Slazem se, lyki, ono sto te ne ubije, to te ojaca.
To mi rece i psihijatar kod koga sam kratko vreme odlazila, jos pre nego sto smo saznali za tatin recidiv. Tada sam imala problema da prihvatim i da nastavim normalno da funkcionisem sa sinovljevom bolescu, koja i nije strasna, ako se otkrije na vreme, a to jesmo ucinili. Ali, u medjuvremenu sam prolazila pakao, te sta bi bilo da nismo, onda novopecene mame iz komsiluka, koje samo pricaju da li i koliko njihova beba sisa, a moja beba nije SMELA da sisa, onda ljudi koji govore "Izrasce on to", iako nikada nece...i tako...resih da odem kod psihijatra. Svaka druga seansa je bila uspesna, i ja polako poceh da shvatam da mi bas i nije potreban. Kap je bila kada samo saznali za tatin recidiv, i kada je psihijatar pitao "Kako se vi osecate, kada znate da je vas otac u zavrsnoj fazi zivota?".
Mislim se nece biti dobro da se preispitujem, jer nisam htela da se oprastam od tate, vec da uradim sve sto mogu, i da mu ulepsam poslednje dane. I bilo je tako. Kod kuce mala beba, ja pre podne sa sinom, popodne trcim sa ruckom kod mojih, ili u bolnicu kod oca, jer je hteo da jede samo ono sto mu ja skuvam. Onda trcim, narucujem razne preparate, gvozdje, vitamine, aroniju, kostice od kajsije...sve sto iole moze da pomogne, i produzi mu zivot.
Psiihijatra sam zauvek otpisala iz svog zivota, jer sam ga stavila u isti kos sa svim lekarima, koje bas i ne gotivim u poslednje vreme. Misljenja sam da smo mi ti koji najbolje poznajemo i svoju dusu i telo, i da cu ja da se suocavam sa gubitkom onako kako ja najbolje znam, ne treba mi nadobudni psihijatar da me navodi na "pravi put", jer imam i ja osnovna znanja iz oblasti "duse", zbog posla kojim se bavim. Da sam ga poslusala, i zapitala se za trenutak, verovatno bih se paralisala jos pre kraja bitke i ne bih bila u stanju da pomognem ni ovoliko koliko jesam. Dalje, ne bih funkcionisala uopste, a trebam detetu. I tako je i sada. Svaki dan po malo postajem svesnija surove istine, i to ce trajati dugo.
Ali, ja bih opet postupila isto.
Do sada nisam ni znala da sam u stvari, optimista, i verovala sam do poslednjeg dana, to je bilo ono sto me je drzalo "ucelo".
Nikada ne odustajte!
prijatelji
Re: prijatelji
Bojana2311 - u potpunosti razumem tvoju trenutnu poziciju. I ja sam se nasla u situaciji da ne znam kako da prihvatim ono sa cim sam se suocila prethodnih dana.....Grcevito sam se drzala te nade i zelje da ce biti dobro. Mislim, znam ja kakva je to bolest, ali isto tako niko ne zna i ne daje nikakve sigurne prognoze - neko ode brzo, neko posle nekoliko godina. Ja sam se nadala da ce sa mojim tatom biti to "godinama". Napisala sam gore negde tok njegove bolesti, ali prethodnih par dana smo opet doziveli sokove.
On je u januaru radio sve preglede, i magnetnu, i bilo je cisto kao sunce. Osim pluca - taj dan me je najvise sasekao. Ali onda opet nada - pice Xelodu, aroniju, kostice, ....Medjutim, njemu se posle drugog ciklusa Xelode naglo pogorsalo stanje - govor totalno otkazao, on pao u krevet. Odavno mi se vrzmalo po glavi da uradi skener glave, ali nijednom lekaru to nije palo na pamet, a on vecinom slusa lekare. Ali sad je otisao i mi smo zanemeli - osim sto je imao trag jos jednog mozdanog udara, koji sve terapije citostaticima kod njega prouzrokuju, otkrivene su i metastaze. Mi smo odlucili da to sakrijemo od njega, jer je on psiholoski jako slab u tom pogledu, ubije sebe pre bolesti.
Neurolog mu je prepisao inekcije Dexazola, i on je odmah progovorio, i juce bio sav sretan zbog toga (ne znam koliko se primaju te inekcije, moze li to stalno?...) - a onda je otisao i na ultrazvuk stomaka, jer se sprema za konzilijum sutra. Opet nisam, ali bas nisam ocekivala to sto su utvrdili - treci put metastaze na jetri.
Toliko smo porazeni......I ne bismo nista da mu kazemo. Ali sutra je konzilujum, i oni ce mu reci - tako da se sad ubijam od pitanja sta da radimo. Osim toga, on NE SME ako nece da dozivi jos neki mozdani udar da prima te hemoterapije - a njegov doktor, kao pao s Marsa, stalno ponavlja "ja bih njemu dao"........Naravno da zelim da moj tata zivi sto duze, ali zelim i da zivi sto bolje - ako ce zbog hemoterapije da dozivi opet udar koji ce ga baciti u krevet.......Strasno. Mi smo resili i da mu narucimo Korbazol, da proba - to makar nisu tablete koje on mrzi, pa neka pije, makar da ga osnazi ako moze.
