pa se vratih...
Prirodnim okruzenjem do zdravlja
Moderatori: vlada99, mr ph. Silvio, moderato, admin
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
-
hunter
- Stalni član
- Postovi: 1687
- Pridružio se: Pon Nov 17, 2008 1:46 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Lugar i PSIHOLOG ANALITICKE ORIJENTACIJE VODJEN LJUBAVLJU KRENU' U BESPUCE OHHHHH ZMEJEVI, ZMAJEVI!
- Kontakt:
Blago Vama, zajebavate se dok ja mucen rintam po 14 sati! Ceo dan me "mobingovala" neka Tonka, koja slaze artikle na odelu preko puta "moje" kucice. Najkriticnija je faza donjih polica. Posle 21h sam izveo kolege iz susedstva na zivu muzikicu u jednom motelu nadomak beograda, pa ostao bez dinara, evra i ono dolara sto nosim za nedaj boze, a na kraju i bez goriva blabla bla!
To je bilo ovako otprilike:
http://www.youtube.com/watch?v=BK6qgE4Zz9Y
http://www.youtube.com/watch?v=e1cswNNg ... re=related
http://www.youtube.com/watch?v=BmkC6xX-MMM
...
MAlo sam i popio i dok su susjedi pjevali mrske im i nepoznate narodnjake
ja sam malo razmisljao o lovu, lovu na zmaja...
Kad sam se vratio kuci, nastavio sam izucavati tu lovinu i dosao do sledecih saznanja:
"8. Здухачи - Змајеви
"Змајеви су 'огњена сила' - духови, који штите поља и берићет у њима од разних непогода у ономе атару и околини, где они бораве по високим планинама. Јављају се у разним облицима - могу да се претварају, преображавају: у облику лепа момка, змије, коња, вола, или друге које животиње. Понајчешће се јављају ноћу у 'глуха доба', и прати их нека светлост и као неки шум и потмуло тутњање. Људима не чине никакве штете нити пакости, већ су им од користи, јер чувају поља од града (туче) и олујине - 'алине' да не дођу у њихову околину и пољу квара нанесу. Кад се подигне олуја и град, онда се каже 'але се подигле и 'вириште', разбуктале се'". /Алекса Васиљевић/
Појам "здухач" - у овом језичком облику, као демонско биће, познат је пре свега у Црној Гори, Херцеговини, у делу Приморја и у Санџаку. Други облик, змај - у истој функцији, познат је у "источној" и "централној Србији" као и у "северним крајевима". Здухач, као и ала, може бити човек, чак и најмање дете, али може се јавити и у зооморфном, животињском облику и то, како смо видели, у лику пса, коња, али и петла, овце, говечета. Дакле, постоје две форме змаја: зооморфна и антропоморфна. Основна је дужност здухача / змаја, како је речено, да брани пољску и сточну плодност свога краја, пре свега од ала - као искључиво негативног демонског бића, али и од туђих здухача, као и да у свој крај преносе плодност неког другог, богатијег подручја.
Кад хоће да пође у борбу змајево тело се успава, а душа иде у облаке, тамо се бори и све оно што се догоди здухачевој или змајевој души, десиће се и његовом телу које као мртво лежи на земљи. Борбе се дешавају у ваздуху, у облацима, уз највећи вихор и непогоду. Оружје здухача су нагорели угарци с обе стране, затим, сламке, зашиљено пруће, и посебно, метла с гумна.
1 - Атрибути змаја. Здухачи и змајеви се рађају у кошуљици, и то тачно одређеног дана. Наиме, рађају се у петак у тачно одређеном часу. Здухачи и змајеви су "добри, поштени и праведни", те се често идентификују са свецима и анђелима, са којима се, иначе, по предању, често састају. Српски здухачи, односно змајеви, једним делом својих функција јесу својеврсни локални демони ветра, па им је тешко наћи аналогије у индоевропским веровањима.
