puna energije napunila baterije a danas nas Laki vozi na slavu on je presrecan pa i jaaaaa kod moje seke ima oko 40km. 
Veliki pozdrav za sveeeeeeeee prijatelje sa foruma i znajmo da
BICE BOLJE....MORA....
prijatelji
Re: prijatelji
Da Biljo u pravu si i pogledaj sada kakva sam puna energije napunila baterije a danas nas Laki vozi na slavu on je presrecan pa i jaaaaa kod moje seke ima oko 40km.
Veliki pozdrav za sveeeeeeeee prijatelje sa foruma i znajmo da
BICE BOLJE....MORA....
puna energije napunila baterije a danas nas Laki vozi na slavu on je presrecan pa i jaaaaa kod moje seke ima oko 40km. Veliki pozdrav za sveeeeeeeee prijatelje sa foruma i znajmo da
BICE BOLJE....MORA....
Re: prijatelji
Драги пријатељи,
нисам се дуже јављала, иако редовно погледам ко се јављао и шта се дешава, јер код мене нема ничег новог, као да је време стало у тренутку смрти мога сина, барем мени. Пошто се овде јављају људи који се још увек боре са овом болешћу и треба им пуно снаге и позитивне енергије, ја сам се мало повукла, да не потапам својом тугом друге, јер иако свима желим да истрају у ономе што их је снашло и да се изборе са овом болешћу и свим проблемима које она доноси, вероватно и сама чињеница што сви знају да ми је умро вољени син изазива непријатност код људи при самој помисли на комуникацију са мном. Ипак, не могу а да не погледам да ли се јавила Верица, Бобанс, Кат, Биља, Евелина, Слађа... и шта је с њима. Пратим ваша јављања и надам се добрим вестима. Код мене једина условно речена лепа вест је да ми је кћерка положила возачки испит, али у овој мојој ситуацији не могу да се радујем томе, такве ствари сада немају значаја, сувише су безначајне.
Верице, пуно поздрава, уз вас сам у мислима стално
нисам се дуже јављала, иако редовно погледам ко се јављао и шта се дешава, јер код мене нема ничег новог, као да је време стало у тренутку смрти мога сина, барем мени. Пошто се овде јављају људи који се још увек боре са овом болешћу и треба им пуно снаге и позитивне енергије, ја сам се мало повукла, да не потапам својом тугом друге, јер иако свима желим да истрају у ономе што их је снашло и да се изборе са овом болешћу и свим проблемима које она доноси, вероватно и сама чињеница што сви знају да ми је умро вољени син изазива непријатност код људи при самој помисли на комуникацију са мном. Ипак, не могу а да не погледам да ли се јавила Верица, Бобанс, Кат, Биља, Евелина, Слађа... и шта је с њима. Пратим ваша јављања и надам се добрим вестима. Код мене једина условно речена лепа вест је да ми је кћерка положила возачки испит, али у овој мојој ситуацији не могу да се радујем томе, такве ствари сада немају значаја, сувише су безначајне.
Верице, пуно поздрава, уз вас сам у мислима стално
Re: prijatelji
Draga Mila i ja klonem pa ustanem nijednog momenta nemoj tako da razmisljas o svom prisustvu na forumu mene licno raduje i to sto se javis tuga tvoja i svih nas koji imamo problema je ogromna ja cesto kazem za Sladju da je majka borac ona mene dize kada ja tonem na vejsu kada se nadjemo to je kao da smo zajedno .Ako si pratila moje postove znas da sam kao mala izgubila majku pa tatu u Januaru 2004 a seku milu koja je tri godine mladja od mene u martu 2004.Za tatu sam tada rekla boze hvala ti sto nisi doziveo ovo ...I eto najveca tuga od svih je kada se javio recidiv kod sina 2008.Kada nam nisu davali ni jedan jedini procenat vec smo mi kukali molili,pa nam je pomogao urolog i moji sa posla,..boricu se do besvesti,ti znas koliko si se borila ja sam se cak i zainatila da kazem boze mili oprosti mi ali zar nije dosta tuge i gorcine u mom zivotu.Ja te od srca molim da probas svu ljubav da das cerki da ona ne oseti da je odbacena probaj da se radujes kada se ona raduje a posle se skloni ,olaksaj dusu svoju 
isplaci se a da ona nezna,i njoj je tesko puno vise nego sto se nama roditeljima cini ,.Cesto sam primetila da mladji sin 95god.pati puno pati zbog lakija srce neznam kako mi ne prepuknu do sada a cerkica od pet ipo godina jos nije legla a da ne kaze :Mili bogo pomozi da moj bato ozdravi;A jos samo ovo moram da ti kazem tuga ogromna tuga moja sestra od tetke izgubila je dva sina u roku od tri godine od ove opake bolestine i ona kaze zna da mora da zivi, ko ce na groblje njenoj deci da ode i to je drzi.Ja te molim ni jednog momenta nemoj da krivis sebe sto se javljas na forum znaj da si i ti puno puno pomogla i meni i mnogima od nas ,tvoje postove sam sve procitala u holandiji kada nisam imala hrabrosti da pisem mada pa sam se javila.Tvoja bol i patnja nikada nece nestati,tu zaborava nema samo je sve veca tuga ali osvrni se oko sebe i sto kaze Sladja zivi jer mora zbog cerkice !I znaj da si mnogima potrebna da je puno ociju uprto u tebe .Ja od srca cestitam tvojoj ceri vozacki i ljubim vas obadve i molim boga milog da izdrzite!
