Moj mali ma 5 meseci i malo vise... planiram da postepeno prestejem sa dojenjem i volela bih da me podsetite sta sve u ovom uzrastu sme da mu se daje.


Probeli smo kasice oc voca i sve ih voli ali imam utisak da mu nisu dovoljne. io dalje je gladan i smiri se tek posto sisa.

probali smo kasice od povrca (brokoli i riza) i odbija ih sa gadjenjem. probala sam kuvan krompir sa sargarepom, odbija sa gadjenjem. planiram da uvedem govedinu sa povrcem, ali tek kad napuni 6 meseci.

sta jos mogu do tad?

Mislim da ne bi bilo lose da se drzis saveta pedijatra koji prati tvoje dete. Kalendari uvodjenja cvrste hrane varira od zemlje do zemlje.
Izbegavaj tamno zeleno povrce (spanac, blitva, brokuli) do 7,8 meseca jer imaju velike kolicine nitrata.
Mi smo krenuli sa 4 meseca i20 dana sa prinicanim pahuljicama, posle 3 nedelje povrce, a dve nedelje posle povrca voce.
Od povrca probaj bundevu, tikvice, koren persuna, celer, paskanat, sangarepu, krompir. Grasak i karfiol sam dala tek krae, 6.

Evo jedan clanak koji ti moze pomoci
Za odojčad je dovoljno majčino mleko ili odgovarajuća mlečna formula. Međutim, u uzrastu od navršena četiri meseca do navršenih šest meseci, povećana je potreba za kalorijama, vitaminima i mikroelementima (posebno gvožđe, cink...). U ovoj fazi, razvoj digestivnog i neuromišićnog sistema je dostigao takav nivo da odojče može da prihvati, žvaće i guta čvrstu hranu.


Uvođenje dopunske, čvrste hrane, postepen je proces. Vreme uvođenja se određuje individualno za svako dete i zavisi od njegovog razvoja. Ipak, većina odojčadi je spremna za uvođenje nove hrane između navršena četiri do šest meseci. Pre tog uzrasta, bebin sistem za varenje i nezreli bubrezi nisu spremni za čvrstu hranu, pa njeno uvođenje može da izazove zagrcnjavanje zbog nemogućnosti žvakanja, prejedanje sa posledičnom gojaznošću, čak i infekciju. Neka proteinska hrana (meso, jaja) može da optereti nezrele bubrege.



* Prerano uvođenje nemlečne hrane može da dovede do alergijskih reakcija, koje se najčešće manifestuju: naduvenošću i povećanim gasovima, crvenilom oko usta i čmara, povraćanjem i prolivom, ospom po koži, sekrecijom iz nosa i očiju, i neuobičajenom «mrzovoljom».



* Prekasno uvođenje čvrste hrane (posle navršenih šest meseci) dovodi do neadekvatnog unosa kalorija i gvožđa, sa posledičnom anemijom, lošim napredovanjem i zastojem u rastu. Zbog nedovoljne kalorijske nadoknade mogu da se stvore problemi sa ishranom i da dođe do odbijanja čvrste hrane. Novija istraživanja su pokazala da odlaganje uvođenja žitarica nije nikakva zaštita od alergije. Naprotiv, bebe kojima se žitarice ne uvedu do navršenih šest meseci - češće dobijaju alergiju.



* Blagovremeno uvođenje nemlečne hrane obezbeđuje nove nutrijente i nudi nove ukuse. Prvi ukus često postavlja temelje drugim ukusima i uvod je u uzbudljivi svet hrane. U uzrastu od navršena četiri do šest meseci, beba je spremna za prvi ukus čvrste hrane i dodatak gvožđa u ishrani. Naime, rezerve gvožđa dobijene rođenjem su se istrošile, a u majčinom mleku (i pored dobre resorpcije) - nema ga dovoljno. Nedostatak ovog minerala može da ima dugoročne posledice po zdravlje, a jedna od njih je anemija (malokrvnost). Ona dovodi do slabljenja mentalnih funkcija, nižeg nivoa inteligencije i, kasnije, lošijeg uspeha u školi. Takođe je povezana sa zastojem u rastu, većoj podložnosti infekcijama i smanjenju fizičkih sposobnosti. Deci do godinu dana je potrebno da dnevno unesu 10 miligrama gvožđa da bi se prevenirao njegov nedostatak i obezbedilo dobro zdravlje. Najbolji način da se to postigne je dojenje ili formula plus žitarice obogaćene gvožđem.