У корену речи здухач налази се дух, тако да реч "духовит" и иначе означава човека који у себи има специјалан "дух", сличан духу здухачевом. Установљено је, како рекох, да су здухачи подударни са змајевима. Змаја и здухача треба, да поновим, разликовати од але или аждаје, са којом се, с обзиром на њихову генетско-митолошку везу са змијом - као хтонским бићем, змај као соларни демон најчешће конфронтира. Змај је првобитно био замишљен као велика крилата змија. У српским народним песмама и приповеткама попут "Змије младожење", може се приметити да и сама змија често има особине змаја: "Није ово змија краосница, но је ово огњенити змају". Према српским веровањима, змај и постаје од змије коју за девет година није видело човечје око. Према другим изворима, у неким деловима српства верује се да змај постаје када змија напуни четрдесет година. За змаја је нарочито карактеристична ватра, коју избацује на уста, и која одскаче од његовог тела. Змајеви су "огњени људи" и "огњене силе". Поновићу једну нашу карактеристичну загонетку: "Одовуд клада, одонуд клада, у сриди змај лежи", одговор гласи: „ватра".
Змајеву епифанију ("епифанија" = "објављивање самог божанства" или пак неких његових атрибута и карактеристика) одликују: велика светлост, грмљавина, севање, потрес, снажан ветар. Према Вуку: "За змаја пак мисли се да је као огњевит јунак, од којега у лећењу огањ одскаче и свијетли". У појединим крајевима у народним веровањима наилазимо на амбивалентну и чак контрадикторну функцију змаја: с једне стране, у пољу - где змај падне - настаје суша и постаје опасност за усеве, али исто тако, где би се у поље бацила глава убијеног змаја, тај би предео почео да доноси обиље плодова. Другим речима, као да је трупина змаја носилац хтонске, недоброхотне и зле природе "змаја", док је глава израз соларне и позитивне снаге. О томе говори и сама генеза "змаја". Уосталом, глава "змије" и "змаја" у магијским радњама, као и у епу, има нарочиту оплодну снагу.
2 - Змај и Соко - форме српских митских хероја. Према старијем народном веровању змај, као и ала, живи у језерима и великим водама, док се у каснијем времену, у доба већ сасвим изграђене соларне митологије - која кореспондира са формирањем српске државе, змај одиже од хтонског тла и почиње настањивати најпре пећине, а затим високе и неприступачне планине, каква је, на пример, планина Јастребац у близини древне српске престонице Крушевца, односно Шар планина нешто јужније. Често се у нашој епској поезији соко и змај изједначују.
Према фолклорном материјалу наши змајеви бораве на "чардаку ни на небу ни на земљи", дакле, у облацима - као и виле. Управо та њихова позиција: ни сасвим горе - на Небу, али ни доле - на Земљи, промишљена у складу са митолошким моделом који симболизује "дрво света", показује да се змај јавља у улози космичког медијатора између горњег и доњег света. У том смислу је и соларни атрибут "светлост" једнако парадигматичан за змаја као и за сокола, уколико већ не представљају, структурно гледано, једно те исто митско биће. У песми ''Дијете Јован и ћерка цара Стефана", видимо како и соко живи на врху неприступачне планине, али је и овај соко по свој прилици змај, што доказује његова епифанија. „Сва се кула из темеља љуља,/ Од сокола свјетлост ударила" (Караџић, VI, 1935: 15-16). У песми која следи реч је о процесу иницијације. Отац у кавезу чувао девојку, не хтевши је обећати ниједном просцу. Па ипак, како то у песми бива: "Нити види сунца нит мјесеца/ Б'јела дана ни млада јунака./ Када једно јутро рано било, / Долијеће сокол птица сива, / Разбија јој врата од прозора / и ул'јеће у бијеле дворе, / Смеће с' себе ситне перушине, / Оста јунак ко на гори сунце. / И он љуби лијепе дјевојке./ Отоле се сокол упутио/ И говори лијепој дјевојци:/ 'Остај с Богом, драга душо моја!/ Ако би се љубав обазнала,/ Пиши мени листак књиге танке/ Пошљи ми је гори соколовој'" (Јунпјес., 1896:100-101).
