Srpsko lekarsko društvo osnovano je 1872. god. Prvi predsednik Društva bio je dr Acim Medovic, potpredsednik dr Jovan Mašin, a sekretar dr Vladan Djordjevic. Sastanci su održavani uglavnom u Beogradu, na njemu su prisustvovali najcešce lekari iz Beograda.
O svim pripremnim sastancima do osnivanja, o samom osnivackom sastanku kao i o svim narednim sastancima vodeni su zapisnici koji su štampani u Srpskom arhivu za celokupno lekarstvo. Kad se danas citaju ti zapisnici, bez obzira da li se radi o strucnim, staleškim, zakonskim ili bilo kakvim drugim pitanjima, citalac ostaje zadivljen pedantnošcu i ozbiljnošcu sa kojom su se clanovi SLD-a odnosili prema radu u Društvu.
Sastanci SLD-a su najcešce imali “demonstracioni” karakter. Usmeno su referisani zanimljivi slucajevi iz prakse. Cesto su na sastanke dovodeni bolesnici koji su bili prikazivani da bi ih i drugi mogli pregledati i dati svoje mišljenje. Vodile su se diskusije, vršili pregledi bolesnika, pregledani preparati odstranjeni tokom operacija, pregledani histološki preparati koje su pripremali sami hirurzi, diskutovani su zakonski predlozi iz oblasti sanitetskog zakonodavstva i druga pitanja od opšteg lekarskog interesa.
Teme o kojima su razgovarali bile su razlicite. Kako su hirurzi sa sve vecim uspehom poceli raditi sve veci broj operacija i broj prikaza iz hirurgije bivao je sve veci. Naravno, u to vreme hirurzi su radili ograniceni broj operacija, sami davali anesteziju a nacinom anestezije redovno su pocinjali svoje izveštaje i prikaze. Prikazi su u principu bili usmeni a nakon njih i njima izazvane diskusije, odlucivalo se koji prikaz ili izveštaj treba pripremiti u vidu clanka i štampati u Srpskom arhivu za celokupno lekarstvo.
Izveštaji o radu bolnica redovno su štampani, obicno ilustrovani s brojnim, vrlo preciznim i razudenim tabelama cijoj se izradi ocigledno pridavala velika pažnja.
Ti izveštaji su na neki nacin bili izveštaji sanitetskog odeljenja koje se nalazilo u okviru Ministarstva unutrašnjih dela. Sanitetski zakoni su do detalja razradivani u SLD-u, narocito od vremena kad je dr Vladan Djordevic postao pomocnik ministra unutrašnjih dela za sanitetska pitanja. Zadivljujuce je s kakvom strucnošcu su razradivani sanitetski zakoni. Pre iznošenja u Narodnu skupštinu, konacnu verziju zakona pravila je komisija SLD-a. Ministar unutrašnjih dela bi osnovao komisiju koju bi u stvari odredilo SLD i pridodao bi joj samo pravnika radi pravnih formulacija i sekretara (pisara). Zakonske formulacije su najcešce davali clanovi SLD-a. U to vreme Kneževina odnosno Kraljevina Srbija je imala jedno od najbolje uredenih sanitetskih zakonodavstava. Za to je najviše bio zaslužan dr Vladan Djordjevic.
Srpski hirurzi su uzimali aktivno ucešce na sastancima SLD. Razvoj hirurgije krajem 19. veka snažno je zapljusnuo i srpske hirurge ali oni uvek nisu bili u mogucnosti da prate dostignuca hirurgije u Evropi. Glavni razlozi za to su bili relativno nerazvijena mreža bolnica, mali broj hirurga i hirurških odeljenja, nedostatak opreme, i drugo. Jedan znacajan problem snažno je uticao na razvoj hirurgije u Srbiji pocev od 1889. godine. Naime, shodno praksi vecine evropskih država regrutne komisije su mladice s hernijama oglašavale nesposobnim za vojnu službu. Buduci mala, okružena neprijateljski nastrojenim zemljama i narodima a sama s ambicijom da se teritorijalno proširi na tradicionalne srpske teritorije, Srbiji je bio potreban svaki regrut, kojih inace i nije bilo dovoljno. Tada je odluceno da se svi regruti s hernijama pozovu u vojsku, operišu i nakon što im rana zaraste puste kuci na period od 6 meseci kada su pozivani da, kao zdrave osobe, dosluže svoju vojnu obavezu. Najveci broj operacija izvoden je u vojnim bolnicama u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Zajecaru i Valjevu. Iz izveštaja se vidi da su najpopularnije operativne metode bile operacija po Bassiniju i Kocheru. Krajem 1907. godine bilo je preko 4642 operisanih regruta. Broj operacija kila u civilnim bolnicama bio je neuporedivo manji.
Prvi Kongres srpskih lekara i prirodnjaka
Razvojem medicine i prirodnih nauka na kraju 19. veka i pocetku 20. veka u Srbiji se ukazala potreba da se održi Prvi kongres srpskih lekara i prirodnjaka. On je održan “pod najvišom zaštitom njegovog velicanstva Kralja Petra I, 5-7. septembra 1904. godine. Prvi javni predlog da se takav kongres održi potekao je od pancevackog lekara Ljubomira Nenadovica 1889. godine. Predlog je, u vidu pismenog dopisa Srpskom lekarskom društvu obnovio dr Jovan Jovanovic, beogradski lekar 1904. godine. On kaže: ”Nalazim da bi Srpsko lekarsko društvo da se koristi tom prilikom (misli se na, od državnih organa prihvacenu inicijativu, da se u spomen stogodišnjice oslobodenja Srbije 1904. godine priredi zemaljska izložba u Beogradu – primedba C.R.) i u delo da privede više puta isticanu želju za zbližavanje sviju srpskih lekara, jer je izlišno napominjati, da bi se priredjivaci kongresa lekara iz celoga srpstva baš u takvoj prilici ne samo i medu lekarima dokumentirala svesrpska zajednica i time poslužilo nacionalnim ciljevima, nego da bi se posle takvog pocetka omogucilo i periodicno priredivanje lekarskih kongresa, na kojima bi po mom mišljenju trebalo narocito pretresati opšte strucne teme i iznositi staleška pitanja”.