Žitarice

U žitaricama je dobro izbalansiran sadržaj ugljenih hidrata, proteina i masti, a pošto su obogaćene gvožđem - izuzetno su važna namirnica (važan «nadoknađujući materijal») za odojčad u uzrastu uvođenja nemlečne hrane. Osim što bebi obezbeđuju adekvatne kalorije - potrebne za rast i razvoj, odličan su izvor vitamina B. Najčešće se počinje sa pirinčanim i kukuruznim žitaricama. One su lako svarljive, a naročito je značajno da su u najmanjem procentu mogući izazivači alergije, pošto ne sadrže gluten (protein koji se nalazi u pšenici i raži - kod osetljive dece može da izazove ozbiljnu bolest, glutensku enteropatiju).



Na raspolaganju su dve vrste ovih žitarica. Jedne sadrže adaptirano mleko i pripremaju se sa vodom. Druga vrsta ne sadrži mleko i može da je koristi odojčad na prirodnoj ishrani, koja uzima dovoljnu količinu majčinog mleka, ili odojčad koja ne toleriše mlečni šećer ili proteine iz mleka.

Posle šest meseci, mogu se dati kombinovane žitarice koje sadrže pšenicu, proso, ječam, raž... Mogu da se nađu u nekoliko različitih ukusa, uglavnom sa dodatkom voća.



Kako bebi davati žitarice?

Treba početi sa manjom količinom, zbog mogućih reakcija, pa postepeno povećavati do količine od 120-150 mililitara. Uvek ih treba davati kašičicom, nikad pomoću bočice, kako bi se smanjio rizik od karijesa i sprečilo unošenje veće količine nego što je neophodno. Uobičajeno je da se obrok žitarica daje predveče, kao «prethodnica» večere. Međutim, nekim bebama više odgovara ujutru, kad im je apetit najveći. Prilikom hranjenja, važno je da detetu bude udobno. Budite strpljivi ako odbija žitarice. Nemojte da odustajete, pokušajte ponovo sledećeg dana.



Tri nedelje po uvođenju žitarica, može se početi sa uvođenjem pirea od povrća. Dojenje ili mlečna formula sa dodatkom gvožđa se nastavljaju i posle uvođenja nemlečne hrane i ostaju bebina primarna hrana do kraja prve godine, a poželjno je i duže.



Žitarice i alergija

Novija istraživanja su pokazala da odlaganje uvođenja žitarica nije nikakva zaštita od alergije. Naprotiv, bebe kojima se žitarice ne uvedu do navršenih šest meseci - češće dobijaju alergiju.



Da li treba prvo uvesti po­vrće ili voće?

Po­vrće je značajan iz­vor vitamina i mi­ne­ra­la neo­p­hod­nih za rast i raz­voj. U dru­goj po­lo­vi­ni pe­tog me­se­ca, u dečju is­hra­nu tre­ba uve­sti pi­re od po­vrća Pre­po­ručuje se najpre po­vrće bla­gog uku­sa kao što su krom­pir i šar­ga­re­pa, a po­tom bun­de­va, grašak, ti­kvi­ce, kar­fi­ol, ke­le­ra­ba, kelj, bli­tva, spa­nać, bro­ko­li.



Pošto je u be­bi­nu is­hra­nu uve­de­no po­vrće, tre­ba početi sa da­van­jem voća. Pr­vo u ob­li­ku so­ka (ja­bu­ka, bre­skva), a za­tim kaše (ja­bu­ka, bre­skva, kruška, ba­na­na).