С обзиром на то да су, социолошки гледано, позиције српског и бугарског народа готово истоветне, будући да су једини у средњем веку имали државно устројство својих народних заједница, то је и у српским и у бугарским представама преовладала карактеристика змаја у лику бића које се фиксира за средишњи - Земаљски, и горњи - Небески простор, док је царство подземног свеша припало хтонском бићу - али, односно код Бугара - ламији (види Георг., 1993: 128). Сасвим тачно примећује Георгијева, да се за структуру змаја везују амбивалентна својства: добро - зло, при чему је за разлику од представе "змаја" у источно-словенском фолклору, у коме налазимо његову негативну функцију, управо у културама балканских Словена змај носилац начела Добра, док су негативни атрибути пренесени на ликове але и ламије. Тако је код Јужних Словена основна улога змаја вазда била да се бори са ламијом и алом, чиме се остварује космичка равнотежа и успоставља природни ред ствари (Георг., 1993:123).
О мешању типичних "змајевских" особина са особинама "ала / аждаја" дошло је због полазне онтичке и генетске сродности, будући да је змај исходио од хтоничног демона - змије, од којег води порекло и ала. По предању, како је речено, змај постаје од четрдесетгодишње змије, а ала од стогодишње змије. То је и разлог због чега се, не ретко, код змаја уочавају и негативне особине: прождрљивост, људождерство, сисање човечје крви. Исто тако и онај познати митем, према коме змај лежи на скривеном благу и чува га, представља само транспоновану старију верзију према којој аждаја у грчкој митологији чува благо. Уосталом, и вр-ховно митолошко божанство, и не само древних Словена, најзад, и самога хришћанства, садржи у себи карактеристике и атрибуте и "доброг" и "злог" божанства, које помаже и воли свој народ, али се и сурово свети и кажњава непослушне.
3 - Змајеви, виле и вуци - митски представници народа. Ову тезу изрекао је, с пуним правом, В. Чајкановић. „Као вуци и виле, тако су и змајеви митски представници српског народа" (Чајк., V, 1994:272). Када је реч о поимању "змаја" у српском митолошком систему, преовладало је схватање да су змајеви пријатељи људи, да носе одлику светости. Из тога и произлази њихово стављање у исти ред са свецима и анђелима, са којима чине "Божју војску". Овим су, у основним контурама, створени митолошки услови да од змајева постану врло популарна национална божанства, и уједно читав митолошки пантеон у српској религији. Наши истраживачи народне религије који су се превасходно ослањали на бројне анализе о улози змаја у нашим народним веровањима, установили су како су анђели, свеци, виле и змајеви у основи својој народни идеали, који бране све оно што је у свету добро и поштено, па су стога и поборници правде и истине. У митском језику Турци су але, а Срби змајеви, па су, утолико, као вуци и виле, и змајеви митски представници српског народа.
Бугарски митолози откривају змајевске црте и у хришћанским ликовима, нпр. код св. Николе. Према неким народним схватањима змај настаје од шарана. Познато је да Срби у неким крајевима управо стога не једу шарана у смислу предохране против епилепсије, а свакако и зато што је реч о табуисаном демонском лику. Из праксе знамо да је шаран основна обредна храна у част св. Николе, а кост од главе ове жртвене рибе јесте апотропејон и зашива се на дечјој капици (Георг., 1993: 129). Коначно видели смо у одељку о "змији" како "епилепсија" и "змија / змај" митолошки кореспондирају у магији и обреду!
