Gagi i moja prva misao je bila da je bolje da je pod nadzorom, medjutim kada je situacija ovakva kakva jeste, gde joj na žalost niko ne može pomoći i kad je maltene dogurano do samog kraja, moja misao je bila da ćemo biti zajedno, da ću učiniti sve da bude na svome, da ima svoj pogled kroz prozor, da ima mene za i najmanju sitnicu.
Nisam tada mislila uopšte o sebi da li ću i kako moći sve sama, jedina misao mi je da joj kraj učinim što "komfornijim" (ne mogu bolji izraz da nadjem!). Znam da će to biti jako teško za mene, ali kao što već rekoh, nije zaslužila da umre negde sama, u nekoj bolnici okružena nepoznatim ljudima. Bićemo zajedno........ [/quote]

Majjo, Vi ste zaista divno bice! Zbog takvog razmisljanja zapad bi trebalo da zavidi nama! zbog ljudi koji slusaju srce, i sopstvena osecanja, koji misle na dobrobit drugih, pa tek onda na sebe.
Ovde sama edukacija pravi od ljudi robote i teske egoiste, koji se ponasaju po "protokolu", i sistemu. Humanost je odavno iscezla i iz recnika i iz ponasanja.

U vezi napada panike, nemogu Vam pomoci, na svu srecu Garfield je tu.
A "miris stafilokoke" , neverujem, kako izgleda sama rana i tkivo oko nje? Da li je upaljeno, crvenije nego do sad? U fazi mehuranja, moze se pojaviti takav miris, nevezan za infekciju. Ako postane dosta izrazen, mogu se stavljati karbon flasteri, koji inace ne pomazu u saniranju rane, ali "upijaju" miris.
Pozdrav!

Majo, kad kazem da je mozda na mozgu, mislila sam da nije neka meta promena.....ili neki tranzitorni ishemijski napad (prolazno suzenje krvnog suda koje dovodi do gubitka kiseonika - nesto kao prolazni mozdani udarcic, samo daleko manje opasan od mozdanog udara). Naravno, EPI je uvek rizik, ali ne mogu vise da pohvatam oko Karbapina - rekla sma da se brinem jer karbapin moz da remeti elemente krvne loze (krvnu sliku), zbog cega se provere vrse u proseku na 6 meseci a i opterecuje jetru i ubrzava metabolizam pojedinih lekova koji se preko jetre metabolisu itd.....ako uspete da nadjete nekoga da je pogleda bilo bi super. Javite mi da li ste uspeli da mabavite Xanax. Drste se.

Gagi, hvala na lepim rečima, izgleda da se ne može imati sve u životu: ja sam emotivac i ovo mi je sasvim normalno ponašanje kakvom me je mama naučila, drugačije ne može biti, ali sam zato apsolutni antikarijerista!!

A evo i kako su rane noćas izgledale...





A ova prva, kada je "razvučem" kao da se proširilo ispod samog ruba, kao da se povećava pod ovim gornjim slojem kože:




Medjutim, do jutros su se opet sasušile, nisu više tako vlažne.....slikaću kasnije, sada će verovatno da mi istekne vreme za internet, pa da ga iskoristim do kraja



Ajao......na to ste mislili........

Iskreno se nadam da nije, jer sam malo proučavala ovu bolest i stanja pacijenata, pronadjoh podatak da se dešava pojava tih strahova, depresije, promene u ponašanju (svadjalački su nastrojeni i sl).
Promena koju sam kod mame uočila pre operacije, dok je ležala u bolnici, bila je za mene takodje katastrofalna i nepojmljiva za nju: plakala je kao kiša, baš je bila tužna, tužna, tužna..... ma suza je bilo onoliko......za svaku sitnicu.

Za sada je ovo drugi mesec kako pije Karbapin, e sad, ono što mene muči.........ako je tako kako lekari kažu (što se tiče prognoze), ja je ne bih mučila više ni jednim jedinim ubodom ........ ako me razumete. Dovoljno su joj se krvi napili. Nisam ni sama pametna.

Što se Xanaxa tiče, za sada mi još dr nije bila (možda dodje poslepodne), bila mi je samo sestra, ali ona bez doktorke ne može ništa.....

Mama je danas ok što se toga tiče, nije bilo ispada, lepo je i spavala, pritisak je ok......... videćemo na dalje.......svaki sekund mi je u nekoj strepnji, samo bdim nad njom........

Pa, nije nerazumno to sto govorite......ne znam ni sama sta da Vam kazem a da bude utesno ili od pomoci.....Ako ne nabavite Xanax do nedelje, javite mi na PP adresu pa cu Vam poslati lekove postom.

