Sto se tice iskakanja iz krevetica, ne mislim da je spavanje sa mamom resenje problema. Pa iz maminog kreveta se moze jos lakse ispasti jer nema ogradu.
Sin moje prijateljice je pao sa bracnog kreveta na donju stranu kraj maminih i tatinih nogu.
Mame pribegavaju ovom resenju iz nekih sasvim drugih razloga koji verovatno samo sebi priznaju, a mi mozemo samo da nagadjamo sta ih je nagnalo na to.
Nas sin spava u svom krevetu od prvog dana. Ja sam bila uporna u tome.
Radije bih deset puta ustala u toku noci uzela ga u narucje dok se ne smiri, pa kad zaspi opet vratila u njegov krevet nego da spava sa nama.
Ne zato sto ga ne volimo, vec zato sto mu zelim lepsi i zdraviji san, a naravno i nama.
Sto se tice odvojenog spavanja roditelja mogu da kazem da mi je zao njihove dece.
A evo zasto, setim se sebe kad sam bila mala koliko sam bila tuzna jer moji roditelji nisu spavali u istom krevetu nego u dva odvojena ali u istoj sobi. Mislila sam da se ne vole pogotovu sto tata mamu nikada nije zagrlio niti poljubio pred nama, osim za NG, Bozic i Usrs.
Nikada im to nisam rekla ali sam jako patila...
Zato drage mame razmislite da li su vasa deca srecna zbog toga sto spavaju sa vama u krevetu, a jadnog tatu ste prognali u neku drugu sobu.

slazem se sa tobom jer imam i mladju cerkicu koja ima 14. meseci i verujte mi da nikad nisam imala problema sto se tice spavanja u krevetcu. jednostavno morate biti istrajni u cilju koji ste postavili pred sobom. malo plakanja nece skoditi.

Moj "jadni" muz ima san kao zec. Par puta je pokusao da spava sa nama, ali ujutru ustane sa podocnjacima do kolena. I ja, koja radim uporedo sa njim (na istom smo radnom mestu), ustajem kad i on, lezem cak i kasnije, uz to spavam sa cerkicom od dve godine, koja me nocu mustra da je otkrijem ili pokrijem, zavisi kako joj dodje, ja MORAM da ustanem naspavana i spremna za posao. Ne zalim se ja, nemojte pogresno da me shvatite. Mozda ja iz prevelike ljubavi prema muzu spajam lepo sa korisnim. Zelim da se on odmori maksimalno, jer se ja, u principu, lepo naspavam sa mojom "mackicom"-cerkicom u zajednickom krevetu. Zasto ne spavam sa njim? Zato sto ne cujem kao sto normalni ljudi cuju, nosim slusne aparate, i plasim se da je necu cuti ako se zaglavi u krevecu. Ne bih da se on budi (a budio bi se) za svaku sitnicu, koju bih ja prespavala. Ovako, osetim je kad se jace mrdne, kad nesto ruzno sanja, kad joj nesto treba... Naravno, nadam se da ce sama spavati za par godina, kad shvati da moze sama da ustane nocu i da dodje kod nas u sobu. Nadam se da cu biti istrajna u tome, jer planiramo uskoro i drugo dete, tako da je Sanjino odvajanje od mene neminovno. Ja sam spavala sve do svoje 15 godine sa matorcima u krevetu (izem ti ga, kad mi nikad nisu pricali zasto ljudi treba da spavaju sami u krevetu. Zato sam ponekad vrlo direktna, kad su teme o sexu u pitanju. Ali o tome drugom prilikom). Zato ja uopste ne vidim problem. Mozda i zato sto moj muz uopste nije neko drustvo za zajednicko spavanje. Nece da prica, spava mu se, dan je bio naporan, ujutru skacemo kao iz topa... ali takav je bio i pre deteta. Jednostavno je takav. Sa Sanjom se uvek igram, citamo bajke, kikocemo se... I svima je lepo

Kako mozete da imate miran san ako spavate sa malim detetom.
Deca u 90 % slucajeva nemirno spavaju.
Sutiranje okretanje za 180 stepeni i ostalo je sasvim normalno za njih ali ne i za nas.

Ja se jedino dobro naspavam kada moja cerka spava u krevecu.Tada jedino dodjem do faze sanjanja inace sve ostalo je mucenjue posebno za nju.

Upravo sam iz ovih poruka saznala zasto deca jos nemirnije spavaju.
Zbog nas majki koje ih mnogo grejemo tokom noci.
Moja cerka spava u letnjoj pidzami i ne pokrivam je celu noc jer joj je mnogo toplo.Naravno od njihove inace vise temperature tela i od mene.

Zato sam pristalica odvojenog spavanja. Ali ako majkama to nesmeta nevidim razlog da nespavaju sa svojom decom.

Moram da Vam kazem da mi je ovo mnogo slatko!

