"španski vetar"
Sastojci
Kora
* 4 belanca
* 4 kašike šećera
Fil
* 12 žumanaca
* 12 kašika šećera
* 5 kašika gustina
* 4 kesice vanilin šećera
* 1/2 litra mleka
* 1 margarin
* 1 kesica šlaga
Način pripreme
Umutiti 4 belanca sa 4 kašike šećera i peći na 180 stepeni. Ispeći 3 kore. Kore ne sušiti - dovoljno ih je peći 3-4 minuta na podmazanoj foliji.
Umutiti 12 žumanaca sa 12 kašika šećera, pa dodati 5 kašika gustina i 4 kesice vanilin šećera. Sve to skuvati u 1/2 litra mleka i ohladiti. Umutiti 1 margarin i sve sastojke sjediniti. Filovati tortu i ukrasiti je šlagom.
Drugi recopis
ŠPANSKI VETAR
Za ovu tortu nemam šta da kažem, Napravite,probajte, pa vidite sami.
Što bi rekao moj kum: Ovo ti je bre kumo TORNADO a ne vetar.
12 belanaca dobro umutiti pa dodavati kašiku po kašiku 1/2 kg kristal šećera
i na kraju 1 kašiku belog sirćeta.
Pleh červrtast dobro podmazati posuti brašnom sipati masu i staviti u rernu
koju ste prethodno uključili na 250 stepeni zagrejali pa smanjili na 100 stepeni.
Testo sušiti oko 2 sata a bude i manje. Kontrolišite.
Fil: 12 žumanaca umutiti sa 12 kašika kristal šećera , dodati 3 kašike gustina
i sve to skuvati u 1/2 l.mleka.Kada se ohladi dodati dobro umućen puter 250 gr.
sa 2 kašike prah šećera, i umućene 2 kesice šlaga.
Ovako dobijenu masu podeliti na dva dela.
Jedan deo ostaje žut a u drugi se dodaje 200 gr mlevenih oraha ili lešnika.
Na kraju tortu ukrasiti sa dve kesice šlaga. A filovati je ovako.
Kora od belanaca, pa krem sa orasima, pa žuti krem, pa šlag. Ohladiti obavezno.
Treci recopis
ŠPANSKI VETAR
12 belanaca umutiti sa 250 g šećera . Potrebne 4 okrugle tepsije za pečenje oko 20-25cm prečnika . Odjednom 4 kore pecite . Prvo deset minuta na 250 C , pa smanjim na 100 C i sušim sat vremena .
Fil:
12 žumanaca
6 kašika šećera
4 pune kašike brašna
Kuvati na pari 10 minuta.
4 pakovanja maslaca (500 grama ) i 100g šećera u prahu penasto umutiti i dodati hladnom filu. Onda umutiti šlag sa 3 vanilin šećera i ujediniti sa filom. Fil podeliti na dva dela. U jedan deo staviti 200g mlevenih oraha, redjati koru pa fil sa orasima pa fil bez oraha , pa malo šlaga . Odozgo staviti slag.
COPY/PASTE SVAŠTARA
Moderatori: mr ph. Silvio, moderato, admin, vlada99
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Bivša SFR Jugoslavija (SFRJ) je bila najveći proizvođač šljive na svetu. No, nažalost, šljiva za Srbiju nema onaj privredni značaj koji je nekada imala. Problem je u zapuštenosti šljivika i niski prinosi. Osim toga, virus šarka šljive je desetkovao šljivarstvo u Srbiji.
Nekada je Srbija bilaa veliki proizvođač i izvoznik suve šljive. Sada to nije. Uslovi za proizvodnju rakije šljivovice su dobri, ali, nažalost, proizvodnja naše rakije nije standardizovana niti zaštićena zašta imamo izuzetne uslove. Savremenom tehnologijom uzgoja i zaštite šljive ovu proizvodnju treba proširiti. Time se obezbeđuje neophodna sirovina za za proizvodnju kvalitetne rakije, suve šljive, džemova, sokova i sl., kao i za izvoz zamrznute šljive u zemlje EU što se poslednjih godina i traži.
Najravnomernije i najbolje osunčavanje voćaka jeste kada se redovi šljive pružaju u pravcu sever-jug.