Uzela sam i neku knjigu "O smrti i umiranju" koja se preporucuje porodicama obolelih, cisto da mi pomogne ako moze da se ponasam na nacin koji je za njega najbolji. Istina, nije mi se doticala od kada sam je kupila, sve ono "da ne prejudiciram", ali sad sam je opet uzela. Ne znam - samo da covek ucini bas sve sto moze, i da njemu bude sto manje tesko.
On je u januaru radio sve preglede, i magnetnu, i bilo je cisto kao sunce. Osim pluca - taj dan me je najvise sasekao. Ali onda opet nada - pice Xelodu, aroniju, kostice, ....Medjutim, njemu se posle drugog ciklusa Xelode naglo pogorsalo stanje - govor totalno otkazao, on pao u krevet. Odavno mi se vrzmalo po glavi da uradi skener glave, ali nijednom lekaru to nije palo na pamet, a on vecinom slusa lekare. Ali sad je otisao i mi smo zanemeli - osim sto je imao trag jos jednog mozdanog udara, koji sve terapije citostaticima kod njega prouzrokuju, otkrivene su i metastaze. Mi smo odlucili da to sakrijemo od njega, jer je on psiholoski jako slab u tom pogledu, ubije sebe pre bolesti.
Neurolog mu je prepisao inekcije Dexazola, i on je odmah progovorio, i juce bio sav sretan zbog toga (ne znam koliko se primaju te inekcije, moze li to stalno?...) - a onda je otisao i na ultrazvuk stomaka, jer se sprema za konzilijum sutra. Opet nisam, ali bas nisam ocekivala to sto su utvrdili - treci put metastaze na jetri.
Toliko smo porazeni......I ne bismo nista da mu kazemo. Ali sutra je konzilujum, i oni ce mu reci - tako da se sad ubijam od pitanja sta da radimo. Osim toga, on NE SME ako nece da dozivi jos neki mozdani udar da prima te hemoterapije - a njegov doktor, kao pao s Marsa, stalno ponavlja "ja bih njemu dao"........Naravno da zelim da moj tata zivi sto duze, ali zelim i da zivi sto bolje - ako ce zbog hemoterapije da dozivi opet udar koji ce ga baciti u krevet.......Strasno. Mi smo resili i da mu narucimo Korbazol, da proba - to makar nisu tablete koje on mrzi, pa neka pije, makar da ga osnazi ako moze.
Uzela sam i neku knjigu "O smrti i umiranju" koja se preporucuje porodicama obolelih, cisto da mi pomogne ako moze da se ponasam na nacin koji je za njega najbolji. Istina, nije mi se doticala od kada sam je kupila, sve ono "da ne prejudiciram", ali sad sam je opet uzela. Ne znam - samo da covek ucini bas sve sto moze, i da njemu bude sto manje tesko.
Re: prijatelji
Molim za pomoc sve prijatelje.
Ja sam vec pisala o bolesti moje majke i kad su se napokon sve metastaze raka dojke na kostima i plucima povukle, posle godinu dana na danasnji dan biopsijom utvrdjeno da ima i rak zeluca.
Nemam vise snage da se borim. Kako je moguce da neko ima dva tumora? Da li je neko cua za takav slucaj?
Molim vas dajte mi neke savete, sad sve moramo ponovo jer je to sad novi tumor o kome nista ne znamo.
Plasim se i ne znam kako cu ovo da prezivim. Kako je moguce da neko ima tako malo srece?
Sta dalje... Kako da ponovo skupim snagu i da se ponovo borim sa ovom najgorom bolescu?
Pomoc
Ja sam vec pisala o bolesti moje majke i kad su se napokon sve metastaze raka dojke na kostima i plucima povukle, posle godinu dana na danasnji dan biopsijom utvrdjeno da ima i rak zeluca.
Nemam vise snage da se borim. Kako je moguce da neko ima dva tumora? Da li je neko cua za takav slucaj?
Molim vas dajte mi neke savete, sad sve moramo ponovo jer je to sad novi tumor o kome nista ne znamo.
Plasim se i ne znam kako cu ovo da prezivim. Kako je moguce da neko ima tako malo srece?
Sta dalje... Kako da ponovo skupim snagu i da se ponovo borim sa ovom najgorom bolescu?
Pomoc
Re: prijatelji
Onako kako ja shvatam, uopšte nije neobično da se kancer ponovo pojavi, nije u pitanju sreća.
"Nije dovoljno uzeti nož i iseći maligno tkivo, uništiti ga pomoću hemioterapije ili spaliti zračenjem. Time se ne uklanja uzrok raka, a to je disfunkcija imunog sistema koje je i dozvolila da dođe do razvitka malignog tkiva. Neophodno je preduzeti adekvatne korake da bi se pokrenula efektna i odgovarajuća reakcija imuniteta." citat sa sajta moj-imunitet.com
Ne znam kako čovek nađe snage, ja se često pitam kako ću ako (ili kada) mojoj mami saopšte da se bolest vratila, ali te borba uvuče u svoj tok, ni ne razmišljaš o tome, ojačaš svakim danom. Sve to možemo za naše voljene.
Ja ti šaljem pozitivnu energiju koliko god mogu ovim putem
"Nije dovoljno uzeti nož i iseći maligno tkivo, uništiti ga pomoću hemioterapije ili spaliti zračenjem. Time se ne uklanja uzrok raka, a to je disfunkcija imunog sistema koje je i dozvolila da dođe do razvitka malignog tkiva. Neophodno je preduzeti adekvatne korake da bi se pokrenula efektna i odgovarajuća reakcija imuniteta." citat sa sajta moj-imunitet.com
Ne znam kako čovek nađe snage, ja se često pitam kako ću ako (ili kada) mojoj mami saopšte da se bolest vratila, ali te borba uvuče u svoj tok, ni ne razmišljaš o tome, ojačaš svakim danom. Sve to možemo za naše voljene.
