DOBAR DAN SVIMA
AKO BI MI NETKO MOGAO POMOCI ZIVIM U FRANCUSKOJ IMAM PROBLEMA SA OBA KOLENA IMAM UZASNE BOLOVE PONEKAD BILA SAM KOD DOKTORA URADILA RADIO I SKANER PRONASLI SU DA IMAM SYNDROM ROTULIEN TAKO SE KAZE NA FR ALI KAKO SE KAZE KOD NAS TO NEZNAM KAZE MOJDOKTOR DA TREBAM NA OPERACIJU ZATO STO SU MI OBA DVE CASICE NA KOLENU POMERENE ZBOG TOGA STO NEKAKVA CENTRALNA KOSCICA KOJA DRZI CASICU PRAVO SE POMERILA KAZE AKO SE NE OPERISEM DA CE CASICA SKROZ SE UNISTITI I DA CE POSLE MORATI STAVLJATI PROTEZE U KOLENA KAD STAVIM MOJU RUKU NA KOLENO I POMERAM GA OSETIM UNUTRA KAO MRVICE KAO DA SE STVARNO RUNI NEZNAM STA DA RADIM DA LI DA PRISTANEM NA OPERACIJU ILI IMA NEKA DRUGA MOGUCNOST DOKTOR KAZE DA ZATO NEMA NIKAKVA TERAPIJA I AKO NEKO MOZE DA MI KAZE KAKO SE TA BOLEST ZOVE NA NASEM JEZIKU HVALA VAM UNAPRED
BOLNO KOLENO
Moderatori: ModeratA, moderato, vlada99
-
ZIGID
- Novi član
- Postovi: 6
- Pridružio se: Sub Maj 31, 2008 11:09 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: FRANCUSKA
OPET JA
DOBAR DAN
UF UF Vidim niko mi nije odgovorio .Pomozite mi molim vas !!Zaboravila sam isto tako da napisem da mi je otkrivena ARTROZA u zglobovima na rukama i nogama i plus ta bolest u kolenima koja neznam kako se zove kod nas. Citala sam razna pisma koja ste pisali i vidim da postoje nekakve terapije kod kineterapeuta.Dali one stvarno pomazu??Sta da radim sa tim mojim kolenima i kakva je to bolest artroza ,ovde kazu da za nju nema leka i da je to bolest koja sporo napreduje!! Dali postoji lecenja u nekakvoj banji za artrozu? MOLIM NEKOG DA MO ODGOVORI Inace zovem se zvezdana imam 37 godina i troje djece i pitam se kako cu i zivjeti sa artrozom jer sm potrebna mojoj djeci jos dugo godina !!!!HVALA!!
UF UF Vidim niko mi nije odgovorio .Pomozite mi molim vas !!Zaboravila sam isto tako da napisem da mi je otkrivena ARTROZA u zglobovima na rukama i nogama i plus ta bolest u kolenima koja neznam kako se zove kod nas. Citala sam razna pisma koja ste pisali i vidim da postoje nekakve terapije kod kineterapeuta.Dali one stvarno pomazu??Sta da radim sa tim mojim kolenima i kakva je to bolest artroza ,ovde kazu da za nju nema leka i da je to bolest koja sporo napreduje!! Dali postoji lecenja u nekakvoj banji za artrozu? MOLIM NEKOG DA MO ODGOVORI Inace zovem se zvezdana imam 37 godina i troje djece i pitam se kako cu i zivjeti sa artrozom jer sm potrebna mojoj djeci jos dugo godina !!!!HVALA!!
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Artroze zglobova spadaju u grupu najčešćih bolesti. Praktično nikada ne dovode do smrti pacijenta, ali su uzrok velikih tegoba (bolova, ograničenja kretanja i dr.) velikog broja ljudi.
Struktura zgloba
Zglobčine najmanje dve kosti prekrivene zglobnom hrskavicom i aparat za učvršćivanje zgloba (sinovija, kapsula, ligamenti).
Zglobna hrskavica je glatka, sjajna, bele boje, poluprovidna. Najdeblja je na mestu najvećeg pritiska, a na periferiji se stapa sa sinovijom zgloba. Sastavljena je odćelija hrskavice i osnovne mase, hondromukoida koji je sastavljen od belančevine (proteina) i hondroitin-sumpome kiseline. Nema krvne sudove, ni nerve.
Funkcija joj je da svojom elastičnošću ublažava (amortizuje) pritisak koji se prenosi preko zgloba i da svojom glatkom površinom ovlaženom zglobnom (sinovijalnom) tečnošću omogućava pokrete u zglobu. Na pritisak visina zglobne hrskavice se smanjuje i tako ublažava (amortizuje) opterećenja (sile) koje se prenose preko zgloba.
Hrskavica u zglobu trpi velika opterećenja, koja idu do 350 kg/cm2 u zglobu kolena.
Laka pokretljivost zgloba je obezbeđena glatkom površinom hrskavice i osobinom zglobne (sinovijalne) tečnosti da izuzetno dobro podmazuje površinu hrskavice.