Cvetni pupoljci šljive mogu tokom dubokog zimskog odmora da izdrže temperature od -19 do -34oC.
Domaća šljiva najbolje uspeva u rejonima sa godišnjom sumom padavina od 700-1000 mm, a sumom padavina u vegetacionom periodu od 350-600 mm i relativnom vlagom vazduha od 75-85%
Za šljivu su povoljna duboka, rastresita, propustljiva, bogata organskom materijom i plodna zemljišta, slabo kisele reakcije (pH 5,5-7,0).
SORTE ŠLJIVE
ČAČANSKA LEPOTICA. Nastala 1961 u Čačku, priznata 1975, a zaštićena 1991. godine. Prorodi u drugoj ili trećoj godini. Tolerantna je prema šarki šljive. Sazreva srednje rano (krajem jula ili početkom avgusta). Ovo je jedna od najboljih stonih sorata šljive u svojoj dobi sazrevanja. Dobro podnosi transport. Postiže visoku cenu na tržištu.
STENLI (STENLEY). Stvorena je u SAD. U Srbiji se gaji od 1956. godine. U savremenim zasadima šljive u Srbiji je vodeća sorta. Sazreva u drugoj polovini avgusta. Rano prorodi, redovno i obilno rađa i tolerantna je prema virusu šarke. Plod se koristi za potrošnju u svežem stanju, sušenje, rakiju i druge oblike prerade. Sveži plodovi ove sorte se izvoze.
ČAČANSKA RODNA. Stvorena u Čačku, priznata 1975, a zaštićena 1991. godine. Sazreva krajem avgusta. Koristi se kao stona sorta, za razne oblike prerade, a posebno za sušenje. Veoma je rodna. Jedna je od ekonomski najznačajnijih sorata u novim zadadima u Srbiji.
VALJEVKA. Stvorena u Čačku, priznata 1985, a zaštićena 1991. godine. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Koristi se za sušenje i druge vidove prerade, stonu upotrebu i sl.
POŽEGAČA (MAĐARKA). Sazreva krajem avgusta i početkom septembra, a na većim nadmorskim visinama zri do kraja septembra. Koristi se za potrošnju u svežem stanju, sušenje, konzervnu industriju i rakiju.
VALERIJA. Stvorena u Čačku, a priznata 1987. godine. Sazreva krajem jula i početkom avgusta. Stona je sorta lokalnog značaja.
ČAČANSKA NAJBOLJA. Stvorena je u Čačku, priznata 1975. godine, a zaštićena 1991. Sazreva sredinom avgusta. Može se koristiti za zamrzavanje i preradu.
ČAČANSKA RANA. Stvorena u Čačku, a priznata 1975. godine. sazreva početkom jula. To je rana i rodna stona šljiva, krupnih i kvalitetnih plodova koji trpe transport. Na tržištu postiže visoku cenu.
KALIFORNIJSKA PLAVA (CALIFORNIA BLUE). Stvorena je u SAD. Sazreva sredinom jula. Koristi se kao stona šljiva i za preradu.
ČAČANSKI ŠEĆER. Stvorena u Čačku, a priznata 1975. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Vrlo je pogodna za sušenje i daje suvu šljivu odličnog kvaliteta.
PODIZANJE ŠLJIVIKA
Krčenje prethodnih višegodišnjih zasada ukoliko ih je bilo.
Uništavanje korova.
Ravnanje terena.
Popravka siromašnijih zemljišta unošenjem 50 tona organskih đubriva (stajnjak) i 700-800 kg/ha NPK 0:15:30 ili 8:4:24 pre duboke obrade zemljišta.
Duboka obrada zemljišta.
Fina priprema zemljišta za sadnju.
Izbor i nabavka sadnica za podizanje šljivika. S obzirom da je šljiva višegodišnja biljka i da su za podizanje šljivika potrebna velika. finansijska sredstva, greška u nabavci sadnog materijala se ne može ispraviti i može dodatno skupo koštati proizvođača. Zato se preporučuje nabavka sadnica od registrovanih, proverenih i renomiranih proizvođača. Posebno je značajno da sadnice budu bezvirusne, naravno uz ostale kvalitativne osobine sadnog materijala šljive.
