moguće.... zašto li stalno zaboravljam da sam rodila princezu a ne običnu devojčicu

Uh, evo me posle 24h skidanja temperature. Najstarija je izgleda pokupila prasetinu, sad čekamo šta će biti sa klinkama...

Elem, skroz sam se zapetljala u ovim pričama, osnovno što hoću da naglasim, tj. ono što je kod nas u kući na prvom mestu je poštovanje. Dete je osoba od rođenja, ima svoje potrebe, kasnije i želje, karakter... i to poštujem. Pazim da se prema njima ponašam onako kako bih volela da se prema meni ponašaju.
Vanjina mama - ja znam da oni padaju u histeriju oko nama najglupljih stvari, ali njima je to jako bitno, ne postoji ništa važnije u tom trenutku od prolaska kroz tu travu. I u redu je da joj to zabranite ako smatrate da to za nju može biti opasno. Ali nije u redu da njenu ljutnju, bes i sve što kasnije nastupi tretirate omalovažavajuće. Znači, ona ne ume bolje da iskaže svoje emocije, besna je i frustrirana i pada u očaj. Budite tu za nju, ne pokušavajte da je smirite. Ja uvek zamislim da ja plačem a neko mi kaže: ma što plačeš zbog gluposti.... to bi me iznerviralo jer da je to za mene glupost ne bih plakala. Znači ja stojim negde pored i čekam da se dete smiri, pri tom pazim samo da se ne povredi. A kad obrišemo suze i kad se smiri onda možemo da razgovaramo, ako dete to želi.
Ali poenta je u tome da vi ne tretirate to kao "klinačke mušice", tek onda kad stvarno, duboko u sebi nađemo poštovanje za svoju decu i njihove emocije to će sve da sedne. Oni to osete i uzvrate nam poštovanje, ma koliko mali bili.
Teško je to, naročito ako smo i sami odgajani u stilu ti-si-klinac-i-ima-da-se-ponašaš-kako-ti-ja-kažem.

djdji - ja nikad ne bih zanemarivala detetovu potrebu za našom pažnjom. Kažu: petnaest minuta nepodeljene pažnje znači posle pola sata mira za roditelje. Ali nepodeljena pažnja znači da u glavi isključite sve drugo i tu ste za svoje dete, radite i igrate se onoga što ono želi...
Vaše dete je jako, jako malo. Zašto radi isto što i brat? Sviđa joj se što ima društvo, deca imitiraju, privlači pažnju... Tako malo dete morate stalno zabavljati ako ne želite da radi nepodopštine... Ja još uvek izbegavam odlaske u kuće rodbine i prijatelja (pa bili to i moji najrođeniji) kod kojih ništa ne sme da se dira i od dece se očekuje da mirno sede. Stresno je za mene a i za decu, i niko se ne provede lepo. Ako kuća nije baby friendly, napravite da bude. Televizor isključen kad je dete u prostoriji, uzmite jednu saksiju ili koficu, napunite zemljom pa zajedno presipajte, zaštitite staklene vitrine, navucite sto ili stolice ispred njih da ne mogu da priđu. Sigurna sam da rodbina neće da se ljuti zbog male reorganizacije da kuća bude bezbedna za decu.
Godinu i nešto sitno - premali su da shvate zašto nešto ne smeju.

Evo jednog dobrog linka:
http://www.zdrav-zivot.com.hr/index.php ... amosvjest_

Mislim da baš ima veze sa ovom temom.

Nadam se da ste dobro i da niste zakačili grip.
Kako ti wiseslawa uspevaš da zadovoljiš pažnju svoje troje dece?? Kako uspeš da obaviš kućne poslove ili uradiš nešto za sebe?
Večeras mi je bilo tako žao što sam viknula na nju dok sam spremala večeru,da se rasplakala.. .pa nije ona kriva što ja treba da spremim večeru,da je okupam i uspavam (ljuljajući je na rukama nekad i sat vremena), operem sudove i još primenim moju terapiju za psorijazu koja traje 45min...
Ja se stvarno trudim da stvari posmatram iz njenog ugla i da budem uz nju maximalno.. za ova 22 meseca njenog života par puta sam je samo ostavila na sat,dva sa tatom ili babom i dedom, uvek je ja izvodim u šetnju,kupam,presvlačim, hranim... niko drugi... da li je to pogrešno?možda da je vreme više provodila sa drugima ne bi joj trebala toliko moja pažnja? ili bi bilo isto? čini mi se da nije ni toliko mala da ne razume reč sačekaj da mama uradi ovo...

Izvinjavam se svima što sam skrenula temu na sasvim drugi problem...