S obzirom da nema krvne sudove i da je vezivna ploča između kosti i hrskavice praktično nepropusna, hrskavica se ishranjuje upijanjem (imbibicijom) hranljivih materija iz zglobne tečnosti. Zato je osetljiva na različite metaboličke i endokrine poremećaje.
Kost, na kojoj je hrskavica, ima svoju strukturu sastavljenu odćelija kosti i koštane mase.
Aparat za učvršćivanje zgloba se sastoji od kapsule, sinovije i veza (ligamenata). Kapsula je sastavljena od vezivnog tkiva koje je jako bogato kolagenim vlaknima, povezuje zglobne elemente i dozvoljava njihovo pokretanje. Pojedini delovi su dodatno ojačani ligamentima (vezama).
Sinovija, ili sinovijalna membrana, oblaže unutrašnju površinu kapsule. Bogata je krvnim i limfnim sudovima i nervnim završecima. Proizvodi zglobnu (sinovijalnu) tečnost.
Zglobna (sinovijalna) tečnost je viskozna, bezbojna dožućkaste boje, specifične težine 1010 do 1012, alkalna je, tj. pH vrednost je 8,2 do 8,4. Uloga joj je mehahička i nutritivna. Mehanički podmazuje zglobne (hrskavične) površine i omogućava lako pokretanje u zglobu. Svojim sastojcima omogućava ishranu zglobne hrskavice.
Bolesti zglobova
Bolesti zglobova se dele na: reumatske, zapaljenske artritise, artroze, metaboličke artropatije, neurološke artropatije, tumore, hemofilične artopatije i druge bolesti.
Reumatski artritisi mogu biti akutni, subakutni, hronični (poznat i kao reumatoid artritis), ankilozirajući rematizam kičme, psorijatični i palindromični (intermitentni).
Uzroci zapaljenskih promena u zglobu su gonokok, streptokok, bruceloza, tuberkuloza, sifilis, kao i zapaljenja u sklopu dmgih bolesti, npr. preikterična zapaljenja u zglobovima kod zarazne (infektivne)žutice, zapaljenja zglobova kod crvenke (rubeole) i dr.
Artroze se definišu kao oštećenja zglobne hrskavice, uz bujanje (proliferaciju) okrajaka kosti, bez zapaljenja sinovije, ili je to zapaljenje slabo i sekundarno.
Od metaboličkih artropatija je najčešća i najpoznatija podagra ili giht, tj. poremećaj metabolizma mokraćne kiseline (acidum uricum).
Oštećenja zglobova su i zbog raznih neuroloških poremećaja, najčešće zbog sifilitičnog tabesa i siringomijelije.
Tumori zglobova mogu biti dobroćudni (benigni) npr. sinoviomi, hemangiomi, lipomi, fibromi, osteohondromi, ili mnogo ređe zloćudni (maligni) npr. sinoviosarkomi, hondrosarkomi i dr.
Kod hemofilije dolazi i do ponavljanih izliva krvi u zglobove,što daje posebna oštećenja zglobova poznata pod nazivom hemofilična artropatija.
I različite druge bolesti mogu imati promene na zglobovima, npr. sarkoidoza, Sindrom Henoch-Schoenlein i dr.
Artroze
Artroze su hronična oštećenja zglobova za koje je karakteristično razorno (destruktivno) oštećenje hrskavice uz bujanje (proliferaciju) kostnih delova. Promene na sinoviji obično nisu prisutne, ali se mogu ponekada javiti, obično naknadno (sekundarno).
Osim termina artroze, koriste se i: degenerativni hipertrofični osteoartritis i degenerativni zglobni reumatizam.
Najčešće su na međupršljenskim zglobovima, kuku, kolenu, krajnjim zglobovima na prstimašake, i zglobovima palca našaci i stopalu.
Obično zahvataju jedan zglob, ali mogu zahvatiti i više.
Hrskavica je obično najviše oštećena u centru zglobne površine, tako da je površina hrskavice neravna, sa brazdama, udubljenjima i drugim oštećenjima. Promene na kostima se sastoje u promeni strukture kosti neposredno ispod hrskavice u smislu povećanja tvrdoće (osteskleroza) i bujanju perifemih delova kosti (osteofitoza).
Ispod sloja sa osteosklerozom postoji sloj sa razređenom građom (strukturom) kosti (osteoprozom) koja može biti toliko izražena da se stvaraju delovi bez kostne građe tj. pseudociste. Oštećenja sinovije i kapsule su otsutne ili se kasno javljaju.
Artroze se uglavnom javljaju posle četrdesete godine i njihova učestanost se povećava sa godinama.Češće su kodžena.
Osnovni simptom je bol kod pokreta. Ograničenje pokreta je u početku blago a kasnije može biti izuzetno ozbiljno. Postiji tarež u zglobu (krepitacije). Nema znakova zapaljenja, tj. povišene temperature, povišene sedimetacije krvi i dr.