e sada sam se i nasmejala moj muz kada bi video sta sam ja npisala nebi verovao
da ja nekoga bodrim i tesim ,ali ja ti od srca zelim zaista samo da probas da izdrzis i javi se znaj da neko misli na tebe znaj da si mnogima potrebna i znaj da si mnogima puno puno ucinila!!!Veliki pozdrav...
isplaci se a da ona nezna,i njoj je tesko puno vise nego sto se nama roditeljima cini ,.Cesto sam primetila da mladji sin 95god.pati puno pati zbog lakija srce neznam kako mi ne prepuknu do sada a cerkica od pet ipo godina jos nije legla a da ne kaze :Mili bogo pomozi da moj bato ozdravi;A jos samo ovo moram da ti kazem tuga ogromna tuga moja sestra od tetke izgubila je dva sina u roku od tri godine od ove opake bolestine i ona kaze zna da mora da zivi, ko ce na groblje njenoj deci da ode i to je drzi.Ja te molim ni jednog momenta nemoj da krivis sebe sto se javljas na forum znaj da si i ti puno puno pomogla i meni i mnogima od nas ,tvoje postove sam sve procitala u holandiji kada nisam imala hrabrosti da pisem mada pa sam se javila.Tvoja bol i patnja nikada nece nestati,tu zaborava nema samo je sve veca tuga ali osvrni se oko sebe i sto kaze Sladja zivi jer mora zbog cerkice !I znaj da si mnogima potrebna da je puno ociju uprto u tebe .Ja od srca cestitam tvojoj ceri vozacki i ljubim vas obadve i molim boga milog da izdrzite!e sada sam se i nasmejala moj muz kada bi video sta sam ja npisala nebi verovao
da ja nekoga bodrim i tesim ,ali ja ti od srca zelim zaista samo da probas da izdrzis i javi se znaj da neko misli na tebe znaj da si mnogima potrebna i znaj da si mnogima puno puno ucinila!!!Veliki pozdrav...Re: prijatelji
Драга Верице,
знам да треба ићи даље и да морам много да се уздржавам због кћерке, међутим немогуће је. Ево управо данас ме је она расплакала. Пустила је песму ATC - Arround the world, а то је била песма с којом је њу Немања будио кад је ишла у преподневну смену у основној школи. Пустио би песму и онда би је звао "Хајде, устај, буди се!". И иначе уопште не могу више да слушам музику, јер је музика нешто уз шта бих ставила знак једнакости у односу на могу Немању, музика је била његов живот, а поготово ми је тешко да чујем неку песму коју је он баш волео или на неки начин био везан уз њу. И ја се осећам као твоја сестра од тетке - сваког дана сам на гробљу, јер осећам потребу да сваког дана обиђем мог сина и да му макар у себи испричам шта има ново, или шта осећам, што иначе никоме не могу да кажем. Ево, иза Ускрса, тачније 15. априла, биће пола године од његове смрти, страшно, опет не знам да ли бих рекла већ или тек, јер понекад ми се чини да је тако брзо прошло а понекад као да се десило ко зна кад. Увек ме преплави туга кад помислим на све оне важне ствари које није стигао да доживи - да стекне своју породицу, да има своју децу, (што је увек јако желео, а онако велики кад би узео неко мало дете он би га држао као играчкицу, баш се видело колико је нежан и колико воли малу децу), да се коначно оствари у музици кроз бављење музичком продукцијом, од чега би могао да издржава своју породицу, и да мало пропутује, што му је била велика жеља. Морам бити искрена да тугујем и због себе, много боли све ово, много ми недостаје мој син. Откако је умро просто ми пролази живот дан по дан онако како мора, функционишем на оном минимуму јер немам куд, морам да укључим аутомат и да одрадим оно што је неопходно, и немам жељу ни за чим друго. Надам се да ће кћерка успети да пронађе посао, да би се једноставно одвојила од нас, јер је сувише тужно с нама. Ипак је она млада, има тек 26 година, и требало би да живи живот пуним плућима, а не да се бакће с тугом, болом, аритмијама, сновима о Немањи, опет тугом ... И ја се надам да нам се више у животу неће десити велики бол као овај. Увек сам се у цркви молила за један сасвим обичан, уобичајен живот, просто да имамо здравље, да деца нађу нормалне, добре људе за своје брачне партнере и да имају здрав пород, живот без великих трагедија и великог бола. Нажалост, управо смо добили велики бол. Зато се надам да моја кћерка више никад у животу неће имати неку трагедију, јер као што ти кажеш - ваљда је доста за један живот. Десило се оно најгоре што може да се деси у једној породици,
