Rana komunikacija sa detetom

[tamaraft]

Imamo odlichnu temu

http://www.doktor.rs/forum/viewtopic ... rni+razvoj

[remi]

Ako sam dobro razumela, OK je? Malčice je tvrdoglava i mora sve da bude kako ona hoće, pa će najverovatnije sa "kineskog" jezika preći na srpski kad ona bude to htela.

P.S. Čokoladu zna da otvara već par meseci, a i da ubaci cevčicu u sokić. Kapu ne podnosi, skida je odmah (uspevalo joj je i pre navršenih 6 meseci).

[tamaraft]

Naravno, sve u redu

[remi]

Imam jako nervoznu bebu od 18 meseci koja se jako lako naljuti i počne da plače i ne prestaje sve dok ne istera po svome. Šta raditi u takvoj situaciji?
Ako je snimila određen predmet nema šanse da je pređemo sa zamenom.
Ako nešto radi, a ne uspeva onako kako je ona naumila, odmah kreće sa plačom i to što je nervira završi na podu, a i ona seda na pod i plače i ne zna da prestane sa plačom.

Tamara, pomagaj dok baba ne počne istinski da primenjuje onu "batina je iz raja izašla" a ja nisam veći deo dana prisutna.

[Vanjina mama]

Bake obično ugađaju deci samo da ne bi plakala.))
Ja sam možda malo stroga, ali poznajem svoje dete i znam da ona još uvek ne zna šta je sredina. Ima 19 meseci i slična je Vašem detetu, s tim što ja ne obraćam pažnju na njene izlive besa ili joj skrenem pažnju nečim što jako voli: Nodijem, bojankama, kockama, jabukom, a naročito voli da skuplja i širi veš.
Ne pali uvek, nekada je nemoguće smiriti, ali prođe je za 10-15 minuta.

[wiseslawa]

remi mislim da su sve bebe u tom uzrastu slične
Prvo moram da kažem da se užasavam fizičkog kažnjavanja, i moju decu apsolutno niko ne sme da udari. O tome su jasno i glasno obaveštene osobe (bake, deke, čuvalice) koje sa njima provode vreme. Pa ako vi ne želite da vam baka "prutom vaspitava" dete mislim da to treba otvoreno reći.
A što se tiče ove faze..... u dobi od 18 meseci premali su još za neka ozbiljna objašnjavanja. Ja biram bitke. Dakle ono što je stvarno zabranjeno, ono što ne želim da nikako diraju a ne mogu da sakrijem od njihovih pogleda i ručica, to je ne pa koliko god da histerišu, plaču, zapomažu...
A to što se dete ljuti kad mu nešto ne date, kad nešto ne može, to je u redu. Nikad im nisam branila da plaču, niti sam ih kritikovala zbog toga. To je njihov bes, ljutnja, frustracija i meni je ok da ga izražavaju dok ne povređuju sebe ili druge. Moja starija ćerka zna da vikne: Ljuta sam!!! ali mlađa još ne ume da verbalizuje svoje emocije pa plače i bacaka se po podu. I to je OK. Kažem joj: znam da si ljuta, kad budeš htela ja sam tu da se zagrlimo.... ili na neki drugi način joj kažem da sam tu za nju. Ali to što razumem i poštujem njenu ljutnju ne znači da ću joj popustiti. Ona ima pravo da se ljuti, a ja imam pravo da neke stvari ne dozvolim i to je to.
E sad, kad su tako mali, trudim se da nema puno tih zabranjenih stvari (ono što ne smeju da diraju sklonim, opasna mesta zaštitim) jer ih puno zabrana frustrira. Ja se trudim uvek da se zamislim u njihovoj koži.... meni bi bilo strašno da neko po ceo dan za mnom više: nemoj, ne diraj...
Važno je ne dozvoliti da vas manipulišu šizama, ali opet poštovati emociju. Znači ja ne ignorišem dete kad plače, bacaka se... Pokušavam takve situacije da izbegnem (ali mi sve teže ide od kad ih imam troje), a ako nas ipak zadesi, ostanem uvek pored nje dok se šiza ne završi, pustim da se smiri pa onda polako porazgovaramo o tome šta je naljutilo, zašto se nešto ne sme... Ako je pak "pukla" zato što je gladna, umorna.... onda nema objašnjavanja, ili ako vidim da joj se ne priča o "incidentu".

[Dea]

Remi nemoj da te brine ta kineska faza. Postoje deca koja usvoje odmah obican govor, a ima dece koja prvo prave svoj jezik pa tek onda propricaju nas. Takav je slucaj bio i sa mojom cerkom, a evo je sa 2 godine i 4 meseca tecno prica dva jezika....(a drugi nije kineski).

[remi]

Više i ne obraćam pažnju na njene ispade. Takva je i šta da se radi. Teši me činjenica da će porasti i postati više razumna. Sada, nekih 6-8 meseci kasnije, već ima manjih pomaka, pa zna nekada, doduše retko, da i popusti. Ali, i dalje je neumoljiva kada hoće da istera nešto po svome.
"Kineska faza" je odavno iza nas i sada je 100% posto srpkinja. Uh, što je tada bila smešna: Upilji se u mene i objašnjava mi nešto a ja je ništa ne razumem, pa ponovo pa nekoliko puta a ja ništa... Valjda je na kraju i postala prava sprska vodenica da bih je ja razumela.