U najvećem broju slučajeva radi se o degenerativnom procesu na hrskavici, ustvari preranom starenju zahvaćenog zgloba. Ove su promene anatomske, mehaničke, biološke i hemijske.
Anatomski hrskavica postaje suva, rapava, sa izmenjenim sjajem, uz izmene u građi (histološkoj strukturi). Mehanički hrskavica je manje elastična. Biološki smanjena je sposobnost hrskavice da koristi neophodne materije, tj. respiracija hrskavice. Hemijske promene su smanjena količina hondrotoin-sumpome kiseline kojaje bitan sastojak polimera kojičine hrskavicu.
Po istraživanjima patologa artroze postoje kod 95% osoba odčetrdeset godina, a praktično kod svih prekošesdeset godina. Uzroci ovakvog preranog starenja nisu dovoljno jasni.
Teorijski se radi o lošem kvalitetu hrskavice i ponavljanim mehaničkim povredama (traumama). Kao uzroci lošeg kvaliteta hrskavice se pominju endokrini razlozi, nasledna komponenta i oštećenja u prokrvljenosti (vaskularizaciji) zgloba.
Uticaj endokrinog sistema je kod loše funkcije jajnika (disfunkcija ovarijuma). U prilog ovome govori znatno veća učestanost artroza kod poremaćaja funkcije jajnika i dobro delovanje ženskih polnih hormona (estrogena) na artroze. Estrogeni, pored ostalih uloga,štite zglobove. Takođe poremećaji u fimkciji hipofize,štitastežlezde (tireoideje) i paratiroideje mogu uticati na artroze.
Pitanje naslednosti je davno uočeno, ali još uvek nije detaljno ispitano.
Vaskularne lezije uopšte, a posebno u predelu zgloba su jedan od elemenata koji utiče na pojavu artroza.
Sva ostečenja zglova i zglobne hrskavice mogu dovesti do artroze.
Ponavljana mehanička oštećenja takođe utiču na pojavu artroza.
Kao komplikacija kod artroza se mogu javiti infarkti u hrskavici ili u tkivu ispod hrskacice, pa tako mogu biti stvorene "rupe" u hrskavici,često sa delom hrskavice ili hrskavice i kosti, koji je odvojen od svoje podloge i koji se kreće po zglobu uz stvaranje dodatnih tegoba.
Atroza kuka (koksartroza)
Artroza kuka ili koksartroza zauzima prvo mesto među artrozama zbog svoje učestanosti i težine oštećenja. Sreću se, najčešće, kod osoba prekočetrdeset godina, ravnopravno kod oba pola.
Dele se u dve grupe: primarne i sekundarne koksartroze.
Primarne ili idiopatske koksartroze su one kojima ne predhodi ni jedno poznato bolesno (patološko) stanje kuka. Takvih je oko 42% od svih koksartroza.
Sekundarne koksartroze se razvijaju posle raznih bolesnih stanja na kuku. Najčešće su posle razvojnog poremećaja kukova (raniji termini: urođeno iščašenje kukuova, kongenitalna luksacija kukova i dr.). Oko 40% svih koksartroza su posle razvojnog poremećaja kukova. Od drugih stanja se sreću koksartroze posle protruzije acetabuluma, posle povreda (trauma), zapaljenja i dr.
Razvojni poremećaj kukova ječešći kodženskog pola, uz dosta izraženu naslednu komponentu. Dijagnoza i lečenje ovog poremećaja je posebna tema, pa zato ovde nećemo o tome opširnije.
Klinički znaci (simptomi) artroze kuka su bol pri hodu i progresivno ograničenje pokreta u kuku.
Bol pri hodu je osnovni znak koksartroze. Javlja se posle 200m, 500m, 1km ili više, zavisno od stepena artroze. U početnom stadijumu artroze prestaje uz odmor i ležanje, ali se u odmaklom stadijumu zadržava u toku celog dana, kasnije i u toku noći. Lokalizuje se najčešće u prednjem delu nadkolenice sve do kolena, ili u prednjeunutrašnjem delu nadkolenice. Ređe lokalizacije bola su zadnji deo nadkolenice ili ispod kolena.
Ograničenje pokreta najkasnije zahvata pokrete savijanja noge u kuku ("fleksije"), a mnogo cešće se javljaju ograničenja rotacije noge u kuku i ograničenja u odmicanju noge u stranu ("abdukcije").
Sreću se i krepitacije tj struganje ili tarež u kuku, kao i povremene blokade pokreta u kuku.
U kasnijoj fazi se javljaju bol kod pritiska na kuk i hipotrofija mišića nadkolenice, tj smanjena masa i snaga mišića nadkolenice.
Rendgenski znaci koksartroza su smanjenje zglobne pukotine, javljanje koštanih izraslina ("osteofita"), izmenjena građa (struktura) kosti, deformacijačašice (acetabuluma) i glave butne kosti i pomeranje glave butne kosti u odnosu načašicu.
