СРЕТАН РОЂЕНДАН КЋЕРИ ОД МИКАЉЕ, ЖЕЛИ МОЈА МАЛЕНКОСТ.

ДА НАМ ЈОШ ДУГО ДУГО ПОЖИВИ У ЗДРАВЉУ,СРЕЋИ,ВЕСЕЉУ И НАПРЕТКУ КАКО СЕБИ ТАКО И СВОЈИМ РОДИТЕЉИМА !

Хунтићу, баш си ме расплакао, шмрц, шмрц, шмрц, зар ти мене није жао.



Од сада си ти Хунтић, то ти паше.

како имаш тврдо срце, од гранита. Пуко си ми начисто, гори си од мене, не разликујеш ствари , или невидиш добро.

Шмрц, Шмрц, Шмрц, ево ни ја сада невидим од суза, што ме извријеђа.



Јјјааа сссаам сссеее ммиииссслллииилллааа ооррааасссппооллооожжиитттии у ллоооввввууу.

Lujkice moja fala ti puuuuuno, puno ,puuno !I ti da pozivish svojoj deci josh 105 pa opet
Idem i svima zelim laku noc i lepe snove!

Oprosti ako sam te uvredio, nije mi bila namera! Granitno srce Do jaja!

ko Miko,nisam sve pratila,bila na putu kuci........

Verovatno te je smorila / uvredila ova cinjenica! JA lovim i krupnu i sitnu - pod uvjetom da je zdrava. Volim i ljisice

Osam odlučujućih faktora za zdrav život:
1. ishrana
2.vazduh
3.voda(bar 8 čaša čiste vode dnevno)
4.sunce
5.fizička aktivnost(vežbe)
6.uzdržavanj od toksičnih supstanci
7.pozitivno stanje duha
8.odmor (6-8 h sna)
(meni treba od 8-9 )

"Malo doručkuj dragi Santjago,a večeraj još manje,jer je stomak radionica u kojoj se kuju zdravlje i život"
Don Kihot,Migel de Servantes

svi znamo za četiri bele smrti,pravi ključ za mnoge probleme je upravo izbegavanje istih,to su:beli secer,mast,belo brasno i so,kuhinjska,prerađena,treba je zameniti morskom,može se kupiti u svakom supermarketu..

ja bih među ove svrstala i hidrogenizovanu biljnu mast i sve namirnice koje je sadrže,ako volite slatkiše,pravite ih ,ali nađite dobre recepte,ili bar pogledajte sastav namirnica koje kupujete.

pri kombinovanju hrane treba voditi računa da se nikako ne kombinuju proteini i ugljeni hidrati,
proteini i skrob,
mogu namirnice koje sadrže skrob međusobno da se mešaju,
ne treba mešati ni proteine međusobno.
Proteini se stvaraju od aminokiselina koje unosimo hranom,bar od onih koje unosimo,jer se sve aminokiseline ne mogu uneti hranom,
sve potrebne aminokiseline se načaze u biljnoj hrani,koje naš organizam najbolje prihvata i iskorišćava,za razliku od namirnica životinjskog porekla.
te aminokiseline koje se moraju uneti su esencijalne,ima ih u namirnicama biljnog porekla
Aminokiseline:
zasićene
mononezasićene
polinezasićene

prve dve može proizvesti ljudsko telo a treće se unose hranom.
dve su posebno bitne:linoleinska i alfa-linoleinska,
one su esencijalne i iz njih se stvaraju ostale polinezasićene
LINOLEINSKA(OMEGA 6 ):


povrće,voće,orasi,žitarice,
ulja od šafrana,suncokreta(hladno ceđenog),kukuruza,soje,bundeve.

ALFA-LINOLEINSKA OMEGA 3):

ULJE OD LANENOG SEMENA(ZAKON!!)
bundevino seme,soja,orahovo ulje,zeleno lisnato povrće,žitarice,ulje od semen repice,soje,
riba.
Čemu služe :

-stvaranju energije
-prebacivanju kiseonika iz pluća u krvotok
-kontrola zapremine ćelije
-stabilizacija insulina
-sprečavanje zapaljenskih bolesti
-jačanje imuniteta
-smiruju-poboljšavaju raspoloženje

Bazirao bih se na proteinima!

Хунтићу примам извињење !

Престајем да пјевам пјесмицу " Срце ти је камен".

