U svetlu dogadjaja koji su se dogodili juce, najvise zbog smrti male Tijane, zbog cega mislim da svi tugujemo...postavlja se pitanje kako pomoci deci cije su sanse za oporavak mnogo vece. I dokle ce drzava da se izvlaci iz svega pod parolama donosenja zakona, predloga zakona, izmena zakona...do jula, avgusta, septembra boga pitaj koje godine. Svaki njihov dan je mozda jedan zivot manje...Roditelji svakog bolesnog deteta uradice sve sto mogu, samo sto je to "najvise" uglavnom nedovoljno....i sta treba da im ostane, da sede i cekaju na najgore...

http://www.media1.rs/drustvo/hronika/12 ... _ne_pomaze

Drzava ce da se izvlaci dokle god to moze...
Ja licno ne mogu da dodjem sebi od juce, kada sam saznala za Tijanu. U meni je tuga, ali i bes, jer je ovo moglo da se spreci pre 6 godina, da nam je drzava normalna i da je operacija mogla da se uradi o trosku drzave..
Da mene neko pita, pozvala bih ljude na gradjansku neposlusnost, jer nije tu samo Tijana, Luka, za mnogo dece javnost ne zna. Roditelji pate, strahuju i bore se u tisini.
Gospodja Slavica Dj. D. se ne oglasava od juce. Pitala bih je kako bi reagovala da je njeno dete u pitanju? to bih sve da pitam..sve one koji nam kroje sudbine, imaju li decu, znaju li da se raduju makar sopstvenoj deci, kada su vec dozvolili da "tudja" odu medju andjele..
Situacija u zdravstvu je katastrofalna. Svuda je, ali mi koji imamo potrebe da cesce posecujemo domove zdravlja, bolnice, svedoci smo stanja u zdravstvu vise nego drugi, koji ne razmisljaju dok ih ne lupi po glavi..I vidim i pozrtvovane lekare i sestre, ali vidim i los sistem, cekanja, nestasice lekova, vidim da nema registra za retke bolesti, vidim da nema preparata za enteralnu ishranu, i vidim da ako je u svima nama ostalo jos mrvica brige za onog pored nas da necemo dozvoliti da se ovako zavrsi...da prica traje tri dana i nikom nista.
Mladi zivoti se gase, a nama ispred nosa paradiraju rijaliti programi, slike sa tudjih letovanja, lazni osmesi zadriglih politicara.
Meni je pred ocima Tijanin lik.
Osecam da je ovo poslednji poziv da se dozovemo pameti.

Овакве трауме се свакодневно дешавају али нису медијски испраћене. Дешавају се и много горе ствари где људи умиру због тривијалних болести.

Стање ће се променити тек када свако од нас поради на себи и увек ради најбоље што може. Наравно, то је изводљиво тек код оних који се искрено окрену Богу.

I receno je da Tijana nije jedini slucaj. Za Tijanu je sira javnost saznala dok je pratila Velikog Brata, zahvaljujuci Trifunovicu.
A stanje ce se promeniti kada ode olos sa politicke scene i dodje neki drugi olos a mi samo Bogu mozemo da se molimo da odvoji vise para za zdravstvo.
Vraticu se na Tijanu, moram. Kada joj je dijagnostikovana bolest imala je dve godine. Bolest ne bira. I njeni roditelji su radili onako kako su najbolje znali.
Poenta je - da je drzava odradila posao kako treba i da je Tijana poslata na vreme na lecenje, onda kada su joj sanse bile bolje, naravno o trosku iste nase macehe Srbije, mi ne bi ni znali za nju, ona bi sada bila na raspustu i cekala da podje u septembru u drugi razred..umesto toga, nju ce u nedelju sahraniti.
Tadasnji ministar zdravlja, Tomica Milosavljevic, se 2010. godine operisao u Minhenu zbog "brzeg oporavka" nego sto bi to bilo ovde.
I o cemu mi onda pricamo?
Ima bolesti na koje ne utice nacin zivota, ishrana, ili bilo koji drugi spoljasnji faktor. Govorili smo o deci, o prioritetima ove drzave zbog koje se umesto nje same stidim vec dva dana.

Какав народ - таква власт и држава.