Rendgensko suženje tj. smanjenje zglobne pukotine je rezultat propadanja zglobne hrskavice koja prekriva krajeve kosti.
Kostne izrasline tj. osteofiti se stvarajučešće načašici, ali se mogu stvoriti i na glavi butne kosti. Mogu biti na ivici zglobnih površina, ali isto tako i na samim zglobnim površinama.
Tok bolesti (evolucija) je postepen i progresivan, a razlikuje se kod različitih uzroka koksartroze.
Koksartroza kao posledica razvojnog poremećaja kukova (raniji nazivi: luksirani ili iščašeni kukovi) je najčešći oblik sekundame koksartroze. Ovaj oblik počinje ranije nego primame koksartroze, u dobi od 35 do 45 godina starosti.
Lecenje može biti neoperativno (medikamentozno) ili operativno (hirurško).
Neoperativno lečenje je uz upotrebu lekova, fizikalne terapije i ortopedskih pomagala. Od lekova se koriste lekovi protiv bolova (analgetici) u obliku tableta, kapsula ili injekcija i kortikosteroidi u obliku injekcija u zglob kuka.
Operativno se rade dve velike grupe operacija. Kod blažih oblika se rade operacije koje imaju za cilj da poboljšaju stanje postojećeg kuka, tzv. biološke operacije. Ove se operacije rade na karličnim kostima ili na butnoj kosti.
Kod teških promena se radi ugrađivanje veštačkih kukova (endoproteza). Postoje različiti modeli veštačkih kukova, ali je osnovna podela na "cementne" i "bezcementne". Kod "cementnih" kukova se veštački kuk lepi za postojeće koštane delove posebnim dvokomponentnim materijalom, koji nema nikakve veze sa cementom, ali se taj naziv ipak koristi. Kod bezcementnog modela veštački kuk se učvršćuje (fiksira) direktno za kost raznim načinima (navoj i dr.).
Tehnika ugradnje veštačkih kukova je rutinska metoda u mnogim našim bolnicama. Rezultati su u velikom procentu dobri, ali ipak postoje i loši rezultati (kao rezultat raznih komplikacija) u oko 3% operisanih.
Nekada su se koristile i druge oeracije kao na primer operativno ukočenje zgloba kuka (artrodeza)što daje bezbolan kuk, ali bez pokreta. Kod komplikacija se radi kada je to neophodno, naročito kod upornih infekcija, i resekcija (isecanje i vađenje) glave i vrata butne kosti.
Artroza kolena (gonartroza)
Artroza kolena ili gonartroza je izuzetnočesta. Po ispitivanju Parkera 1934. godine preko 60% osoba starijih od 30 godina ima artrozu kolena, a preko 90% kod osoba starijih od 40 godina.
Može biti primarna ili sekundarna. Primarna je kada ne postoji ni jedan jasan faktor koji dovodi do promene, a sekundama je posledica nepravilnostu u kolenu kaošto su "0" noge (varus kolena), "X" noge (valgus kolena), nepravilan položajčašice i dr.
Koleno je složen zglob koji u jednoj kapsuli ima dva zgloba i to: 1. zglob između butne kosti (femura) i golenjače (tibije) i 2. između butne kosti ičašice (patele). Koleno stabilizuju posebne veze i to:čašična veza (ligamentum patellae), spoljna i unutrašnja bočna veza (lateralni i medijalni kolateralni ligamenti) i prednja i zadnja ukrštena veza.
Pokreti su savijanje i opružanje.
Primarna gonartroza je mnogo češća kod žena, naročito posle četrdesete godine, mnogočešće kod gojaznih osoba i kod osoba koje imaju smetnje sa cirkulacijom. Postoji određena porodična skolonost. Osobe sa gonartrozomčešće imaju ravne tabane.
Obično je obostrana, mada može biti i asimetrična. Po pravilu tegobe počinju u zglobu između butne kosti ičašice (patelofemoralnom zglobu), a kasnije se nastavljaju na zglob između butne kosti i golenjače (femorotibijalni zglob).
Bol je prvi klinički znak gonartroze. Obično počinje kao bol sa prednje ili unutrašnje strane kolena, mnogo ređe sa spoljne ili zadnje strane, a kasnije zahvata celo koleno. U početku se javlja pri hodu, naročito po neravnom terenu. Javljaju se preskakanja iškripa (tarež, krepitacije) u kolenima. Ukočenja kolena (blokade) su retke i obično su posledica drugih oštećenja zglobe hrskavice ili meniskusa. Otok kolena i strvaranje veće količine tečnosti u kolenu se javljaju u kasnijoj fazi.
Ograničenje pokreta, naročito savijanja se javlja više godina posle početka bolesti.
Sa napredovanjem bolesti dolazi do poremećaja u osovini i stvaraju se "0" ili "X" noge (Varus ili valgus kolena). Dugotrajni bolovi i smanjena aktivnost dovode do slabljenja mišića nadkolenice, naročitočetvoroglavog mišića (kvadricepsa).
