Moj tata je preminuo 14.7.
tema na kojoj sam pisala i tražila pomoć i savete mi je jako bolna, da li tamo ili ovde ne bitno, napisaću ovih dana i moje viđenje svega.
Besna i tužna stalno mi se sve vraća, bolnica, lekari i ja...

Boli, užasno boli, i tako treba da bude i znam da će me tuga držati zauvek kao i sreća što sam u životu imala divnog i dobrog oca.

Драги моји,
једно време сам била одсутна, а и имала сам неких обавеза, па нисам стизала да се јавим. Моје време је заправо ноћ, поготово лети када је вруће, ноћу волим да будем будна и онда бих се баш расписала, али имам мали стан и не могу да сметам мом вољеном бићу које каже да ја не куцам него ударам по тастатури, и њему који је уморан и који жели да спава то моје куцкање звучи као лавина камења која се стропоштава низ неко опасно брдо. Знате сви то осећање када сте толико уморни од свега и свачега па вам се чини да ћете бар проблеме тог дана некако одагнати (макар на кратко) сном, као да ће нестати кад легнете, а онда неко тако као ја њему куцка и не да му да спава.
Жао ми је што опет има нових чланова. Да је ово нека група која се бави неким лепим стварима па да пожелимо добродошлицу новим члановима, а овако само можемо да им изјавимо саучешће, баш као Амелији и kiwibel.
Драга Амелија, ти си изгубила оба родитеља, и оба си испратила тако што си до задњег часа била уз њих. Сигурно је тешко јер остају те слике и та туга заувек у животу. Али, дубоко у себи си можда на неки чудан начин и мирнија, јер знаш да си била уз њих до задњег часа. Ја страшно жалим што нисам имала ту прилику. Мој син је био у стерилном блоку и ја сам остајала до касно навече, али ноћу ми нису дозвољавали због других болесника да остајем. То задње вече остала сам до 22,30 ч, и онда су ми рекли да морам да идем, а кад сам ујутру позвала речено ми је да је умро те ноћи у 1,15 ч. Кад сам одлазила претпоставила сам да га ујутру нећу затећи живог, иако сам се неразумно надала да хоћу, и било ми је јако тешко да одем и да га оставим. То што је умро сам у оној болничкој соби, боље речено у оном стакленом кавезу, што није било никог поред њега да га помази и држи за руку кад је умирао и мени је страшно. Ја сам га родила и донела на овај свет. Ако је баш морао да умре, било би ми страшно да због других болесника плачем у себи и да се не чујем, али бих на неки начин због њега волела да сам била тамо у тим тренуцима кад је одлазио. Можда ме не би могао ни чути, ко зна, али бих ја ипак волела да сам била тамо, да сам га држала за руку, да сам га мазила, да сам га загрлила и држала тако у крилу као некада док је био моја беба. Некако мислим да би то осетио и да би отишао некако лакше да сам била уз њега, а не овако усамљен и напуштен, без иког свог поред себе. Мислим да нико не сме да умире сам, то је страшно. За нас који остајемо те слике су страшне и прогањају нас доживотно, али бисмо њима који умиру пружили бар трачак утехе, мало љубави која им је преко потребна у тим тренуцима, и тај физички додир. Ако су већ и стигли негде између ових светова сигурна сам да на додир реагују, да га осећају, и да - чак и кад су већ већим делом тамо у оном свету и више не могу да говоре па чак ни да отворе очи - још увек могу да осете тај додир, и да је важно да оду окружени људима који их воле. Ја мога вољеног сина, нажалост, нисам испратила, нисам била уз њега, и то страшно жалим. Управо такве ствари чине моју тугу и бол још већима. Није проблем само у томе што је умро тако млад у таквим мукама, много сам тужна кад помислим како је умро сам, и због много чега још се растужим кад о њему и његовој смрти размишљам, превише је тога што изазива тугу и бол, не само сама смрт која га је однела. Много је неких обичних ствари које није стигао да доживи зато што је тако умро, а при том мислим на оне стварно обичне и уобичајене ствари као што је оснивање породице, љубав коју би свакодневно добијао од своје мале породице и којом би био испуњен, могућност да са њима проживи све оно уобичајено што смо ми пролазили с њима, да гледа како му дете или деца расту, да ужива у сваком тренутку с њима, да памти њихове прве фазоне. Ето, чак и то његово сунце које сам већ помињала. Растужим се кад га замислим да негде седи на некој ливади, некој планини, или на мору, на реци, било где и да загрљен са својом женом коју би много волео и која би волела њега, срећан седи и гледа то његово наранџасто сунце које залази, док њихова деца трчкарају око њих и играју се. Шта би му више требало? Једна обична људска жеља, не од оних кад се жели огромна јахта, брзи ауто, летовање на Карибима или шта ти ја знам, просто један леп тренутак с пуно љубави у кругу своје породице, који ће остати запамћен за цео живот. Онај за који не знамо док не прође (у тренутку кад се дешава) да је то неки чаробан тренутак кога ћемо се сећати увек. Ето, тај један чаробан тренутак он неће имати, јер је умро пре него што је стигао да створи своју породицу. И то много боли.
Драга kiwibel, знам да си тражила сваки савет и помоћ било које врсте, да си се била ангажовала у потрази и за алтернативним помоћним средствима и да си у то уложила пуно труда и пуно наде, али како видим ипак није успело. Понекад ми се чини да нико и не успе. Наравно, знамо да има људи који преживе, али ја лично знам само две особе у мојој околини које су на време откриле рак дојке, и које су и сада живе, једна већ скоро 20 година, а друга 10-ак. Иначе, за кога год сам чула да је оболео тај је и умро после неког времена. Нажалост. Тај први период је увек тежак, док човек научи да се прво помири са смрћу и да је прихвати, док прође она туга, бес, разочарење у људе , оно силно преиспитивање да ли смо уопште учинили шта смо могли, шта смо могли још, да ли смо се снашли у тој болести, шта би другачије урадили да смо знали да ће да умру, свашта се мота по глави месецима, а некима и годинама, некима до краја живота. Како ко се снађе ...
Драга Енив, срећан пут теби и принцези на море, знам да ће ти бити тешко, понекад је вероватно тешко и забављати рођено дете кад си тужан и кад ти се не прича, кад ти се тугује и плаче, а оно брбља поред тебе, али и то ћеш морати да издржиш, а све то што с њом доживиш можда ти ипак помогне да мало прихватиш тај нови живот у коме ћете бити само вас две и успомене на њега. Покушај да се ипак одмориш. Пливај што више, да се физички ангажујеш, да се измориш што више, и да навече слатко спаваш уморна, да не можеш да размишљаш о њему и тугујеш, да проводиш бесане ноћи.
Не знам шта је са Саром, не јавља се. Надам се да је добро.
Поздрав свима, надам се да сте и ви остали колико-толико добро.
Мила

