porodične odnose već samo taj dijgnostikovani i evidentirani deo a eto morao sam. Te kritike i podsmeh su se nastavili i nikad nisu prestali. "Loše sam ispao", "Nisam ispao onakav kako su hteli", "Ovakav sam, onakav, sam" kao da je to bila moja želja i stav a sve bazirano na tome što vuče korene od prvih meseci života. Možete misliti kako mi je.
@tamaraft, To što je bilo je očigledno ostavilo posledice i to kopanje po prošlosti vršim upravo da bih dokučio uzroke i rešio se problema.
Četiri meseca nakon rođenja kreću problemi – kašalj, promuklost, proliv, plač noću, odsustvo apetita. To je konstatovano u 9 kontrolnih pregleda u narednih 9 meseci.
18. Decembra 1973 vakcinacija protiv Variole i febrilne konvulzije.
Zatim se u kartonu ne pominje ništa do 30. Decembra kada sam primljen u bolnicu i zadržan do 14. Januara 1974.U otpusnoj dijagnozi piše ono što sa već napisao.
Convulsiones, St. post vaccinom, antivariolea, St. febrilis
Zatim 23. Januara ponovo vrlo visoka temperatura 39,4 C koja se postepeno smanjuje narednih pet dana. Povraćanje i proliv se nastavljaju sve do Juna 1974!
Moram da prekinem sada. Jako mi je teško da o ovome pišem. Ceo život sam slušao kritike i podsmeh roditelja na temu kako sam bio loše dete kao beba a pritom mi nikad nisu rekli da sam bio očigledno teško bolestan i da nisam voljno njima pravio probleme. Sve ovo sam saznao jako kasno i još uvek otkrivam detalje. Ovo što sada pišem sam otkrio u protekla 24h.
Nisam hteo ovde da pominjem porodične odnose već samo taj dijgnostikovani i evidentirani deo a eto morao sam. Te kritike i podsmeh su se nastavili i nikad nisu prestali. "Loše sam ispao", "Nisam ispao onakav kako su hteli", "Ovakav sam, onakav, sam" kao da je to bila moja želja i stav a sve bazirano na tome što vuče korene od prvih meseci života. Možete misliti kako mi je.
@tamaraft, To što je bilo je očigledno ostavilo posledice i to kopanje po prošlosti vršim upravo da bih dokučio uzroke i rešio se problema.
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Ti komentari kojih ste se naslushali od vashih roditelja su uzrok svemu a ne to shto ste bili bolecivo dete kad ste bili mali.
Svako trece dete u srbiji je bolecivo i svakih par meseci ima visoke temperature, da ne pominjen ozbiljne dijagnoze, tumore, leukemije...nijedan trenutak svog zivota nisam osetila da sam ja kriva za neshto, da sam ja kriva shto sam imala urodjenu anomaliju koja se desi jednom od 100 000 novorodjenchadi, a i zahto bih ja bila kriva?? Priroda me je jednostavno ovakvu stvorila i shta sad treba, da ceo zivot patim nad 'tuznom sudbinom mojom'..ma dajte molim vas, sa vama je sve u redu!
Sa vama nije nishta, problem je shto ste odrastali sa takvim rechima vashih roditelja, niusu bili svesni tada a mozda ni sada shta su uradili takvim komentarima. To je zalosno.
Vashe telo, anatomski i fizioloshki gledano je takvo kakvo je, roditelji su vas napravili, od njihovih ste celiaj nastali, ne znam shta su oni hteli? Genija? Vunderkida? Magistra atomske fizike? Shta?
Vi ste jako nesigurna osoba, pod uticajem roditelja i potpuno pogreshnih shvatanja o sebi kao lichnosti. Treba da se posvetite upoznavanju sebe a ne preturanjem po bolnichkim kartonima starim 35 godina.
Obratite se psihijatru i lechite se, postanite samostalan chovek a ne 'mamino i tatino dete sa greshkom'.