па ако је то судбина, како ме многи убеђују, ваљда би требала да нас заобиђе убудуће, доста је.
Видим из твојих постова да је и твој Лаки, баш као мали Славко са овог форума, сазрео кроз све ове муке које је до сада прошао. Дуго се већ бори са болешћу, и сигурно ће и он понекад изгубити веру и снагу, али свако пролази кроз те фазе, па ипак после сваке овакве негативне фазе увек нека лепа вест и побољшање стања воде у ону позитивну. Надам се да и ово лепо време и коначно сунце могу да натерају твог Лакија да мало више излази (уколико због терапије сме на сунце, макар са капом), чини ми се да је све некако лакше и лепше кад дође сунце и пролеће. У сваком случају, како вам је од одласка у Холандију кренуло на боље, надам се да ћете скупити довољно средстава за наставак лечења, и да ће то завршити на најбољи могући начин.
До тада, све најбоље, пуно поздрава
знам да треба ићи даље и да морам много да се уздржавам због кћерке, међутим немогуће је. Ево управо данас ме је она расплакала. Пустила је песму ATC - Arround the world, а то је била песма с којом је њу Немања будио кад је ишла у преподневну смену у основној школи. Пустио би песму и онда би је звао "Хајде, устај, буди се!". И иначе уопште не могу више да слушам музику, јер је музика нешто уз шта бих ставила знак једнакости у односу на могу Немању, музика је била његов живот, а поготово ми је тешко да чујем неку песму коју је он баш волео или на неки начин био везан уз њу. И ја се осећам као твоја сестра од тетке - сваког дана сам на гробљу, јер осећам потребу да сваког дана обиђем мог сина и да му макар у себи испричам шта има ново, или шта осећам, што иначе никоме не могу да кажем. Ево, иза Ускрса, тачније 15. априла, биће пола године од његове смрти, страшно, опет не знам да ли бих рекла већ или тек, јер понекад ми се чини да је тако брзо прошло а понекад као да се десило ко зна кад. Увек ме преплави туга кад помислим на све оне важне ствари које није стигао да доживи - да стекне своју породицу, да има своју децу, (што је увек јако желео, а онако велики кад би узео неко мало дете он би га држао као играчкицу, баш се видело колико је нежан и колико воли малу децу), да се коначно оствари у музици кроз бављење музичком продукцијом, од чега би могао да издржава своју породицу, и да мало пропутује, што му је била велика жеља. Морам бити искрена да тугујем и због себе, много боли све ово, много ми недостаје мој син. Откако је умро просто ми пролази живот дан по дан онако како мора, функционишем на оном минимуму јер немам куд, морам да укључим аутомат и да одрадим оно што је неопходно, и немам жељу ни за чим друго. Надам се да ће кћерка успети да пронађе посао, да би се једноставно одвојила од нас, јер је сувише тужно с нама. Ипак је она млада, има тек 26 година, и требало би да живи живот пуним плућима, а не да се бакће с тугом, болом, аритмијама, сновима о Немањи, опет тугом ... И ја се надам да нам се више у животу неће десити велики бол као овај. Увек сам се у цркви молила за један сасвим обичан, уобичајен живот, просто да имамо здравље, да деца нађу нормалне, добре људе за своје брачне партнере и да имају здрав пород, живот без великих трагедија и великог бола. Нажалост, управо смо добили велики бол. Зато се надам да моја кћерка више никад у животу неће имати неку трагедију, јер као што ти кажеш - ваљда је доста за један живот. Десило се оно најгоре што може да се деси у једној породици,
па ако је то судбина, како ме многи убеђују, ваљда би требала да нас заобиђе убудуће, доста је.
