Da, ja uvek imam milion pitanja. Inace, meni su se panicni napadi desavali u GSP u i kod kuce, tako da ne znam da li mi je gore da ostanem sama kod kuce ili da izadjem napolje. Meni je najveci problem u cemu naci osecaj sigurnosti, jer mi je samopouzdanje ispod nule. Razumski gledano nemam razloga za nesigurnost: imam krov nad glavom, studiram slikarstvo na FLU, dobar sam student i to obozavam, dobro se slazem sa muzem, cerkica mi je super, mama mi puno pomaze..., a ja sa i dalje osecam katasrofalno nesigurno.ivanbgd napisao:Bavim se raznim stvarima, pa tako znam ponesto i o ovome.
Ja sam u prethodnom pismu naveo najčešće psihoterapijske pravce koji se primenjuju kod nas. Jedina kauzalna, znači otklanja uzrok, jeste psihoanaliza. Ako još imaš pitanja, javi se.
Nikako da nadjem neki okidac koji ce da me gurne i to me izludjuje, kao i pomisao da stalno zavisim od drugih, da organizujem vremena da ne ostajem sama, a to sve NISAM JA. Inace sve sto sam oduvek mrzela je to da zavisim od nekog, uvek sam sve sama resava i ovo mi dodje kao robija. A besna sam na sebe jer mi sve to nekako dugo traje i nikako da skupim hrabrost da se prepustim i upustim i krenem sama. Po gradu smem da idem samo taksijem, GSP jos uvek ne dolazi u obzir ili je cak mozda bolje da se bacim u vatru, pa da vidim sta ce biti.
Da li imas neki savet?
Inace da li mozes da mi kazes nesto vise o sebi?
Unapred zahvalna Danja
