Ne možete početi od nule jer nosite u sebi to što nosite. Prvo to mora da se "sredi", pa tek onda može da se krene ispočetka.Vrba napisao:Dakle da počnem od nule, jer me uvek nešto koči.
Da li neko može da bude depresivan, a da to ne zna?
Moderatori: vlada99, mr ph. Silvio, ModeratA, moderato, admin
-
Vrba
- Stalni član
- Postovi: 50
- Pridružio se: Pet Avg 04, 2006 3:49 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Srem
Vratih se ovoj temi kao utočištu..... više nije mnogo bitno ni da mi neko da odgovor ili da me posavetuje, bitno mi je izgleda da gluposti izbacim iz sebe, a kucanje mi sad ide bolje nego pisanje olovkom 
Pročitala sam ponovo sve i ono što je Kajalena napisala, i shvatih da sam pre nekoliko sati pravila palačinke da bih prestala da razmišljam, krenula na aerobik da izbacim neki bes, a sad me hvata bedak i umesto da se dobro osećam posle skakanja osećam se kao da me je neko sažvakao i ispljunuo..... ushićenje od trenutne radnje me prođe još dok je završavam, a nema teoretske šanse da, na primer, krenem da učim..... onda mi propadaju rokovi i to me baca u još veću bedu.
Uporno imam utisak da nešto propuštam, da nešto čeka da ga uradim, a ja sedim i čitam novine. Ne znam da li još neko ima ovakav osećaj...
Neka ogromna rupa je u meni i kao da nešto užasno važno propuštam da kažem, jer ne mogu da se setim tačno šta. Puna sam nečega što ne mogu da ispoljim. Kao da sam zaljubljena u nekoga koga savršeno zabole pedu za mene. A nisam. Bar ne znam ko bi mogao da bude u pitanju.....
Rečju, ne znam koji mi je qr...
Užasno sam uznemirena već nekoliko dana. Ono pre toga je, vidim, opisano do detalja u samoj temi..... muka mi je od suočavanja sa svojim mračnim raspoloženjima, plakanje ne pomaže već me samo još više proguta, brbljanje na forumu mi pomogne čitavih pola sata i onda kao da doslovno osetim kako hemija mog organizma negativno utiče na rad mozga..... da se izrazim stručno, heh..... promenim 10 raspoloženja tokom dana, ali ova uznemirenost je dominantna.
Ah... sad mi je lakše
Šalim se. Volim da pišem, to me opušta. Izvinjavam se ako uzurpiram virtuelna prostranstva zbog svoje neispoljenosti (što bi rekao jedan "forumski kolega"), jer to jeste slučaj, i fali mi ljudska pažnja u RL pa se ovako napaćena obraćam vama za mrvice..... no u većini slučajeva ne usledi odgovor, pa mom egu sutradan to i prija jer se obično ubrzo pokajem kad ustvari pošaljem ovakve gluposti.
Ipak, srećni vam praznici (tako li se kaže?) ako farbate jaja, i neka vam prođu u miru i ljubavi sa ljudima koje volite i koji vas vole. Kakva žvaka, a tako lepa i potpuna.
Pomislite na umrle i pronađite lepotu u priči o njihovom vaskrsnuću, iako možda ne verujete iskreno u to, lepota ljudskog zadovoljstva možda se krije baš u nadi. Stvoreni smo da se nadamo, živimo kroz nadu i umiremo nadajući se.
Pročitala sam ponovo sve i ono što je Kajalena napisala, i shvatih da sam pre nekoliko sati pravila palačinke da bih prestala da razmišljam, krenula na aerobik da izbacim neki bes, a sad me hvata bedak i umesto da se dobro osećam posle skakanja osećam se kao da me je neko sažvakao i ispljunuo..... ushićenje od trenutne radnje me prođe još dok je završavam, a nema teoretske šanse da, na primer, krenem da učim..... onda mi propadaju rokovi i to me baca u još veću bedu.
Uporno imam utisak da nešto propuštam, da nešto čeka da ga uradim, a ja sedim i čitam novine. Ne znam da li još neko ima ovakav osećaj...
Neka ogromna rupa je u meni i kao da nešto užasno važno propuštam da kažem, jer ne mogu da se setim tačno šta. Puna sam nečega što ne mogu da ispoljim. Kao da sam zaljubljena u nekoga koga savršeno zabole pedu za mene. A nisam. Bar ne znam ko bi mogao da bude u pitanju.....
Rečju, ne znam koji mi je qr...
Užasno sam uznemirena već nekoliko dana. Ono pre toga je, vidim, opisano do detalja u samoj temi..... muka mi je od suočavanja sa svojim mračnim raspoloženjima, plakanje ne pomaže već me samo još više proguta, brbljanje na forumu mi pomogne čitavih pola sata i onda kao da doslovno osetim kako hemija mog organizma negativno utiče na rad mozga..... da se izrazim stručno, heh..... promenim 10 raspoloženja tokom dana, ali ova uznemirenost je dominantna.
Ah... sad mi je lakše
Šalim se. Volim da pišem, to me opušta. Izvinjavam se ako uzurpiram virtuelna prostranstva zbog svoje neispoljenosti (što bi rekao jedan "forumski kolega"), jer to jeste slučaj, i fali mi ljudska pažnja u RL pa se ovako napaćena obraćam vama za mrvice..... no u većini slučajeva ne usledi odgovor, pa mom egu sutradan to i prija jer se obično ubrzo pokajem kad ustvari pošaljem ovakve gluposti.
Ipak, srećni vam praznici (tako li se kaže?) ako farbate jaja, i neka vam prođu u miru i ljubavi sa ljudima koje volite i koji vas vole. Kakva žvaka, a tako lepa i potpuna.
Pomislite na umrle i pronađite lepotu u priči o njihovom vaskrsnuću, iako možda ne verujete iskreno u to, lepota ljudskog zadovoljstva možda se krije baš u nadi. Stvoreni smo da se nadamo, živimo kroz nadu i umiremo nadajući se.