Видим из твојих постова да је и твој Лаки, баш као мали Славко са овог форума, сазрео кроз све ове муке које је до сада прошао. Дуго се већ бори са болешћу, и сигурно ће и он понекад изгубити веру и снагу, али свако пролази кроз те фазе, па ипак после сваке овакве негативне фазе увек нека лепа вест и побољшање стања воде у ону позитивну. Надам се да и ово лепо време и коначно сунце могу да натерају твог Лакија да мало више излази (уколико због терапије сме на сунце, макар са капом), чини ми се да је све некако лакше и лепше кад дође сунце и пролеће. У сваком случају, како вам је од одласка у Холандију кренуло на боље, надам се да ћете скупити довољно средстава за наставак лечења, и да ће то завршити на најбољи могући начин.
До тада, све најбоље, пуно поздрава
Re: prijatelji
Hvala Mila od srca ja i Laki smo juce isli da se pricestimo ,zatim sam ja ponovo isla na sluzbu od 19h.Svo vreme sam se molila bogu za svu decu i znanu i neznanu za Slavka koji mi je tako postao drag,za upokojene Necu i Vaseg Nemanju i mnogu drugu decicu koja su nas prerano napustila za moju seku i mnoge ,mnoge druge...zatim sam molila boga da izdrzimo da mi Sladja ti i mnoge druge majke pronadju put kojim bi krenule jer kako Sladja kaze to ja hiljadu puta ponavljam naped se mora !Evo laki i danas ima puno krvi u mokraci ali nece kod doktora ,i ja moram da se pomirim sa tim nema mi druge samo da se bogu molim i da kazem ....
BICE BOLJE ....MORA.
Veliki pozdrav i puno puta nemam sta reci jer su reci suvisne
ali te od srca molim da pronadjes put kojim bi krenula dalje a taj put vodi do tvoje cere ,jer i njena tuga je ogromna ali sigurno i krije to od vas da vama ne bude teze.Veliki poz.... i kada osetis da treba negde da se otvoris a nemas kome znaj da prijatelji sluze za to mozes i privatnu poruku da mi posaljes slobodno ako mislis da ces preopteretiti nekoga na ovom forumu....
BICE BOLJE ....MORA.
Veliki pozdrav i puno puta nemam sta reci jer su reci suvisne
ali te od srca molim da pronadjes put kojim bi krenula dalje a taj put vodi do tvoje cere ,jer i njena tuga je ogromna ali sigurno i krije to od vas da vama ne bude teze.Veliki poz.... i kada osetis da treba negde da se otvoris a nemas kome znaj da prijatelji sluze za to mozes i privatnu poruku da mi posaljes slobodno ako mislis da ces preopteretiti nekoga na ovom forumu....Re: prijatelji
Верице,
хвала на овој подршци, на овим лепим жељама и мислима упућеним свима који имају овакве проблеме, а посебно мени. Претпостављам да твој Лаки више не може ни да реагује сваки пут кад се јави крв у мокраћи, вероватно му је тога већ доста, али надам се да ће на крају успети да се излечи, колико год дуга и тешка била ваша борба. За то свакако треба пуно, пуно снаге, воље и устрајности, и на том дугачком путу свако понекад посустаје и запада у кризе, то је нормално. Мој син се борио нешто више од годину дана, и за то време је био изузетно храбар и јак, максимално нас је штедео, ништа нам није причао ни о самој терапији, ни о анализама, ни о умирању његових сапатника око њега, и био је спреман на то да ће му лечење трајати годинама. За све ово време никада није ни мало посустао, али да је поживео а то заиста потрајало 4-5 година, можда би и он у неком тренутку посустао. Верујем да свако има неку границу до које се бори с пуно воље, са огромном жељом да се болест победи, а онда како време пролази и пролази, а ништа се значајно на боље не мења, човек вероватно у неком тренутку клоне, и то се кад-тад дешава свима, али оно што издваја јаке и храбре од осталих и даје шансу за излечење (наравно поред саме терапије коју прима) је управо та способност да се човек прибере, прикупи снагу и настави даље. Увек се мора наставити, како год тешко било.