kiwibel, жао ми је. Прими моје саучешће.

Mila, tu sam i čitam vas ali nikako da skupim snage i napišem malo opširniju poruku jer se dosta toga izdešavalo kod mene od zadnjeg javljanja.

Nisam dobila Vašu poruku u pp, ne znam šta je problem. Probaću ja Vama da se javim uskoro jer kažem, krenem sa pisanjem i zaustavim se na pola jer mi je jako teško da pišem o nekim stvarima. A sada me je još više poremetilo kada vidim da, nažalost, imamo neka nova lica u ovoj temi. Primite moje saučešće.


Eto, samo sam htela da se javim ovako kratko jer nisam dugo a za malo podužu poruku će morati malo da pričeka, još uvek sam pod utiscima nekih stvari pa nisam spremna da pišem o njima.


Veliki pozdrav za sve, držite se..

Dobar dan,moja mama je preminula 26.07.2013,strasna bolka,ogromna praznina,posle 5 godini borba sa bolescu,nije mogla vise izdrzati,imala je samo 42 godini,tri deca ni edno vnuce,me boli dusata no imam i nekoe cudno cuvstvo vo mene,nemozam solza da pustam,si mislam kako da e tuka,kako da ke se vrati od nekade,prisutna e sekade sekogas ja spomnuvam kako da e seuste tuka nekogas i zaboravam deka veke ja nema deka nikogas nema da mozam da ja vidam,si mislam mozebi e od navika dva meseci bese vo bolnica i pocina vo bolnica mozebi e taka zatoa sto ne bese doma,sepak mnogu boli neznam sto po natamu,od Makedonija sum se izvinuvam ako ne razbirate makedonski,no tuka si najdov uteha ve citam i posmatram od daleku i sekogas si velev ne jas nema nikogas da napisam na ovaa tema za zal se sluci i toa,site vie ste beskrajno hrabri luge,socuvstvuva so bolkata na site..pozz