Најкраће, вук и змија као териоморфна демонска бић.а припадају ире свега оном типу друштвене организације српског народа која се одликује матријархатским поретком - са доминантним елементима хтонске религиозности, када је породица била основа заједнице. Са друге стране, виле и змајеви јављају се на вишем степену друштвене мобилности, када је постигнута национална држава, са патријархатском основом, чему одговара соларна митологија.
На јужнословенском простору постоји огроман број топонима са основом "змај" и "змија", близу 100 на мапама ситније размере. Змајевац најчешће извор, врело, кладенац, Змајан, Змајева греда, Змајева пећина, Змајева река, Змајевица, Змајевка, Змајево ждријело, Змајевска вода, Змајевски поток, Д.Г. Змајне, Змајовача, Змајселе; Змијавац Змијавци, Змијан, Змијанац, Змијаначка река, Змијање, Змијаре, Змијача, Змијаначке греде, Змијаница; Змијевац, Змијевача, Змијевачка драга, Змијевачки мост; Змијина гл.; Змијина гомила, Змијска гомила, Змијинац, Змијница, Змијова дубка, Змијски крш, Змијски и.; Зминац, Зминица, Зминичко јез., Змиња гл., Змињак, Змињац, Змињевача, Змиштак; Змиорница; Гуја, Гујаничке ливаде, Гујевац, Гујина гл.. У Бугарској топоними са основом "змај": Змеево, Змеино, Змейево, Змеево, Змейовецъ.
"
Ebo te, ala nisam normalan, idem pod tus, pa za 3 sata opet na posao!
Eh, nasao sam pumpu preko puta firme koja ima hot spot
To je bilo ovako otprilike:
http://www.youtube.com/watch?v=BK6qgE4Zz9Y
http://www.youtube.com/watch?v=e1cswNNg ... re=related
http://www.youtube.com/watch?v=BmkC6xX-MMM
...
MAlo sam i popio i dok su susjedi pjevali mrske im i nepoznate narodnjake
ja sam malo razmisljao o lovu, lovu na zmaja...Kad sam se vratio kuci, nastavio sam izucavati tu lovinu i dosao do sledecih saznanja:
"8. Здухачи - Змајеви
"Змајеви су 'огњена сила' - духови, који штите поља и берићет у њима од разних непогода у ономе атару и околини, где они бораве по високим планинама. Јављају се у разним облицима - могу да се претварају, преображавају: у облику лепа момка, змије, коња, вола, или друге које животиње. Понајчешће се јављају ноћу у 'глуха доба', и прати их нека светлост и као неки шум и потмуло тутњање. Људима не чине никакве штете нити пакости, већ су им од користи, јер чувају поља од града (туче) и олујине - 'алине' да не дођу у њихову околину и пољу квара нанесу. Кад се подигне олуја и град, онда се каже 'але се подигле и 'вириште', разбуктале се'". /Алекса Васиљевић/
Појам "здухач" - у овом језичком облику, као демонско биће, познат је пре свега у Црној Гори, Херцеговини, у делу Приморја и у Санџаку. Други облик, змај - у истој функцији, познат је у "источној" и "централној Србији" као и у "северним крајевима". Здухач, као и ала, може бити човек, чак и најмање дете, али може се јавити и у зооморфном, животињском облику и то, како смо видели, у лику пса, коња, али и петла, овце, говечета. Дакле, постоје две форме змаја: зооморфна и антропоморфна. Основна је дужност здухача / змаја, како је речено, да брани пољску и сточну плодност свога краја, пре свега од ала - као искључиво негативног демонског бића, али и од туђих здухача, као и да у свој крај преносе плодност неког другог, богатијег подручја.
Кад хоће да пође у борбу змајево тело се успава, а душа иде у облаке, тамо се бори и све оно што се догоди здухачевој или змајевој души, десиће се и његовом телу које као мртво лежи на земљи. Борбе се дешавају у ваздуху, у облацима, уз највећи вихор и непогоду. Оружје здухача су нагорели угарци с обе стране, затим, сламке, зашиљено пруће, и посебно, метла с гумна.