Šljiva se sadi od opadanja lišća u jesen do kretanja vegetacije u proleće. Najbolje je kada se šljiva sadi u jesen. Sve je lošija varijanta što se sadnja približava proljeću.
Kopanje jamića.
Po mogućnosti, koren sadnice pre sađenja umočiti u smešu jednog dela sveže goveđe balege, dva dela zemlje i jednog dela vode.
Sadnice se sade na istoj dubini na kojoj su bile u rastilu.
Pre stavljanja zadnjeg sloja zemlje kod sadnje, dodati 150 grama kombinovanog mineralnog đubriva (NPK).
Posle toga se doda još jedan tanki rastresiti sloj zemlje.
Da bi se uspostavio bolji kontakt žila sadnice sa zemljom, to se postiže gaženjem zemljišta oko sadnice i zalivanjem.
Posađene sadnice se ranije u proleće skrate na 90 cm iznad zemlje.
Šljiva se sadi na rastojanju 5 metara između redova i 4, 3 ili 2 metra rastojanja između sadnica u redu. U poslednje vreme se zasadi šljive podižu na rastojanju 5x2 metra. Ova gustina sadnje zahteva intenzivno rezanje i primenu intenzivne agrotehnike.
[/img]
Nekada je Srbija bilaa veliki proizvođač i izvoznik suve šljive. Sada to nije. Uslovi za proizvodnju rakije šljivovice su dobri, ali, nažalost, proizvodnja naše rakije nije standardizovana niti zaštićena zašta imamo izuzetne uslove. Savremenom tehnologijom uzgoja i zaštite šljive ovu proizvodnju treba proširiti. Time se obezbeđuje neophodna sirovina za za proizvodnju kvalitetne rakije, suve šljive, džemova, sokova i sl., kao i za izvoz zamrznute šljive u zemlje EU što se poslednjih godina i traži.
Najravnomernije i najbolje osunčavanje voćaka jeste kada se redovi šljive pružaju u pravcu sever-jug.
Cvetni pupoljci šljive mogu tokom dubokog zimskog odmora da izdrže temperature od -19 do -34oC.
Domaća šljiva najbolje uspeva u rejonima sa godišnjom sumom padavina od 700-1000 mm, a sumom padavina u vegetacionom periodu od 350-600 mm i relativnom vlagom vazduha od 75-85%
Za šljivu su povoljna duboka, rastresita, propustljiva, bogata organskom materijom i plodna zemljišta, slabo kisele reakcije (pH 5,5-7,0).
SORTE ŠLJIVE
ČAČANSKA LEPOTICA. Nastala 1961 u Čačku, priznata 1975, a zaštićena 1991. godine. Prorodi u drugoj ili trećoj godini. Tolerantna je prema šarki šljive. Sazreva srednje rano (krajem jula ili početkom avgusta). Ovo je jedna od najboljih stonih sorata šljive u svojoj dobi sazrevanja. Dobro podnosi transport. Postiže visoku cenu na tržištu.
STENLI (STENLEY). Stvorena je u SAD. U Srbiji se gaji od 1956. godine. U savremenim zasadima šljive u Srbiji je vodeća sorta. Sazreva u drugoj polovini avgusta. Rano prorodi, redovno i obilno rađa i tolerantna je prema virusu šarke. Plod se koristi za potrošnju u svežem stanju, sušenje, rakiju i druge oblike prerade. Sveži plodovi ove sorte se izvoze.
ČAČANSKA RODNA. Stvorena u Čačku, priznata 1975, a zaštićena 1991. godine. Sazreva krajem avgusta. Koristi se kao stona sorta, za razne oblike prerade, a posebno za sušenje. Veoma je rodna. Jedna je od ekonomski najznačajnijih sorata u novim zadadima u Srbiji.
VALJEVKA. Stvorena u Čačku, priznata 1985, a zaštićena 1991. godine. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Koristi se za sušenje i druge vidove prerade, stonu upotrebu i sl.
POŽEGAČA (MAĐARKA). Sazreva krajem avgusta i početkom septembra, a na većim nadmorskim visinama zri do kraja septembra. Koristi se za potrošnju u svežem stanju, sušenje, konzervnu industriju i rakiju.
VALERIJA. Stvorena u Čačku, a priznata 1987. godine. Sazreva krajem jula i početkom avgusta. Stona je sorta lokalnog značaja.
