Nije problem u vezbama, barem ne kod mene.

Problem je psiholoske prirode dok ne vidis da te vezbe imaju efekta.
Vrlo je lako trenirati nesto i osecati se zdravo, jako i mocno. Ja sam uvek uzivao da trcim po 7-8-10 km. Ili jos vise da penjem vrhove.

Ove vezbe su dosadne i radis ih da bi bio u stanju da funkcionises. A to psiholoski ubija. Realno, retki su oni koji istraju u tome, jer ovim vezbama nema kraja.

Samo cu reci:

Ljudi su gusto posejani, ali retko nichu.

Još jedan eklatantan primer teškog zdravstvenog problema pogrešno tretiranog od strane lekara.

Samo par zapažanja:

Ta kičma nije "zapuštena", nego umorna i preopterećena. Osnovni cilj ju je odmoriti i rasteretiti, a ne dodatno mučiti kojekakvim vežbama namenjenih onima koji imaju potpuno zdravu kičmu.

Veoma pogrešno je reći da je ova kičma "zapuštena", jer to osim što je totalno pogrešno, stvara i osećaj krivice pacijentu, a on za to uopšte nije kriv.

Što je najgore, neuki lekari često govore pacijentu da je lud zato što oseća bolove i sugerišu mu da ide psihologu, što je i ovde slučaj:



I to su vam oni rekli i to osim što nije tačno, time Vam dodatno povećavaju osećaj krivice. Ne treba da idete kod psihologa, treba da nađete lekara koji iole nešto zna.



Netačno! I to su vam rekli "lekari" koji sa vašim stanjem blage veze nemaju!

Za vaše stanje vežbanje, naročito ono koje oni sprovode, je štetno!



Ovo je jasno u potpunosti.

Samo LEKARIMA to nije jasno, jer ne žele ni da saslušaju pacijenta! A i ako ga saslušaju, džabe je to kada ne znaju da ga leče.



Naravno, tim lekovima koje oni daju navućićete još veću bedu na vrat, oštećen želudac u svemu tome je još i najmanje zlo.



Ovo pričam ne znam ni sam koliko puta već.

Problem je što lekari UOPŠTE ne razlikuju oboljenja mišićnog porekla od onih koja su koštano-zglobnog porekla! Vežbe koje su korisne za jedne, veoma su štetne za druge!

Pitanje za Vas:

Opišite terapiju trakcijom, cenom da je to jedino korisno u svemu ovom što ste naveli da ste radili.

Uf lekari i medicinski radnici ispadoshe najvece neznalice!

Da niste malo preterali!?

Naravno da nisam.

Sačekajmo ipak pokretača teme da kaže svoje mišljenje o mojim utiscima.

I ako izbacite dozu gorčine u njima, 100% su tačni, to je ono što je najgore.

Ipak mislim da ste malo preterali, ipak nismo svi isti.

Nisam rekao da su svi lekari isti, zato sam i predložio pokretaču teme da nađe nekoga ko o njegovom oboljenju nešta zna (što nije nimalo lako).

Problem je što je neznanje lekara jako skupo i opasno za pacijenta, jer em ga odvraća od prave terapije, em može i da ga dodatno povredi, kao što je ovde slučaj (i mnogo gde drugde) .

Takođe ne mislim da je neznanje zastupljeno u svim oblastima podjednako, i njegove posledice nisu uvek jednake.

U ortopediji, tačnije u njenom delu koji se tiče degenerativnih bolesti - posledice neznanja lekara su vrlo često veoma teške, nekada i tragične.

Moram da se oglasim, mada nema veze sa problemima ovog pacijenta... U svakoj profesiji posledice neznanja mogu biti veoma teske, pa i tragicne. Recimo, inzenjer pogresno postavi jednacinu pa se srusi most, ili se lokomotivi otkaci tocak. Ili ljudima das pogresan savet (u bilo kojoj oblasti), pa im podje naopako. )Izvinite, imam problema sa

Htedoh reci, imam problema sa kodovima, pa ode nedovrsena poruka.

Uz svo poštovanje prema Vama Veljko, mislim da paralela nije na mestu.

Iako je to što ste rekli principski (ali samo principski) tačno, ne vidimo baš da se mostovi ruše ili točkovi otpadaju toliko koliko često vidimo ljude, čak vrlo mlade, koji su upropašteni što pogrešnim "lečenjem", što od toga što su im zbog neadekvatne terapije bolesti prešle u znatno ozbiljniji stadijum od onog koji je bio u momentu obraćanja lekaru.