1 - Атрибути змаја. Здухачи и змајеви се рађају у кошуљици, и то тачно одређеног дана. Наиме, рађају се у петак у тачно одређеном часу. Здухачи и змајеви су "добри, поштени и праведни", те се често идентификују са свецима и анђелима, са којима се, иначе, по предању, често састају. Српски здухачи, односно змајеви, једним делом својих функција јесу својеврсни локални демони ветра, па им је тешко наћи аналогије у индоевропским веровањима.
У корену речи здухач налази се дух, тако да реч "духовит" и иначе означава човека који у себи има специјалан "дух", сличан духу здухачевом. Установљено је, како рекох, да су здухачи подударни са змајевима. Змаја и здухача треба, да поновим, разликовати од але или аждаје, са којом се, с обзиром на њихову генетско-митолошку везу са змијом - као хтонским бићем, змај као соларни демон најчешће конфронтира. Змај је првобитно био замишљен као велика крилата змија. У српским народним песмама и приповеткама попут "Змије младожење", може се приметити да и сама змија често има особине змаја: "Није ово змија краосница, но је ово огњенити змају". Према српским веровањима, змај и постаје од змије коју за девет година није видело човечје око. Према другим изворима, у неким деловима српства верује се да змај постаје када змија напуни четрдесет година. За змаја је нарочито карактеристична ватра, коју избацује на уста, и која одскаче од његовог тела. Змајеви су "огњени људи" и "огњене силе". Поновићу једну нашу карактеристичну загонетку: "Одовуд клада, одонуд клада, у сриди змај лежи", одговор гласи: „ватра".
Змајеву епифанију ("епифанија" = "објављивање самог божанства" или пак неких његових атрибута и карактеристика) одликују: велика светлост, грмљавина, севање, потрес, снажан ветар. Према Вуку: "За змаја пак мисли се да је као огњевит јунак, од којега у лећењу огањ одскаче и свијетли". У појединим крајевима у народним веровањима наилазимо на амбивалентну и чак контрадикторну функцију змаја: с једне стране, у пољу - где змај падне - настаје суша и постаје опасност за усеве, али исто тако, где би се у поље бацила глава убијеног змаја, тај би предео почео да доноси обиље плодова. Другим речима, као да је трупина змаја носилац хтонске, недоброхотне и зле природе "змаја", док је глава израз соларне и позитивне снаге. О томе говори и сама генеза "змаја". Уосталом, глава "змије" и "змаја" у магијским радњама, као и у епу, има нарочиту оплодну снагу.
2 - Змај и Соко - форме српских митских хероја. Према старијем народном веровању змај, као и ала, живи у језерима и великим водама, док се у каснијем времену, у доба већ сасвим изграђене соларне митологије - која кореспондира са формирањем српске државе, змај одиже од хтонског тла и почиње настањивати најпре пећине, а затим високе и неприступачне планине, каква је, на пример, планина Јастребац у близини древне српске престонице Крушевца, односно Шар планина нешто јужније. Често се у нашој епској поезији соко и змај изједначују.
