Prodajem cecenu, 20 kapsula po 40mg vaze do septembra 2013 godine, cena 875 eura, Decarbazine 100 mg, 9 ampula rok trajanja do maja 2012 godine, Decarbazine 200 mg , 10 ampula, rok trajanja do novembra 2012 godine cena 100 e. Za sve postoji racun, kupljene u inostranstvu. Broj telefona na koji se moze pozvati je 022/326-979, ime Mara

Draga lyki, jako mi je žao zbog tvog tate. Čovjek se uvijek pita je li mogao bolje, drugačije, je li učinio sve što je u njegovoj moći.
Operacija je užasan stres za organizam. Idući na svaku operaciju do sada nijesam se pitala hoću li preživjeti, kakav će biti ishod. Jednostavno, zbog djece sam išla dalje. Tako je i sada, mada mi ponestaje snage, umorna sam, često depresivna.
Od posljednje operacije jetre se teško oporavljam, dva mjeseca sam imala temperaturu.Ljekari se nijesu mogli složiti da li se napravio apces ili ne, a mene je užasavala pomisao da me opet sijeku. Kad sam počela da uzimam vidatox, poslije desetak dana temperatura je spala na podnošljivih 37,5°.

Nekad pomislim, da nemam porodicu, davno bih odustala, jer ovo sad se teško može nazvati životom, pogotovu kad je neko naučen da živi intezivnim životom.

Ali ta prokleta Pandorina kutija ...

Drži se, idi dalje, jer sve se dešava onako kako mora.

Pozdrav Biljana

Biljana, molim Vas nemojte da odustajete!!! Drzite se i ne dajte se nikako!!! Meni je mnogo tesko sto vise nemam oca, a ne smem ni da zamislim kako bi mi bilo da i majku izgubim. Kazu stariji ljudi ako izgubis oca, pola si siroce, a ako izgubis majku onda si siroce. Nemojte da Vasa deca pate. Bez obzira koliko Vam je tesko i koliko je mozda njima tesko da Vas gledaju kako vas muci ovo ili ono, verujte mi da im je mnogo drago sto ste tu sa njima i zbog njih!
Ne postoji to sto ne bih dala da je moj tata jos tu, ali ne mogu da ga vratim. A sta sve nisam probala i kopala i rukama i nogama da dobije odgovarajuce lecenje ili lekara i tako do zadnjeg dana. I sama sam odrasla i imam svoju porodicu, i 35 godina, ali se ne stidim da zaplacem kao malo dete kad se setim tate.
Drzite se i ne dajte!!!! Pozdravljam Vas, i hvala na odgovoru.

Lyki...Kad citam tvoje postove kao da slusam sebe..I ja sam bila neverovatno vezana za tatu...Mnogo toga bih imala da napisem ali mi ne ide,gledam tebe kako se otvaras lakse od mene,uhhhhhhh,ja ne znam kako cu...Cak i kad placem trudim se da me niko ne vidi...

Uh.... Marijamari, meni je lakse kad se otvorim i kad pricam jer ako cutim i gutam suze i bol koji osecam, samo ce meni naneti stetu... Nekako kad pricam o svemu imam osecaj da je jos tu i da je ziv. Ne znam... Mozda i gresim, ali tako mi je lakse.
Ne znam zasto se krijes kad places? Sta ima lose u tome sto places za ocem? A to sto ce neko da me vidi sto placem, iskreno - ZABOLE ME. Ja sam svesna toga da je sve jos sveze i da svako cudo za 3 dana, pa tako i za ovu tugu treba vremena.
Probaj da se otvoris pa ces onda moci da uporedis sta ti je lakse. Ocekuj navalu suza i neopisiv bol i tugu, ali veruj mi bice ti lakse posle par minuta. Pusti tugu da izadje iz tebe. Nemoj da gutas i da trpis. Ja recimo jos uvek ne mogu da pogledam ocevu sliku a da se ne rasplacem. Pre neki dan kad je izasla u novinama citulja za tatinih 40 dana, ja sam se ubila od plakanja... A bila sam na poslu... I mnogo mi je tesko kad odem na groblje..Ali ipak idem, i bude mi lakse posle i mogu da funkcionisem normalno i zavrsavam sve obaveze oko porodice, deteta, kuce, posla. Ali zeljno cekam to vreme da prodje bar godinu dana da se naviknem na to da ga nema i da mogu da ga se setim ili pogledam snimak ili slike bez da se rasplacem i da osetim bol u dusi... bice bola i posle, znam to, ali verujem da ce biti lakse vremenom, jednostavno srodis se sa cinjenicom da ga vise nema i da zivis samo od uspomena.