Mada ja iz prevelike ljubavi prema muzu radim potpuno suprotnu stvar insistiram na ravnopravnom obilasku dece nocu!
Deci puno znaci muska figura u detinjstvu jer neke stvari majka jednostavno NE MOZE da odradi,a to je fizicka zastita porodice.Kad dete shvati da je tata tu ,da brine i da ga stiti ,zasigurno dobijate u sebe sigurnu osobu koja ce moci da se uhvati u kostac sa zivotnim problemima.

Ja se slazem sa prethodnom izjavom u potpunosti, ali mislim da treba razlikovati odluku roditelja da u dojenackom periodu ili neposredno po izlasku iz bolnice dete smeste u bracni krevet i odluku donetu u odredjenoj fazi odrastanja izazvanu nekom situacijom ili dozivljajem koja sama po sebi zahteva kratkotrajno, nikako i permanentno omogucavanje detetu da ''zameni'' krevet sa jednim od roditelja.

Moja deca kao sto sam vec napisala u prethodnom postu su spavala u svom krevecu do odredjenog trenutka. Mladji sin je posle mog trodnevong odsustva od kuce, dakle u uzrastu od 15-16 meseci, po mom povratku kuci odbijao mogucnost da se cak i priblizi svom krevecu te smo ga u dogovoru sa pedijatrom premestili u bracni krevet i ta situacija je trajala do skoro. Da napomenem samo da je pedijatar(2 razlicita pedijatra) konstatovao da se radi o nocnim strahovima koji su uobicajeni za taj uzrast i da je veoma vazno na eksplicitan nacin pokazati detetu da uziva punu zastitu i podrsku roditelja. Naravno, za sve postoji granica i mera, ali ona zavisi iskljucivo od roditelja i njegove spremnosti i upornosti da je jasno postavi i pri tom ne poremeti balans porodicnih odnosa. Mi smo problem resili tako sto smo dete vracali u uobicajeni rezim spavanja postepeno i bez pritiska da se to mora. Prvo se navikao na dnevni rezim spavanja u svom krevecu(ponovo), pa zatim na sve duze i duze intervale spavanja u krevecu u toku noci. Cinjenica je da sve ovo iziskuje i vreme i strpljenje i neispavanost i odricanja, ali u pitanju su zaista prolazne faze i tako se prema ovom problemu, po mom misljenju i treba postaviti. Sklona sam da verujem da da sam ja insistirala da dete spava u svom krevecu u trenutku kada ono samo nije bilo spremno da se izbori sa emocionalno-psiholoskim problemom u koji je zapalo pustajuci ga da place po sistemu prestace kad se umori(kao sto su to cinile neke moje poznanice) napravila daleko vecu gresku od one dozvolivsi mu da kratkotrajno spava u bracnom krevetu gde se osecao sigurnim, zasticenim i voljenim u trenutku kada mu je to bilo neophodno. Mislim da u zivotu postoje situacije kada ni nama odraslima nije svejedno gde, s' kim, kada i kako spavamo, a zamislite kako je onda deci koja se suocavaju sa nizom emocionalnih strahova u najranijem detinjstvu ako im ne pruzimo podrsku vec im nametnemo rezim koji mi mislimo da je ispravan samo zato sto su to kao opste i uopsteno pravilo utvrdili psiholozi i niz drugih strucnjaka na osnovu odredjenog uzorka posmatrane dece... Zato sam istakla cinjenicu da je svako dete INDIVIDUA za sebe i da pre svega treba oslusnuti njegove potrebe, a ne sopstvene.


Ujedno koristim priliku da Vam svima pozelim dobro ZDRAVLJE u NOVOJ GODINI, puno ljubavi, razumevanja, bezbriznih snova i materijalnog blagostanja!!!


Pozdrav,


Natasa

Hvala svima na podrsci po pitanji iskakanja iz krevetca. Nisam pretpostavljala da je to uobicajeno kod male dece pogotvu sto knjige o tome ne pisu mnogo.
Ja sam kao resenje stavila debeli sundjer na pod sa svih strana decijih krevetaca jer mi stvarno ni na kraj pameti nije palo da ih oboje (blizanci) stavim u nas bracni krevet. Pogotovu sto smo sina bili jednom, greskom, stavili da prespava kod nas kad je imao 4 meseci i nakon toga je bilo mnogo ali stvarno mnogo naporno da ga odviknemo pa se vise ne usudjujem to da radim jer zelim da se dobro naspavam nocu a i da tad grlim svog muza (sto je normalno) a ne decu!

Imam jos jedno pitanje: Koliko je uobicajeno da dete od 16 meseci spava tokom 24 sata? Moja deca spavaju 11 sati nocu ali preko dana samo odremaju sat vremena pa su vrlo rano popodne vec vrlo umorni a ne zele da spavaju pre nocnog spavanja.

U vezi spavanja dece negde sam procitala da dete od 3 godine treba da spava od 11 do 13 sati dnevno.

Pretpostavljam da to vazi i za malo manju decu.

Meni je cerka u tim godinama spavala 2 sata popodne i 10-11 sati preko noci.

Normalno da to nisu pravila jer znam decu koja su spavala dosta manje i normalno su funkcionisala.Neka deca rano izbace popodnevno spavanje.