ČAČANSKA NAJBOLJA. Stvorena je u Čačku, priznata 1975. godine, a zaštićena 1991. Sazreva sredinom avgusta. Može se koristiti za zamrzavanje i preradu.
ČAČANSKA RANA. Stvorena u Čačku, a priznata 1975. godine. sazreva početkom jula. To je rana i rodna stona šljiva, krupnih i kvalitetnih plodova koji trpe transport. Na tržištu postiže visoku cenu.
KALIFORNIJSKA PLAVA (CALIFORNIA BLUE). Stvorena je u SAD. Sazreva sredinom jula. Koristi se kao stona šljiva i za preradu.
ČAČANSKI ŠEĆER. Stvorena u Čačku, a priznata 1975. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Vrlo je pogodna za sušenje i daje suvu šljivu odličnog kvaliteta.
PODIZANJE ŠLJIVIKA
Krčenje prethodnih višegodišnjih zasada ukoliko ih je bilo.
Uništavanje korova.
Ravnanje terena.
Popravka siromašnijih zemljišta unošenjem 50 tona organskih đubriva (stajnjak) i 700-800 kg/ha NPK 0:15:30 ili 8:4:24 pre duboke obrade zemljišta.
Duboka obrada zemljišta.
Fina priprema zemljišta za sadnju.
Izbor i nabavka sadnica za podizanje šljivika. S obzirom da je šljiva višegodišnja biljka i da su za podizanje šljivika potrebna velika. finansijska sredstva, greška u nabavci sadnog materijala se ne može ispraviti i može dodatno skupo koštati proizvođača. Zato se preporučuje nabavka sadnica od registrovanih, proverenih i renomiranih proizvođača. Posebno je značajno da sadnice budu bezvirusne, naravno uz ostale kvalitativne osobine sadnog materijala šljive.
Šljiva se sadi od opadanja lišća u jesen do kretanja vegetacije u proleće. Najbolje je kada se šljiva sadi u jesen. Sve je lošija varijanta što se sadnja približava proljeću.
Kopanje jamića.
Po mogućnosti, koren sadnice pre sađenja umočiti u smešu jednog dela sveže goveđe balege, dva dela zemlje i jednog dela vode.
Sadnice se sade na istoj dubini na kojoj su bile u rastilu.
Pre stavljanja zadnjeg sloja zemlje kod sadnje, dodati 150 grama kombinovanog mineralnog đubriva (NPK).
Posle toga se doda još jedan tanki rastresiti sloj zemlje.
Da bi se uspostavio bolji kontakt žila sadnice sa zemljom, to se postiže gaženjem zemljišta oko sadnice i zalivanjem.
Posađene sadnice se ranije u proleće skrate na 90 cm iznad zemlje.
Šljiva se sadi na rastojanju 5 metara između redova i 4, 3 ili 2 metra rastojanja između sadnica u redu. U poslednje vreme se zasadi šljive podižu na rastojanju 5x2 metra. Ova gustina sadnje zahteva intenzivno rezanje i primenu intenzivne agrotehnike.
[/img]
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
ŠKEMBE TAVA SA PEĆKE BISTRICE
MALO starinski, u bašti, gde s kraja dubok bunar hladi džanarikovaču, za sofrom*, oko koje se sedi na ćilimu ornamentisanom ilirskim šarama, pije se baš ta rakija, sa konopca, a meze slani bademi.
ONDA se služi tanka pita od lobode (vrsta spanaća): "kora" - stari kajmak - kora - poparena loboda - kora - stari kajmak i loboda, zajedno, onda kora, pa odozgo stari kajmak, umućen sa jajima od koke graorke. Svakako da smo fil i kore zalivali zejtinom* i da smo tepsiju, bakarnu, ala-turka, podmazali dobro. A kad smo sve to naređali, krajeve pite, u okrug, zavrnemo kao tanki đevrek, pa onda stavljamo pod usijan sač*. Gotova je za pola sata. Seče se na uzdužne trougle, ali se ne vadi, svaki gost, oštrom, drvenom kašikom, svoj trougao tamani. U isto vreme, uzima se istom kašikom hladno ovčije kiselo mleko sa Belopoljskih planina, iz zajedničke činije.