Ал, пошто мене неводиш, ђаба ти покушај на крупну ловину.

Унапријед си изгубио плијен , шта ћу ти.

Ал нема везе из травице вире ружице, и почиње она " ружо моја, што си тако плава, што си плава ко зелена трава.

Сњег се отопио, камено срце се омекшали.

Sve aminokiseline sadrže:

Banane,šargarepe,kupus,kelj,grašak,pasulj,karfiol,krastavci,plavi patlidžan,kukuruz,krompir,kikiriki,orašasto voće,suncokretovo seme,susam,paradajz

Proteini se stvaraju od aminokiselina koje unosimo hranom,bar od onih koje unosimo,jer se sve aminokiseline ne mogu uneti hranom,
sve potrebne aminokiseline se nalaze u biljnoj hrani,koje naš organizam najbolje prihvata i iskorišćava,za razliku od namirnica životinjskog porekla.

Pozdrav za sve!Lujka koliko vidim samo si ti ustala?To sa posla kuckash?Izvoli na chast ,kafitzu,pice ,doruchak ,kolache (sad ce mi stici i prijateljitze,komshije( svake godine tako ih pozovem) za zdravlje moga deteta,da se malo pochaste ,pa izvoli lujkice i ako je josh ko budan? A ovaj link http://www.procreo.jp/labo/flower_garden.swf ne morate stalno klikati.Samo mishem shvrljajte prego njega i za chas bashtica puna cveca!Predivno je!Hvala ti zmaj78 za sve!
Pozdrav veliki !A da ja reko 10 h !Zaboravih da na sajtu josh nisu vreme promenili !Pozdrav!!!

ŠARGAREPA

Sok od sargarepe je bogat vitaminom A. Osim toga, u soku se sadrze i vitamini B, C, D, E, PP i K, karotin, velika kolicina gvoz|a, kobalta, bakra.

On osnazuje organizam, poboljsava apetit, normalizuje varenje, a tako|e jaca kostano tkivo i normalizuje proces metabolizma.

Sok od sargarepe je odlicno sredstvo u borbi protiv infekcija. On pojacava imunitet celog organizma, a pored toga stimulise preradu materija nadbubrezne zlezde koje povecavaju otpornost organizma protiv ocnih infekcija (npr. konjuktivitis), infekcija grla, krajnika i disajnih organa.

Ovaj sok se preporucuje kod oboljenja jetre i zeludacno-crevnog trakta ciji je uzrok nedostatak aktivnih materija u organizmu. Osim toga, on prociscava jetru i izbacuje necistoce, a blagotvorno deluje na endokrini sistem. Tako|e, normalizuje rad debelog creva i otklanja umor i nemir.

Sok od sargarepe je odlican lek koji spasava od mnogih koznih bolesti, npr. dermatitisa. Me|utim, najvaznija osobina ovog soka je u tome sto on pojacano utice na ceo organizam, normalizuje metabolizam, smanjuje suvisnu telesnu tezinu i uspostavlja hemijsku ravnotezu u celom organizmu.

U Europi se banana počela više upotrebljavati tek krajem 19.st., iako je čovječanstvo davno znalo za njenu vrijednost. U starim dokumentima iz 303.g.p.n.e. pronađen je zapis o duguljastom zlatnom voću i njegovoj velikoj kvaliteti.
Duguljast zeleno-žuti plod tropskog drveta Musa sapientium, poznat kao južno tropsko voće, koristi se i kao povrće, peče se ili kuha u kori kao i krumpir. Bere se potpuno zelena i transportira u Europu, gdje zrije u zrionicama. Zrela banana ima intenzivnu žutu boju. Najslađa je kada pocrni i obično se misli da više nije za upotrebu. Prilikom sušenja i pretvaranja u prah ne gubi svoj okus. Koristi se u prehrambenoj i mljekarskoj industriji.
Sastav banane vrlo je bogat. Sadrži 74% vode, 1% bjelančevina, 0,5% masti, 13,5% šećera i 23% ugljikohidrata, a biljnih vlakana 3,4 g. Energetska vrijednost 100 g banane iznosi 423 kJ (101 kcal). Banana sadrži gotovo sve vitamine - karotene, vitamine grupe B, E i C, a od minerala - bogatstvo kalija 350 mg te magnezij, kalcij, fluor, fosfor, željezo, cink, bakar.
Ne preporuča se osobama s povišenom tjelesnom masom jer 100 grama ploda oslobađa 100 kcal, ali predstavlja vrlo značajnu namirnicu u prehrani djece.
U istraživanjima provedenim u Americi otkrivene su neke supstancije koje blagotvorno djeluju na živčani sustav, što pridonosi psihičkoj ravnoteži i poboljšava opći razvoj djece