Prvi radioloski (rendgenološki) znaci gonartroze su promene na zglobu između butne kosti ičašice koje se manifestuju kao izraštaji (osteofiti) na zadnjegornjem i zadnjedonjem rubučašice. U zglobu između butne kosti i golenjače prve izrasline su na zadnjegomjem delu golenjače, a zatim na ostalim strukturama kolena. Kod dugotrajnih artroza dolazi do naknadnih (sekundarnih) poremećaja u osovini kolena. Radiografija kolena uz pomoć nekog kontrastnog sredstva ili vazduha se retko koristi u dijagnostici artroza. Ona može da pokaže oštećenja na zglobnoj hrskavici i drugim delovima kolena.
Ne postoje posebne laboratorijske analize. Sedimentacija krvi je normalna, ili kod naknadnih zapaljenskih komplikacija blago ubrzana. Osobine zglobne tečnosti su već ranije opisane.
Tok bolesti (evolucija) je različit. U početku može postojati samo bol, bez drugih znakova, ali se bol može javiti i znatno kasnije kada su već jasno izraženi radiološki znaci gonartroze. Bolovi mogu biti samo posle dužeg hoda, ili trajati nekoliko sedmica, a postoje i periodi bez bolova. Posle više godina bolovi zahvataju uvek oba kolena i postaju trajni. Ograničena je sposobnost kretanja, naročito u kasnijoj fazi kada se razviju i poremećaji u osovini kolena.
Lečenje može biti neoperativno (medikamentozno) ili operativno (hirurško).
Neoperativno lečenje se sastoji u davanju lekova (tableta, kapsula i drugih oblika) koji smanjuju bol i zapaljenske reakcije, ali se ne daju kortikosteroidni preparati u obliku tableta. Kortikopreparati (kortizon i slični preparati) se daju isključivo direktno u zgob.
Struktura zgloba
Zglobčine najmanje dve kosti prekrivene zglobnom hrskavicom i aparat za učvršćivanje zgloba (sinovija, kapsula, ligamenti).
Zglobna hrskavica je glatka, sjajna, bele boje, poluprovidna. Najdeblja je na mestu najvećeg pritiska, a na periferiji se stapa sa sinovijom zgloba. Sastavljena je odćelija hrskavice i osnovne mase, hondromukoida koji je sastavljen od belančevine (proteina) i hondroitin-sumpome kiseline. Nema krvne sudove, ni nerve.
Funkcija joj je da svojom elastičnošću ublažava (amortizuje) pritisak koji se prenosi preko zgloba i da svojom glatkom površinom ovlaženom zglobnom (sinovijalnom) tečnošću omogućava pokrete u zglobu. Na pritisak visina zglobne hrskavice se smanjuje i tako ublažava (amortizuje) opterećenja (sile) koje se prenose preko zgloba.
Hrskavica u zglobu trpi velika opterećenja, koja idu do 350 kg/cm2 u zglobu kolena.
Laka pokretljivost zgloba je obezbeđena glatkom površinom hrskavice i osobinom zglobne (sinovijalne) tečnosti da izuzetno dobro podmazuje površinu hrskavice.
S obzirom da nema krvne sudove i da je vezivna ploča između kosti i hrskavice praktično nepropusna, hrskavica se ishranjuje upijanjem (imbibicijom) hranljivih materija iz zglobne tečnosti. Zato je osetljiva na različite metaboličke i endokrine poremećaje.
Kost, na kojoj je hrskavica, ima svoju strukturu sastavljenu odćelija kosti i koštane mase.
Aparat za učvršćivanje zgloba se sastoji od kapsule, sinovije i veza (ligamenata). Kapsula je sastavljena od vezivnog tkiva koje je jako bogato kolagenim vlaknima, povezuje zglobne elemente i dozvoljava njihovo pokretanje. Pojedini delovi su dodatno ojačani ligamentima (vezama).
Sinovija, ili sinovijalna membrana, oblaže unutrašnju površinu kapsule. Bogata je krvnim i limfnim sudovima i nervnim završecima. Proizvodi zglobnu (sinovijalnu) tečnost.
Zglobna (sinovijalna) tečnost je viskozna, bezbojna dožućkaste boje, specifične težine 1010 do 1012, alkalna je, tj. pH vrednost je 8,2 do 8,4. Uloga joj je mehahička i nutritivna. Mehanički podmazuje zglobne (hrskavične) površine i omogućava lako pokretanje u zglobu. Svojim sastojcima omogućava ishranu zglobne hrskavice.
Bolesti zglobova
Bolesti zglobova se dele na: reumatske, zapaljenske artritise, artroze, metaboličke artropatije, neurološke artropatije, tumore, hemofilične artopatije i druge bolesti.
Reumatski artritisi mogu biti akutni, subakutni, hronični (poznat i kao reumatoid artritis), ankilozirajući rematizam kičme, psorijatični i palindromični (intermitentni).