NA KRAJU se iznosi škembe tava i salata od krastavaca sa belim lukom, koji je osoljen i istucan u drvenom avanu. Za ovu salatu je obavezno crno vinsko sirće, a treba je napraviti na tri sata pred ručak, tako da krugovi krastavaca podrhtavaju.
ŠKEMBE se najpre dobro očisti, i kad bude belo kao preostali sneg na Prokletijama, ubacuje se u lonac pun bunarske vode. U isto vreme spušta se u lonac i nov zidarski ekser. Zahvaljujući tom ekseru, škembe se raskuva i postane meko, tako, da se topi. Onda se prenese na hladno mesto. Tako da se, skoro suvo, hladi. Rubovi se izdvoje u palamare*, simetričnog oblika, a preostali deo se seče na tanke rezance. Posebno, u zemljanoj tavi dinsta se velika količina crnog luka - srebrnjaka, sa oljuštenim crvenim patlidžanima* i zelenim feferonima. Kad već počne masa koja se dinsta da menja boju, ubacuju se rezanci, i pola šake turskog pirinča. To se osoli, zabiberi i poprska tucanom paprikom. Može da se spusti i mali list lorbera. Kad se sve dobro izmeša, i, takoreći, ujedini, prekriva se palamarima rubova i nosi u rernu. U tihoj rerni stoji jedan sat i deset minuta. Posle se vadi i služi na malim tanjirima.
Iz balona, koji je takođe visio u bunaru, sipa se u visoke čaše hladna malvazija.
Jede se polako. Skoro prstima. Čak se, pomalo, i mljacka.
Na kraju se pije kafa sa po jednom čašom vode, koja oznoji jadno staklo, a naljuti zube.
Zatim se sofra rastura. Ćilim istrese, pa se prostre u deblji hlad, da bi se gosti na dugim jastucima sa mindera* odmarali. Obično se, tako ležeći, posle škembe-tave, peva:
"Vesela si Veselice, veselo je oko tvoje.
Koga god si pogledala, svakome si ranu dala.
I mene si pogledala, i meni si ranu dala."
Posle buđenja, najmlađa domaćica pravi osvežavajuće piće od crvenih ruža, takozvani šurup*.
Kad mesec izađe, gosti se razilaze zahvaljujući jedni drugima.
MALO starinski, u bašti, gde s kraja dubok bunar hladi džanarikovaču, za sofrom*, oko koje se sedi na ćilimu ornamentisanom ilirskim šarama, pije se baš ta rakija, sa konopca, a meze slani bademi.
ONDA se služi tanka pita od lobode (vrsta spanaća): "kora" - stari kajmak - kora - poparena loboda - kora - stari kajmak i loboda, zajedno, onda kora, pa odozgo stari kajmak, umućen sa jajima od koke graorke. Svakako da smo fil i kore zalivali zejtinom* i da smo tepsiju, bakarnu, ala-turka, podmazali dobro. A kad smo sve to naređali, krajeve pite, u okrug, zavrnemo kao tanki đevrek, pa onda stavljamo pod usijan sač*. Gotova je za pola sata. Seče se na uzdužne trougle, ali se ne vadi, svaki gost, oštrom, drvenom kašikom, svoj trougao tamani. U isto vreme, uzima se istom kašikom hladno ovčije kiselo mleko sa Belopoljskih planina, iz zajedničke činije.
NA KRAJU se iznosi škembe tava i salata od krastavaca sa belim lukom, koji je osoljen i istucan u drvenom avanu. Za ovu salatu je obavezno crno vinsko sirće, a treba je napraviti na tri sata pred ručak, tako da krugovi krastavaca podrhtavaju.
ŠKEMBE se najpre dobro očisti, i kad bude belo kao preostali sneg na Prokletijama, ubacuje se u lonac pun bunarske vode. U isto vreme spušta se u lonac i nov zidarski ekser. Zahvaljujući tom ekseru, škembe se raskuva i postane meko, tako, da se topi. Onda se prenese na hladno mesto. Tako da se, skoro suvo, hladi. Rubovi se izdvoje u palamare*, simetričnog oblika, a preostali deo se seče na tanke rezance. Posebno, u zemljanoj tavi dinsta se velika količina crnog luka - srebrnjaka, sa oljuštenim crvenim patlidžanima* i zelenim feferonima. Kad već počne masa koja se dinsta da menja boju, ubacuju se rezanci, i pola šake turskog pirinča. To se osoli, zabiberi i poprska tucanom paprikom. Može da se spusti i mali list lorbera. Kad se sve dobro izmeša, i, takoreći, ujedini, prekriva se palamarima rubova i nosi u rernu. U tihoj rerni stoji jedan sat i deset minuta. Posle se vadi i služi na malim tanjirima.
