Šii take
Lentinula edodes
Šitake pečurke (Lentinus eddodes) se više hiljada godina u Kini i Japanu koriste u medicini i ishrani. One izuzetno blagotvorne deluju na organizam: povećavaju snagu i vitalnost organizma, inhibiraju ćelijsku degeneraciju, razlažu holesterol u krvi i snižavaju krvni pritisak, stimulišu imunološki sistem da uklanja ćelije raka.
■ lekovita svojstva:
Aktivni sastojci koje nalazimo u šitake pečurkama su lentanin i eritadenin.
Lentanin, beta 1,3 glukan, je podstrekivač imunološkog sistema i kao takav ima značajno antitumorno deloovanje. Šitake pečurke nazivaju ubicom raka.
Eritadenin, derivat butanske kiseline, je antiholesterolemik. On smanjuje količinu holesterola u krvi, te predupređuje pojavu arterioskleroze,infarkta ....
Prema tradicionalnoj kineskoj i japanskoj medicini ova gljiva smanjuje nivo masti u krvi i reguliše krvni pritisak te oporavlja bolesnu jetru i pankreas. Šitake takođe sprečavaju alepljivanje krvi ili agregaciju krvnih zrnaca.
Upotrebom šitake pečuraka moguće je vrlo delotvorno ublažavati hronične bolesti srca i krvnih žila, ubrzavati oporavak od njihovih akutnih komplikacija, zatim kod visokog pritiska (posebno kod teške i maligne hipertenzije), arterioskleroze, tromboze dubokih vena, plućne embolije, suve gangrene, koronarne skleroze, srčanog udara, ishemije, moždane kapi, arteriosklerozom uzrokovanih bolesti bubrega i oka isl. kao i hiperlipidemije, žučnih kamenaca, gihta, arteriosklerozom i hipertenzijom uzrokovanih smetnji potencije i dr.
■ način pripreme:
Pre upotrebe pečurke držati u vodi (može i toploj) dok ne povrate volumen i mekoću. One mogu u vodi stajati i više sati. 1kg odgovara cc. 150gr sušenih pečuraka.
čaj:
Jedan šešir šitake pečurke potopiti u dve šolje vode 1 čas. Pečurku zatim iseći i malo posoliti, pa kuvati dvadesetak minuta. Voda u kojoj je pečurka kuvana se procedi i pije po pola kafene šoljice odjednom, raspoređeno u toku celog dana. Dršku pečurke ne treba baciti, nego je slobodno nasečenu možete dodati jelima.
Upotreba u jelima:
Šitake pečurke možete slobodno dodavati u jelima, kao bilo koje druge pečurke.
Mnoga svetska istraživanja su dokazala njena lekovita svojstva:
-POJAČAVA OTPORNOST ORGANIZMA,
-IMA ANTITUMORNO DEJSTVO,
-PODSTIČE CIRKULACIJU KRVI,
-SNIŽAVA HOLESTEROL U KRVI,
-SNIŽAVA PRITISAK I TEMPERATURU,
-PREVENTIVA KOD INFARKTA...
COPY/PASTE SVAŠTARA
Moderatori: mr ph. Silvio, moderato, admin, vlada99
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Poslednja izmena od Dj.Olivera u Pet Jan 02, 2009 3:53 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Шитаке гљива-Чај
Две кафене кашичице (око 2 г.) сувих и уситњених гљива сипа се у чајник са 3 дл. Хладне воде. Када проври кува се уз кључање око 15 минута, један део воде ће испарити. Дода се врло мало морске соли. Процеди се и пије тек пошто се охлади на температуру тела. Овакав чај се обично пије ујутру или увече као превентива и ради одржања доброг здравља. Код већ присутних обољења препоручују се и веће дозе. На пример 10-15 гр. сувих гљива кува се у литар воде, што је дневна доза, па се та количина попије из више наврата у току дана. Доза која се традиционално користи у Јапану за чај је једна цела осушена гљива просечне величине.
Две кафене кашичице (око 2 г.) сувих и уситњених гљива сипа се у чајник са 3 дл. Хладне воде. Када проври кува се уз кључање око 15 минута, један део воде ће испарити. Дода се врло мало морске соли. Процеди се и пије тек пошто се охлади на температуру тела. Овакав чај се обично пије ујутру или увече као превентива и ради одржања доброг здравља. Код већ присутних обољења препоручују се и веће дозе. На пример 10-15 гр. сувих гљива кува се у литар воде, што је дневна доза, па се та количина попије из више наврата у току дана. Доза која се традиционално користи у Јапану за чај је једна цела осушена гљива просечне величине.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
ŠVEDSKA GRANČICA
Lekovita moć ove biljke je čudesna, slobodno bi mogli reći da nema bolesti u čijem lečenju švedska grančica ne pomaže. Bilo da je udišete, mažete oboleli deo ili stavljate krpu natopljenu švedskom grančicom, eliminisaće te bolove. Lekovito dejstvo pokazalo se i kod problema sa očima (kao oblog) suzenje očiju, zamučenje, crvenilo i bolovi. Ova biljna mešavina smatra se univerzalnim lekom.