Према фолклорном материјалу наши змајеви бораве на "чардаку ни на небу ни на земљи", дакле, у облацима - као и виле. Управо та њихова позиција: ни сасвим горе - на Небу, али ни доле - на Земљи, промишљена у складу са митолошким моделом који симболизује "дрво света", показује да се змај јавља у улози космичког медијатора између горњег и доњег света. У том смислу је и соларни атрибут "светлост" једнако парадигматичан за змаја као и за сокола, уколико већ не представљају, структурно гледано, једно те исто митско биће. У песми ''Дијете Јован и ћерка цара Стефана", видимо како и соко живи на врху неприступачне планине, али је и овај соко по свој прилици змај, што доказује његова епифанија. „Сва се кула из темеља љуља,/ Од сокола свјетлост ударила" (Караџић, VI, 1935: 15-16). У песми која следи реч је о процесу иницијације. Отац у кавезу чувао девојку, не хтевши је обећати ниједном просцу. Па ипак, како то у песми бива: "Нити види сунца нит мјесеца/ Б'јела дана ни млада јунака./ Када једно јутро рано било, / Долијеће сокол птица сива, / Разбија јој врата од прозора / и ул'јеће у бијеле дворе, / Смеће с' себе ситне перушине, / Оста јунак ко на гори сунце. / И он љуби лијепе дјевојке./ Отоле се сокол упутио/ И говори лијепој дјевојци:/ 'Остај с Богом, драга душо моја!/ Ако би се љубав обазнала,/ Пиши мени листак књиге танке/ Пошљи ми је гори соколовој'" (Јунпјес., 1896:100-101).
С обзиром на то да су, социолошки гледано, позиције српског и бугарског народа готово истоветне, будући да су једини у средњем веку имали државно устројство својих народних заједница, то је и у српским и у бугарским представама преовладала карактеристика змаја у лику бића које се фиксира за средишњи - Земаљски, и горњи - Небески простор, док је царство подземног свеша припало хтонском бићу - али, односно код Бугара - ламији (види Георг., 1993: 128). Сасвим тачно примећује Георгијева, да се за структуру змаја везују амбивалентна својства: добро - зло, при чему је за разлику од представе "змаја" у источно-словенском фолклору, у коме налазимо његову негативну функцију, управо у културама балканских Словена змај носилац начела Добра, док су негативни атрибути пренесени на ликове але и ламије. Тако је код Јужних Словена основна улога змаја вазда била да се бори са ламијом и алом, чиме се остварује космичка равнотежа и успоставља природни ред ствари (Георг., 1993:123).
О мешању типичних "змајевских" особина са особинама "ала / аждаја" дошло је због полазне онтичке и генетске сродности, будући да је змај исходио од хтоничног демона - змије, од којег води порекло и ала. По предању, како је речено, змај постаје од четрдесетгодишње змије, а ала од стогодишње змије. То је и разлог због чега се, не ретко, код змаја уочавају и негативне особине: прождрљивост, људождерство, сисање човечје крви. Исто тако и онај познати митем, према коме змај лежи на скривеном благу и чува га, представља само транспоновану старију верзију према којој аждаја у грчкој митологији чува благо. Уосталом, и вр-ховно митолошко божанство, и не само древних Словена, најзад, и самога хришћанства, садржи у себи карактеристике и атрибуте и "доброг" и "злог" божанства, које помаже и воли свој народ, али се и сурово свети и кажњава непослушне.
3 - Змајеви, виле и вуци - митски представници народа. Ову тезу изрекао је, с пуним правом, В. Чајкановић. „Као вуци и виле, тако су и змајеви митски представници српског народа" (Чајк., V, 1994:272). Када је реч о поимању "змаја" у српском митолошком систему, преовладало је схватање да су змајеви пријатељи људи, да носе одлику светости. Из тога и произлази њихово стављање у исти ред са свецима и анђелима, са којима чине "Божју војску". Овим су, у основним контурама, створени митолошки услови да од змајева постану врло популарна национална божанства, и уједно читав митолошки пантеон у српској религији. Наши истраживачи народне религије који су се превасходно ослањали на бројне анализе о улози змаја у нашим народним веровањима, установили су како су анђели, свеци, виле и змајеви у основи својој народни идеали, који бране све оно што је у свету добро и поштено, па су стога и поборници правде и истине. У митском језику Турци су але, а Срби змајеви, па су, утолико, као вуци и виле, и змајеви митски представници српског народа.
