Сумњам на хиперактивност!!!

[tutu]

Покушаћу некако да објасним.
Наиме, старији синчић (3,3) је недавно показао интересовање за водене бојице које је трајало, отприлике, дан и по, затим је био одушевљен енциклопедијом коју му је тетка купила (Вини Пу) цео један дан; једва чека суботу и ''Село гори...'', одгледа два кадра и толико, цмиздри због било какве забране макар она била и због покушаја да нешто гурне у утичницу (не помаже никакав разговор), противи се гашењу компјутера на којем гледа цртане филмове иако их и не гледа (осим Сунђер Боба, то би гледао данима)...шта беше још...
Е да, ниједна играчка није осванула трећег дана цела; има неодољиву жељу да поседује оно што било ко у кући држи па макар то била и граматика српског језика.
Чему год сам покушао да га научим није дало никакве резултате. Ма бадава и упорност и похвале и чоколадица и све.
Има ли места сумњи на хиперактивност?

Знам, знам...прочитао сам на интернету све о хиперактивности.

[tamaraft]

Nema tu reci o hipoeraktivnosti!

Faze i fazice, u opasnoj trecoj godini je uzimanje tudjih igrachaka iako ima iste kod kuce, teranje inata, ispitivanje granica do kojih mu dozvoljavate da ide, a ako ce vam biti lakshe uvek mozete da odvedete dete da psiholog porazgovara sa njim i da se poigra sa njim. Iako za tim zaista nema potrebe

Zasto nije u kolektivu tj vrticu? Da li vi imate samo njega, nemate drugo dete? Ili je drugo dete manje? Koliko se promenio ritam koji ste imali kada je bio sam kao dete u kuci? Da li ste po ceo dan da detetom? Da li je dete angazovano i napolju a ne samo u kuci? Sa decom slichnog uzrasta?

[Dea]

Kazu da su deca do 4-te godine dosta aktivna a onda to pocinje polako da se smiruje. U svakom slucaju mislim da je rano sad tvrditi da je dete hiperaktivno. U svakom slucaju negde sam citala da se hiperaktinost moze korigovati i razlicitom ishranom (bez slatkisa i sl.) to mozda mozete da probate i sada, jer ne steti zdravlju deteta. U svakom slucaju mozda ne bi bilo lose da se posavetujete sa strucnom osobom.

[remi]

Покушаћу некако да објасним.
Наиме, старији синчић (3,3) је недавно показао интересовање за водене бојице које је трајало, отприлике, дан и по, затим је био одушевљен енциклопедијом коју му је тетка купила (Вини Пу) цео један дан; једва чека суботу и ''Село гори...'', одгледа два кадра и толико, цмиздри због било какве забране макар она била и због покушаја да нешто гурне у утичницу (не помаже никакав разговор), противи се гашењу компјутера на којем гледа цртане филмове иако их и не гледа (осим Сунђер Боба, то би гледао данима)...шта беше још...
Е да, ниједна играчка није осванула трећег дана цела; има неодољиву жељу да поседује оно што било ко у кући држи па макар то била и граматика српског језика.
Чему год сам покушао да га научим није дало никакве резултате. Ма бадава и упорност и похвале и чоколадица и све.
Има ли места сумњи на хиперактивност?

Знам, знам...прочитао сам на интернету све о хиперактивности.

Što mi je poznata ova priča? Ni devojčice nisu ništa mirnije. Jedino igračke preživljavaju, doduše, ne svaka.