Због обавеза које ћу сутра имати, теби, Лакију, твојој породици и свим пријатељима са овог форума унапред честитам овај најрадоснији хришћански празник, (иако га ја нећу прославити као некада, нажалост, све оно што је некада у нашој кући везано за децу било прелепо и срећно сада је претужно), речима:
Христос воскресе!
хвала на овој подршци, на овим лепим жељама и мислима упућеним свима који имају овакве проблеме, а посебно мени. Претпостављам да твој Лаки више не може ни да реагује сваки пут кад се јави крв у мокраћи, вероватно му је тога већ доста, али надам се да ће на крају успети да се излечи, колико год дуга и тешка била ваша борба. За то свакако треба пуно, пуно снаге, воље и устрајности, и на том дугачком путу свако понекад посустаје и запада у кризе, то је нормално. Мој син се борио нешто више од годину дана, и за то време је био изузетно храбар и јак, максимално нас је штедео, ништа нам није причао ни о самој терапији, ни о анализама, ни о умирању његових сапатника око њега, и био је спреман на то да ће му лечење трајати годинама. За све ово време никада није ни мало посустао, али да је поживео а то заиста потрајало 4-5 година, можда би и он у неком тренутку посустао. Верујем да свако има неку границу до које се бори с пуно воље, са огромном жељом да се болест победи, а онда како време пролази и пролази, а ништа се значајно на боље не мења, човек вероватно у неком тренутку клоне, и то се кад-тад дешава свима, али оно што издваја јаке и храбре од осталих и даје шансу за излечење (наравно поред саме терапије коју прима) је управо та способност да се човек прибере, прикупи снагу и настави даље. Увек се мора наставити, како год тешко било.
Због обавеза које ћу сутра имати, теби, Лакију, твојој породици и свим пријатељима са овог форума унапред честитам овај најрадоснији хришћански празник, (иако га ја нећу прославити као некада, нажалост, све оно што је некада у нашој кући везано за децу било прелепо и срећно сада је претужно), речима:
Христос воскресе!
Re: prijatelji
Jedina i naj veca zelja moja je da nam predstojeci praznice ispune srce ka ostvarenju zelja nasih da Dragoj Mili Sladji i drugima pokaze put koji se mora ici napred...Svima ama bas svima bez izuzetka srecni praznici:) Hristos VAskrs
Bice bolje...Mora...
Bice bolje...Mora...
Re: prijatelji
I ja zelim da se pridruzim ovim divnim zeljama.
Hristos voskrese!
Hristos voskrese!
"Božija volja te nikada neće odvesti tamo gde te Božija Milost neće zaštititi."
-
allforlife
- Stalni član
- Postovi: 56
- Pridružio se: Ned Apr 11, 2010 9:47 pm
Re: prijatelji
mene zanima kako ubediti coveka da ide na dalje na traganje i lecenje kada on to demonstrativno odbija???
Re: prijatelji
Nazalost puno nas je bilo u tvojim problemima...meni i sada posle duzeg vremenskog lecenja sin zna da bojkotuje a to boli ,boli isuvise...Te probleme obicno znaju da rese prijatelji ali pravi prijatelj bolesnog i to ako je musko u pitanju zenski pol a kod zenskog pola muskarci!Bez sazaljenja u ocima ,to ih jos vise deprimira ,svako zivo bice ima svoju slabu tacku ...moj sin naprimer iz pocetka je bilo dovoljno da mu tata kaze pogledaj malo i majku hoces i nju da unistimo...drugarica mu je skoro skresala da joj je zao sto nije znala koliko je sebican i kako misli samo na sebe...Ima puno nacina kako naterati ali obicno je nazalost porodica tu nemocna i ako niko nemoze misliti bolje za njjih od nas .Samo naci pravu osobu i napred a vi za to vreme probajte pred njim da budete hladni to je inat koji njih tera napred a nikako kukanje i molba !probajte na sve nacine i naicicete na uspeh,samo jaka volja coveka dize na noge!!!!Srecno...