[Arijela]

Moja beba ima 5 meseci i trazi stalno da je neko zabavlja i ne podnosi da bude sam. Da li je to normalno?

[tamaraft]

Naravno da je normalno tek ce da trazi paznju

zato se igrajte sa njim/njom vec sada, prichajte, pecajte, navikavajte na svakakve zvuke, muziku...a uz igru stimulishite i pokrete bebinih ruku, uvezbavajte hvatanje igrachaka...

[Arijela]

Tamara, hvala !!!

[jelena_i]

Mama sam dvogodisnjeg decaka koji je rodjen nakon visokorizicne trudnoce u 35 NG
Po porodjaju je dobio 9. Medjutim zbog bakterija koje sam dobila prilikom radjenja serklaza i posteljice koja je sve to pretrpela i dete je bilo ugrozeno i 4 sata nakon porodjaja su poceli da se javljaju problemi. Dva puta je ozivljavan. Sve ovo sam pisala iz razloga sto dete zaostaje za svojim vrsnjacima na govornom podruciju. Bili smo po preporuci lekara sa Instituta za neonatologiju u Zavodu za psihofizičke poremećaje i govornu patologiju u Kralja Milutina i testovi koji su mu radjeni od strane psihologa su u pocetku pokazivali zastoj od oko dve nedelje da bi posle par meseci dete bilo na nivou svojih vrsnjaka. Medjutim tokom zimskog perioda je dugo bio bolestan i nismo ga vodili kod psihologa mada se i ponasao normalno da bi na prolece ponovo isli na testove jer je imao 22 meseca i jos nije progovarao sem klasicnog bebeceg brbljanja i koji su pokazali da je razlika ponovo prisutna i kako je lekarka rekla "Razgovarajte s vasim detetom kao da je indijanac koji je stigao u Beograd". Potresena svime sto se desava dete sam odvela na Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u Gospodar Jovanovoj gde dete vec dva meseca ide kod logopeda i pokazuje napredak u govornom smislu - vise brblja, konacno me (ali samo kad on hoce) zove mama i upre prstom u mene, uzima kasiku i govori am - am i hrani nas, i slicni primeri. Problem je samo ta odsutnost paznje. Naime, nece svaki put da se odazove pogotovu kada je u prostoriji punoj igracaka ili kada je u novoj prostoriji. Seta pogledom po celoj prostoriji i izbegava ponekad kontakt sa ocima. Naravno to nije svakodnevna pojava ali tacno je da su jos uvek prisutni pojedini stereotipni pokreti. Dobili smo koje sve analize da uradimo i jedan od njih je i provera sluha, koja je pokazala da je sve ok, ali psiholozi uporno u svojim nalazima pisu da ima indikacije ka nekim psihickim poremecajima. Dobili smo savet da uradimo EEG u Dr Subotica. Molim Vas da mi date savet. Nekoliko puta su nam i pri drugim institutima spominjali razne nalaze i sve pocinje da me plasi.Naime dete se ovako kada ga posmatrate kroz svakodnevnicu ponasa normalno. Trci mi u zgrljaj kada ga zovem kada se vratim sa posla, kuvamo kobajagi. slazemo kocke, igramo ringe raja, zna da pokaze gde je pametna glavica i gde zeka pije vodu, ali isto tako po nekoliko puta znam povremeno da ga zovem i da ne zeli da me konstatuje ili rukama da mu obuhvatim obraze nezno i zamolim ga da me pogleda a on gleda na sve strane samo ne u mene ili da se vrti oko svoje ose nekoliko puta ili da se baca po podu i udara glavom jer je besan sto mu nesto ne dozvoljavam ili kada nesto nece da jede (naravno sve te negativne pojave su pa mogu slobodno reci u ravnomernom odnosu sa normalnim njegovim ponasanjem). Jako sam uznemirena, a i pored cinjenice da smo proziveli da kazem pakao po rodjenju deteta zbog svega sto se izdesavalo, sve ovo dozivljavam jako stresno i tesko. Da li je neko imao slicne probleme

[remi]

Ako je za utehu: nije jedino dete koje se vrti u krug ili valja po podu ili neće da se odazove. Probaj suprotno: izričito zabrani ono što baš hoćeš da uradi. Inače, kažu da dečaci kasnije počinju da pričaju. I bitno je pričati, bez obzira da li je dete u "propisanim granicama normale": Govoriti šta se trenutno radi, šta ćeš da uradiš, imenovati stvari i slično. Šetajte, pričajte; Eno ptice, vidi ovaj auto, ... vidi bata, vidi seka,... Dosta roditelja je protiv TV ali nije loše da nešto stalno, što bi rekli, zvrnda, da čuje glasove, pogotovo ako niste uvek u mogućnosti da mu priredite odgovarajuću buku. Možda je bolja opcija radio.

Sve najbolje.