Ne znam kako uspevam. Mislim znam, imam logistiku i finansijske mogućnosti da obezbedim pomoć u kući.
Muž preuzima puno obaveza na sebe, kad ne radi.
Trenutno mi je tu i mama.
Ali opet, iscrpljujuće je fizički a i psihički.
Ipak bar ove dve starije imaju jedna drugu, i to im baš puno znači, a ja se topim kad vidim kako se maze i vole
Sa bebom sam pre podne, i tad sam sto posto njena, nosim je u slingu čak i dok obavljam nešto po kući, vučem je svuda, u prodavnicu, na predavanja ili seminare...
Srednja je do 12h u nekoj kao školici, kad je polupimo beba i ja zajedno, dam im ručak i legnem da ih uspavam. Onda ja ručam na miru (jednom u danu, sve ostalo je na nogama) a moja mama dovede najstariju iz škole (ili schoolbus). Tu obavezno stavim male na stand - by i imam malo vremena sa najstarijom.
Uglavnom sve obavljam u trku, osim maženja i ljubljenja, i pred spavanje je obavezno da smo muž i ja sa njima, spremamo ih za spavanje, starije devojčice se kupaju, muž ih nadgleda, ja bebu istuširam, na siku, i dok ona siki i drema, svi smo u krevetu, tata čita priču.... To su mi najlepši trenuci u danu, ali kratko traju.
Ali drugačije je sa više dece, najstarija ćera, dok je bila jedinica tražila me je puno, i sad me traži. A ove dve ni ne znaju šta znači da me imaju 100% za sebe, možda je tužno, ali ja se tešim da je neprocenjivo to što imaju jedna drugu (i treću hihihi).

Inače, negde sam čitala i sklona sam da u to poverujem, da prvorođena deca najgore prođu. Sa njima se još učimo roditeljstvu, još patimo za starim životom i slobodom, a sa drugim, trećim.... zadovoljni smo ako odemo u wc na miru
Ja sam na stariju najviše vikala, plus sam puno radila po kući, imala neku ludu potrebu da mi kuća blista, bila sam nervoznija...
Sa trećim sam dostigla nirvanu heheheheh

djidji to što kažeš za spremanje večere i dranje na dete.... davno sam na mail dobila neku priču u stilu: žena se sudarila sa strancem na ulici, ljubazno su se izvinili, osmeh, sve fino.... a kad joj se u kući dete isprečilo na putu, dreknula je na njega. Ja sam u to vreme bila mama-drekavica i tako me je pogodila ta priča, plakala sam dugo, čak sam je bila i odštampala i držala negde...
Ne mogu da kažem da sad ne vičem, ali trudim se. Ako sam umorna i nervozna izvinim se i objasnim im da nisu one krive i da je mami loš dan a nekad ne umem bolje nego da viknem...

Inače, sa prvim detetom sam se junačila da mogu-ja-sve-sama, a sad prihvatam pomoć ko god da ponudi. Mamina neslana večera je bolja nego nikakva, sve stvari sam maksimalno pojednostavila. Moja deca jedu tako jednostavnu a zdravu hranu, malo šta se sprema duže od 10-15 minuta, a i to uglavnom stavim da se kuva i slobodna sam.

I da, ja ne očekujem ni od moje 2.5 godišnjakinje da uvek razume da mora da sačeka. Mada mi nekad bude žao kad ona poslušno i strpljivo stoji pored mene dok dojim bebu, i čeka da joj npr. obrišem guzu

Citala sam temu (post) od kada ste ga postavili...i evo i meni se sad desio isti problem...za vikend smo imali prvu jacu tucu..tj. tukli su mi dete...e sad, ne od starijeg nego od mladjeg...ovako je to bilo:

Moj bebac (decko) ima 20 meseci...ne ide u obdaniste, ziv ko struja, ali nije agresivan u opste, daje igracke, OBOZAVA DA se mazi i JAKO komunikativan...dolaze nam dobri prijatelji u goste (tj. moja drugarica i njen muz koga slabije znam)...imaju cerku od 15 meseci...dete je super, odmah su uspostavili kontakt i lepo se igrali...davali jednom drugom igracke itd. sve u svemu sve ok...da bi moja drugarica pocela da se hvali, kazem hvali jer je za nju to normalno, kako njena cera ume da ugrize, udari da pocupa...ok, za mene je to kod svakog dete normalna faza...desava se...ali barem mislim da to ne treba podrzavati i velicati...sad cu ja kao i svaka majka..moj sin je najbolji...zezam se, ali je generalno jako pazljivo dete...i tako oni se igraju, ona je tek prohodala , a on hoce sve brzo sa njom i da se dobacuje sa loptom, i trci sa njom, i da je hrani..a ona je normalno usporenija od njega..kad pocne da je vuce da bi joj nesto objasnjavao..ja ga stalno opominjem ''POLAKO ona je jos mala, ne moze ona kao ti...i tako, a sve ona je mala, pa mala...i on naravno pocne da je oslovljava sa bebo dodji, bebo vidi...da bi beba iz cista mira pocela da ga grebe krvnicki..on polu zbunjen pred placom gleda u mene i nije mu jasno..ja mu objasnjavam ''ma ona ne zna, igra se mala je...''...nastavljaju da se igraju..i ona pocinje krvnicki da ga cupa i cupa i cupa..a on jadnicak sa tuznim ocima gleda u mene i muza...e sad, sta se meni tu ne svidja...sto roditelji sede i nista ne reaguju, tipa ej, ne cupaj ga...i sad kako da reagujes...moj muz je mnogo osetljiviji po tom pitanju i skace i pocinje da mu govori da ispruzi ruke i da se brani...kao mala je..ali ona i dalje nasrce, njeni roditelji se smeju ''kakva nam je faca cerka'' da bi moj muz poludeo i rekao mu da joj vrati..a on jadnicak gleda u nas i kaze ''tata, beba...'' drugim recima pa ona je mala...