Bice bolje ...mora...
.Samo naci pravu osobu i napred a vi za to vreme probajte pred njim da budete hladni to je inat koji njih tera napred a nikako kukanje i molba !probajte na sve nacine i naicicete na uspeh,samo jaka volja coveka dize na noge!!!!Srecno...Bice bolje ...mora...
-
allforlife
- Stalni član
- Postovi: 56
- Pridružio se: Ned Apr 11, 2010 9:47 pm
Re: prijatelji
hvala na odgovoru. muskarac je u pitanju... 40 godina... jesmo se svi ukucani postavili nekako ''neznije'' prema njemu, nadam se da to nije video kako samo sazaljenje... ali ja ne znam kako da se postavim, sta da kazem a da ne zvuci kao sazaljenje ili kao da ne razumem u kakvoj se situaciji nalazi... on sada odbija da ide kod lekara i odbija dalja snimanja kao i primenu eventualnih terapija... a ne bih da mirno sedim i cekam da on promeni misljenje... svaki dan je bitan...
bice tesko, tek krece borba, ali zivot je najbitniji iznad svega. njegova deca....
hvala na odgovoru.
bice tesko, tek krece borba, ali zivot je najbitniji iznad svega. njegova deca....
hvala na odgovoru.
-
Slavko_slavko
- Stalni član
- Postovi: 1352
- Pridružio se: Sre Jun 24, 2009 1:51 pm
Re: prijatelji
dakle vrlo mlad covek je u pitanju...jedino sta ja mogu da kazem jeste:pa trebas ti jos da zivis,idi na pregled ako neces zbog sebe,onda zbog svoje dece...treba toj deci muska ruka,potreban im je otac...nemojte odustajati od ubedjivanja,i od lecenja...najbolje bi bilo kada bolesti ne bi bilo uopste,kada bi svi zdravi bili ali...uvek to ali...pokusajte nekako da ga ubedite,kazem,pomocu ovih argumenata koje sam naveo...sve najbolje vam zelim...
Re: prijatelji
E to Slavko svaka cast treba samo on da procita ovo sto si ti napisao...bas takvog te volim jakog i samo napred ... a ja bih tebi promenila ime:SLAVKO GENIJALAC; !A bas njegova deca mogu naj vise da uticu na njega oni mogu da mu pruze jos vise ljubavi i neznosti da oseti da je potreban nekome puno ,puno...eto kada se kaze 40g. to je moje godiste '70...boze sta bih dala da sam ja na mestu mog sina Slavkova mama i jos puno majki i oceva,nazalost morate ga naterati ali sam za tim i dalje mora da postoji osoba koja ce ga prodrmati da krene napred on treba toj deci i supruzi normalno ma svima napred i srecno....
bice bolje...mora...
!A bas njegova deca mogu naj vise da uticu na njega oni mogu da mu pruze jos vise ljubavi i neznosti da oseti da je potreban nekome puno ,puno...eto kada se kaze 40g. to je moje godiste '70...boze sta bih dala da sam ja na mestu mog sina Slavkova mama i jos puno majki i oceva,nazalost morate ga naterati ali sam za tim i dalje mora da postoji osoba koja ce ga prodrmati da krene napred on treba toj deci i supruzi normalno ma svima napred i srecno....bice bolje...mora...
-
allforlife
- Stalni član
- Postovi: 56
- Pridružio se: Ned Apr 11, 2010 9:47 pm
Re: prijatelji
Hvala vam puno... već mu većinu stvari rekli... Sad je ćutljiv i pustili smo ga da malo odmori misli.. Pa ćemo videti. Morao bi da bude jak... Hvala još jednom..
Re: prijatelji
Samo napred i upornost i sa srecom jer....
bice bolje...mora...
bice bolje...mora...