Наде,
прими саучешће због смрти твоје мајке. Знај да смо сви прошли то неприхватање и неверицу кроз коју ти сада пролазиш. Пошто ништа у стану нисмо мењали, а сачувала сам све ствари свога сина и стоје тамо где су увек стајале, ја се и после скоро 4 године од његове смрти понекад ухватим како погледам на сат и упитам се кад ће мој Немања да дође кући. И онда се растужим, јер схватим да сам се мало заборавила на трен, и да неће никада више доћи. Немој да те брине што не можеш да плачеш. Превелики је бол и туга. Нажалост, биће времена када ћеш и плакати, то је сигурно. Не размишљај ни о чему превише. Пошто ти се мајка пуних 5 година борила с болешћу, ви у породици сте се већ привикли на то, а вероватно и на помисао о смрти, верујем да сте имали страх од таквог исхода и размишљали о томе понекад, колико год вас гризла савест. Свима нама се то дешавало, то је нормално. Можда ће ти бити бар мало лакше ако се некада исплачеш, али та туга и бол не пролазе ни када се добро исплачеш, буде само мало на тренутак лакше. Ако си читала наше постове видела си да се људи различито понашају, а то већ и из живота знаш, да смо се на различите начине борили са својом тугом, неко успе да се извуче релативно брзо, на паметан начин "спакује" своје успомене и љубав на неко своје место и наставља свој живот, а неки тугују и вуку се кроз живот. Покушај да себе сместиш у ону прву групу, јер живот ипак иде даље, то смо сви већ безброј пута и рекли и помислили, јер то је чињеница.
Желим ти да се снађеш што боље у овој ситуацији, а туга заувек остаје. Све најбоље.
Поздрав за све остале,
Мила

Nade, Kiwibel primite moje iskreno saucesce.Svi na ovoj temi znamo kako je izgubiti nekog voljenog i ni malo nije lako se nositi s tim.Svaki novi dan je neki novi udarac..Nazalost,ostali smo tu da vecno zalimo za njima ,vremenom ce to postati tiha tuga ali ce stalno biti pisutna.
Drage moje,ja sutra sa svojom curom krecem na put i ni malo se ne osecam dobro.Tesko mi pada odlazak,i sve me nesto nervira i stalno bi plakala.Dok sam npr cele prosle nedelje se osecala za trunku bolje,ova sedmica me je ukopala skroz.Naidju dani kad se malo bolje osecam,i dani kad stvarno nisam nikakva.Ovih drugih dana je uvek vise.
Danas kad smo obavljale kupovinu i izasle iz marketa,sela sa cerkicom na klupu,gde sam srela jednu koleginicu,malo smo popricale i razisle se.A moje dete mi kaze "Mama,da li si videla tatu?" Ja je pitam gde ga je videla,a ona kaze ,sedeo je na klupi do nas,al ipak to nije bio on! A ja se skamenila,primetila sam tog decka a on cak nije ni licio na Misu,ali njoj se ucinilo da ga je videla.Jedno vreme sam brinula zasto ga ona sve manje pominje,iako ga ja stalno spomenem npr sad bi tata rekao ovo..ili sad bi uradio ovo,tata je to voleo...a ona kaze nesto kratko i nastavlja igru.Dok je u poslednje vreme jako tuzna i stalno ga trazi.Pre par dana je imala temperaturu i ja joj kazem da ce je voditi deda lekaru jer ja radim a ona mi kaze "Zasto mama da bas ja nemam tatu,sad bi me on vodio"
Kao sto Mila rece i ja nista od stvari nisam sklanjala ,posto nam je dolazio covek koji meri magnetna polja ceo sprat nam je bio razmesten,tako je bilo sve dok nas Mise nije napustio.Posle sam vratila sav namestaj onako kako je bilo dok smo bili srecni,da i dalje mislim da je tu.Mnogo puta mi se desi da kad se vratim kuci s posla ocekujem da ga zateknem u sobi a onda shvatim..Nisam ga skoro sanjala,a bilo je par dana kad sam svako jutro imala osecaj da mi je dosao u san ali nisam mogla se setiti.Samo se jednog sna odlicno secam,imala sam osecaj da je stvarno tu da osecam njegove ruke,sve ..Tad me je pitao zasto sam pocela da pusim i rekao da nije resenje i ja sam kao kasnila na posao a on mi je rekao :Ne brini Iva cekacu te!"Tad smo bas lepo pricali,stalno je bio nasmejan.I kad sam se probudila,imala sam osecaj da je opet onaj 29.03. kad smo ga izgubili.Jako sam se lose osecala,a na trenutak sam opet imala onu srecu ,sigurnost,zagrljaj.
Ja sam se bas raspisala,ne mogu ni da zaspim od nervoze.
Ljubim vas puno i cuvajte se.Saljem vam veliki pozdrav i nadam se da cu odmor provesti bar malo opustenije,ali nikad bez njega,uvek ce biti tu pored mene,bar u mislima Nekad se pitam zasto vise teram sebe na stvari koje me cine jos nesrecnijom,i onda shvatim da sve i da ostanem ceo odmor kuci necu nista promeniti.A detetu ce svakako prijati.
Pozdrav!