Karfiol - jestivi cvet

Treba koristiti i njegovo lišće, jer ono sadrži najvažnije prehrambene sastojke Karfiol je kupusno povrće vrlo visokog kvaliteta. Za ljudsku ishranu upotrebljava se jako zadebljala cvast, zbijena u glavicu - “ružu”, koja ima veliku hranljivu vrednost i izvanredno prijatan ukus. Zbog toga, a i zbog atraktivnog i neobičnog izgleda, karfiol se smatra plemenitim i delikatesnim povrćem. Pogledamo li biološki sastav ruže, uverićemo se da karfiol zaista zaslužuje naziv delikatesnog povrća. Bogat je proteinima (2,48 odsto), biljnim uljima (0,34 ), šećerom (1,21) i mineralnim sastojcima (0,83 procenata). Od mineralnih sastojaka sadrži najviše kalijuma, fosfora i sumpora. Celuloze ima 0,91 odsto, a suve materije 9,11 procenat. Karfiol je bogat i vitaminom C (69 mg%), pa mu po hranljivosti, sadržaju suve materije i vitaminima mnogi daju prednost pred kupusom. Teško je svarljiv i nije prikladan za ishranu ljudi koji boluju od bilo koje želudačno-crevne bolesti, jer ima mnogo celuloze. U kulinarstvu se široko primenjuje raznovrsno pripremljen kao samostalno jelo ili kao prilog. Mišljenja o poreklu karfiola se razilaze. Najverovatnije je da se razvio od divlje vrste koja se susreće u Maloj Aziji i Grčkoj. Prve sigurnije zabeleške o upotrebi karfiola datiraju iz 12. stoleća, no o njegovom gajenju na Kipru i u Siriji saznajemo tek u 16. veku. Kad kupujete karfiol na pijaci, treba imati na umu da za kvalitet glavice nije presudna veličina već izgled, konzistencija i boja. Karfiol mora biti jednolično bele ili bledokrem boje. Važno je takođe da površinska struktura “ruže” nije zrnasta, već da je glatka i zbijena. Ubrane glavice se teško čuvaju, čak i u frižideru, pa ih treba potrošiti odmah, dok su sasvim sveže.
Pogrešno i neracionalno postupaju one domaćice koje odbacuju krupno zeleno lišće karfiola. Ono se može upotrebiti na više načina, to više što lišće zapravo sadrži najvažnije prehrambene sastojke. Ako se glavica kuva i priprema na “lešo”, lišće se može skuvati zajedno s glavicom i poslagati uokolo, a ako se priprema zasebno, na neki pikantniji način, od lišća se mogu pripremiti odlična variva, supe i slično, ili se na isti način može mešati s ostalim povrćem.

Kukuruz (Zea mays) je jednogodišnja biljka porijeklom iz Srednje Amerike. Ima muške i ženske cvijetove raste od 1,5 do 2,4 metra. Kukuruz je igrao važnu ulogu pogotovo u narodima Srednje Amerike. U Evropu je donijet 1493. a po nekim izvorima 1535. Na Balkan je stigao u 17. vijeku. Korijen mu je žiličast, a stablo visoko i člankovito s odvojenim muškim i ženskim cvijetovima. Plod mu je klip sa zrnjem koje je uglavnom žuto ili bijelo. Također je uzgojen veliki broj raznih vrsta hibrida.
Za vrijeme kuhanja ili pečenja kukuruza oslobađaju se molekule koje štite organizam od štetnog utjecaja slobodnih radikala. To povećava antioksidativnu moć kukuruza, pa on štiti od raka, bolesti srca, katarakte, Alzheimerove bolesti.
Kukuruz obiluje prehrambenim vlaknima koja snižavaju povišene razine kolesterola, folnom kiselinom što čuva krvožilni sustav, vitaminom B1 važnim za dobar rad mozga te ugljikohidratima koji nam daju brzo raspoloživu energiju.