Inače, po­vrće se uvo­di pre voća, jer za­počin­jan­je slat­kim uku­som može da učini bebi po­vrće man­je uku­snim. Ki­se­lo voće, ko­je iri­ti­ra ne­zre­li di­ge­stiv­ni si­stem, ne pre­po­ručuje se dok be­ba uspešno ne pri­hva­ti osta­lu hra­nu. Bo­bičasto voće (ja­go­da, ma­li­na, ku­pi­na) se ne pre­po­ručuje do na­vršenih go­di­nu da­na, zbog vi­so­ke aler­go­ge­no­sti. Odojčad ko­ja pa­ti od kon­sti­pa­ci­je (za­tvora) može da do­bi­je sok od ja­bu­ke i u četvr­tom me­se­cu, a ka­sni­je se u tu svr­hu ko­ri­ste so­ko­vi od bre­skve i kaj­si­je. S ob­zi­rom na ka­lo­rij­sku vred­nost, ne savetuje se davanje ba­na­ne odojčetu koje je sklo­no go­ja­zno­sti.



Koliko je važno me­so?

Me­so se u is­hra­nu odojčeta uvo­di kra­jem šestog me­se­ca. Ko­ličina mle­ka (do­je­nja ili adaptirane formule) se sman­ju­je uvođen­jem ne­mlečne hra­ne. Važni nu­tri­jen­ti ko­je tre­ba na­dok­na­di­ti su pro­te­i­ni, gvožđe, B vi­ta­min. Me­so je odličan iz­vor tih nutrijenata ­i važan deo is­hra­ne odojčeta.



* Gvožđe iz me­sa se bol­je re­sor­bu­je ne­go ono iz bil­ja­ka, a ma­li ri­zik od aler­gij­skih ma­ni­fe­sta­ci­ja će se sman­ji­ti ako se u počet­ku da­je ćureće me­so ume­sto pi­lećeg i jag­njeće ume­sto ju­nećeg.



* Zbog lakšeg gu­tan­ja, me­so uvek tre­ba da­va­ti za­jed­no sa po­vrćem - i to naj­pre pa­si­ra­no, po­tom gnječeno, pa sec­ka­no.



Kada je vreme za žumance?

Po­sle me­sa, u is­hra­nu odojčeta se uvo­di žuman­ce (na­kon šestog me­se­ca).

Prepo­ručuje se tvr­do ku­va­no, kom­bi­no­va­no sa po­vrćem ili žita­ri­ca­ma, do tri pu­ta ne­de­ljno. Be­lan­ce se uvo­di po­sle pr­vog rođen­da­na, da bi se iz­be­gle aler­gij­ske ma­ni­fe­sta­ci­je.



A mlečni proizvodi?

Mlečni pro­iz­vo­di, jo­gurt i me­ki si­re­vi mo­gu da se uključe u is­hra­nu odojčadi u uz­ra­stu oko se­dam me­se­ci.



* Kravlje mleko je ne­po­de­sna hra­na u pr­vih šest do dva­na­est me­se­ci, jer ne obez­beđuje sve neo­p­hod­ne hran­lji­ve ma­te­ri­je, si­ro­mašno je gvožđem, a bi­o­i­sko­ristlji­vost gvožđa u nje­mu je su­više ni­ska da bi se za­do­vol­ji­le be­bi­ne

po­tre­be. Osim to­ga, krav­lje mle­ko može kod ne­ke de­ce da iza­zo­ve gu­bi­tak ma­le (ali ipak značaj­ne) ko­ličine kr­vi pre­ko di­ge­stiv­nog trak­ta. To može, zbog nedostatka gvožđa, da uzrokuje ane­mi­ju - ozbil­jan pro­blem sa mogućim du­go­traj­nim štet­nim efek­tima po be­bi­no zdrav­lje i raz­voj.