Uzroci zapaljenskih promena u zglobu su gonokok, streptokok, bruceloza, tuberkuloza, sifilis, kao i zapaljenja u sklopu dmgih bolesti, npr. preikterična zapaljenja u zglobovima kod zarazne (infektivne)žutice, zapaljenja zglobova kod crvenke (rubeole) i dr.
Artroze se definišu kao oštećenja zglobne hrskavice, uz bujanje (proliferaciju) okrajaka kosti, bez zapaljenja sinovije, ili je to zapaljenje slabo i sekundarno.
Od metaboličkih artropatija je najčešća i najpoznatija podagra ili giht, tj. poremećaj metabolizma mokraćne kiseline (acidum uricum).
Oštećenja zglobova su i zbog raznih neuroloških poremećaja, najčešće zbog sifilitičnog tabesa i siringomijelije.
Tumori zglobova mogu biti dobroćudni (benigni) npr. sinoviomi, hemangiomi, lipomi, fibromi, osteohondromi, ili mnogo ređe zloćudni (maligni) npr. sinoviosarkomi, hondrosarkomi i dr.
Kod hemofilije dolazi i do ponavljanih izliva krvi u zglobove,što daje posebna oštećenja zglobova poznata pod nazivom hemofilična artropatija.
I različite druge bolesti mogu imati promene na zglobovima, npr. sarkoidoza, Sindrom Henoch-Schoenlein i dr.
Artroze
Artroze su hronična oštećenja zglobova za koje je karakteristično razorno (destruktivno) oštećenje hrskavice uz bujanje (proliferaciju) kostnih delova. Promene na sinoviji obično nisu prisutne, ali se mogu ponekada javiti, obično naknadno (sekundarno).
Osim termina artroze, koriste se i: degenerativni hipertrofični osteoartritis i degenerativni zglobni reumatizam.
Najčešće su na međupršljenskim zglobovima, kuku, kolenu, krajnjim zglobovima na prstimašake, i zglobovima palca našaci i stopalu.
Obično zahvataju jedan zglob, ali mogu zahvatiti i više.
Hrskavica je obično najviše oštećena u centru zglobne površine, tako da je površina hrskavice neravna, sa brazdama, udubljenjima i drugim oštećenjima. Promene na kostima se sastoje u promeni strukture kosti neposredno ispod hrskavice u smislu povećanja tvrdoće (osteskleroza) i bujanju perifemih delova kosti (osteofitoza).
Ispod sloja sa osteosklerozom postoji sloj sa razređenom građom (strukturom) kosti (osteoprozom) koja može biti toliko izražena da se stvaraju delovi bez kostne građe tj. pseudociste. Oštećenja sinovije i kapsule su otsutne ili se kasno javljaju.
Artroze se uglavnom javljaju posle četrdesete godine i njihova učestanost se povećava sa godinama.Češće su kodžena.
Osnovni simptom je bol kod pokreta. Ograničenje pokreta je u početku blago a kasnije može biti izuzetno ozbiljno. Postiji tarež u zglobu (krepitacije). Nema znakova zapaljenja, tj. povišene temperature, povišene sedimetacije krvi i dr.
U najvećem broju slučajeva radi se o degenerativnom procesu na hrskavici, ustvari preranom starenju zahvaćenog zgloba. Ove su promene anatomske, mehaničke, biološke i hemijske.
Anatomski hrskavica postaje suva, rapava, sa izmenjenim sjajem, uz izmene u građi (histološkoj strukturi). Mehanički hrskavica je manje elastična. Biološki smanjena je sposobnost hrskavice da koristi neophodne materije, tj. respiracija hrskavice. Hemijske promene su smanjena količina hondrotoin-sumpome kiseline kojaje bitan sastojak polimera kojičine hrskavicu.
Po istraživanjima patologa artroze postoje kod 95% osoba odčetrdeset godina, a praktično kod svih prekošesdeset godina. Uzroci ovakvog preranog starenja nisu dovoljno jasni.
Teorijski se radi o lošem kvalitetu hrskavice i ponavljanim mehaničkim povredama (traumama). Kao uzroci lošeg kvaliteta hrskavice se pominju endokrini razlozi, nasledna komponenta i oštećenja u prokrvljenosti (vaskularizaciji) zgloba.
Uticaj endokrinog sistema je kod loše funkcije jajnika (disfunkcija ovarijuma). U prilog ovome govori znatno veća učestanost artroza kod poremaćaja funkcije jajnika i dobro delovanje ženskih polnih hormona (estrogena) na artroze. Estrogeni, pored ostalih uloga,štite zglobove. Takođe poremećaji u fimkciji hipofize,štitastežlezde (tireoideje) i paratiroideje mogu uticati na artroze.
Pitanje naslednosti je davno uočeno, ali još uvek nije detaljno ispitano.
Vaskularne lezije uopšte, a posebno u predelu zgloba su jedan od elemenata koji utiče na pojavu artroza.