Koliko je samo na ovom, inače vrlo malom forumu, do sada bilo ljudi sa totalno neadekvatnom terapijom? I previše rekao bih...

A posledice koje iz svega toga proizilaze često su tragične.

Dobar dan,

uh, al se ovde rasplamsalo. Evo i mene. Retko se kacim vikendom na net, volim da se malo odmorim od kompa, pred kojim provodim radne dane .

Malo je reci da sam zbunjen celom pricom. U principu ne znam tacno sta dalje. Omega je u pravu sto se tice "zapustenosti". Kada mi je lekar specijalista radiolog na osnovu snimka rekao da je kicma zapustena za mojih 37 godina bilo je bas tako. Osecao sam krivicu. Kao da su u pitanju recimo zubi, pa nisam odrzavao licnu higijenu i isao kod zubara redovno . Hm, pa kako se to kicma zapusta? Kao sto sam rekao ja uopste nisam bio tipican slucaj "savremenog" coveka koji je usled sedenja dosao do ovakvog stanja. Vrlo mnogo sam trenirao i kretao se do 2000. godine. Pa opet se to dogodilo. Kada su poceli problemi sa ledjima ja sam obisao jako puno ustanova i nista nije pomoglo. Znaci nisam bio lenj. Moguce je da nisam bio dovoljno uporan. Moguce je da vezbe nisu bile adekvatne. Ko zna?
A sta uopste znaci uporan? Raditi svaki dan, mesec, dva, tri, godinu... 10 godina... ceo zivot i onda reci: e sad sam bio uporan, tamo negde pre nego sto te sa'rane ?
Poslednje tri godine nisam radio nista i sada sam opet krenuo na vezbe. Mada mi se cini da su ove vezbe znatno bolje.

Sto se trakcija tice to je u okviru ordinacije gde idem na vezbe. Isao sam 10-tak tretmana: laser, magnet, ultrazvuk, struje i trakcije, sto su ustvari bile pripreme za vezbe, kako bi se misici pripremili, umanjio bol. Nakon toga sam krenuo na vezbe. Trakcija je inace na stolu gde sam bio "vezan" i istezanje malim tezinama u trajanju od 15 minuta, a potom 5 minuta odmora. Eto...

Ja sam imala politraumu zbog saobraćajne nesreće (ortopedske - lom karlice, ključne kosti, dvanaest rebara i dr.) pre skoro dve godine a i pre toga mi je L5-S1 deo bio problematičan. Svaki dan imam bolove, ne mogu da se okrenem u krevetu, lekari me pošalju na fizikalnu pri domu zdravlja gde mi daju interferentne i to je sve. Niko me nije uputio kod ortopeda a nisam ni sigurna da bi mi ortopedi nešto novo rekli. Samo postave dijagnozu i prebace te na fizikalnu. Ja imam 33 godine i ta leđa treba ceo život da me nose, a posle iskustva sa našim lekarima imam utisak da tako prosto mora da bude. Da tako mora. Meni niko do sada nije rekao da moje stanje može da se poboljša, da budem makar delimično "normalna". Samo mi daju interferentne ili magnet, to smanji bolove na jedan period ali uzrok problema ostaje. Mene niko ne upućuje nigde, ko da niko ništa o tome ne zna. Ko da je sve to bauk, nepoznanica, ne može mu se ništa. U Domu zdravlja gledaju kako da me se reše, kao da sam Frankeštajn, navikli su na babe i dede sa bolovima u kolenima...posledice ozbiljnijih nesreća ne umeju da reše. Kad im dam otpusnu listu čudno me gledaju i komentarišu kako sam imala puno sreće. Verujte, ja sam se potpuno oporavila, izgledam i ponašam se potpuno normalno, niko ne bi rekao kroz šta sam prošla a samo ja znam koje bolove u leđima imam. Kakav nam je zdravstveni sistem? Svi gledaju da "otaljaju" posao... to je moj utisak, konkretan, zasnovan na iskustvu. Ležala sam na Urgentnom, prošla kroz Klinički centar, banje... i niko nije rekao da dođem opet, na pregled, bilo šta, savet, samo ti napišu dijagnozu i završe stvar.

Par zapažanja...



Nako svega što si rekao da si radio, vidi se da si bio veoma uporan.