Ja ti šaljem pozitivnu energiju koliko god mogu ovim putem
-
Bojana2311
- Aktivan član
- Postovi: 281
- Pridružio se: Pon Mar 19, 2012 11:14 pm
Re: prijatelji
melody.n8,
i ja tebe u potpunosti razumem. Ni mi tati nismo rekli da se bolest vratila, jer je bio tip coveka, koji, kada bi to znao, jednostavno bi legao u krevet i cekao da umre. Zato smo se pravili "blesavi", pustili ga da pravi planove za buducnost, dok mu je bilo dobro, a mi se zajedno sa njim smejali i ucestvovali u planovima. Bilo nam je jako tesko, ali smo morali zbog njega. Tek kada mu se stanje pogorsalo, prestao je sa planovima, i cutao ceo dan. Znao je. U to vreme je i prestao da jede, bio samo na infuziji, i poceo je polako da se predaje. Tada nismo shvatali, ali sada stalno premotavam film u glavi i shvatam da zaista nije mogao vise. I, da, borio se. Dok je imao snage.
Ne znam da li oni na konzilijumu moraju tvom tati da kazu dijagnozu, ali s obzirom na to da ga ceka terapija, morace. Sto se tice hemoterapije, on ne mora da je prima, moze da potpise da ne zeli da je prima i to je to. A od hemoterapije zaista vise stete nego koristi, mom ocu su je prekinuli kada su videli koliko mu se pogorsalo stanje. Bodri ga koliko god mozes, hrabri ga, i ne razmisljaj o ruznim stvarima tada, sve ce te ruzno sacekati, a tvom tati trebas nasmejana i pozitivna. Samo na to misli, i moci ces to. Sve cinimo za nase najdraze, ma koliko to posle izgledalo nekome besmisleno.
A sto se tice te knjige, pusti to, bolje utrosi energiju na pozitivu i to kako ces pomoci tati, ulepsati mu, olaksati svakodnevicu. Jer, adekvatna priprema za smrt ne postoji. Ja sam gledala svog oca kako odlazi svaki dan po malo, i u nedelju kada sam ga videla poslednji put, nekako sam znala da je poslednji. A opet sam zanemela kada mi je mama sutradan javila tuznu vest. A ovih dana, narocito danas mi je posebno tesko. Sve je to zivot, iskoristi lepe momente dok mozes i zivi u trenutku, bice ti dragoceni ti trenuci. I nastavi dalje da verujes!
@zilepile
slazem se sa *Glistom, jer sam i sama istrazivala na netu, gde sam nasla da je rak posledica loseg imuniteta, ukoliko se ne promene navike i nacin zivota, moze se ocekivati recidiv, tj, vracanje bolesti.
Treba promeniti ishranu, ritam spavanja, biti sto vise na svezem vazduhu, izlagati se suncu, piti dosta tecnosti...
I da, definitivno sve mozemo za nase voljene. Zato, gore glavu, i samo gledaj napred!
i ja tebe u potpunosti razumem. Ni mi tati nismo rekli da se bolest vratila, jer je bio tip coveka, koji, kada bi to znao, jednostavno bi legao u krevet i cekao da umre. Zato smo se pravili "blesavi", pustili ga da pravi planove za buducnost, dok mu je bilo dobro, a mi se zajedno sa njim smejali i ucestvovali u planovima. Bilo nam je jako tesko, ali smo morali zbog njega. Tek kada mu se stanje pogorsalo, prestao je sa planovima, i cutao ceo dan. Znao je. U to vreme je i prestao da jede, bio samo na infuziji, i poceo je polako da se predaje. Tada nismo shvatali, ali sada stalno premotavam film u glavi i shvatam da zaista nije mogao vise. I, da, borio se. Dok je imao snage.
Ne znam da li oni na konzilijumu moraju tvom tati da kazu dijagnozu, ali s obzirom na to da ga ceka terapija, morace. Sto se tice hemoterapije, on ne mora da je prima, moze da potpise da ne zeli da je prima i to je to. A od hemoterapije zaista vise stete nego koristi, mom ocu su je prekinuli kada su videli koliko mu se pogorsalo stanje. Bodri ga koliko god mozes, hrabri ga, i ne razmisljaj o ruznim stvarima tada, sve ce te ruzno sacekati, a tvom tati trebas nasmejana i pozitivna. Samo na to misli, i moci ces to. Sve cinimo za nase najdraze, ma koliko to posle izgledalo nekome besmisleno.
A sto se tice te knjige, pusti to, bolje utrosi energiju na pozitivu i to kako ces pomoci tati, ulepsati mu, olaksati svakodnevicu. Jer, adekvatna priprema za smrt ne postoji. Ja sam gledala svog oca kako odlazi svaki dan po malo, i u nedelju kada sam ga videla poslednji put, nekako sam znala da je poslednji. A opet sam zanemela kada mi je mama sutradan javila tuznu vest. A ovih dana, narocito danas mi je posebno tesko. Sve je to zivot, iskoristi lepe momente dok mozes i zivi u trenutku, bice ti dragoceni ti trenuci. I nastavi dalje da verujes!