Sva ostečenja zglova i zglobne hrskavice mogu dovesti do artroze.
Ponavljana mehanička oštećenja takođe utiču na pojavu artroza.
Kao komplikacija kod artroza se mogu javiti infarkti u hrskavici ili u tkivu ispod hrskacice, pa tako mogu biti stvorene "rupe" u hrskavici,često sa delom hrskavice ili hrskavice i kosti, koji je odvojen od svoje podloge i koji se kreće po zglobu uz stvaranje dodatnih tegoba.
Atroza kuka (koksartroza)
Artroza kuka ili koksartroza zauzima prvo mesto među artrozama zbog svoje učestanosti i težine oštećenja. Sreću se, najčešće, kod osoba prekočetrdeset godina, ravnopravno kod oba pola.
Dele se u dve grupe: primarne i sekundarne koksartroze.
Primarne ili idiopatske koksartroze su one kojima ne predhodi ni jedno poznato bolesno (patološko) stanje kuka. Takvih je oko 42% od svih koksartroza.
Sekundarne koksartroze se razvijaju posle raznih bolesnih stanja na kuku. Najčešće su posle razvojnog poremećaja kukova (raniji termini: urođeno iščašenje kukuova, kongenitalna luksacija kukova i dr.). Oko 40% svih koksartroza su posle razvojnog poremećaja kukova. Od drugih stanja se sreću koksartroze posle protruzije acetabuluma, posle povreda (trauma), zapaljenja i dr.
Razvojni poremećaj kukova ječešći kodženskog pola, uz dosta izraženu naslednu komponentu. Dijagnoza i lečenje ovog poremećaja je posebna tema, pa zato ovde nećemo o tome opširnije.
Klinički znaci (simptomi) artroze kuka su bol pri hodu i progresivno ograničenje pokreta u kuku.
Bol pri hodu je osnovni znak koksartroze. Javlja se posle 200m, 500m, 1km ili više, zavisno od stepena artroze. U početnom stadijumu artroze prestaje uz odmor i ležanje, ali se u odmaklom stadijumu zadržava u toku celog dana, kasnije i u toku noći. Lokalizuje se najčešće u prednjem delu nadkolenice sve do kolena, ili u prednjeunutrašnjem delu nadkolenice. Ređe lokalizacije bola su zadnji deo nadkolenice ili ispod kolena.
Ograničenje pokreta najkasnije zahvata pokrete savijanja noge u kuku ("fleksije"), a mnogo cešće se javljaju ograničenja rotacije noge u kuku i ograničenja u odmicanju noge u stranu ("abdukcije").
Sreću se i krepitacije tj struganje ili tarež u kuku, kao i povremene blokade pokreta u kuku.
U kasnijoj fazi se javljaju bol kod pritiska na kuk i hipotrofija mišića nadkolenice, tj smanjena masa i snaga mišića nadkolenice.
Rendgenski znaci koksartroza su smanjenje zglobne pukotine, javljanje koštanih izraslina ("osteofita"), izmenjena građa (struktura) kosti, deformacijačašice (acetabuluma) i glave butne kosti i pomeranje glave butne kosti u odnosu načašicu.
Rendgensko suženje tj. smanjenje zglobne pukotine je rezultat propadanja zglobne hrskavice koja prekriva krajeve kosti.
Kostne izrasline tj. osteofiti se stvarajučešće načašici, ali se mogu stvoriti i na glavi butne kosti. Mogu biti na ivici zglobnih površina, ali isto tako i na samim zglobnim površinama.
Tok bolesti (evolucija) je postepen i progresivan, a razlikuje se kod različitih uzroka koksartroze.
Koksartroza kao posledica razvojnog poremećaja kukova (raniji nazivi: luksirani ili iščašeni kukovi) je najčešći oblik sekundame koksartroze. Ovaj oblik počinje ranije nego primame koksartroze, u dobi od 35 do 45 godina starosti.
Lecenje može biti neoperativno (medikamentozno) ili operativno (hirurško).
Neoperativno lečenje je uz upotrebu lekova, fizikalne terapije i ortopedskih pomagala. Od lekova se koriste lekovi protiv bolova (analgetici) u obliku tableta, kapsula ili injekcija i kortikosteroidi u obliku injekcija u zglob kuka.
Operativno se rade dve velike grupe operacija. Kod blažih oblika se rade operacije koje imaju za cilj da poboljšaju stanje postojećeg kuka, tzv. biološke operacije. Ove se operacije rade na karličnim kostima ili na butnoj kosti.
Kod teških promena se radi ugrađivanje veštačkih kukova (endoproteza). Postoje različiti modeli veštačkih kukova, ali je osnovna podela na "cementne" i "bezcementne". Kod "cementnih" kukova se veštački kuk lepi za postojeće koštane delove posebnim dvokomponentnim materijalom, koji nema nikakve veze sa cementom, ali se taj naziv ipak koristi. Kod bezcementnog modela veštački kuk se učvršćuje (fiksira) direktno za kost raznim načinima (navoj i dr.).
