Usvajanje dece

[Ka1]

Ima mnogo parova koji ne mogu da imaju decu a takodje nisu ni usvojili neko dete. Ja sam isto tako prilicno konzervativan po tom pitanju. Moglo bi se reci i sebican, ali tako se trenutno osecam. Zbog problema koje ima moja devojka, svasta mi je prolazilo kroz glavu pa i mogucnost da ne mozemo da imamo decu. I razmisljao sam o tome da li bih ja usvojio dete kada bi se to obistinilo. Momentalno bi moj odgovor bio NE. Trenutno sam jako ogorcen na zivot i na Boga i na to sto svaka susa danas ima decu i sto ciganke sa ulice koje citav zivot prose i sede na betonu imaju po petoro dece, i ko zna kakve lujke, a mi se borimo sa nekom bolescu koju nije ni trebalo da dobijemo ako je tacno sto ljudi kazu da to sve neko odozgo gleda i da svako odgovara za svoje grehe... Ja sam cak konzervativan i sto se tice tih nekih potpomognutih oplodnji, inseminacija, vestackih, znaci sve sto nije prirodno mene bi maksimalno smorilo.

Ali da ne sirimo temu.

Interesuje me vase misljenje u vezi usvajanja dece. Da li bi ste usvojili dete i pod kojim uslovima?

[BetiBup]

Ako si trenutno ogorcen, ne znaci da ti ta gorcina nece proci i da neces poceti drugacije da razmisljas. Mnogi se bore za potomstvo pa ne odustaju, pa nailaze na svakakve prepreke ali opet guraju. Sta treba da kazu oni koji se bore za goli zivot?A sta je sa onima koji se bore sa necijim gubitkom?

Ja apsolutno razumem tvoj bes zbog toga sto vam se to desava, imala sam slicne faze...to je nepravda, zasto bas meni to da se desi, vidi kako losi ljudu bolje prolaze i sl.
A onda probas da nadjes neki mir u sebi i da neke stvari jednostavno prihvatis jer ih ne mozes promeniti.
Sto se tvog slucaja tice, tj.vaseg, mislim da ocajavas pre vremena...

No, ja sam na tu temu cesto razmisljala i uvek bi prevagnulo ono DA. Da, usvojila bih dete ili decu. Konkretno u mojoj familiji postoji takav slucaj usvajanja i veruj mi da se to dete voli kao rodjeno! Pa zar nije bolje i usvojiti neko napusteno dete (nikad ne znas ni tvoje rodjeno kakvo moze da ispadne) nego u tamo nekim srednjim godinama gajiti kuce ili mace i ponasati se prema njemu kao prema detetu??? (to mi je uvek bilo mrsko kod parova koji nemaju decu).

Hm, nekako se jos ispostavi da su usvojena deca cak privrzenija svojim "novim" roditeljima nego bioloska. Sve je to relativno. Ok, razumem, strah postoji, genetika, bolesti, ma hiljadu cuda...ali kad bi tako svi razmisljali...

Ali ne znam zasto si protiv vestacke oplodnje??? Ipak treba sve pokusati pa onda razmisljati o usvajanju. I znas sta jos...cesti su slucajevi da ljudi usvoje decu pa onda dobiju i svoju biolosku:)
Psiha je cudo.

[Ka1]

Sve si u pravu sto kazes za mene, zato i kazem da je moje trenutno razmisljanje moze se reci sebicno. Ali tako je.

Sto se tice vestacke, naravno da bi isli na to kada ne bi bilo druge mogucnosti ali... jednostavno, lepse je prirodno, zar ne? Ne bi to bio isti osecaj.

Ali da se vratimo na temu a ona je USVAJANJE DECE, ovo prethodno je bio samo uvod u moje trenutno razmisljanje. Verujem da usvojeno dete moze da se voli kao rodjeno ali ne znam kako ljudi posle prolaze kroz proces saopstavanja detetu, pa onda ako dete (koje tada vec nije dete) pozeli da pronadje prave roditelje, pa onda ako oni pozele da ga "ukradu" od vas, pa problemi...

Ne bih bas to uporedio sa psom jer imam jednog koga volim stvarno kao dete.

[pavlina]

Mislim da postoji udruženje roditelja i usvojene dece, na čijim sastancima se upravo raspravlja o svim pitanjima koja tebe muče.
Usvojeno dete može da pravi probleme kao i rođeno dete i ne treba u startu tako definisati stvari. Mislim da je sve u životu relativno i da neko može da "ima sreće" i sa usvojenim i sa rođenim detetom, i obratno.
Koliko je meni poznato, parovi koji nemaju decu, obično, posle 40 godine se odlučuju na usvajanje. Verovatno misle da su iskoristile sve mogućnosti (vantelesna oplodnja).

[BetiBup]

Imam i ja macku koju obozavam ali bih pre ulozila energiju i ljubav u ljudsko bice tj.u neko napusteno detence nego u kucnog ljubimca kao sto neki parovi to cine. No, ima nas raznih.
Nego, cini mi se da je kod nas proces usvajanja dece dosta komplikovan i da cak postoji neki limit sto se tice godina usvojilaca (kako se to vec kaze, mada mislim da ima i varijanta hraniteljskih porodica).
Cak znam jedan relativno mladi par koji su horor prosli da bi usvojili dete i nije im jos uspelo. To je bas surovo, zelis da nekome omogucis srecniji zivot a drzava ti to onemogucuje.
[/quote]

[Iksa]

DA za usvajanje! Naravno da je najlepse da kad se dvoje vole, "plod" te ljubavi bude beba (i ziveli su srecno do kraja zivota), ali sta ako... ma ima li sta gore od toga kad lekari saopste da je prosto nemoguce da dobijete VASU bebu...
U takvim slucajevima (i dobro je sto je tako) parovi odlucuju da usvoje dete, i vole ga bas kao da je njihovo, i to mnogo neznije od nekih roditelja "iz nehata"... i zasto oduzeti sebi pravo roditeljstvo???