Iz balona, koji je takođe visio u bunaru, sipa se u visoke čaše hladna malvazija.
Jede se polako. Skoro prstima. Čak se, pomalo, i mljacka.
Na kraju se pije kafa sa po jednom čašom vode, koja oznoji jadno staklo, a naljuti zube.
Zatim se sofra rastura. Ćilim istrese, pa se prostre u deblji hlad, da bi se gosti na dugim jastucima sa mindera* odmarali. Obično se, tako ležeći, posle škembe-tave, peva:
"Vesela si Veselice, veselo je oko tvoje.
Koga god si pogledala, svakome si ranu dala.
I mene si pogledala, i meni si ranu dala."
Posle buđenja, najmlađa domaćica pravi osvežavajuće piće od crvenih ruža, takozvani šurup*.
Kad mesec izađe, gosti se razilaze zahvaljujući jedni drugima.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Šatobrijan-Chateaubriand
Sastojci:
450 g filea
pola kašičice senfa
50 g ulja
100 g maslaca
2 paradajza
400 g krompira
1 parče hleba
100 g kompota od bresaka i kruške
8 velikih kuvanih špargli
200 g kuvanih prokulica
so
biber
Način pripreme:
Meso izlupati čekićem za meso. Posoliti, pobiberiti i premazati senfom. Pržiti file u tavi na dobro zagrejanom ulju i to 10 minuta s jedne i 10 minuta s druge strane. Treba da ostane polukrvav. U međuvremenu oprati paradajz, posoliti i pobiberiti, pa ga staviti u mali lim premazan maslacem i peći u zagrejanoj pećnici 20 minuta. Očišćen krompir narezati na tanke ploške i čuvati u hladnoj vodi do upotrebe. Pre prženja osušiti ga krpom i pržiti u zagrejanom ulju dok ne porumeni. Prženi krompir ocediti i posoliti. S parčeta hleba debelog 2-3 cm i dugog 15 cm odstraniti koru, pa je ispržiti na maslacu s obe strane tako da porumeni. Izvaditi file iz tiganja i iseći ga popreko na 4 jednaka dela. Meso staviti na isprženi hleb, a onda obložiti kuvanim vrhovima špargli, pečenim paradajzom i kuvanim, te na maslacu dinstanim prokulicama i prženim krompirom. Špargle preliti s 20 g rastopljenog maslaca. Sa strane, na list zelene salate, staviti voće iz kompota.
Sastojci:
450 g filea
pola kašičice senfa
50 g ulja
100 g maslaca
2 paradajza
400 g krompira
1 parče hleba
100 g kompota od bresaka i kruške
8 velikih kuvanih špargli
200 g kuvanih prokulica
so
biber
Način pripreme:
Meso izlupati čekićem za meso. Posoliti, pobiberiti i premazati senfom. Pržiti file u tavi na dobro zagrejanom ulju i to 10 minuta s jedne i 10 minuta s druge strane. Treba da ostane polukrvav. U međuvremenu oprati paradajz, posoliti i pobiberiti, pa ga staviti u mali lim premazan maslacem i peći u zagrejanoj pećnici 20 minuta. Očišćen krompir narezati na tanke ploške i čuvati u hladnoj vodi do upotrebe. Pre prženja osušiti ga krpom i pržiti u zagrejanom ulju dok ne porumeni. Prženi krompir ocediti i posoliti. S parčeta hleba debelog 2-3 cm i dugog 15 cm odstraniti koru, pa je ispržiti na maslacu s obe strane tako da porumeni. Izvaditi file iz tiganja i iseći ga popreko na 4 jednaka dela. Meso staviti na isprženi hleb, a onda obložiti kuvanim vrhovima špargli, pečenim paradajzom i kuvanim, te na maslacu dinstanim prokulicama i prženim krompirom. Špargle preliti s 20 g rastopljenog maslaca. Sa strane, na list zelene salate, staviti voće iz kompota.