Hvala vam draga Mila, i mi smo mamine stvari ostavili da stoju ovde i nista ne menjamo,moja majka je dva meseci bila u bolnici i doktori sum nam rekli da nista nece biti od nje,mi smo znali da kad tad ce doci kraj,poslednih dve nedeli,su joj otkazali bubrezi i jetra,pa se cela podula,znali smo da nista nece biti i po malo prihvatili ovu situaciju,da citala sam sve vase postove,i znam da svaki se na svoj nacin bore s tugom,ja moram pokusati se smestiti u prvom grupi jer moj tatko i moite dvajca braka cekaat se od mene,jas sum sega nivna majka,moram gordo i stabilno kroz zivot i znam da je i moja mama to htela,da ako gleda ke bide uste posrekna ako nie prodolzime so zivotot..Mila vie ste izuzetna zena svaka vam cas na vasata hrabrost,optimizam,uz vas sam nasla uteha citejki ve vas,hvala vam znam da nasi angeli ne gledaju i cuvaju..Pozz svima sve najbolje..P.S Eniv pokusaj dobro da si go pomines odmorot zaradi tvojata kerka,i zaradi tvojot soprug koj sigurno se raduva koga vie ste srekni pozz <3

Drage moje,vidim da se vec dosta vremena niko ne javlja na ovu temu.Valjda smo svi usli u neke svoje dane kad prosto nemas potrebu bilo sta napisati.Tako i ja,pisala bih a nemam sta.Mi smo se vratile sa mora trebale smo biti 15 dana ali smo se vratile ranije,nekako nisam imala snage ostati tamo duye.Iskreno,prijalo mi je,odmorila sam se.Uvek mi je falio,u svemu,ali sam svoju tugu dobro krila,a bilo je mnogo.Sada kad smo ponovo kuci,tako se osecam prayno i nikako,sve mi smeta,jako sam usamljena.Jedva cekam da pocnem da radim,jer mislim da cu poludeti u kuci,sve me nekako gusi Sto bi Svargla jednom rekla : Usponi i padovi.i sve u krug!
Nadam se da ste vi ostali,koliko toliko bolje!
Pisite kad stignete,ljubim vas sve puno.

Дрга Енив,
мислила сам баш на тебе - да ли си се вратила, како је било, да ли си успела да се мало опустиш, а сада видим да овај кратки пут ипак није учинио чуда. Сигурно је да је само море пријало, и пливање, и промена окружења, али повратак кући враћа све на своје старо место, нажалост. Како и сама кажеш, ваљда ће бити мало лакше кад почнеш да радиш и кад будеш имала обавезе сасвим друге врсте у току дана. Јер, кад дођеш с посла, опет те - као и сваку жену - чека посао, онај код куће, обавезе око детета, време за игру и разговор с њом, за шетње, кување, итд., тако да ћеш бити уморна и мање времена ћеш моћи да тугујеш. Што би рекла моја колегиница - свако зло има своје добро! Надам се да ће ти та заокупљеност обавезама на послу и кући ипак мало ублажити бол.
Као што си рекла, сви смо се увукли у ову летњу чамотињу, сви смо некако сморени и успорени, па се мало ко и јавља, тема нам је замрла, - лето је! Ваљда смо сви у оној фази жуте минуте.
Надам се да су остали добро, да их не набрајам редом.
Наде, и теби је ваљда ово време које је протекло омогућило да се мало престројиш и организујеш са својим обавезама, пошто остајеш са оцем и браћом и имаћеш пуно обавеза око њих. Надам се да си добро.
Саро, шта је с тобом?
Да не набрајам остале, надам се да су сви добро.
Пуно поздрава свима,
Мила

