|
Lenja beba, hm? Ako se sama trudi da dohvati igračke, novine,... bilo šta. Ako to pokušava približno da uradi obema rukama. Ako pokušava da se okrene, makar i bezuspešno, mislim da je uredu. Uradiće već sve to sama kada bude spremna. Prvi put sam ovde na forumu čula da se bebe vode kod fizioterapeuta ukoliko ne mogu samostalno da se okrenu sa devet meseci. Nikad me niko nije pitao da li se beba okreće, niti je to iko proveravao na kontrolama, čak ni analize krvi nisu tražene, samo jedna sa šest meseci i druga sa godinu i po dana (i to osnovna, drugi put samo provera eritrocita).
Nemam neko iskustvo niti neko predznanje o podizanju beba. Imam jednu devojčicu od skoro dvadesetmeseci, što bi rekli već devojka. I, sa njom učim, učim čak i od nje.
Rođena je sa suženom fontanelom i da nije bilo slučajne greške u otpusnoj listi iz bolnice u vezi datuma primanja BCG vakcine (napisali su da je primila tri dana pre rođenja) ne bih znala da što pre treba da je vodim kod neuropsihijatra u Tiršovoj. Sva sreća, ispalo je sve OK. Ali, takoreći, bile smo prepuštene same sebi: Bez ikakavih smernica, uputstava... Roditelji koji imaju bolesnu decu verovatno znaju o čemu pričam.
Sa devet meseci nije znala da se prevrće samostalno. Uspevalo joj je da se okrene sa stomaka na leđa ali sa leđa na stomak nikako. O puzenju i uspravljanju nije bilo ni reči. Za samostalno sedenje (bez podupirača) bila je suviše okrugla zadnjica. A volela je da sedi, mučila se da se uspravi, okrene i pokušavala je da puzi. Ali, i dan danas hvata na galamu, čim joj nešto ne polazi za rukom odmah galami.
Kada je imala jedanaest meseci, mislila sam da nema šanse da prohoda do prvog rođendana, da ako prohoda sa godinu i po dana da će biti super. Ali, bukvalno je istog dana i propuzala i prohodala, par dana pred prvi rođendan. Prvo se oslobodila na krevetu i to mekanom krevetu: Uspravila bi se uz ogradicu krevetca i onda bi se iznenada sama pustila i "odskakutala" na suprotan kraj kreveta.
A još rodbina koja tek zna da uveličava i što je najgore oni najbliži: Kako ne može, moje dete je sa devet meseci igralo fudbal, pisalo eseje...
Lični primer: Vraćamo se sa prve kontrole, nedelju dana posle otpusta iz porodilišta, moja rođena sestra me pita koliko je dobila na kilaži i posle mog odgovora sledi njen monolog: "Pa, vama dete gladuje, što je ne hranite, moja deca su dobijala po 1,5 kg. Treba da se ugoji najmanje 1 kg...." Dovoljno, da neobaveštene duboko zabrine. Posle tako mnogobrojnih njenih "pametnih" komentara (ima dvoje dece od 7 i 3 godine) ja sam došla do sledećeg "zaključka": Njena deca su prohodala i progovorila odmah po rođenju, još u porodilištu. I, to sam joj i rekla, tj. da me je bilo sramota da kažem da je poznajem a još više da mi je sestra jer i dan danas u porodilištu prepričavaju kako su to bila jako pametna i napredna deca, a ona najbolja porodilja (što je daleko od istine).
Istina je da apsolutna većina roditelja voli da preteruje kada su njihova deca u pitanju. Mislim da uživaju u tome da dokazuju drugima kako su njihova deca najbolja u svemu.
Možete da me smatrate tvrdoglavom, zaostalom, ali svačije savete i komentare uzimam sa dubokom rezervom.
Ponavljam, po stoti put, svako dete je jedinstveno i zahteva poseban - jedinstven "tretman".
Fizioterapeti. Uglavnom daju tipske vežbe ne vodeći računa o fizičkoj sposobnosti osoba kojima ih prepisuju. Pokažu prvi dan kako se rade vežbe a posle čitaju novine. Odrasli rade sami, a roditelji rade sa svojom decom. Govorim iz ličnog iskustva. Ja sam rođena sa obostranim iščašenjem kukova, koje se na kraju pošteno zakomplikovalo.
Jako mali broj fizioterapeuta pa čak i ortopeda kažu sve što treba da kažu, pa čak i kada se insistira na odogovorima. Dupla sramota je to što se tako ponašaju čak i kada su deca u pitanju. Ja lično verujem da bi mi sada bilo mnogo bolje da je bilo nekoga stručnog i upornog da me leči. Više sam naučila iz raznoraznih časopisa i sa ovog foruma nego od raznoraznih ortopeda. Roditelji neobrazovani i veruju da je ono što kaže tamo neki "dr mr" crveno slovo u kalendaru, i da će sve tamo nekakav bog pozlatiti. "Dr mr" škrt na rečima, a novčanik prazan, a nema čak ni praseta u dvorištu za meze, pa vi vidite. A da bude još crnje i gore ja kada sam rođena i kada sam bila u aktivnoj fazi lečenja, doktori su imali poštene plate, čak i medicinske sestre. Tada su nas učili da merkama za udaju doktore (ili makar bolničare) i oficire. Pa, kada tada nisu radili svojski svoj posao, šta reći za danas kada i nemaju neke plate (jesu veće u odnosu na prosek, ali ni to nije nešto). Svaka čast ovoj nekolicini doktora koji se na ovaj način trude da nam maksimalno pomognu.
Za kraj zamolila bih da majke koje su dojile ili još uvek doje svoju decu i smatraju da je majčino mleko jedino pravo za decu, da ostave na miru nas druge majke koje nismo bile u mogućnosti da, iz raznoraznih razloga, ne dojimo svoju decu već ih hranimo raznim formulama, jer za to nismo krive. Stav da činimo štetu svojoj deci apsolutno nije ispravan. Svoje oružje okrenite prema onim majkama koje svoju malu decu oblače u tesne farmerice, pantalone na kuk, onim majkama koje uprkos dobrostojećim finansijama deci kupuju odeću i obuću po pijacama i kod kineza (odeća kojoj se ispire boja čak i u hladnoj vodi) i/ili kupuju kravlje mleko jer je jeftinije od formula. // Znam o čemu pričam i to isuviše dobro. //
Citirala bih jednog meni nepoznatog tatu, koji je na komentar gosta kako bi njegovo dete istukao (dete je celo veče bilo nemoguće), odogovorio: "Izbio bih ga i ja da nije moje".
-----------------------
Ja nisam razočarana samo u Tomicu, već u čitav sistem, jer sistem ne čini samo jedan čovek na vrhu već ljudi
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