Zivot vas nece chekati...a vi ste jedini koji moze da donese odluku kako cete dalje, da li da tupite glavu ili da jednostavno shvatite da imate psihichkih problema uzrokovanih nesigurnoshcu i kinjenjem od strane roditelja.
Svako trece dete u srbiji je bolecivo i svakih par meseci ima visoke temperature, da ne pominjen ozbiljne dijagnoze, tumore, leukemije...nijedan trenutak svog zivota nisam osetila da sam ja kriva za neshto, da sam ja kriva shto sam imala urodjenu anomaliju koja se desi jednom od 100 000 novorodjenchadi, a i zahto bih ja bila kriva?? Priroda me je jednostavno ovakvu stvorila i shta sad treba, da ceo zivot patim nad 'tuznom sudbinom mojom'..ma dajte molim vas, sa vama je sve u redu!
Sa vama nije nishta, problem je shto ste odrastali sa takvim rechima vashih roditelja, niusu bili svesni tada a mozda ni sada shta su uradili takvim komentarima. To je zalosno.
Vashe telo, anatomski i fizioloshki gledano je takvo kakvo je, roditelji su vas napravili, od njihovih ste celiaj nastali, ne znam shta su oni hteli? Genija? Vunderkida? Magistra atomske fizike? Shta?
Vi ste jako nesigurna osoba, pod uticajem roditelja i potpuno pogreshnih shvatanja o sebi kao lichnosti. Treba da se posvetite upoznavanju sebe a ne preturanjem po bolnichkim kartonima starim 35 godina.
Obratite se psihijatru i lechite se, postanite samostalan chovek a ne 'mamino i tatino dete sa greshkom'.
Zivot vas nece chekati...a vi ste jedini koji moze da donese odluku kako cete dalje, da li da tupite glavu ili da jednostavno shvatite da imate psihichkih problema uzrokovanih nesigurnoshcu i kinjenjem od strane roditelja.
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
Lako je biti general posle bitke. To je i meni postalo jasno odavno ali shvataš li da sam ja odrastao učen da sam ja kriv jer sam bio bolestan, da treba da me je sramota jer sam noću plakao zbog temperature, da ne zaslužujem ništa jer sam se ne samo neplanirano rodio, već im stvorio i probleme razbolevši se, da stvaram probleme i izdatke jednostavno jer postojim te da treba što manje da budem primetan i da ne očekujem ništa od života, da nemam prava da se požalim kada mi je teško, da sam loš jer nisam prosečan, da nije dobro što ne volim primitivne tradicionalne običaje... shvataš li?tamaraft napisao:Ti komentari kojih ste se naslushali od vashih roditelja su uzrok svemu a ne to shto ste bili bolecivo dete kad ste bili mali...
Ja jesam wunderkind, to je njima kada sam počeo da se formiram kao ličnost i najviše zasmetalo jer nisu mogli podneti da sam pametniji od njih, što je za mene čista patologija kada je odnos roditelj-dete u pitanju.
O prebijanju zbog stvari koje nisam uradio i psihičkoj torturi da priznam da jesam uradio ono što nisam da ne govorim. Ja sam potpuno prestao da verujem roditeljima i da im se poveravam još u predškolskom uzrastu. Drugim članovima šire porodice da ali njima nikad nizašta još od tog uzrasta.
O njihovom insistiranju da idem u svaki rat od 1991 do 1999, o cinkarenju vojnoj policiji i pozivarima u vreme kada su drugi roditelji činili sve da spasu decu takođe ne mogu reći ništa drugo sem da smatram da je bilo podsvesna želja da me se reše.
Koliko god ja želeo da sve to odbacim i zaboravim to i dalje užasno boli i pogađa a neka zla se nikad ne mogu ispraviti.
Sada eto otkrijem detalje o toj bolesti posle 35 godina i šta mislis kako se osećam?
No dobro, nemojmo više o tome. Ukoliko niko više nema konkretne podatke o najčešćim posledicama febrilnih konvulzija na psihofizičko zdravlje, možemo onokončati diskusiju.
Hvala svima koji su se potrudili da odgovore.