Žitarice, koje su prva bebina čvrsta hrana, ako već ne sadrže adaptiranu formulu - treba spremati dodavanjem formule prilagođene uzrastu. Međutim, posle navršenih šest meseci, u jela koja se spremaju sa mlekom (pirei od povrća, sutlijaš) - može da se doda «obično» kravlje mleko, i to sa visokim sadržajem masti.



Šta be­ba može da pi­je?

Vo­da je sre­di­na u ko­joj se od­i­gra­va­ju svi život­ni pro­ce­si. Ona čini više od 75 od­sto za­pre­mi­ne te­la odojčeta i 70 od­sto te­la ma­log de­te­ta. Često se na­zi­va uni­ver­zal­nim ras­tva­račem jer je ključna za ras­tva­ran­je mi­ne­ra­la, vi­ta­mi­na, ami­no­ki­se­li­na, glu­ko­ze (šećera) i mno­gih dru­gih nu­tri­je­na­ta.

Vo­da igra ključnu ulo­gu u va­ren­ju, ap­sorp­ci­ji, tran­spor­tu i is­ko­rišćavan­ju hran­lji­vih ma­te­ri­ja. Ona pu­tu­je te­lom do­vo­deći hran­lji­ve ma­te­ri­je do sva­ke ćeli­je, i od­no­seći ot­pad­ne.

Odojčad na pri­rod­noj is­hra­ni po­tre­bu za tečnošću za­do­vol­ja­va si­san­jem. Međutim, bebe svakako tre­ba po­nu­di­ti vo­dom, posebno u to­plim da­ni­ma, ili ka­da su fe­bril­ne (ka­da ima­ju po­višenu te­le­snu tem­pe­ra­tu­ru). Inače, odojčad ko­ja se hra­ni adap­ti­ra­nom mlečnom form­u­lom - zah­te­va više vo­de.



*Novorođenčadi i mlađoj odojčadi je sigurnije davati flaširanu vodu, dok ne počnu da konzumiraju nemlečnu hranu. Međutim, flaširane vode nisu sterilne, izuzev onih za bebe. Pošto sadrže mali broj bakterija, prirodno prisutnih ili uvedenih prilikom procesiranja, treba ih prokuvavati dok odojče ne pređe na čvrstu hranu.



*Čaj je veoma dobar napitak jer sa­drži bi­o­fla­vo­no­i­de i an­ti­ok­si­dan­se, kao i ta­ni­ne. Biljni čajevi ne sadrže kofein. Čaj se može davati bebi već od druge nedelje, posebno kod blagih probavnih tegoba sa grčevima i nadimanjem. U tu svrhu se preporučuju čajevi od morača, kamilice i anisa. Oni pomažu varenje i olakšavaju pražnjenje.



*Je­dan od naj­značaj­ni­jih fak­to­ra u raz­vo­ju zdra­vih na­vi­ka u is­hra­ni je ogra­ničen­je ko­ličine voćnih so­ko­va, zbog nji­ho­ve ve­li­ke ka­lo­rij­ske vred­no­sti, a man­je nu­tri­tiv­ne vrednosti. Oni, ta­kođe, sa­drže fruk­to­zu i sor­bi­tol (šećere), koji sman­ju­ju dečji ape­tit za dru­gu hra­nu, a mo­gu da izazovu i di­ja­re­ju (pro­liv).

U pr­vim me­se­ci­ma je do­vol­jno mle­ko i vo­da, a kad se uve­de voćni sok, nje­go­vu ko­ličinu tre­ba ogra­ničiti na 120 mililitara.



Pitanja i odgovori



P: Da li dete od godinu dana može da jede kivi, mandarine, pomorandže?

