majjo divno


nisam u bgd pa nemam kompjuter ali ima net u selu

samo tako nastavite i samo strpljivo!

Nastavljamo.......strpljivo.....


Dobila sam sve podatke, šifre, broj obrasca i od sutra krećem u jurnjavu da pokušam da završim preko socijalnog za sve šta mi treba. Rečeno mi je da ceo proces traje oko nedelju dana. Ajd pa videćemo.......
Daj bože da imam dobru informaciju.

Mnogo srece!
secam se kad sam podnosila za tatu za tudju negi i pomoc da samo skupljanje papira i predaja zaista nje trajala duze od nekoliko dana. medjutim dok su nas pozvali na lekarsku komisiju proslo je nekih dva meseca. ali posle je islo glatko, posto su napravili svinjariju na toj komisiji pa sam ja pisala direktoru PIO takvo pismo da su mu verovatno sve dlake otpale sa glave (pretila sam mu naveliko zbog bahatosti, nevaspitanja i bezobrazluka, a vala imam i dobre veze u javnim medijima pa sam se bas namerila da ih opletem - a gde gore nego kad kolega opali po kolegama, te me je on posle jurio telefonom da dodjem na kafu i na izvinjenje i bome mi se jesu izvinili a doticnu spodobu iz te komisije suspendovao na moje zaprepascenje, zato stalo pricam da se treba zaliti i da sistem - bar nekad - funkcionise). Tako da posle cele nemile situacije resenje nam je stiglo za na primer nedelju dana. Ne znam da li bi i bez cele drame stiglo za isto vreme, ali hocu da kazem - mozda su se malo unapredili i kultivisali za ovih 3 godine od kad sam ja to radila....U svakom luscaju - samo hrabro.

E baš ste me nasmejali. I ja sam u tom fazonu, da dižem revoluciju kad je nepravda u pitanju, a ovako sitna sam i više nego smešna, ali uvek isteram svoje.
I ja ću podneti zahtev za tudju negu i pomoć, htedoh to još odmah, ali me iz Hitne pokolebaše u nameri kad mi rekoše sredinom aprila da joj je ostalo od života još maksimum 2 nedelje, a onda mi to nije bio prioritet, a ta pomoć bi mi svakako značila, jer bez 3-5.000 iz apoteke ne izlazim. Samo je kutija rukavica 500 din a da ne pričam o ostalom........

Gluposti bozje - a kako bi oni mogli znati kolko je njoj ostalo?! E sto me to nervira! Mog oca su sahranjivali jedno 5 puta - kao nece izaci ziv kroz noc pa ja onda trcim toga dana i kupujem crninu, zovem pogrebni zavod, trcim u banku da gasim racune i prebacujem pare na sebe...a on covek izadje na svoje dve noge iz bolnice! Kad je stvarno doslo do umiranja - nisu hteli da ga puste da umre covek na miru, reanimirali ga i cudo od njega pravili, rekli mni "A ne, ne - videli smo mi vec njega kako se dizao iz mrtvih, nema sanse da sad odustanemo!" Idioti. Najzad sam morala da ih molim da ga ostave u miru da umre covek...Ali sta cete - nema smrti do sudnjega dana, i svakako da se ne treba oslanjati na to sta kaze bilo ko nego raditi sve sto je u vasoj moci da pomognete sada dok je ziva i vama i njoj. Svakako obavezno trazite tudju negu i pomoc. Dakle, specijalista onkolog treba da Vam napise predlog za to, s atim idete kod opste prakse, ona vam da nekakav obrazac, sve te papire nosite u Nemanjinu, kazem Vam sve za par dana gotovo. E onda cete videti kolko cete cekati....Ali svakako, nemate sta da izgubite a novac nije beznacajan kao sto ste i sami rekli! Drste se!