Ja sam naredna 4 dana na poslovnom putu, samo da znate zasto se ne javljam ako Vam nesto bude trebalo...a nadam se da nece. Idem na temu o promiskuitetu da se nerviram i svadjam!

Uh upravo sam procitala ovih 10 stranica. Sta da kazem?
Od citave ove price prosto osecam da mi se grlo steze.

Pre 6 meseci sam zavrsila sa lecenjem karcinoma jajnika, a u toku mog lecenja otkriven je karcinom i mom ocu. Na zalost, ja sam ona koja se nalazi na obe strane. Bila sam bolesnik i cerka bolesnog oca.

Kada se je tata razboleo ja sam isla na svoju 4 hemo terapiju. Tada sam definitivno pukla. Zavrsila sam kod psihijatra, dobila Ksalol, a nakon mesec dana Zoloft. Da nije bilo tih lekova (Zoloft pijem jos uvek) mislim da bih totalno odlepila.
Slazem se sa Garfild da bi trebala da pocnes da pijes Ksanax. Ti lekovi su zaista neverovatni. Bukvalno naprave neki tampon i ne dopustaju da u potpunosti osetimo uzas koji je oko nas.

A sada sto se tice psihijatra i prepisivanja recepta.

Otac mog supruga je umro prosle godine u aprilu od karcinoma na mozgu (prosla godina nas je urnisala). Bilo je neophodno da mu psihijatar prepise lekove protiv epilepsije (dobijao je epilepticne napade). Posto niko od lekara nije hteo da izadje na teren, snasli smo se na drugi nacin. Pokupili smo citavu dokumentaciju i otisli kod neuropsihijatra. Od lekara samo dobili pismeni izvestaj o neophodnosti da se prepise lek protiv epilepsije. I dobili recept.

Majjo, znam da je glupo da ti govorim da moras da mislis na sebe (uostalom to su i meni govorili pa kada sam videla da to nije moguce, otisla sam kod psihijatra), ali veruj mi da moras pomoci sama sebi. Ovakva stresna situacija koja traje toliko dugo moze da ti nanese mnogo stete.
Tesko je u situaciji kao sto je tvoja, razmisljati o bilo cemu drugom. Zato i mislim da je potrebno da kada to vec ne mozes svesno, uradis to pomocu hemije. Ja sam se prosto odmorila kada su lekovi poceli da deluju. Nisam lekar i govorim ti ovo iz licnog iskustva. Nadam se da ce Garfild potvrditi da sam u pravu.


Veliki pozdrav

Majjo,

poslacu ti pp.

pozz

Pa sta se moze, svidja mi se vas pogled na zivot. Da se prihvata i radost i tuga, i sreca i nesreca. Ma nevredi nicija ni karijera, ni dzepovi puni novca, kad srce postane od kamena. Mnogo je lakse "slusati" glavu, ali je mnogo humanije "poslusati" srce.
U najtezim trenutcima u zivotu, cesto sam prelistavala Prirucnik za ratnika svetlosti, od Paula Koelja, nadje se i tu nesto korisno.

Verujem u Vas, da cete istrajati i ispostovati vasu majku (ili vasa osecanja) do kraja. I dalje nastaviti kroz zivot hrabrija i jaca.

Kupila sam danas Xanax 0,25, a Vama hvala do neba na ponudi!!!!

E sad, pre nego što počnem da joj dajem to, imam pitanje za Vas: U upozorenju za Xanax piše sledeće: "Ukoliko se primenjuje sa drugim depresorima CNS-a (neurolepticima, psihoticima itd) ili alkoholom, može da pojača njihovo delovanje."
- Da li i koliko veze ima ovo sa Karbapinom (on isto utiče na CNS!!?)??
- U koje doba dana da počnem sa davanjem polovine ove doze od 0,25?
- Da li postoji nešto našta treba posebnu pažnju da obratim??


P.S. Danas sam primetila da je mami malo otečena desna strana lica, tj samo obraz (kod nosa), sa te strane a prema čeonom delu se nalazio tumor. Nema otoka na čelu, oku, nosu, samo na obrazu.......
Palo mi je na pamet da možda ne bi bilo loše da primi jednu bocu Manitola i.v. (to su joj davali u bolnici), a opet, on obara pritisak.......AAAAAAAA..... kakav začaran krug pitanja a bez odgovora!!!
Doktorka iz kućne nege koju sam zvala da pitam za to, reče mi da ne smeju oni ništa da daju bez naloga nadležnog doktora. Ha, kakva ironija!!! Da odem da ga pitam??!!!
(ovo treba da zvuči ironično sa primesom gadjenja!!)