100% istinito.

salamandra, opiši detaljno terapiju magnetima, kao i terapiju trakcijom. Kolika je težina koja se koristi, koliko dugo, da li možeš da uporediš efekat sa tim kada se recimo sam okačiš na neku šipku da visiš itd...



Biljana, opišite detaljno tu terapiju, i jednu i drugu, kako se kos Vas sprovodili i koji su njeni neposredni rezultati.

Pa i meni se cini da sam bio uporan. Od 2000. do danas bilo je perioda kada sam bas isao na terapije, vezbe, radio naucene vezbe kod kuce, a bilo je i perioda kada jednostavno odlepim i kada nisam radio nista. Kao sto rekoh sada idem opet na terapije/vezbe i prilikom pregleda pre toga lekar mi je rekao da sam u dosta losem stanju sto se pokretljivosti tice i da ako ne budem "uporno" vezbao nece biti dobro... da ne spominjem invaliditet...

Da se ne rasplinjavam suvise. Hajde redom:

Elektroterapije su zaprvo elektrode koje se postavljaju na odredjene tacke, uglavnom duz misica oko kicme i pusta se struja, tek toliko da je osecaj blagog vibriranja/peckanja. Navodno to opusta misice i oslobadja bola. To traje 20 minuta.

Ultrazvuk se radi uz blagu masazu misica duz kicme uz upotrebu gela. Traje takodje 20 minuta i cini mi se da je svrha ista kao i elektroterapije.

Magnetna terapija. Ispod neke nazovi "museme" na krevetu se postave nesto kao elektrode i lezi se na njima 15-20 minuta. Takodje pacijent moze da legne i na stomak pa da se te iste elektrode postave na krsta ili bolno mesto. Licno ja za to vreme nista nisam osecao. A ne mogu reci da sam osetio i neko poboljsanje kasnije . Btw, za vreme ove terapije se ne moze koristiti mobilni tel.

Sto se pak lasera tice tu sam itekako osetio. On se koristi dvojako. Lekar mehanicki pritiska odredjene tacke na misicima ledja uz pomoc... hm... necega odakle izlazi snop laserske svetlosti. Time vrsi akupresuru, a istovremeno laser prodire u tkivo i opusta misice, regnerise ili sta vec.

Trakcija je ustvari strucno: "intermitentna longitudinalna trakcija". Pacijent lezi na spec. krevetu na ledjima. Noge su podignute pod 90 stepeni i savijene u kolenima na jednom postolju. Oko grudi i stomaka su kaisevi i cvrsto je vezan. Zatim se veoma lagano vrsi istezanje ledja tako sto se donji deo stola pomera. Opterecenje se svaki sledeci put povecava. Ja ga nisam imao preterano veliko. Cini mi se da je poslednja terapija bila sa 20 kg. Kazu da moze da ide do polovine tezine pacijenta, sto bi kod mene bilo do 40 kg. To istezanje traje 15 minuta, a onda se odmara jos 5 pre nego sto se ustane. Istezanje se oseca, ali nije neprijatno. Medjutim, najgori momenat je kad se nakon istezanja ustaje jer se ima soecaj kao da ste rastimovani i bole misici ledja. To kratko traje.

Sada daleke 2002. sam isao jos i na terapije ledom (ledom se trljaju boni delovi kako bi se smanjila upala), kao i akupunkturu, pa nesto sto je tradicinalno kinesko, zboravio sam kako se zove, sa onim "casama". Bilo je tu i malo hiroprakse, ali samo kod lekara, doduse davno. Ako ovome dodate razne vezbe, kreme, kupovine "ortopedskih" duseka cini mi se da sam bas bio lenj i zapustio kicmu, sto bi lekari rekli. Ne znam samo sta sam trebao da radim. Verovatno da se preselim u bonicu ili banju.

Dodajte tome: dva rentgenska snimka LS, pa skener LS, dve magnetne reznonance LS i jedan torakalni. Gomile pregleda...
Izvinjavam se sto sam oduzio, ali mozda posluze bar opisi terapija.

Inace sve te terapije su trajale po 10-15 puta i posle se predje na vezbe.

Cini mi se da je istezanje manje nego kad se okacis na sipku i potpuno opustis. Barem ono opterecenje koje sam ja imao. Ali ono svakako duze traje. Mislim da je nemoguce visiti 15-20 minuta, a trakcija na stolu toliko traje.