-
sanyalica
- Stalni član
- Postovi: 2263
- Pridružio se: Pon Mar 31, 2008 1:52 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: crno-beli svet
Ala me spasao Melop E letos kad me zaprashila ona leptirica! Secate se?Dj.Olivera napisao:Šaljiæ melemi
Striet - sredstvo za spreèavanje strija i njihovo otklanjanje
Uputstvo za upotrebu u toku trudnoæe
U toku trudnoæe svako veèe istuširate se toplom vodom, telo izbrišite mekim peškirom a potom blagim utrljavanjem nanositi striet na telo. Ovakvom upotrebom strieta ženi koža ostaje nepromenjena, kao da nije raðala. Samo kod izuzetnih sluèajeva moguæe je još neko vreme posle poroðaja nastaviti sa upotrebom strieta.
Uputstvo za upotrebu posle poroðaja
Posle poroðaja, za porodilje koje nisu upotrebljavale ovo sredstvo, postupak je isti kao i u toku trudnoæe, izuzev što se nanošenje strieta na kožu vrši utrljavanjem pod malo jaèim pritiskom.
Postupak se ponavlja sve dok strije ne nestanu.
Pronasol - sredstvo za zaštitu kože pri sunèanju
Naèin upotrebe
Da bi se zaštitili od opekotina dejstvom sunca, pre izlaska na sunèanje celo telo premazati sa dosta pronasola. U toku dana pre svakog izlaska na sunèanje ponoviti premazivanje kako koža ne bi ostala suva. U sluèaju da koža malo pocrveni pronasolom premazati kožu po završetku sunèanja a pre spavanja obavezno. Ovakvom upotrebom koža dobija bakarnu boju i ne ljušti se. U toku daljeg izlaganja suncu, povremeno mazati kožu ovim sredstvom, jer izvanredno prehranjuje, èuva i spreèava perutanje.
Kod osoba koje su neupotrebljavajuæi ovo sredstvo izgorele od sunca, tj. ako je koža jako crvena i bez plikova, treba se za nekoliko sati povuæi u hladovinu i tamponom vate ili tuferom od gaze natopiti kožu pronasolom. Zapaljeni deo kože se premazuje, vodeæi raèuna da koža ne ostane suva. Ovo èiniti sve dotle dok nestane crvenilo.
Kod osoba èija je koža izgorela i ima plikova, odnosno rana, treba prestati sa sunèanjem dva do tri dana. Noæu na rane stavljati èetvorostruku gazu natopljenu pronasolom a preko dana vršiti stalno pramazivanje vatom natopljenom istim sredstvom, toliko da koža ne bude suva. Koža æe se relativno brzo oporaviti, all ne sme se izlagati suncu bez prethodne upotrebe pronasola.
Važno je istaæi da stavljanjem pronasola na kožu, prestaju bolovi koji uvek prate ovu vrstu opekotina.
Mel-op G - melem za opekotine
Predstavlja dispergovan ekstrat lekovitog bilja iz poslednje berbe u poluèvrstoj masnoj podlozi od pèelinjeg voska i maslinovog ulja.
Dejstvo
Ovaj melem je namenjen za zaceljivanje rana na koži lica i tela. Primenjuje se kod opekotina drugog i treæeg stepena tj. kod povreda gde je koža pokrivena plikovima ili je uništena i kod rana razlièitog porekla.
Nаèin primene
Lice koje ukazuje pomoæ mora prethodno da izvrši dobro pranje ruku. Višak vode sa ruku pokupiti sterilnom gazom i izvršiti dezinfekciju, upotrebom razblaženog alkohola (70% etanol).
Prostor oko rane u širini od oko 5 cm oèistiti gazom natopljenom razblaženim alkoholom. Ranu isprati 3% rastvorom hidrogena a kod težih sluèajeva (gde je skinuta koža) i sterilnim fiziološkim rastvorom. Ukoliko na opeèenoj koži ima plikova, treba ih sterilnom iglom probušiti i iz njih nežnim pritiskom istisnuti likvor (teènost) i ponovo izbrisati razblaženim alkoholom.