Isti slučaj i sa mojom majkom i to više puta



Ja se i trudim maksimalno oko svega gde mogu, šta mogu i koliko mogu (čak sam i prevazišla samu sebe i granice za koje sam mislila da nikada ne bih mogla), ali onaj komentar je zaista bio poražavajući i ja sam išla logikom da što više vremena provedem uz nju, da ga ne gubim jureći papire.



Stvar je u tome, što mamu uopšte ne vodi ni jedan onkolog. Bila je kod neurohirurga, predložen je pulmolog, bronhoskopija na koju je nisam odvela, jer su mi tražili da im dostavim pre toga izveštaj kardiologa da može da podnese totalnu, snimak pluća-frontalni i sa strane, nalaz spirometrije, krvi i još gomilu nekih stvari koje je apsolutno nemoguće izvesti van bolnice u ovom stanju u kom se ona nalazi, jer je nemoguće da ja nju ambulantno vodam od jednog do dugog specijaliste. Mogu oni da mi obezbede kola hitne, ali to je preveliko cimanje za nju u ovom stanju, a da je smeštam u bolnicu sa ovakvim dekubitom..... .......bilo bi ravno samoubistvu, slažete se sa mnom. Ja ovde pazim da kap urina ne dodje u kontakt sa ranama, držim otvorenu pelenu i dežuram, a tamo kad bi je zatvorili, ovo bi za dan dva došlo do kostiju koje su i inače maltene tik uz kožu.

Danas sam završila sa uputima, uzela upute od opšte prakse za 2 fizijatra i neurologa, dobila od svih njih predlog za ova pomagala na uputu, sutra to nosim opet kod opšte prakse da ispiše obrazac, pa sa tim idem u drugi dom zdravlja na komisiju, pa ako komisija odobri, sa tim idem u Nemanjinu. Ne lipši magarče do zelene trave!!
Iskreno, ja bih dušek kupila odmah, da se ona ne muči, a ovaj drugi-ako prodje prodje....... Meni je samo bitno da njoj ŠTO PRE bude udobnije.

E da, ako sve to prodje, preko socijalnog NA REVERS dobijam sve te stvari, pa kad mama umre, onda moram njima da dam.
Mislim, nit meni treba u stanu bolnički krevet, niti dušek, niti bilo šta od toga, sigurno ne bih profitirala od toga, ali ovo mi je više nego morbidno.

E da, zaboravih u ovom pisanju da postavim najsvežiju sliku, nadam se da ćete svi primetiti promene.....

kako je lepo kad stvari idu na bolje

Ajao, ova druga rana preti da se otvori, a odispod je već crno......
Bilo je crno i juče, ali mnogo manje nego jutros. Samo da se ne spoji.......

A je l ikako moguce za mamu d alezi bar neko vreme na stomaku? Ili pitam glupo pitanje?...

Pitanje nije glupo, ali je neizvodljivo, jer mama ne može na stomak. Mislim da bi joj od mršavosti poiskakali ovi metali kojima je povezan grudni koš (od dve operacije srca), a i ledja su joj kriva, tako oda je to apsolutno neizvodljivo a u ovom slučaju (kad bi mogla na stomak) bi bilo idealno rešenje. Na žalost - nema šanse.

Uzas....bas mi je zao. Meni je baka umrla danas......

Primite moje iskreno saučešće.

Garfield, zaista iskreno saucesce!

Majjo, kako inace sprovodite tretman? Hidrokoloid +purilon, svako dva--tri dana, ili ipak svakodnevna dezinfekcija + mazanje kremom, ili uljem od kantariona itd...? Bas mi je zao sto vasa majka i vi morate da prolazite kroz sav taj pakao. Zelim vam mnogo snage i hrabrosti a naravno i lepih trenutaka.
Zalostan je stav bolnice, zato sto tih "otpisanih" pacijenata ima mnogo koji pozive jos dugo, i kako samo lekari mogu da procene za ciji zivot treba da se zalazu, a na ciji je bespotrebno posvetiti paznju, vreme, novac, materijalna sredstva, ili sta vec. Puno pozdrava!

Hvala svima...

Majo, na kojoj opstini zivite?