E onda i ja popizdim (izvinjavam se na recima) i kazem drugarici da obrati paznju...a ona da naravno, pa nemoj da ga cupas...i nastavi da prica kako ona ume da bude pravi razbijac i ima svoje ja...
Eh, sta raditi takvim roditeljima...da su se pocupali u njegovoj sobi...ne bi niko od nas reagovao, ok..deca se svadjaju..pa nek se sami brane..ali ovako pred nama...bez obzira na godine dece...i to podrzavanje agresije...e onda ja smirujem moga muza i kazem mu ''ma ajde,zamisli kad krene u obdaniste...pa kad dodje kuci pa se zali...to su deca...'' a on jos vise poludi i kaze da ce sledeci put da mu kaze da je udari jos jace...slazem sa njim, mada je i moj muz pazljiviji i nezniji nego ja..i sumnjam da ce to reci...meni samo smetam ja, sto ja nisam reagovala agresivnije u smislu da ga branim i da mu kazem da joj vrati...nego ja sve, mala je mala...
eto ja se raspisa...
izvinjavam se

Jeste neprijatna situacija, ali ja bih reagovala bez obzira na te roditelje. Ja bih rekla: recite joj da ge na cupa, udarice je on jace )kao da bi pomogli svom detetu).

Ne razumem kako mogu da sede kao da se nista ne desava. Sta da je bilo obrnuto? Da li bi i onda sedeli?

Ja sam jednostavno počela da prekidam konflikte u startu.

Imala sam pravo što sam se uzdala u pametnu glavicu koju sam rodila, jer je ona prestala stalno da se druži (igra) sa malom mučiteljkom.
Povremeno se obilazimo u kućnim uslovima, ali sam pre neki dan lepo pokupila svoje dete i otišla, odmah posle prvog ujeda.

Bilo mi je žao krivo i neprijatno, ali mi je bilo žalije mog deteta koje je reklo: "mama, opet me je ujela!"

Kapiram da se ne treba svađati zbog dečijih zavada, ali sve ima svoje granice.

Bravo Vanjina mamo

Ja isto imam prilike da se nadjem u nezgodnoj situaciju, gde moj deckic bude izlozen nekom gurkanju, otimanju...Posto sam videla da od roditelja nema mnogo vajde, a i od onog:" Nemoj , nije to lepo" Ja kazem:"Ne smes da ga ujedas, guras, davis.. i tome sl."I sklonim svoje dete, svako je dete razlicito, cula sma komentar, pa jedino na taj nacin, moze nauciti da se brani, ma vaziii, sa modricama...Neka hvala.
Nazalost ima roditelja koji takvo ponasanje svog deta opisuju kao, moj decak je dasa, njega ne sme niko da dira

Svasta

Ma ne bi sedeli da je tvoj mali udario njihovu cerku. Ali meni se dize kosa od tih roditelja koji ne reaguju i koji decu pustaju da rade sta god hoce. Jedna moja poznanica rece jednom jao da dodjemo kod tebe u goste da ga pustim malo da radi sta hoce da se odmorim, i znate sta sam ja uradila? Nikada je nisam pozvala u goste. Mozda zvuci drasticno ali ja to ne volim.
Moje dete je jako miroljubivo nikada nije udarilo neko drugo dete. Ja se iskreno trudim da se ne mesam u decije rasprave jer mislim da moraju sami da resavaju konfliktne situacije, ali ne bih dopustila da je pred moji ocima neko drugo dete maltretira....

Dea, ti si kraljica!

i znate sta sam ja uradila? Nikada je nisam pozvala u goste. Mozda zvuci drasticno ali ja to ne volim.

A, sto zvuci drasticno?????????????????Zvuci, samosvesno i odgovorno, ma,da, da pustaju decu da rade sta hoce, pa posle ubijaju po kaficima...

Ja ih takođe nikada ne bih pozvala u goste. Kad shvate da su nepoželjni nek se malo zapitaju šta sa njima nije uredu?