O: Citrusno voće je vrlo kiselo i može da izazove nadražaj digestivnog trakta i dijareju (proliv) kod beba. To je razlog što većina nutricionista savetuje odlaganje uzimanja južnog voća do kraja prve godine. To je uzrast kad digestivni trakt sazreva i postaje manje osetljiv na citrulin, materiju koja je odgovorna za iritaciju crevnog trakta. Prvo treba uključiti sok od ovog voća, i to razblažen, a potom sitne komade, dobro očišćene od kore i opni (kako ne bi izazvale zagrcnjavanje).



P: Da li jednogodišnjem detetu mogu da dajem ribu iz konzerve i voćni jogurt?

O: Riba se često pojavljuje kao alergen kada je u pitanju ishrana beba, pa mora da se uvodi postepeno. I to u poslednjim mesecima prve godine, kad su imuni sistem i digestivni trakt dovoljno sazreli. Ako u porodici postoji alergija na ribu, njeno uvođenje treba odložiti za kraj druge godine. Takođe treba ograničiti količinu konzervirane ribe, zbog prisustva žive u njoj. Smatra se da je bezbedna količina za dete od 10 kilograma - 30 grama konzervirane ribe nedeljno, a za dete od 10-30 kilograma - 100 grama nedeljno.

Voćni jogurt se može uvesti neposredno posle jogurta, pavlake i sira, dakle oko sedam meseci. Uobičajeno se daje za užinu, a vrsta sadržanog voća treba da odgovara uzrastu (bobičasto voće ostaviti za period posle prve godine).



P: Koliki treba da bude obrok tromesečne bebe koja se hrani «Hip» hranom i na koliko vremena treba da joj se daju obroci?

O: U uzrastu od tri meseca, beba bi trebalo da ima pet do šest obro­ka, a količina može da varira od 120-180 mililitara.



Prim dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

Isidora a da probate sami da napravite kasicu od samo sargarepe? Ona je slatka kada se izdinsta kao i tikva mislim bundeva. Pa onda kad se navikne u to stavite krompir ili pirinac kuvan. Ja sam cerki davala i sargarepu i jabuku pa kukuruz secerac skuvam pa ispasiram od onih ljusaka , kada se navikla na voce i povrce pocela sam i sa mesom piletinom na kraju i zumancetom s tim sto joj u pocetku nisam miksovala meso nego samo kuvala sa povrcem pa joj pasirala bez mesa ali dobro to tek kada nauci da jede voce i povrce i zitarice.U tom uzrastu se deci ne daje gluten ali recimo pirinac obicni ili integralni, kukuruz ( pravila sam joj i palentu) heljda, ovas to moze. Od povrca krenete sa sargarepom, krompirom, tikvicama, bundevom, u kombinaciji sa nekom zitaricom bez glutena pa onda moze i karfiol i spanac i kelj tj. prokelj, blitva, brokoli ali naravno manje kolicine i postupno i sa tim povrcem i recimo pirincem krompirom i kukuruzom i heljdom imate kombinacije i kombinacije.Ako nekad moja cerka nije htela nesto ja sam joj stavljala u pocetku malo mleka adaptiranog tako je pocela sve da jede.Vremenom se mleko smanjuje i izbaci. Recimo skuvate sargarepu pa ubacite malo vaseg ili adaptiranog mleka.I naravno, to povrce koje se prokuva pa ta voda sto ostane dajte bebi da pije. Ja sam takve savete dobijala od moje sestre i prijateljica koje imaju decu pa sam sve to prilagodjavala mojoj cerki i nikad nisam imala problem sa ishranom da nije nesto htela da jede. Ona i danas jede i spanac i karfiol i paradajz ( kada ga ima na pijaci ) i grasak i da ne nabrajam. Jedino sto ne voli je boranija i svez krastavac a to je i ne teram da jede.

Samo da ispravim umesto ovsa moja greska davala sam joj proso ) jer je bez glutena. Znaci pirinac, kukuruz, proso i heljda.

Ja bih samo da pitam
da nije malo rano za govedinu sa 6 meseci?

A šta bi sa pirinčanim, pa kukuruznim pahuljicama, pa tri po tri dana?