@zilepile
slazem se sa *Glistom, jer sam i sama istrazivala na netu, gde sam nasla da je rak posledica loseg imuniteta, ukoliko se ne promene navike i nacin zivota, moze se ocekivati recidiv, tj, vracanje bolesti.
Treba promeniti ishranu, ritam spavanja, biti sto vise na svezem vazduhu, izlagati se suncu, piti dosta tecnosti...
I da, definitivno sve mozemo za nase voljene. Zato, gore glavu, i samo gledaj napred!
-
Slavko_slavko
- Stalni član
- Postovi: 1352
- Pridružio se: Sre Jun 24, 2009 1:51 pm
Re: prijatelji
prijatelji, glavni uzrok karcinoma osim ishrane i navika jeste genetika...razboljevaju se ljudi koji zive u planinama, koji gotovo nikada nisu bili izlozeni nekom zagadjenju, koji su se iskljucivo zdravo hranili, a sa druge strane gomila ljudi zive sa smogom celog zivota pa se ne razbole, ima tu dosta faktora koji se svi moraju uzeti uobzir...
ne treba ici iz krajnosti u krajnost, ako nam je zivot ponovo dat, mi ga moramo iskoristiti na najbolji moguci nacin, biti sa ljudima koje volimo, raditi stvari koje volimo, jesti sve sta nam se svidja, isto tako i sa picem...ja jedem isto i pre nego sto sam se razboleo, jedem i meso, gomilu slatkog, nisam bas nesto fizicki aktivan ali ja ne razmisljam o povratku bolesti...smatram da sam se izlecio skroz i da se primarna bolest nece vratiti...
jednostavno ne dozvoljavam sebi da razmisljam o tome...to predlazem i vama, od razmisljanja i razbijanja glave nema nista, samo cete sve cesce biti nervozni...to mozete da promenite...
ne treba ici iz krajnosti u krajnost, ako nam je zivot ponovo dat, mi ga moramo iskoristiti na najbolji moguci nacin, biti sa ljudima koje volimo, raditi stvari koje volimo, jesti sve sta nam se svidja, isto tako i sa picem...ja jedem isto i pre nego sto sam se razboleo, jedem i meso, gomilu slatkog, nisam bas nesto fizicki aktivan ali ja ne razmisljam o povratku bolesti...smatram da sam se izlecio skroz i da se primarna bolest nece vratiti...
jednostavno ne dozvoljavam sebi da razmisljam o tome...to predlazem i vama, od razmisljanja i razbijanja glave nema nista, samo cete sve cesce biti nervozni...to mozete da promenite... Re: prijatelji
Hvala, Bojana2311.....sad sam dosla od njega. Od kada smo saznali za recidiv, idem svaki dan, i upijam svaki trenutak. Strepim od sutra....Ne znam kako ce sve to ispasti, i kako ce on reagovati - nekako se nadam da nece bas sve razumeti, ali suvise je pametan da ne bi. Videcemo, sad mi ne vredi misliti o tome, nosim molbu u srcu pa kako bude. A onda cemo videti.
Slavko_slavko, saljem ti svu meni raspolozivu pozitivnu energiju koju imam i koju mogu zamisliti:)
zilepile - svi se plasimo, i svako od nas u nekom delu sebe, ne prezivi to - jer covek ima samo dvoje roditelja (a neko i samo jednog), i za njih nema zamene, i ostane u coveku vecita crna rupa da boli i zjapi, i nicim se ne moze popuniti. Ipak, tako je od sveta i veka, deca ne mogu niti smeju dovoditi sebe do tih misli da ne mogu da prezive smrt svojih roditelja - to je prirodan poredak stvari, i znam da je moja baka govorila "Gospode, daj samo da ide po redu". Bez obzira koliko surova bila ova bolest, ona opet da vreme, krace ili duze, da se priviknes na tu misao, da pokazes svu svoju ljubav....Pokazi ljubav, bori se koliko mozes i budi u zivotu srecan - to bi tvoju majku radovalo najvise na svetu.
Majka moje prijateljice je dugo bila tesko bolesna i prikovana za krevet, ali se trudila koliko god je mogla da olaksa mojoj prijateljici, videci koliko pati (a sto mi svi razumemo) - a onda je jednog dana pitala: "Sine, izvini, nemoj ti to pogresno da shvatis, ali mogu li ja sad malo da placem?"
Tvoja majka voli tebe podjednako ako ne i vise, ne dozvoli da tvoja patnja uveca njenu jos vise. I naravno, nadaj se, bori se, ne gubi pozitivnost, sto kaze Slavko - upravo pricamo o coveku, koga je danas srela moja sestra kad je isla kod tatinog onkologa, a koga samo i jedino njegova pozitivnost i obzirnost prema drugima, i zelja za zivotom, drze u zivotu evo vec 13-14 godina od prvog saznanja o raku, preko 6 operacija, neprekidnog bola i tako dalje. Ali taj covek je uvek fin, uvek nasmejan,seta s unucima......
Sam napred, i svako dobro svima.