Bila je jedna fenomenalna emisija na hrvatskoj, bas o usvajanju, i medju gostima bila je jedna porodica koja broji 10 clanova! Od toga, 6 usvojene dece! Trebalo je da vidite kako su nasmejani, srecni i ispunjeni! To su plemeniti ljudi koji su imali vec dvoje svoje dece, ali su resili da ulepsaju zivot i drugoj deci (koja nisu kriva sto su ih roditelji nisu hteli... nepravada, nema sta)...

Istina je, nema vece srece, pa zasto je propustiti?

Za kraj, dodala bih (a ne mora samo da se odnosi na ovaj tekst), nase malo, nekome moze da bude sve...

Pozdravljam vas!

[jacquellineno1]

Posto i sama imam problem steriliteta koji traje vise od 10 godina, cesto sam razmisljala o usvajanju deteta...i verovatno cemo usvojiti, bez obzira na to da li cemo imati i svoje rodjeno...Jedino sto trenutno nemamo uslove za dobijanje dozvole, odnosno odobrenja za usvajanje, ali radimo na tome.
Moja tetka je usvojila dete jos pre dvadeset pet godina, i ja joj se divim na ljubavi, paznji i razumevanju koje ima za to dete.

[tartufa]

@ka1 Ljudi treba da imaju decu, po mogućstvu svoju , ako ne - onda usvojenu.
Bezveze je da ti pričam da deca potpuno promene tvoj život, neka tvoja shvatanja i dotadašnje stavove...Bezveze je jer ne možeš shvatiti o čemu ti pričam, i ti i svi oni koji (na žalost) nemaju dece...Dovoljan dokaz za to mi je tvoja rečenica u kojoj kažeš da" imaš psa koga voliš kao dete". Pas se voli kao ljubimac ali se nikako ne može voleti kao dete.
Neću ti reći da si sebičan, jer te ne poznajem.Ali, ni ti ne možeš sa takvom sigurnošću pričati o nečemu što nisi doživeo.Pozz

P.S. Ja (mi) imam(o) dvoje dece, muža i 40 godina. I ozbiljno razmišljam(o) da jedno usvojimo...Eto...

[majja]

Ka1, sjajna tema!!


A kakve uslove treba da ispunjava jedan par koji bi usvojio dete?? Da li neko od Vas zna?! Kakva je procedura? Kome se obratiti??!!


Pozz, majja

[jacquellineno1]

Ima mnogo uslova koje par treba da ispunjava, da bi mogao da usvoji dete. Procedura usvajanja je zaista jako, jako duga i mukotrpna, zbog birokratije
Par koji želi da usvoji dete treba da se obrati centru za socijalni rad.

[jacquellineno1]

Evo jedan tekst o proceduri usvajanja...
http://www.politika.co.yu/ilustro/2494/1.htm#nastavak

[vasa]

sve sto cinis cinis prvo zbog sebe?????????????????????

[minjab]

Ćao KA1 , dobra je tema ali moja razmišljanja se baš ne uklapaju u temu......

Pošto i kod mene nešto ''teže'' ide trudnoća , 100 puta sam pomislila da usvojim dete ( muž bi i prihvatio ,jer imam dobricu ) ali sam isto tako i 100 puta pomislila o genetici, nije samo stvar vaspitanja , to je činjenica (medicinska) , a protiv takvih stvari se ne može.

Slažem se da se nosi sve iz kuće ,ali drugo........ ne možete dete usvojiti kao bebu (kod nas su tako reeeetki slučajevi , naravno problem administracije ,jako se dugo čeka na odobrenja -bar iz primera koji ja poznajem- ) i uglavnoom to nije bebica , pa kako ga onda vaspitavati od malih nogu -nikako, jer to već bude detence koje već shvata....itd. tako da sam ja odustala od takve ideje definitivno ( mnogo mi je žao te dečice u Zvečanskoj, ali nisam toliko hrabra da bih smela da se usudim na takav korak . Opet kad je tvoje boriš se jer znaš da je tvoje -ja se inače za sve svoje , porodicu ,na prvom mestu - borim i kopam i rukama i nogam i ako nisu u pravu, ali ovo je ipak drugačije.

Neko će reći da sam sebična , nisam nego iskrena - najiskrenija , podelila sam sa Vama moje mišljenje (dvoumljenje) .

Po meni su jako hrabri ljudi koji se odluče na usvajanje.

[vasa]

verujem da smo svi sebicni u tolikoj meri da nemamo hrabrosti da to i priznamo a kad priznamo mozda je i kasno za neke stvari--nazalost
Divim se hrabrim a sebicnim ljudima-mislim da vise daju nego oni koji su nesebicni-KAO a nisu hrabri

[minjab]

E to je to Vasa , toliko ih je usvojenih, pa su prošli još gori pakao nego da su se sami borili , Ne kažem ,to je manjina ,ali evidentirana manjina.
Zbog ''nesebičnosti'' koju su ''usvojioci'' imali kada su mislili da je to kao uzeti kuče(imam ih dva ,pa i to je ogromna obaveza ,a ne mora da ni da uči , ni da se obrazuje ni da ima opštu kulturu )

Još jednom nisam toliko hrabra .......

Pozdrav