Администратор форума ми је блокирао корисничко име aa_aca, а потом и aa aca. С обзиром на то да за такве поступке не постоје објективни разлози, очекујем да ће ми блокирати и овај aaaca. Осим тога, блокирана је адреса прокси сервера преко кога, осим мене, на интернет излази још неколико хиљада рачунара. Мој прокси не могу да заобиђем, а и да могу да решим то питање, остаје проблем сталног гашења мојих налога.

Присиљен сам да до даљњега напустим овај форум, а они који желе да чују моје мишљење увек могу да ми се јаве на емаил адресу aa_aca @ yahoo.com која је записана и у мојим профилима aa_aca, aa aca и aaaca. Ево је и овако: . Можете и да посетите мој сајт: www. aca. rs.

Поздрављам вас и желим да издржите све невоље које вас спопадају.
Аца

Hvala svima na lepim recima...Nisam se javljala, niti sam posecivala ovaj forum dosta dugo. Svaki put kada svratim ovde, osecam nekako prazninu..ja vise namam za koga da se borim....Ne znam ni kako ovo sve da opisem...nekako mi je sad lakse, a sa druge strane mnogo teze u nekim drugim trenucima. Nemam vise u sebi onu borbu, strah, boze sta ce biti, kako ce joj biti, sta jos da pronadjem, kako da joj pomognem...nema vise plakanja svakim danom, konstantno....sad je sve mnogo tise...Ljudima oko sebe ne pokazujem bol, niti placem puno...Medjutim, uzasno su mi teski trenutci kada recimo putujem sa posla kuci i obrnuto, kada vozim i imam vremena da razmisljam, a nemam nista da mi skrene misli...tada osecam uzasnu bol, i shvatim kako sam ostala bez one dve osobe kome sam bila ja najbitnija na svetu....Oni koji su ostali bez roditelja, znaju o cemu pricam...osecam se izgubljeno u svetu, iako vec vise godina zivim daleko...ali sam tada znala da imam moju mamicu koja mene uvek ceka kuci....
Nocas sam je sanjala, histericno sam plakala i nisam verovala kako je to moguce da je umrla.....ovakvi mi snovi bas i nisu nesto potrebni...Sve vise i vise me muce slike koje mi se vrte po glavi...vidim je kako lezi mrtva na krevetu...tako bespomocna...bezivotna....Ne znam da li ce ovo vremenom prestati, ali sad mi je iz dana u dan sve gore i gore...proganjaju me te slike, koje ne mogu kontrolisati...a kao sto sam i ranije rekla, zaista mi je drago da sam bila pored mame i tate kad su izdahnuli....Ne verujem da bi mi u suprotnom bilo lakse, ali i ovo je veoma veoma bolno.....
Mislila sam da cu se samo javiti, da sam u sustini jos uvek tu...ali covek pocne da pise pa ne moze da stane

Svima vama zelim puno snage i istrajnosti....ljudi kazu da vreme leci sve...e pa videcemo....

Draga Amelia,

Kako sam se pronasla u potpunosti u tvom postu, a posebno u delu-Nemam vise u sebi onu borbu, strah, boze sta ce biti, kako ce joj biti, sta jos da pronadjem, kako da joj pomognem Tako sam zivela mesecima, nista mi nije bilo tesko a sada me sve stiglo i cini mi se da ne bih mogla ponovo kroz sve to da prodjem, jer znam kroz sta smo prosli.

I mene proganjaju te ruzne slike iz bolnice- tata se strasno mucio,prosao je kroz sve faze a mi smo to gledali. Stalno se pitam da li bi mi bilo lakse da sve to nisam videla, ali znam da ne bih mogla drugacije...i ponovo bih tako ...Volela bih da je umro iznenada, jer su ove slike tako strasne i jezive i ne mogu, bar za sada, da nadjacaju sve lepe zajednicke momente