Бугарски митолози откривају змајевске црте и у хришћанским ликовима, нпр. код св. Николе. Према неким народним схватањима змај настаје од шарана. Познато је да Срби у неким крајевима управо стога не једу шарана у смислу предохране против епилепсије, а свакако и зато што је реч о табуисаном демонском лику. Из праксе знамо да је шаран основна обредна храна у част св. Николе, а кост од главе ове жртвене рибе јесте апотропејон и зашива се на дечјој капици (Георг., 1993: 129). Коначно видели смо у одељку о "змији" како "епилепсија" и "змија / змај" митолошки кореспондирају у магији и обреду!
Најкраће, вук и змија као териоморфна демонска бић.а припадају ире свега оном типу друштвене организације српског народа која се одликује матријархатским поретком - са доминантним елементима хтонске религиозности, када је породица била основа заједнице. Са друге стране, виле и змајеви јављају се на вишем степену друштвене мобилности, када је постигнута национална држава, са патријархатском основом, чему одговара соларна митологија.
На јужнословенском простору постоји огроман број топонима са основом "змај" и "змија", близу 100 на мапама ситније размере. Змајевац најчешће извор, врело, кладенац, Змајан, Змајева греда, Змајева пећина, Змајева река, Змајевица, Змајевка, Змајево ждријело, Змајевска вода, Змајевски поток, Д.Г. Змајне, Змајовача, Змајселе; Змијавац Змијавци, Змијан, Змијанац, Змијаначка река, Змијање, Змијаре, Змијача, Змијаначке греде, Змијаница; Змијевац, Змијевача, Змијевачка драга, Змијевачки мост; Змијина гл.; Змијина гомила, Змијска гомила, Змијинац, Змијница, Змијова дубка, Змијски крш, Змијски и.; Зминац, Зминица, Зминичко јез., Змиња гл., Змињак, Змињац, Змињевача, Змиштак; Змиорница; Гуја, Гујаничке ливаде, Гујевац, Гујина гл.. У Бугарској топоними са основом "змај": Змеево, Змеино, Змейево, Змеево, Змейовецъ.
"
Ebo te, ala nisam normalan, idem pod tus, pa za 3 sata opet na posao!
Eh, nasao sam pumpu preko puta firme koja ima hot spot
http://www.youtube.com/watch?v=X4U7VgUQ ... re=related
http://www.youtube.com/watch?v=fYia6tAd_EY&NR=1
Kad je struju izmislio Tesla, ameriko sisala si vesla!
http://www.youtube.com/watch?v=fYia6tAd_EY&NR=1
Kad je struju izmislio Tesla, ameriko sisala si vesla!
-
hunter
- Stalni član
- Postovi: 1687
- Pridružio se: Pon Nov 17, 2008 1:46 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Lugar i PSIHOLOG ANALITICKE ORIJENTACIJE VODJEN LJUBAVLJU KRENU' U BESPUCE OHHHHH ZMEJEVI, ZMAJEVI!
- Kontakt:
Sad sam se jos vise zaljubiskao u Zmaja! Kad ga ulovim, cuvacu ga ovako... i ponekad ce da mi pali cigare
http://www.youtube.com/watch?v=X4U7VgUQ ... re=related
http://www.youtube.com/watch?v=fYia6tAd_EY&NR=1
Kad je struju izmislio Tesla, ameriko sisala si vesla!
http://www.youtube.com/watch?v=fYia6tAd_EY&NR=1
Kad je struju izmislio Tesla, ameriko sisala si vesla!
a josh mi je i dala poklon koji mi je ostavio mraz deda 
-
zmaj76
- Stalni član
- Postovi: 1276
- Pridružio se: Sub Dec 22, 2007 10:25 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
ih bre DjOlja,pa što meni najteži zadatak...Dj.Olivera napisao:Zmajček pobegla si sa časaEvo teme za domaći : Način pojave Dopplerovog efekta .
em propustila xy časova,em sinoć nisam mogla da vas navatam po učionicama...na kraju ni od koga da prepišem...
šmrc...
uhh...
moram nick da promenim...nisam više zmaj....
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5