Tehnika ugradnje veštačkih kukova je rutinska metoda u mnogim našim bolnicama. Rezultati su u velikom procentu dobri, ali ipak postoje i loši rezultati (kao rezultat raznih komplikacija) u oko 3% operisanih.
Nekada su se koristile i druge oeracije kao na primer operativno ukočenje zgloba kuka (artrodeza)što daje bezbolan kuk, ali bez pokreta. Kod komplikacija se radi kada je to neophodno, naročito kod upornih infekcija, i resekcija (isecanje i vađenje) glave i vrata butne kosti.
Artroza kolena (gonartroza)
Artroza kolena ili gonartroza je izuzetnočesta. Po ispitivanju Parkera 1934. godine preko 60% osoba starijih od 30 godina ima artrozu kolena, a preko 90% kod osoba starijih od 40 godina.
Može biti primarna ili sekundarna. Primarna je kada ne postoji ni jedan jasan faktor koji dovodi do promene, a sekundama je posledica nepravilnostu u kolenu kaošto su "0" noge (varus kolena), "X" noge (valgus kolena), nepravilan položajčašice i dr.
Koleno je složen zglob koji u jednoj kapsuli ima dva zgloba i to: 1. zglob između butne kosti (femura) i golenjače (tibije) i 2. između butne kosti ičašice (patele). Koleno stabilizuju posebne veze i to:čašična veza (ligamentum patellae), spoljna i unutrašnja bočna veza (lateralni i medijalni kolateralni ligamenti) i prednja i zadnja ukrštena veza.
Pokreti su savijanje i opružanje.
Primarna gonartroza je mnogo češća kod žena, naročito posle četrdesete godine, mnogočešće kod gojaznih osoba i kod osoba koje imaju smetnje sa cirkulacijom. Postoji određena porodična skolonost. Osobe sa gonartrozomčešće imaju ravne tabane.
Obično je obostrana, mada može biti i asimetrična. Po pravilu tegobe počinju u zglobu između butne kosti ičašice (patelofemoralnom zglobu), a kasnije se nastavljaju na zglob između butne kosti i golenjače (femorotibijalni zglob).
Bol je prvi klinički znak gonartroze. Obično počinje kao bol sa prednje ili unutrašnje strane kolena, mnogo ređe sa spoljne ili zadnje strane, a kasnije zahvata celo koleno. U početku se javlja pri hodu, naročito po neravnom terenu. Javljaju se preskakanja iškripa (tarež, krepitacije) u kolenima. Ukočenja kolena (blokade) su retke i obično su posledica drugih oštećenja zglobe hrskavice ili meniskusa. Otok kolena i strvaranje veće količine tečnosti u kolenu se javljaju u kasnijoj fazi.
Ograničenje pokreta, naročito savijanja se javlja više godina posle početka bolesti.
Sa napredovanjem bolesti dolazi do poremećaja u osovini i stvaraju se "0" ili "X" noge (Varus ili valgus kolena). Dugotrajni bolovi i smanjena aktivnost dovode do slabljenja mišića nadkolenice, naročitočetvoroglavog mišića (kvadricepsa).
Prvi radioloski (rendgenološki) znaci gonartroze su promene na zglobu između butne kosti ičašice koje se manifestuju kao izraštaji (osteofiti) na zadnjegornjem i zadnjedonjem rubučašice. U zglobu između butne kosti i golenjače prve izrasline su na zadnjegomjem delu golenjače, a zatim na ostalim strukturama kolena. Kod dugotrajnih artroza dolazi do naknadnih (sekundarnih) poremećaja u osovini kolena. Radiografija kolena uz pomoć nekog kontrastnog sredstva ili vazduha se retko koristi u dijagnostici artroza. Ona može da pokaže oštećenja na zglobnoj hrskavici i drugim delovima kolena.
Ne postoje posebne laboratorijske analize. Sedimentacija krvi je normalna, ili kod naknadnih zapaljenskih komplikacija blago ubrzana. Osobine zglobne tečnosti su već ranije opisane.
Tok bolesti (evolucija) je različit. U početku može postojati samo bol, bez drugih znakova, ali se bol može javiti i znatno kasnije kada su već jasno izraženi radiološki znaci gonartroze. Bolovi mogu biti samo posle dužeg hoda, ili trajati nekoliko sedmica, a postoje i periodi bez bolova. Posle više godina bolovi zahvataju uvek oba kolena i postaju trajni. Ograničena je sposobnost kretanja, naročito u kasnijoj fazi kada se razviju i poremećaji u osovini kolena.
Lečenje može biti neoperativno (medikamentozno) ili operativno (hirurško).
Neoperativno lečenje se sastoji u davanju lekova (tableta, kapsula i drugih oblika) koji smanjuju bol i zapaljenske reakcije, ali se ne daju kortikosteroidni preparati u obliku tableta. Kortikopreparati (kortizon i slični preparati) se daju isključivo direktno u zgob.
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.