Mislila sam da ce vremenom biti lakse ali sve je teze i teze

Veeeliki pozdrav svim clanicama, a posebno Mili iENIV

Drage moje,ponovo se okupljamo,da zajedno delimo tugu i bol koja je ostala za nasim najmilijima.Ja sam po starom,uglavnom sam u cetiri zida,tesko mi je pokrenuti se.Posao mi donosi olaksanje..
Kao sto Venera rece proganaju nas one poslednje slike i nadvladaju one lepe uspomene.A ja se secam,kako sam ga tresla da se probudi i govorila "Hajmo Miso,nasoj princezi kuci"Ne verovajuci da je to kraj i da smo bitku izgubili.Secam se da je cerkica ulazila u sobu pred odlazak u vrtic i kao po komandi cekala da joj dam znak kad moze da poljubi tatu.To jutro se je izmazila sa njm,i posle par sati kad je krenula u vrtic,posto je isla popodne jer je tad dolazila kucna nega ,pa da ne gleda.Secam se stajala je iznad njega u beloj kosuljii i teksas suknjici,sa dve pletenice u kosi,a on je puno kasljo,i ja joj kazem "Neka ,poljubices tatu veceras kad dodjes,sada se ne oseca najbolje" I to vece nismo docekali,prevezli smo ga u bolnicu,a ona ga nije poljubila
Krenula je u predskolsko u ponedeljak,i taj dan je njemu podignut spomenik.Ne znam ni kako sam izgurala proslu nedelju.
Nadam se bolji danima,ali se plasim da su oni odavno prosli.
Ljubim vas sve puno i saljem veliki zagrljaj.

Nikako da sednem da napisem koji red. Sve mi je nesto prece, te kuca,te deca, uvek nadjem neki razlog.
Tata je umro 31.07. posle borbe sa karcinomom u usnoj duplji. Lekari kazu da je jedan u 1000 sa tom vrstom na tom mestu i da se kod nas to ne leci. Prosao je zracenje i hemo i hiljadu biljaka i svacega jos, i mi sa njim. Iako je od trenutka kada je saznao dijagnozu govorio kako on to ne moze da pobedi, mi smo se nadali. Mislim da sam u jednom trenutku mami rekla da cemo se nas dve botiri cak i onda kada on definitivno odustane. I jesmo ali smo ga na kraju izgubile.
Covek se priprema na to, na najgore, na smrt ali te na kraju uvek pogodi kao grom iz vedra neba. Sve se desilo brzo, u roku od par dana je bilo gotovo,a do tada mu je bilo...pa onako,bolje pa losije ali bez nekih dramaticnih promena. I onda odjednom za par dana gotovo. Trazio je da ga smestimo u bolnicu ali niko nije hteo da primi pacijenta sa kancerom u poslednjem stadijumu. Nismo imali vremena da jurimo veze pa je smesten u privatnu bolnicu. Mi nismo mogle da mu pomognemo kod kuce, bez aparata za kiseonik,infuzija, lekova protiv bolova... Umro je mirno. Taj dan smo stigle u bolnicu 10 minuta pre nego je umro.kao da je cekao da dodjemo, da se pozdravimo pa da moze da ode. Nije reagovao kad smo stigle ali znam da nas je cuo. Drago mi je da smo stigle dok je jos bio ziv, da je znao da smo tu i da nije sam. Onda je posle par minuta samo prestao da dise, tek tako,kao da je zaspao. Secam se da sam zahvalila i Bogu i osoblju sto se nije mucio jer poslednjih dana kod kuce nije mogao da dise i stalno je trazio nesto da mu olaksa. Dalje sam nekako bila kao na traci,obavljala ono sto se mora, brinula o mami i o svojoj porodici. Stariji klinja je bio jako vezan za dedu i jedno vreme kao da je odbijao da poveruje da je umro. Sve kaze kako ce deda ovo ili ono pa se onda seti da njega vise nema. Moj deda je na nebu, on je sada andjeo i cuva mene i batu- tako on objasnjava da njegovog dedice vise nema.Srce moje.
Pre neko vece sam tatu prvi put sanjala i tog se sna secam. On nije nista pricao samo sam ga zgrlila jako,jako mislim da ga dok je bio ziv nikada nisam tako snazno zagrlila. San mi je i pomogao i odmogao vise ne znam ni sama. Nekako mi je sve teze kako vreme prolazi i kako se saznanje da ga vise nikada necu videti polako sleze.
tesko je ali znam da moram dalje,zbog mame i moja dva mala andjela.Njih moram da cuvam,a tata je negde tamo i odande nas cuva sve zajedno.
Oduzih malo izvinite. Pozdravljam vas sve.