Slavko_slavko, saljem ti svu meni raspolozivu pozitivnu energiju koju imam i koju mogu zamisliti:)
zilepile - svi se plasimo, i svako od nas u nekom delu sebe, ne prezivi to - jer covek ima samo dvoje roditelja (a neko i samo jednog), i za njih nema zamene, i ostane u coveku vecita crna rupa da boli i zjapi, i nicim se ne moze popuniti. Ipak, tako je od sveta i veka, deca ne mogu niti smeju dovoditi sebe do tih misli da ne mogu da prezive smrt svojih roditelja - to je prirodan poredak stvari, i znam da je moja baka govorila "Gospode, daj samo da ide po redu". Bez obzira koliko surova bila ova bolest, ona opet da vreme, krace ili duze, da se priviknes na tu misao, da pokazes svu svoju ljubav....Pokazi ljubav, bori se koliko mozes i budi u zivotu srecan - to bi tvoju majku radovalo najvise na svetu.
Majka moje prijateljice je dugo bila tesko bolesna i prikovana za krevet, ali se trudila koliko god je mogla da olaksa mojoj prijateljici, videci koliko pati (a sto mi svi razumemo) - a onda je jednog dana pitala: "Sine, izvini, nemoj ti to pogresno da shvatis, ali mogu li ja sad malo da placem?"
Tvoja majka voli tebe podjednako ako ne i vise, ne dozvoli da tvoja patnja uveca njenu jos vise. I naravno, nadaj se, bori se, ne gubi pozitivnost, sto kaze Slavko - upravo pricamo o coveku, koga je danas srela moja sestra kad je isla kod tatinog onkologa, a koga samo i jedino njegova pozitivnost i obzirnost prema drugima, i zelja za zivotom, drze u zivotu evo vec 13-14 godina od prvog saznanja o raku, preko 6 operacija, neprekidnog bola i tako dalje. Ali taj covek je uvek fin, uvek nasmejan,seta s unucima......
Sam napred, i svako dobro svima.
-
Bojana2311
- Aktivan član
- Postovi: 281
- Pridružio se: Pon Mar 19, 2012 11:14 pm
Re: prijatelji
@Slavko_slavko
U pravu si, genetika jeste jedan od glavnih uzroka. Ali genetika znaci sklonost ka bolesti, a ne da ces se automatski razboleti od ovog ili onog raka.
Tu nastupa zdrava ishrana, zdrav zivot, mnogo sna, jaaako malo stresa, ako je to ikako moguce.
I ja sam stalno pod kontrolom zbog svoje porodicne anamneze, i mislim da je pravi momenat da promenim svoje navike, da ne bih docekala da mi unutrasnji alarm u organizmu zapisti i upozori me da se vec nesto desilo.
I, naravno zelja da zivis normalno, apsolutno te podrzavam, Slavko, u nastojanju i volji da ne razmisljas o bolesti i onome sto je bilo i proslo. Ne kaze se dzabe "sve je u glavi", ne treba dozvoliti da te paralise proslost.
Znam za toliko slucajeva obolelih od raka jos pre trideset godina, i to najgoreg oblika, mikrocelularnog raka pluca, hirurski je odstranjen, posle je bolesnik zracen, i evo zivi, jer je resio da zivi!
Covek se jednostavno rodi ovakav ili onakav. Borben ili manje borben. Sa voljom za zivot ili bez nje.
Moj sin se rodio zdrav i prav, bio je najglasniji u porodilistu. Posle nedelju dana su nas zvali iz decije bolnice u Novom Sadu, da odmah dodjemo jer postoji mogucnost da ima fenilketonuriju. Posle dodatnih ispitivanja smo saznali da je ima. Sa tim se zivi. Uz vegansku ishranu do kraja zivota. Jednom nedeljno vadimo krv i saljemo je za NS. Inace glasna i zivahna beba, ne pusta vise ni glas kada mu vadimo krv.
Postojala je bojazan da nece lepo prihvatiti specijalno mleko za obolele od pku-a, prihvatio je. Postojala je mogucnost da pokupi neki virus dok je sa 16 dana zivota lezao tamo u bolnici, nije se razboleo.
Skrenuh malo sa teme, ali mislim da je poenta jasna, kao da je beba od sada sedam meseci "resila" normalno da zivi uprkos svemu, i na taj nacin je meni pokazao da treba samo da gledam napred, a ne da se osvrcem i razmisljam sta bi bilo da nismo na vreme otkrili bolest ( a bilo bi svasta ).
Nastavi tako, Slavko, samo napred i pozitivno!
U pravu si, genetika jeste jedan od glavnih uzroka. Ali genetika znaci sklonost ka bolesti, a ne da ces se automatski razboleti od ovog ili onog raka.
Tu nastupa zdrava ishrana, zdrav zivot, mnogo sna, jaaako malo stresa, ako je to ikako moguce.
I ja sam stalno pod kontrolom zbog svoje porodicne anamneze, i mislim da je pravi momenat da promenim svoje navike, da ne bih docekala da mi unutrasnji alarm u organizmu zapisti i upozori me da se vec nesto desilo.
I, naravno zelja da zivis normalno, apsolutno te podrzavam, Slavko, u nastojanju i volji da ne razmisljas o bolesti i onome sto je bilo i proslo. Ne kaze se dzabe "sve je u glavi", ne treba dozvoliti da te paralise proslost.
Znam za toliko slucajeva obolelih od raka jos pre trideset godina, i to najgoreg oblika, mikrocelularnog raka pluca, hirurski je odstranjen, posle je bolesnik zracen, i evo zivi, jer je resio da zivi!
Covek se jednostavno rodi ovakav ili onakav. Borben ili manje borben. Sa voljom za zivot ili bez nje.
