sedimentacija-uzroci
Moderatori: moderato, vlada99, Dr Mita
sedimentacija-uzroci
Da li uzrok povisene sedimentacije moze biti prisustvo antikoagulanasa ili nekih drugih lekova u krvi? Koji su sve moguci uzroci ubrzane sedimentacije? Posle koliko vremena bi bilo dobro uraditi novu analizu krvi?
novisad
SE - odgovor
Određivanje SE se najčešće vrši standardnom metodom po Westergreen-u i to nakon 1 ili 2 sata. Kod muškaraca referentne vrednosti posle 1 sata iznose 3-5 mm, a posle 2 sata 7-15 mm. Ove rednosti kod žena su posle jednog sata 4-7, a posle dva sata 12-17 mm. Brzina taloženja eritrocita zavisi od njihovog broja i veličine, odnosa količine belančevina (albumini - globulini), od koncentracije fibrinogena, koncentracije jona, koncentracije holesterola. Takođe zavisi i od oblika eritrocita i njihovog površinskog napona. Važno je istaći da se vrednosti brzine taloženja za drugi sat sve manje izračunavaju, jer je pokazano da nemaju dijagnostički značaj. Na osnovu brzine taloženja eritrocita ocenjuje se postojanje oboljenja i prognozira njegov razvoj.
Normalna sedimentacija eritrocita se sreće kod psihosomatskih oboljenja, degenerativnih oboljenja lokomotornog sistema, angine pektoris i drugih degenerativnih oboljenja.
Povećane vrednosti se nalaze kod trudnica, bolesnika sa anemijom i akutnim ili hroničnim nekrozno-zapaljenskim procesima. Kod različitih zapaljenja ubrzana sedimentacija se javlja paralelno sa povišenom telesnom temperaturom i leukocitozom. U fazi rekonvalescencije brže se normalizuje temperatura od sedimentacije eritrocita. Taloženje je jako ubrzano kod reumatske groznice, reumatoidnog artritisa i milijarne tuberkuloze. Nešto manje vrednosti sedimentacije eritrocita se viđaju kod pneumonije, malignih neoplazmi i sistemskih bolesti vezivnog tkiva. Još manje vrednosti se nalaze kod anemija, nefritisa i drugih zapaljenja, kao i posle obroka sa dosta belančevina. Taloženje je ubrzano i kod akutnog infarkta miokarda. Do ubrzanja sedimentacije eritrocita dovode i povećane koncentracije fibrinogena, alfa-globulina, imunoglobulina, hiperlipoproteinemija, kao i smanjenje albumina. Ubrzanje sedimentacije nastaje, takođe, pod uticajem nekih lekova (metildopa, oralna kontraceptivna sredstva, prokainamid, teofilin, vitamin A).
Sa druge strane, smanjene vrednosti brzine sedimentacije eritrocita sreću se kod novorođenčeta, bolesnika sa pravom policitemijom, krioglobulinemijom, drepanocitozom, astmom, zastojnom srčanom slabošću. Smanjene koncentracije fibrinogena i imunoglobulina usporavaju brzinu sedimentacije. Zbog toga bolesnici sa izraženom insuficijencijom jetre ili sa hipoimunoglobulinemijom mogu da pokažu normalne vrednosti brzine sedimentacije eritrocita. Usporenu sedimentaciju eritrocita srećemo, takođe, i kod hiperglikemije, hiperalbuminemije i povećanja koncentracije fosfolipida. Ovde treba navesti i neke lekove kao uzročne faktore - salicilati, ACTH i kortikosteroidi.
Na kraju treba istaći da ubrzana sedimentacija eritrocita koja se dugo održava bez jasnog porekla, može da bude jedini znak malignog procesa koji se asimptomatski razvija, te treba tragati za uzrokom. Kontrolni pregledi mogu da pokažu dinamiku promena.
Normalna sedimentacija eritrocita se sreće kod psihosomatskih oboljenja, degenerativnih oboljenja lokomotornog sistema, angine pektoris i drugih degenerativnih oboljenja.
Povećane vrednosti se nalaze kod trudnica, bolesnika sa anemijom i akutnim ili hroničnim nekrozno-zapaljenskim procesima. Kod različitih zapaljenja ubrzana sedimentacija se javlja paralelno sa povišenom telesnom temperaturom i leukocitozom. U fazi rekonvalescencije brže se normalizuje temperatura od sedimentacije eritrocita. Taloženje je jako ubrzano kod reumatske groznice, reumatoidnog artritisa i milijarne tuberkuloze. Nešto manje vrednosti sedimentacije eritrocita se viđaju kod pneumonije, malignih neoplazmi i sistemskih bolesti vezivnog tkiva. Još manje vrednosti se nalaze kod anemija, nefritisa i drugih zapaljenja, kao i posle obroka sa dosta belančevina. Taloženje je ubrzano i kod akutnog infarkta miokarda. Do ubrzanja sedimentacije eritrocita dovode i povećane koncentracije fibrinogena, alfa-globulina, imunoglobulina, hiperlipoproteinemija, kao i smanjenje albumina. Ubrzanje sedimentacije nastaje, takođe, pod uticajem nekih lekova (metildopa, oralna kontraceptivna sredstva, prokainamid, teofilin, vitamin A).
Sa druge strane, smanjene vrednosti brzine sedimentacije eritrocita sreću se kod novorođenčeta, bolesnika sa pravom policitemijom, krioglobulinemijom, drepanocitozom, astmom, zastojnom srčanom slabošću. Smanjene koncentracije fibrinogena i imunoglobulina usporavaju brzinu sedimentacije. Zbog toga bolesnici sa izraženom insuficijencijom jetre ili sa hipoimunoglobulinemijom mogu da pokažu normalne vrednosti brzine sedimentacije eritrocita. Usporenu sedimentaciju eritrocita srećemo, takođe, i kod hiperglikemije, hiperalbuminemije i povećanja koncentracije fosfolipida. Ovde treba navesti i neke lekove kao uzročne faktore - salicilati, ACTH i kortikosteroidi.
Na kraju treba istaći da ubrzana sedimentacija eritrocita koja se dugo održava bez jasnog porekla, može da bude jedini znak malignog procesa koji se asimptomatski razvija, te treba tragati za uzrokom. Kontrolni pregledi mogu da pokažu dinamiku promena.