Kad pre ste mu to sve davali sa 5 meseci...a on je naucio samo da sisa....polako...cak i sa 6 meseci mozete sa dohranom da pocnete...i naravno da je gladan...pa on jos uvek sisa i to mu je u pocetku glavna hrana...kad pocnete prvo pocinjete sa sokom od jabuke na primer...po dve tri kasicice...i to samo jedan obrok...sve ostalo je sisanje...pa polako...pecena /kuvana jabuka...pa sargarepa...pa itd. I to sve je po jedan obrok dnevno..pa polako i drugi...izmedju sisanje ili mlecna formula.....zamislite samo njegov zeludac i creva...do juce je jeo samo mleko.. a sad odjednom svasta po malo....
Cak kad uvodite dohranu, date mu da jede pa odmah posle sisanja tj. mleko...dok se ne navikne...jer u pocetku on glad moze da utoli samo mlekom....zato sto se ne mlecna hrana daje u malim kolicinama...
Polako i nista ne brinite..i kao sto je rekla jelr,kako vam kaze pedijatar....
I ne pozurujte dete da odraste pre vremena.....

Nisam mu ja jos uvek davala sve ovo nabrojano. Probali smo sa kasicama od jabuke, kruske, sljive (to nam je favorit ), i tu slanu (uslovno slanu, jer nije soljena vec je od povrca) sargarepa i brokoli. Sa vocem nemamo problem, ali sa povrcem...

Pazim da mu ne dajem dve nove vrste a da ne prodje makar tri-cetiri dana. Znaci, uhvatimo se jedne i osim sisanja, ponudim mu tu jednu koja je tih dana na rasporedu.

Mislila sam da pocnem da kuvam junetinu za nekoliko dana, tada ce imati par dana do punih 6 meseci. U pocetku cu mu davati samo povrce kuvano sa junetinom, i tu supicu, da je tako nazovem. Ne bih jos samo meso, tek za 15-20 dana. Tada ce vec imati 6,5 meseci.

Sve sam ja ovo vec prosla sa dve starije devojcice, ali nisam verovala koliko brzo covek zaboravlja takve stvari.

Od sokova smo do sada samo jabuku probali, i to je razblazim sa vodom 1:1.

Problem je sto on apsolutno odbija flasicu, ali tako je i moja mladja devojcica odrasla a da nikad nije htela ni flasicu ni lazu. Lazu sad nisam ni kupila. To nam ionako ne treba.

Hvala svima na savetima.

Evo ovde ima raznolikih saveta, a upravo je bitno da savet da pedijatar koji prati dete. DJ je predlozio prvo sokove, u nekim zemljama se prvo oni savetuju. Ja sam sok dala poslednji, tj. moja beba ga je uporno odbijala, a mislim da nije dobro dete navikavati na sokove. Ja sam namerno prvo dala pirnicane pahuljice sa svojim melkom jer su najmanje alergene, nablize ukusu hrane koje je do tada dete jelo, pa povrce i tek onda voce jer ako se da prvo voce obicno dete posle prihvati povrce. Povrce kuvano u junecoj supi se obicno savetije zbog prevencije anemije.

Sto se tice sokova...sve zavisi od deteta...moj malac je samo od jabuke probao...pa kako moze da se navikne na tri kasicice u pocetku na sok...odmah sam posle davala konkretno jabuku..itd. elem, sta sam htela...ni moj malac nije hteo flasicu ni dudu sve dok sam ga dojila, a dojila sam ga do 15 meseca..pa je tek posle hteo na flasicu mleko i druge tecnosti..tj. vodu...do 15 meseca nije hteo apsolutno nista od tecnosti sem mog mleka (cisto o navikavanju na sok)...
Neke doktorke preporucuju da se prvo krene sa povrcem, bas zbog tog odbijanja, voce je sladje pa ce pre da prihvati...

I da, sve se zaboravi brzo...za ne verovati...