Moj sin se rodio zdrav i prav, bio je najglasniji u porodilistu. Posle nedelju dana su nas zvali iz decije bolnice u Novom Sadu, da odmah dodjemo jer postoji mogucnost da ima fenilketonuriju. Posle dodatnih ispitivanja smo saznali da je ima. Sa tim se zivi. Uz vegansku ishranu do kraja zivota. Jednom nedeljno vadimo krv i saljemo je za NS. Inace glasna i zivahna beba, ne pusta vise ni glas kada mu vadimo krv.
Postojala je bojazan da nece lepo prihvatiti specijalno mleko za obolele od pku-a, prihvatio je. Postojala je mogucnost da pokupi neki virus dok je sa 16 dana zivota lezao tamo u bolnici, nije se razboleo.
Skrenuh malo sa teme, ali mislim da je poenta jasna, kao da je beba od sada sedam meseci "resila" normalno da zivi uprkos svemu, i na taj nacin je meni pokazao da treba samo da gledam napred, a ne da se osvrcem i razmisljam sta bi bilo da nismo na vreme otkrili bolest ( a bilo bi svasta ).
Nastavi tako, Slavko, samo napred i pozitivno!
-
m.defranzza
- Stalni član
- Postovi: 86
- Pridružio se: Pet Sep 16, 2011 10:42 pm
Re: prijatelji
Dragi moji prijatelji znam da čete vi jedini da me rzumete isvatite moju potrebu davam se obratim.I ako nemislim o bolesti ona je ipak tu uvek prisutna ,imam problem sa desnom rukom ,pošto sam operisala karcinom dojke i uklonjena mi je desna dojka i povađeni limfni čvorovi u pazušnoj jami.Otada nemogu ništa da radim teže desnom rukom ,iako 2x dnevno radim vežbe ,pokazane još u bolnici.Psihički me polako urniše ,a o bolu i da nepričam,pošto sam dešnjak ,šta god počnem da radim,ja moram da prekinem ,jer se bol povećava i otok ruke sa njim.A mog supruga ,koji mi je bio podrška i sve to radio umesto mene nema više ,umro je ,sada nema ko da mi pomogne i to moram ja a nemogu i polako utiče iako neželim na moju psihu ,konstantan bol u ruci podseća da je bolest ta koja vas sputava .Hvala Vam prijatelji moji što ste tu što ćete me razumeti .
-
Slavko_slavko
- Stalni član
- Postovi: 1352
- Pridružio se: Sre Jun 24, 2009 1:51 pm
Re: prijatelji
pre neki dan nam je jedan profesor u skoli pricao da je njegova koleginica bila bolesna i njen komentar na bolest(od karcinoma je bila bolesna) je bio: zavisi od kakvog smo materijala zameseni...slazem se sa tobom da je genetika jedan cinilac u nizu, a moram napomenuti da je sa najvise udela...mozemo puno raditi po tom pitanju, ziveti bez stresa-zvuci komplikovano, kako da se u danasnje vreme resimo stresa kada nemas posao, nemas para, trebas decu da skolujes i prehranis, to su krupne stvari i pored toga nije bas moguce ziveti bez stresa, ali jedan od recepata je da uzivamo u tome sta imamo, makar to bilo i malo...
ishrana je dosta komplikovana s obzirom da zivimo u strasno zagadjenom svetu, sa gomilom kancerogenih materija u vazduhu, gotovo da ne mozemo da jedemo zdravu hranu, osim nas koji zivimo po selima...
proslost ume jako da iritira, nekada sam se i ja pitao-da li ce me ljudi smatrati za cudaka zbog toga sto sam bio bolestan(zbog toga nikome sa faksa nisam rekao da sam bio bolestan), da li ce bezati od mene ili ce me prihvatiti ovakvog kakav jesam...
mi u kuci puno pricamo o bolesti, ja ne bezim od toga, ali ne razmisljam o tome da sam ja zalecen a ne izlecen, jer ja smatram da sam izlecen i da ce tako i biti...
kad neko nesto resi onda moze da pomeri sve moguce granice, ako sam resio da se izlecim-izlecicu se, ako sam resio da zavrsim faks-zavrsicu ga...
ja sam najvise plakao u porodilistu...
barem po necemu sam bio najbolji... 
reci mi sta se radi u slucaju te bolesti, da li se prima odredjena terapija, da li je on izlecen?
dobro je sto je na vreme otkrivena, to je najvaznije kod bilo koje bolesti, lakse je pobediti...
ne osvrci se, samo guraj napred i sve ce biti dobro...
veliki pozdrav...
melody, hvala, osecam ja da sam danas nesto nadareniji za ucenje, stigla energija...
veliki pozdrav i za vas...
ishrana je dosta komplikovana s obzirom da zivimo u strasno zagadjenom svetu, sa gomilom kancerogenih materija u vazduhu, gotovo da ne mozemo da jedemo zdravu hranu, osim nas koji zivimo po selima...
proslost ume jako da iritira, nekada sam se i ja pitao-da li ce me ljudi smatrati za cudaka zbog toga sto sam bio bolestan(zbog toga nikome sa faksa nisam rekao da sam bio bolestan), da li ce bezati od mene ili ce me prihvatiti ovakvog kakav jesam...
mi u kuci puno pricamo o bolesti, ja ne bezim od toga, ali ne razmisljam o tome da sam ja zalecen a ne izlecen, jer ja smatram da sam izlecen i da ce tako i biti...
kad neko nesto resi onda moze da pomeri sve moguce granice, ako sam resio da se izlecim-izlecicu se, ako sam resio da zavrsim faks-zavrsicu ga...
ja sam najvise plakao u porodilistu...
barem po necemu sam bio najbolji... reci mi sta se radi u slucaju te bolesti, da li se prima odredjena terapija, da li je on izlecen?
dobro je sto je na vreme otkrivena, to je najvaznije kod bilo koje bolesti, lakse je pobediti...
ne osvrci se, samo guraj napred i sve ce biti dobro...
veliki pozdrav...
melody, hvala, osecam ja da sam danas nesto nadareniji za ucenje, stigla energija...
veliki pozdrav i za vas...