[Kathy]

Mama sam dvogodisnjeg decaka koji je rodjen nakon visokorizicne trudnoce u 35 NG
Po porodjaju je dobio 9. Medjutim zbog bakterija koje sam dobila prilikom radjenja serklaza i posteljice koja je sve to pretrpela i dete je bilo ugrozeno i 4 sata nakon porodjaja su poceli da se javljaju problemi. Dva puta je ozivljavan. Sve ovo sam pisala iz razloga sto dete zaostaje za svojim vrsnjacima na govornom podruciju. Bili smo po preporuci lekara sa Instituta za neonatologiju u Zavodu za psihofizičke poremećaje i govornu patologiju u Kralja Milutina i testovi koji su mu radjeni od strane psihologa su u pocetku pokazivali zastoj od oko dve nedelje da bi posle par meseci dete bilo na nivou svojih vrsnjaka. Medjutim tokom zimskog perioda je dugo bio bolestan i nismo ga vodili kod psihologa mada se i ponasao normalno da bi na prolece ponovo isli na testove jer je imao 22 meseca i jos nije progovarao sem klasicnog bebeceg brbljanja i koji su pokazali da je razlika ponovo prisutna i kako je lekarka rekla "Razgovarajte s vasim detetom kao da je indijanac koji je stigao u Beograd". Potresena svime sto se desava dete sam odvela na Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u Gospodar Jovanovoj gde dete vec dva meseca ide kod logopeda i pokazuje napredak u govornom smislu - vise brblja, konacno me (ali samo kad on hoce) zove mama i upre prstom u mene, uzima kasiku i govori am - am i hrani nas, i slicni primeri. Problem je samo ta odsutnost paznje. Naime, nece svaki put da se odazove pogotovu kada je u prostoriji punoj igracaka ili kada je u novoj prostoriji. Seta pogledom po celoj prostoriji i izbegava ponekad kontakt sa ocima. Naravno to nije svakodnevna pojava ali tacno je da su jos uvek prisutni pojedini stereotipni pokreti. Dobili smo koje sve analize da uradimo i jedan od njih je i provera sluha, koja je pokazala da je sve ok, ali psiholozi uporno u svojim nalazima pisu da ima indikacije ka nekim psihickim poremecajima. Dobili smo savet da uradimo EEG u Dr Subotica. Molim Vas da mi date savet. Nekoliko puta su nam i pri drugim institutima spominjali razne nalaze i sve pocinje da me plasi.Naime dete se ovako kada ga posmatrate kroz svakodnevnicu ponasa normalno. Trci mi u zgrljaj kada ga zovem kada se vratim sa posla, kuvamo kobajagi. slazemo kocke, igramo ringe raja, zna da pokaze gde je pametna glavica i gde zeka pije vodu, ali isto tako po nekoliko puta znam povremeno da ga zovem i da ne zeli da me konstatuje ili rukama da mu obuhvatim obraze nezno i zamolim ga da me pogleda a on gleda na sve strane samo ne u mene ili da se vrti oko svoje ose nekoliko puta ili da se baca po podu i udara glavom jer je besan sto mu nesto ne dozvoljavam ili kada nesto nece da jede (naravno sve te negativne pojave su pa mogu slobodno reci u ravnomernom odnosu sa normalnim njegovim ponasanjem). Jako sam uznemirena, a i pored cinjenice da smo proziveli da kazem pakao po rodjenju deteta zbog svega sto se izdesavalo, sve ovo dozivljavam jako stresno i tesko. Da li je neko imao slicne probleme

Slusajte strucnjake. Uradite sve analize koje vam bilo ko predlozi. Konsultujte i vise lakara, ako niste sigurni.
Strah je opravdan, i razumljiv. Ne dozvolite da vas blokira i odvede u poricanje.
Razmisljate pozitivno: i ako postoji problem, lakse ce se resiti, ako terapija krene sto pre.
Deca se razlikuju, nijedno ne raste isto. Ponekad se cini da se mesecima nista ne dogadja, a onda procvetaju. Svakako ne odustajte od adekvatnog strucnog tretmana, i probajte da ne prenosite svoj strah na dete. Oni ne razumeju, ali osecaju, i to ume jako da ih zbuni i uplasi. Inace, normalna faza u razvoju dvogodisnjaka je bacanje po podu i udaranje glavom. I da nije tako, postojao bi razlog za strah

[jelena_i]

Hvala vam na savetima. Prosto u pojedinim trenucima i pomislim da ga mozda moj strah zaista blokira da napravi sledeci korak ali znate kako je kada se taman opustite i sledite svoju intuiciju i savete lekara kad odjednom se u pojedinim momentima pojave drugi lekari koji vam izjave najgoru mogucu opciju. Npr. Isli smo da proverimo sluh, a usput ga je pregledao jos jedan psiholog i recenica je bila da dete ima ozbiljne indikacije ka psiholoskim poremecajima i tu me je sve zbunilo. Mada nije prvi put. Kada je imao 4 meseca jedan lekar nam je rekao da nece preziveti i da je pitanje vremena, a evo sada nakon dve godine imam predivnog decaka koji normalno zivi i zdrav je samo eto ne prica.