Na èetvorostruku sterilnu gazu, nešto veæu od velièine rane sterilnom špatlom (nožem) naneti sloj melema debljine oko 1/2 mm. Ovako pripremljenu gazu staviti na ranu tako, da je sloj melema svom širinom u direktnom dodiru sa njom. Da bi gaza ostala u prisnom kontaktu sa ranom, treba je bez zatezanja previti zavojem ili prièvrstiti flasterom, dakle onako kako je komfornije. Po stavljanju melema na ranu, bol poèinje da se gubi, da bi za relativno kratko vreme sasvim nestao.
Posle svakih 24 èasa ceo postupak ponoviti sa novom sterilnom gazom. Zarastanjem rana se sužava i premaz melema ogranièavati samo na nezarasli deo rane. Zarasli deo više ne mazati melemom. Kad rana zaraste, tj. kada se uhvati pokožica, dalja terapija se nastavlja melemom mel-op E, i to na sledeæi naèin: tamponom vate ili tuferom od gaze, zarasli deo opekotine premazati tako da mlada koža bude stalno pod dejstvom melema. To èiniti dok potpuno ne nestane crvenilo. Sa primenom melema Mel-op E treba nastaviti sve dok se koža ne normalizuje.
Mel-op E - melem za otklanjanje posledica od opekotina
Emulgovan ekstrakt lekovitog bilja iz poslednje berbe u prirodnom nerafinisanom maslinovom ulju.
Dejstvo
Ovaj melem svojim pogodnim lekovitim sastavom vrlo efikasno deluje kod opekotina prvog stepena, tako što odmah po stavljanju, na opeèeno mesto bol umine i gubi se eritem (crvenilo) u relativno kratkom vremenu. Veliki rezultat ovaj melem pokazao je u skoro potpunom smanjenju, odnosno otklanjanju ožiljaka i keloida nastalih od opekotina i drugih vrsta povreda.
Nаèin primene kod opekotina
Lice koje ukazuje pomoæ mora prethodno da izvrši dobro pranje ruku i izvršiti dezinfekciju upotrebom razblaženog alkohola (70% etanol).
Ovaj melem se upotrebljava kod tek nastalih opekotina, gde je na opeèenom mestu ostala nepovreðena koža zahvaæena jaèim eritemom (crvenilom). Zato treba hitno reagovati, tj. tamponom vate ili tuferom od gaze, tako da opekotina bude stalno pod dejstvom melema, sve dok se crvenilo ne izgubi. Bol nestaje odmah po stavljanju melema na opekotinu, koja se sasvim smiri kada se izgubi crvenilo, što može da traje 2-4 èasa od momenta kada je melem stavljen na opekotinu.
Nаèin primene kod ožiljaka i keloida
Keloide, deformisano nabrano tkivo i ožiljke oprati mlakom vodom uz upotrebu deèijeg ili glicerin sapuna, a zatim to mesto osušiti èistim mekim peškirom.
Pripremljno mesto natopiti melemom I vrhovima prstiju blago masirati 5-10 minuta uz povremeno dodavanje melema. Ovo èiniti ujutru i uveèe pre spavanja.
Kod starijih ožiljaka i keloida postupak je isti, samo što masaža traje 20-30 minuta uz primenu snažnije masaže. I u jednom i u drugom sluèaju, uveèe pre spavanja, na ožiljke i keloide staviti èetvorostruku gazu natopljenu melemom i fiksirati je zavojem ili flasterom i tako provesti noæ. Terapija traje zavisno od starosti i velièine ožiljaka odnosno keloida.
-
sanyalica
- Stalni član
- Postovi: 2263
- Pridružio se: Pon Mar 31, 2008 1:52 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: crno-beli svet
E sada se i ja smejem, ali da nije bilo melema, ostao bi gadan oziljak na obrazu kao posledica alergijske promene u vidu opekotine od praha nocne leptirice?! Elem, kad vec prichamo o tome, tad je dokazano i da ja nisam veshtica, jer zashto bi veshticu napala druga veshtica(nocna leptirica), pa zar ne? Pa zar da? 
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Hm..možda je mislila da je njen veštac u opasnostisanyalica napisao:
Zaboravila si da sam te ja provalila? da te podsetim?