Depresija u adolescenciji, motivacija?

[nihtman992]

Ja se izvinjavam što se mesam u ovu temu,ali i ja imam sličnih problema. Otkako sam pao ispit ,jedan od važnijih za moj fakultet,meni se ceo svet srušio. S obzirom na to da sam pao prvi deo,sada mi se dodaje drugi deo i ispit polažem u celini jer se predmet sluša u dva semestra. Ja nemam nimalo ambicije,niti volje, a rok-samo što nije. Poceo sam da osamljujem,previse spavam itd. Veoma slična situacija kao kod devojke koja je pokrenula ovu temu. Pomoc bi nam dobro-došla svima!

[DraganaZz]

A da li si pao ispit uprkos dobrom spremanju ili zato što nisi učio? I na kom si fakultetu?

[nihtman992]

Imao sam 4 kolokvijuma u rasponu od 3 nedelje. Prva 3 sam položio,i kada mi je trebala snaga za ovaj najvažniji nisam imao snage. Istrošeno,umorno sam se osećao. Kada sam pao taj kolokv.imao sam popravni i ni tada nisam imao snage da učim. I popravni sam pao,tako da sada u celini polažem.Studiram medicinu

[aa_aca]

Е људи, ја сам све то прошао и био заглавио психички и извукао се и ипак завршио факултет. Сада када погледам уназад, само могу да цитирам ону познату изреку: Е да су ми оне године а ова памет.

Одговор и решење проблема је садржан у неколико речи које се иначе забрањују на форумима и телевизији па их ни ја нећу овде написати. Да ли погађате? Те речи се у нашем језику називају једним термином: псовка.

То не значи да треба да одустанете од својих факултета, љубави, послова, пријатеља, већ да се не нервирате и не депримирате. Овај живот је превише кратак да би се време губило на секирације око ситних ствари.

Ако мислите да то нису ситне ствари, препоручујем вам да добро размислите и почнете са поређењем и рангирањем проблема и проблемчића.

[lilyyy]

Moram nekom da se obratim, jer vise ne znam sta cu sa sobom. Od pocetka ove godine, konstantno sam depresivna, nigde ne izlazim, jer me je drustvo odbacilo od sebe. Roditelji su mi se razveli pre 3 godine, i zivim sa ocem i bratom, sa kojima nemam dobar odnos. Imam 18 godina a vec pocinjem polako da ludim. Uvece je najgore, vristim u sebi, a ne znam vise sta mi je. Do skoro sam se samopovredjivala, ali to sam prestala, jer me decko izgrdio za to. Nemam kome da se obratim vise, moj decko me ne razume, a jedino mi je on ostao u zivotu. Pijem bromazepam jednom nedeljno...ima neko savet sta da radim? pozz

[aa_aca]

Није ти само дечко остао. И да останеш једина на свету, опет имаш саму себе. Наравно, ту је и Бог. Памет у главу.

Зашто те је друштво одбацило?