Draga Biljana,
saosecam sa tobom i znam kako se osecas, nakon duge borbe ponekad ponestane snage i volje, ali kao sto kazes, imamo decu i za njih se vredi boriti, kako bismo njima sto manje bola nanele.

Znam da ovakav zivot gubi na znacaju, svodi se na terapije, operacije i cekaonice, ali nasoj deci je i to dovoljno, dovoljno da postojimo, a na nama je da se izborimo da taj zivot produzimo koliko je moguce. Znam da ti je sada tesko, ali izdrzaces i to.

Kod mene je situacija prilicno nejasna, cekam snimanje MR, mozda ce ono nesto razjasniti, jer taj moj planocelularni karcinom nikako se ne poklapa sa CA 125 markerima, a da sve bude gore, zbog pocetne dijagnoze ne mogu da dobijam citostatike koji se odnose na kancer jajnika. Kako ce se sve zavrsiti ne znam. Preostaje mi samo da cekam i vidim sta ce se dalje desavati, ali da budem iskrena, vise ne uzbudjujem, kao da sam otupela, sta bude bice.

Najvise me brine kako cu nabaviti sredstva, jer cu najverovatnije morati sama da nabavljam citostatike, ali cu se valjda i sa tim izboriti nekako.

Iako me ceka naporna nedelja, sutra idem kod prijatelja na Bozic, a danas idem da okitim jelku, jer mozda necu stici kasnije i to ce me opustiti i odvratiti misli od bolesti.

To savetujem svima koji su trenutno bolesni,
Razmisljajte o Novoj godini, radostima, poklonima, ukrasima, zaboratite bar na kraatko na svoju bolest.

Sve najbolje svima, pa i onima koji su sada tuzni.

Svima koji posećuju ovu temu želim zdravu,srećnu i uspešnu Novu godinu!!!

Dragi prijatelji,zelim Vami srecnu i uspjesnu Novu godinu.Od srca zelim da svi ovu groznu bolest pobjedimo.

svima koji su na ovom forumu zelim najpre zdravlje, a potom i ostalo sto sami sebi najvise zele.

Мир Божји, Христос се роди!
Срећни празници свима, нека буду на спасење Бадњи дан и велики хришћански празник, Божић, да их проведете у здрављу и весељу са својим породицама. Онима који се боре са болешћу желим да им ова година буде успешна у тој борби, да издрже све што их чека.
Посебан поздрав за Кат, Бобанс, Евелину, Верицу и Лакија, Биљу, Славка ....
Мила

MIR BOZIJI,HRISTOS SE RODI.

VAISTINU SE RODI

Pozdrav svima i svako dobro zelim u 2012.godini

iako je treci dan bozica-vaistinu se rodi...

Zao mi je sto mogu da konstatujem da ova tema postaje manje aktivna i nekako nesadrzajna.
A pomoci "prijatelja" niotkud.
Iako sam se skoro ukljucila, vec vise od dva meseca (kako sam saznala da bolujem od adenokarcinoma pluca} citam satima razne teme na ovom forumu. Mnogo puta su mi suze krenule zbog price nekog od vas. Isto tako se radujem ( i ponadam) kad procitam da nekom ide nabolje...Sto u najmanju ruku zelim SVIMA!
Nadam se da ce i meni neko pomoci da, za pocetak, dodjem do leka koji mnogi od vas koriste, Vidatoksa - bilo sa Kube ili iz Albanije
Da ne govorim koliko bih bila zahvalna kad bi mi neko izasao u susret!

Драги пријатељи,
нека је свима благословена и по свему срећна ова година. Свима који се боре са тешким болестима желим да у тој борби успеју, са што мање бола и муке, осталима да нађу свој мир.
Све најбоље!
Мила