Ispričale smo se na PP, hvala na savetu, drži se!!!



Gagi, hvala na ovim rečima, deluju ohrabrujuće u momentima kada potonem..........
Moram da prihvatam sve, kako Vi kažete, i radost i tugu.... Trudim se da prihvatim i sebe i sve oko sebe, sa svim manama i vrlinama (mada jesam cepidlaka i ponekad težak smor ), ali moram tako. Prilično sam dugo u svom životu bila sebična i posmatrala svet isključivo svojim očima i sa svog stanovišta, a onda su me mnoge situacije demantovale u tome, naučile da svet ne postoji samo i isključivo zbog mog postojanja i tako sam naučila da "proširim vidike", prihvatim prvo sebe i svoje mane, pa tako i druge. Naravno sve je to začinjeno sa ogromnom količinom humora (bez koga ja ne znam da živim ), pa čak i onda kad prelazi u sarkazam, ali onako.........khmm ......... pozitivan sarkazam, često iprelazi i u ironiju, ali takodje pozitivnu!!
Bez toga ja ne funkcionišem. Trudim se da u svakom zlu koje me zadesi pronadjem i nešto dobro, što me tera da guram dalje. Pa dokle izdržim.......


Auuuuuu, koliki post, udavih vas ja sve od reda......

A sada da predjem malo na dekubit...... Rane su vlažno-suve, kako im se ćefne!! Čim mama "prilegne" na jednu, ona se ovlaži, dok se druga suši i tako u krug. Imam utisak da smo nekako stale sa tim procesom i da se vrtimo u krug, da nema boljitka... Evo i slika kako to izgleda:

Evo rane kad se leži na njoj:



Ono što mi je čudno je to, što se rana spolja vizuelno smanjila, znači koža i ivica oko rane je manjeg promera, ali ispod je ostala iste veličine i puna je fibrina. ovako izgleda kada rasteglim kožu:




A ovakva je kada se par sati suši:



I konačno, ona velika, gde je krasta lagano počela da se odlepljuje kad je vlažim melemom:




Na sve ovo, mama ponovo ima svakodnevno temperaturu, sada do 37.9 i primetila sam u zadnje vreme da mnogo više spava....... Tako je kunjala i pre onog šloga.......

Kako Vam je mama ovih dana?
Posto Garfield nije prisutna ovih dana, a da ne zabrljamo nesto sa Xanaxom, ako nema napade panike, najbolje bi bilo da sacekate sa pocetkom terapije.
Jedino u sta sam sigurna, to je da u slucaju napada, u toku krize joj mozete dati dozu (koliko se secam Garfield je savetovala pola tablete), pod jezik (sublingualnim putem deluje brze).
Ali se iskreno nadam da ce sve biti u redu.
Puno pozdrava!

Gagi, hvala na pitanju, zasad je dobro i "ponašam" se baš kako mi sada savetujete. Tako sam i mislila, ako ne bude frka da joj ništa ne dajem dok se Garfield ne vrati!!

Od jutros mama ima priču (samo da uvedem u to-non stop drži ruku na glavi, a kaže da je ne boli, nego joj je tako zgodno). Kažem joj ja jutros onako u šali: "Aman mamO, pusti malo tu glavu, neće nigde da ti pobegne!", a ona mi odgovara: "Moram da je čuvam, jer neprijatelji vrebaju, hoće da je odnesu!"

"Kakvi neprijatelji te spopali, čiji neprijatelji!???!"

A ona kaže: "Moji, vrebaju sa svih strana, eto ih, čuče kod vrata, čekaju da mi bude loše, pa da je odnesu. Moram da je čuvam!"

Nakon par sati, ja opet mamu pitam isto a ona mi odgovara: "Hajde ne davi me, pusti dementnu babu, vidiš da sam prolupala, mene si našla da slušaš šta lupetam, ne zezaj me!"

Ja stvarno ne znam o čemu se tu radi?!


Temperaturu i dalje ima svakodnevno 37.8 pa joj dam Febricet, spadne na 37.1 ili 36.9. Bolovi su sve jači kad je okrećem, ali ja mislim da je to od ležanja.......ili se bar tako tešim. Potpuno su neudobne ove poze kako moram da je ostavljam zbog dekubita, pa se ona u toku noći/dana izokrene po malo u položaj na ledjima i pretpostavljam da i od toga ima bolove.