-
m.defranzza
- Stalni član
- Postovi: 86
- Pridružio se: Pet Sep 16, 2011 10:42 pm
Re: prijatelji
Slavko potpuno si u pravu ,meni doktorka endokrinolog ,zbog problema sa štitnom žljezdom rekla da nesmem da se nerviram i da smanjim stres.Pitala sam je kako ?Dali može da mi da recept pa da uzimam kao lek 3x dnevno ,ona se samo kiselo nasmejala i rekla mi da sam u pravu.Veliki pozdrav za tebe.Slavko_slavko napisao:pre neki dan nam je jedan profesor u skoli pricao da je njegova koleginica bila bolesna i njen komentar na bolest(od karcinoma je bila bolesna) je bio: zavisi od kakvog smo materijala zameseni...slazem se sa tobom da je genetika jedan cinilac u nizu, a moram napomenuti da je sa najvise udela...mozemo puno raditi po tom pitanju, ziveti bez stresa-zvuci komplikovano, kako da se u danasnje vreme resimo stresa kada nemas posao, nemas para, trebas decu da skolujes i prehranis, to su krupne stvari i pored toga nije bas moguce ziveti bez stresa, ali jedan od recepata je da uzivamo u tome sta imamo, makar to bilo i malo...
ishrana je dosta komplikovana s obzirom da zivimo u strasno zagadjenom svetu, sa gomilom kancerogenih materija u vazduhu, gotovo da ne mozemo da jedemo zdravu hranu, osim nas koji zivimo po selima...
proslost ume jako da iritira, nekada sam se i ja pitao-da li ce me ljudi smatrati za cudaka zbog toga sto sam bio bolestan(zbog toga nikome sa faksa nisam rekao da sam bio bolestan), da li ce bezati od mene ili ce me prihvatiti ovakvog kakav jesam...
mi u kuci puno pricamo o bolesti, ja ne bezim od toga, ali ne razmisljam o tome da sam ja zalecen a ne izlecen, jer ja smatram da sam izlecen i da ce tako i biti...
kad neko nesto resi onda moze da pomeri sve moguce granice, ako sam resio da se izlecim-izlecicu se, ako sam resio da zavrsim faks-zavrsicu ga...
ja sam najvise plakao u porodilistu...
reci mi sta se radi u slucaju te bolesti, da li se prima odredjena terapija, da li je on izlecen?
dobro je sto je na vreme otkrivena, to je najvaznije kod bilo koje bolesti, lakse je pobediti...
ne osvrci se, samo guraj napred i sve ce biti dobro...
veliki pozdrav...
melody, hvala, osecam ja da sam danas nesto nadareniji za ucenje, stigla energija...
veliki pozdrav i za vas...
-
Bojana2311
- Aktivan član
- Postovi: 281
- Pridružio se: Pon Mar 19, 2012 11:14 pm
Re: prijatelji
@Slavko_slavlo
Nije izlecen, ali je za sada sve u redu. Bolest je neizleciva, jer joj je glavni neprijatelj hrana bogata aminokiselinom fenilalanin, koje najvise ima u mesu, jajima, mleku, hlebu, testu...najmanje je ima, ili uopste nema u vocu i povrcu. "Lek" je ishrana vocem i povrcem. Postoji i pravi lek, zove se Kuvan, ali je stopiran za evropsko trziste, uz taj lek bi mogao sve da jede, ali pod kontrolom. Verujem da je i tu u pitanju sukob interesa, zbog cega je stopiran, jer bi automatski pala proizvodnja i distribucija specijalnog mleka i proteinskih napitaka za obolele, gubitak bi za njih bio ogroman. Isto tako verujem da ce u buducnosti i nama biti dostupan Kuvan, makar da dete proba sta mu dusa iste...Nije to nista posebno, kao sto rekoh, dodjoh ja sebi, nego, eto, kad znas da ga nosis 9 meseci u sebi, cuvas se, pazis se, rodis ga, strepis, i onda TRAS, genetska bolest, nastala spajanjem dva recesivna gena. A nismo mogli da znamo, jer se aktivira unosom mleka kad se beba rodi, zato se test i radi treci dan po rodjenju, kada beba pocne i da vari majcino mleko.