Na ovom kongresu bilo je veoma malo hirurških tema. Dr Vojislav Subotic, glavni hirurg Opšte državne bolnice u Beogradu je podneo referat “Prilog patologiji apendicitisa”, prof dr Hlava Jaroslav iz Praga “O karcinomech peritonea”, dr M. Cackovic iz Zagreba “O hirurškim operacijama kod diabeta”, dr Edo Šlajmer iz Ljubljane: “K pitanju prognoze i anestezije kod radikalne operacije slobodne ingvinalne hernije”. Na Kongresu je dr Vladan Djordjevic održao predavanje pod nazivom: ”Laboremus! Pozdrav prvom kongresu srpskih lekara i prirodnjaka (prvih 100 godina u razvitku lekarske struke u Srbiji) koje je ranije skoro integralno citirano. Kongres je na neki nacin držan u slavu dr Josifa Pancica “odlicnog lekara i najslavnijeg prirodnjaka nove Srbije”. Kongresu je prisustvovalo ukupno 483 ucesnika, ne samo iz Srbije i srpskih krajeva Austrougarske monarhije vec i iz Slovenije, Hrvatske, Ceške, Makedonije, Crne Gore, Rusije ali i dva iz Engleske: profesor i hirurg Beri Džems i Beri Dikinson Maj, gda prof. Beria. Sledeceg dana 8. septembra izvršeno je krunisanje kralja Petra Prvog. Ucesnici kongresa su bili primljeni od strane njegovog Kraljevskog Velicanstva, što ukazuje na znacaj koji su vlada i kruna pridavali sastanku i razvoju medicine i prirodnih nauka. Zbornik sa kongresa štampan je u državnoj štampariji o državnoj trošku.
Osecajuci da dotadašnji nacin rada SLD-a nije dovoljan, dr Vojislav Subotic na sednici SLD-a 28. januara 1906. godine predložio je da “Upravni Odbor Srpskog lekarskog društva valjano poradi na pitanju o organizaciji predavanja, na kojima bi se, u redovnim sednicama, raspravljale teme od specijalnog medicinskog znacaja, i to tako, da se utvrdi izvestan stalan program, a da se odrede referenti unapred, za celu godinu, i da se o tim temama javi clanovima na pozivima za sednice, kako bi se znalo šta je na dnevnom redu”.
Nalazi da dosadašnje javljanje: “Zapisnik – prikazi bolesnika i pretplata” nije dovoljno, i ne privlaci clanove u sednice, jer se ne zna o cemu ce biti rec, šta ce se prikazivati, i ko ce govoriti.
On kaže da je on “predao vec znatan materijal iz hirurgije za Arhiv, da ne potcenjuje korist popularisanja medicine, ali to samo po sebi nije dovoljno za Srpsko lekarsko društvo, koje treba da se trudi da se njegovi clanovi usavršavaju u svim granama medicine. Treba da se radi na tome da se stavlja na dnevni red o cemu ce se referisati. Sem toga treba izraditi za citavu godinu dana unapred izvestan program, o cemu ce se govoriti iz celokupne medicine. Ovakvi ,dnevni redovi’ kakvi se danas stavljaju na pozivima slabi su za nas”.
Dr V. Subbotic nalazi da su kako demonstracije tako i njihove eventualne diskusije slucajnosti i da se na demonstriranim licima cesto ništa ne vidi. Mogu biti a mogu i ne biti. One nikada ne mogu biti to što su informativna predavanja u obliku strucnih referata.
S toga treba usvojiti program, po kome bi se, na redovnim sednicama obaveštavali kako stoje danas razna pitanja u nauci. Predlozi dr Subotica tada nisu bili prihvaceni.
Zanimljivo je kako se SLD i tada suocavalo sa nedostatkom novca, što se vidi iz zapisnika s jednog sastanka 1906. godine kad se postavilo pitanje slanja “narocitog izaslanika” SLD-a na kongres u Lisabonu. Dr Jovan Danic, predsednik SLD-a nalazi da je “za ovaj put potrebno vrlo mnogo novaca, preko 2000 dinara, i da SLD ne može uciniti taj izdatak, nego misli da ako neko od clanova bude hteo ici o svome trošku, bude predstavnik SLD-a, pošto ce i za njega biti bolje da bude tamo u ime SLD-a, jer se izaslanicima, predstavnicima društava obraca veca pažnja nego obicnim clanovima, a to mnogo znaci u takvim prilikama. Razume se da bi se dotican clan imao zadovoljiti samo ovom titulom izaslanika, bez prava kakve naknade u novcu od strane SLD-a”. Pošto je Predsednik pitao, da li SLD prima da ovako bude “Društvo jednoglasno rešava da usvaja ovaj predlog”.
Pomoc za dete
Moderatori: vlada99, mr ph. Silvio, ModeratA, moderato, admin
-
LadyOfTheMountain
- Aktivan član
- Postovi: 112
- Pridružio se: Uto Sep 23, 2008 11:51 pm
- Lokacija: Beograd