Nije bilo ni onih variranja sa pritiskom i pulsom. Doduše, puls joj se kreće od 86 di 106.


Nego, noćas i danas sam ja po malo "prsla". Sinoć nisam mogla da zaspim, a danas ceo dan kao kiša plačem i povremeno osetim blage bolove u grudnom košu na sredini i ka levoj ruci, pa se malo uprpim od toga, ali verovatno me je stiglo sve?!
Ne smem sada da "padnem" nikako!!!

Draga Majjo, morate da mislite i na Vas.
Naravno bio bi pozeljan pregled, ne bi trebalo da umalovazavate "signale" organizma, tela.
Bolovi su mozda prouzrokovani i umorom, naporom, stresom, neizvesnoscu, itd... ali su tu i MORATE paziti na Vas.
Svesni ste da morate istrajati, zato nemojte molim vas da se zaboravljate. Koristite svaku priliku da se odmorite (kad mama odmara, uradite to i Vi, zaboravite ciscenje). Pretpostavljam da u tako napetoj situaciji vise pusite (tu je najverovatnije i kafa), sto remeti Vas organizam. Nezaboravite da se hranite, a ne svaki put nahranite majku pa na balkon na pus-pauzu, kao "jes'cu kasnije" (NE, , vidim ja!)
Necu vise da Vas davim, i delim lekcije. Nekako mi ne "stoji", i osecam se lose plasirana za moralisanje . Ali mislim na Vas i "bodrim" Vas ovako iz daleka. Ako mogu doprineti vise, sa zadovoljstvom! Pozdrav!

Gagi, ovim opisom ste me "skinuli" full (jedino što kafu ne pijem često)!!

Ali baš tako rasporedjujem vreme- važno mi je da sve uradim oko mame, a onda na puš pauzu i to trkom!!!
Jedina je sreća što svaki čas skačem, tako da mi više cigare ode u prazno.

Znam da moram slušati signale i stvarno uvek redovno idem na sve preglede (i to u tolikoj meri da me svi zezaju: "Aman, žene troše pare na šminku, kozmetiku, cipele i tašne, a ti sve daješ laboratorijama i lekarima ), ali sada nemam vremena ni po hleb da odem, a i kada ga imam, onda iskoristim da legnem malo, pa makar ni nespavala, samo da se ispružim.

Što se bodrenja tiče, sjajno to radite i beskrajno Vam hvala!!!

Samo Vi "morališite", ne smeta to meni, naprotiv.......

Mama je počela da ima veoma jake bolove, ma čak do suza, ovo je preraslo bukvalno u jaukanje.
Kako pomeri ruku, tako nastaje katastrofa. Bole je rebra (na mestu gde je tumor. Ne dopada mi se što je danas imala bolove pod desnim rebarnim lukom, što bi moglo da ukazuje na to da se jetra uvećala pa je boli ovojnica, mada ja je ne mogu opipati, sasvim je na dodir i "oko" u granicama normale-ništa veća nego do sada.

Druga stvar koja mi se ne dopada, poiskakale su joj žlezde na preponama i ima po neku na butinama.
Pod pazuhom nisu uvećane.

Bože sačuvaj, ko šta radi ja je samo skeniram.

Temperatura je i dalje svakodnevno prisutna. Rane lepo zarastaju, mada i dalje ima odispod "svežeg" tkiva - fibrina više nego na vidnom delu, a opseg rane se smanjuje. Kad se rana suši, ja deo kože rasteglim pa zalepim papirnim selotejpom da bi vazduh mogao da dolazi i u te delove i da se i to suši. Dovijam se uz pomoć štapa i kanapa. To pričam o onoj manjoj rani, a ona veća se i dalje lagano odvaja, ali je ne "silujem". Ne otpada deo po deo, nego je u celini, samo što se odvaja. Kako i malo legne na ranu, ona se tako ovlaži. Slikaću sutra, nisam stigla ovih dana, jer me je baš uhvatilo neko žestoko plakanje, ali večeras je popustilo.

Toliko od mene za sada, javljam se sutra sa novim fotkama.