Nije izlecen, ali je za sada sve u redu. Bolest je neizleciva, jer joj je glavni neprijatelj hrana bogata aminokiselinom fenilalanin, koje najvise ima u mesu, jajima, mleku, hlebu, testu...najmanje je ima, ili uopste nema u vocu i povrcu. "Lek" je ishrana vocem i povrcem. Postoji i pravi lek, zove se Kuvan, ali je stopiran za evropsko trziste, uz taj lek bi mogao sve da jede, ali pod kontrolom. Verujem da je i tu u pitanju sukob interesa, zbog cega je stopiran, jer bi automatski pala proizvodnja i distribucija specijalnog mleka i proteinskih napitaka za obolele, gubitak bi za njih bio ogroman. Isto tako verujem da ce u buducnosti i nama biti dostupan Kuvan, makar da dete proba sta mu dusa iste...Nije to nista posebno, kao sto rekoh, dodjoh ja sebi, nego, eto, kad znas da ga nosis 9 meseci u sebi, cuvas se, pazis se, rodis ga, strepis, i onda TRAS, genetska bolest, nastala spajanjem dva recesivna gena. A nismo mogli da znamo, jer se aktivira unosom mleka kad se beba rodi, zato se test i radi treci dan po rodjenju, kada beba pocne i da vari majcino mleko.
Re: prijatelji
m.defranzza napisao:Dragi moji prijatelji znam da čete vi jedini da me rzumete isvatite moju potrebu davam se obratim.I ako nemislim o bolesti ona je ipak tu uvek prisutna ,imam problem sa desnom rukom ,pošto sam operisala karcinom dojke i uklonjena mi je desna dojka i povađeni limfni čvorovi u pazušnoj jami.Otada nemogu ništa da radim teže desnom rukom ,iako 2x dnevno radim vežbe ,pokazane još u bolnici.Psihički me polako urniše ,a o bolu i da nepričam,pošto sam dešnjak ,šta god počnem da radim,ja moram da prekinem ,jer se bol povećava i otok ruke sa njim.A mog supruga ,koji mi je bio podrška i sve to radio umesto mene nema više ,umro je ,sada nema ko da mi pomogne i to moram ja a nemogu i polako utiče iako neželim na moju psihu ,konstantan bol u ruci podseća da je bolest ta koja vas sputava .Hvala Vam prijatelji moji što ste tu što ćete me razumeti .
Defranzza, molim te samo polako - ne daj da te to kako kazes "urnise"...Naravno, nismo svi super heroji, kao oni ljudi o kojima citamo po novinama sto bez ruku rade sve i svasta, a sad se jedan nas momak i ozenio, pa sam skoro gledala film o devojci kojoj je ajkula odgrizla ruku do ramena pa je opet postala prvak u surfovanju - malo je osoba takve snage i volje, i sa takvom podrskom porodice, ali ne mora se biti prvak u surfovanju. Moze se uciniti malo ovog, malo onog - vezbaj sve sto možes s levom, i ne ljuti se na sebe, kad ne uspes, i ne misli da sledeci put ne mozes, pokusavaj strpljivo sve dok ne budes mogla. Vazno je da si osnovnu bolest pobedila, i ovo ces - ocaj je tvoj najljuci neprijatelj koji te napada i hoce da te unisti. Ne daj mu se!
Mom tati je od mozdanog udara oduzeta desna strana - to je zaista tesko, jer ne moze bas nista desnom, ali "da je samo to " kaže on koji je ceo život nešto majstorisao - "da je samo to, lako bi ja", znači njemu sada kad vidi da ne može sam da hoda, da ne može lako da ustaje, da ga ta strana stalno vuče, pa ne možeš sam ni da legneš ni da ustaneš - njemu bi "lako" bilo da je samo to. On je navikao da koristi levu, da može da hoda verujem da bi i još svašta radio tom levom.
Dakle, neću da čujem - udahni taj vazduh, oseti sunce, i uz desnu počni da vežbaš levu ruku, a desnom se samo potpomaži.
Želim ti svako dobro, i da očaj držišiš sto dalje od sebe.
Inače, preživeli smo konzilijum u smislu da tata nije saznao strašne vesti.Nadam se da nikad i neće - dali su mu zračenje neko kratkotrajno, za glavu, a mi smo uspeli da ga ubedimo da oni to prvo hoće "da mu poprave glavu i eliminišu otoke" - što je on mogao prihvatiti jer mu već odavno moždani udar pravi smetnje i on misli da sve što nije u redu s glavom, od toga je.
Mi smo prešli na redovne doze Bromazepama, ionako je svaka incidentna situacija u stanju da nas izbaci iz ravnoteže.
Pozdrav svima
-
m.defranzza
- Stalni član
- Postovi: 86
- Pridružio se: Pet Sep 16, 2011 10:42 pm
Re: prijatelji
Melody hvala ti na podršci i divnim rečima ,poslušaću tvoj savet i vežbaću levu ruku ,hvala ti još jednom.Tvom tati želim da se oporavi bar koliko to uslovi dozvoljavaju i budi mu podrška ,jer je mnogo teško živeti bez nje ,moja najveća podrška je umrla ,nisam mogla da ga izvučem iako sam se borila i sa svojom i sa njegovim bolestima.
Re: prijatelji
Draga defranzza - svaki tvoj dobar dan je nagrada coveku koji je ulozio sebe da ti pomogne, i tvoja molitva Gospodu za njega, i svaki tvoj lep dan je i njegov.m.defranzza napisao:Melody hvala ti na podršci i divnim rečima ,poslušaću tvoj savet i vežbaću levu ruku ,hvala ti još jednom.Tvom tati želim da se oporavi bar koliko to uslovi dozvoljavaju i budi mu podrška ,jer je mnogo teško živeti bez nje ,moja najveća podrška je umrla ,nisam mogla da ga izvučem iako sam se borila i sa svojom i sa njegovim bolestima.
Veliki pozdrav.