Pozz i hvala na svemu, majja

Majjo, evo me.
Meni te rane izgledaju znatno bolje, mada sam psihijatar i nisam bas eksopert - ali na osnovu ovo malo znanja, meni se cini bolje. Sto se "prolupavanja" tice.....ne znam ni sama sta da mislim, meni se cini to malo kao dementni ispad a opet moze da bude i mikropsihoticna epizodica....bilokako bilo vezano je za te promene na mozgu svakako, dobro je dok je na mikrovremenskom nivou. Sto se tice Xanaxa, ajde sad lepo ovako da se dogovorimo: Uzmete pola tablete Vi, a pola tablete date mami. Tako ujutro pa onda uvece! (Da se ne baca!:) ). Stvarno, ne salim se. Ne znam kome je vise potreban. Sa Karbapinom Xanax nema veze i nemate razloga za strah od toga, sve je ok. Moze da joj neznatno obori pritisak, onda mozete da idete na 2x1/4 (mozete i sebe da startujete na tu dozu).
Ne znam sta bi mogao d aznaci otok na licu o kome govorite, ali ne mislim d aje mama za manitol. Manitol se daje zbog oticanja mozga.
Sto se Vas tice: NEOPHODNO JE (INSISTIRAM) da jedete 3 puta dnevno. Da pijete dosta tecnosti. Da placete kad god Vam se place (mozete u WCu ako necete pred mamom), d auzimate Xanax da bi ste malo stali na loptu i dlai svom sistemu pauzu od adrenalina. Neophodno je da pravilno disete - molim Vas da budete u kontaktu sa sobom: ako grcite trbusne misice ili misice grudnog kosa i prestajete da disete, ukoliko zaustavljate disanje nakon udaha i ne izdisete vis esekundi, ukoliko ne udisete normalno - re,metite proces disanja koji je neophodna za oslobadjanje tenzije i emotivnog nabolja, dakle molim Vas da tendencioznopratite sebe d ali disete i da po potrebi kazete sebi "Disi....", zatim da opustite misice ramenog pojasa, ruku, trbuha, karlice i nogu. I tako nekoliko puta na dan. Svaki put kad ovo pokusate tj kad se setite to da urdaite prakticno cete osvestiti koliko ste zgrceni, napeti i koliko vam je disanje poremeceno. Svesno smanjite unos kafe, i dogovorite se sa sobom koliko cigareta cete danas popusiti, izvadite visak preko tog broja iz kutije i zakljucajte ih u orman. Mislite o tome kolko pusite kada posezete za cigaretom u kutiju. Svakoga dana uzmite 1 gr Vitamina C. Nemojte uzimati alkohol.

Ovo su male stvari za sapoispomoc dok ne odete kod nekoga ko ce Vam biti od vece pomoci, ali ajde pokusajte da dozvolite da neko drugi - pa makar to bio neko iz virtuelnog prostora - malo vodi racuna o Vama i kaze Vam konkretno sta da cinite a Vi kao poslusate, moze? Pokusajte.

Javite kako je mama sa Xanaxom.

majjo, procitala sam Vasu temu u cugu i mogu samo da vam kazem-SVAKA CAST. Toliko pozdrtvovanja, brige, razumevanja-nemam reci, Vasa mama stvarno treba da bude ponosna na Vas i sigurna sam da to i jeste.
Isto tako hocu da pohvatlim i Garfield koja se kao psihijatar ovde mnogo angazovala i pokazala dobru volju da pomogne i konkretno(+svi korisni saveti koje je dala), svaka cast, to se retko vidja!

Samo sam to htela da vam napisem i da vam kazem da mi je zao zbog situacije u kojoj se nalazite, mozda tim pre sto se i moj decko nalazi u slicnoj-njegov otac je u teskom stanju, skoro nepokretan-moze samo do wc-a i to samo ako se osloni na nekoga a mokrenje ne moze da kontrolise, ne moze da govori, tesko guta, ima epizode kad nije svestan sta se desava oko njega itd. i znam koliko je mom decku tesko zbog svega toga iako je u brigu oko tate mnogo vise ukljucena njegova mama.

Samo bih vas nesto jos pitala... Da li mozda znate posle koliko vremena nastaju dekubiti? Pitam zbog njega, posto i on stalno lezi evo vec 10 dana pa me strah da mu se jos i to ne desi. Hvala unapred:-)

Zelim vam puno puno puno puno srece i hrabrosti da sve to izgurate

Girl: kada ce nastati dekubiti zavisi u mnogome od stanja pacijenta, vaskularizacije tkiva, podloge na kojoj lezi, d ali ikako moze da se okrece i pomera, od bolesti koju ima, kvaliteta tkiva (koze i potkoznog tkiva). svakako bi trebalo da okrecu tog gospodina kad god mogu ako on ne moze sam da se okrece. Zao mi je sto tvoj decko i ti prolazite kroz tako dramaticne stvari tako mladi, ali to je zivot.....