Čudesan napitak
Švedska grančica otklanja mučninu, jedan od problema kod nas žena su i bolne menstruacije, zatim i problem u menopauzi. Leči rane, ožiljke, čireve, bradavice...
Kapi švedske grančice uklanjaju ožiljke, bez obzira koliko vremena su stari, izvlači temperaturu.
Ovim biljnim preparatom i njenim konzumiranjem ujtru i uveče, telo ostaje bodro, a lice mladoliko i lepo. Švedsku grančicu, bez obzira na količinu treba razblažiti biljnim čajem ili vodom.
Recepti
Švedska grančica za unutrašnju upotrebu
Preventivno ujutru i uveče treba piti po jednu malu kašiku razblaženih kapi. U slučaju tegoba bilo koje vrste, trba uzimati tri male kašike dnevno takođe razblažene.
Oblog od švedske grančice
Komad vate ili gaze natopiti šveden biterom i staviti kao oblog, a prethodno u kožu utrljati svinjsku mast ili mast od nevena. Preko toga stavite veću plastičnu foliju, koja treba da sačuva rublje od zamašćivanja. Povezati maramom ili obmotati zavojem, a u zavisnosti od vrste oboljenja, oblog se drži dva do četiri sata. Kada se skine, kožu treba posuti puderom. Ukoliko se pojavi crvenilo kože, oblozi treba da deluju kraće vreme. Osobe sa alergijom trbalo bi da izostave plastičnu foliju.
Dovoljno je samo oblog povezati maramom. Nemojte zaboraviti mazanje kože. Ako se koža osula ili svrbi namazati je mašću od nevena.
Lekovita moć ove biljke je čudesna, slobodno bi mogli reći da nema bolesti u čijem lečenju švedska grančica ne pomaže. Bilo da je udišete, mažete oboleli deo ili stavljate krpu natopljenu švedskom grančicom, eliminisaće te bolove. Lekovito dejstvo pokazalo se i kod problema sa očima (kao oblog) suzenje očiju, zamučenje, crvenilo i bolovi. Ova biljna mešavina smatra se univerzalnim lekom.
Čudesan napitak
Švedska grančica otklanja mučninu, jedan od problema kod nas žena su i bolne menstruacije, zatim i problem u menopauzi. Leči rane, ožiljke, čireve, bradavice...
Kapi švedske grančice uklanjaju ožiljke, bez obzira koliko vremena su stari, izvlači temperaturu.
Ovim biljnim preparatom i njenim konzumiranjem ujtru i uveče, telo ostaje bodro, a lice mladoliko i lepo. Švedsku grančicu, bez obzira na količinu treba razblažiti biljnim čajem ili vodom.
Recepti
Švedska grančica za unutrašnju upotrebu
Preventivno ujutru i uveče treba piti po jednu malu kašiku razblaženih kapi. U slučaju tegoba bilo koje vrste, trba uzimati tri male kašike dnevno takođe razblažene.
Oblog od švedske grančice
Komad vate ili gaze natopiti šveden biterom i staviti kao oblog, a prethodno u kožu utrljati svinjsku mast ili mast od nevena. Preko toga stavite veću plastičnu foliju, koja treba da sačuva rublje od zamašćivanja. Povezati maramom ili obmotati zavojem, a u zavisnosti od vrste oboljenja, oblog se drži dva do četiri sata. Kada se skine, kožu treba posuti puderom. Ukoliko se pojavi crvenilo kože, oblozi treba da deluju kraće vreme. Osobe sa alergijom trbalo bi da izostave plastičnu foliju.
Dovoljno je samo oblog povezati maramom. Nemojte zaboraviti mazanje kože. Ako se koža osula ili svrbi namazati je mašću od nevena.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
ŠTA JEDEMO?????
Hrana kao lek i lek kao hrana
Ako izbacimo vodu i nerastvorljiva vlakna svaka korist od pojedene jabuke svodi se na voćni šećer koji se nalazi u njoj i nešto malo minerala i vitamina. Šećer se u organizmu rekli smo pretvara u energetske molekule, ali za to je potreban jedan hemijski proces a za taj proces neophodni su vitamini, minerali aminokiseline itd. Bez vitamina nema proizvodnje energetskih molekula, bez energetskih molekula nema imuniteta, nema zdravlja, nema proizvodnje dovoljnog broja antitela koji će braniti naš organizam od virusa, bakterija, raznih slobodnih radikala, otrova i drugih štetnih materija. Dok šećera još uvek ima u jabuci u dovoljnim količinama, vitamina i minerala je sve manje i manje.
"Neka tvoja hrana bude lek tvoj, a lek tvoj neka bude hrana tvoja" - Hipokrat
Ishrana se oduvek povezuje sa zdravljem, bilo da mislimo na fizičko bilo na psihičko zdravlje, što je sve aktuelnija tema zbog svakodnevnog stresa kojeg nam nameće moderan način života, ishrana je oduvek bila odlučujući faktor kada se radi o našem zdravlju. Putem raznih hemijskih reakcija koje se odigravaju u našem organizmu pravilna ishrana i dovoljan unos svih neophodnih materija za te hemijske procese, utiče na naše zdravlje kako u bukvalno fizičkom tako i u psihičkom zdravlju putem reakcije organizma na stresna stanja kojima smo svakodnevno izloženi.
Zašto jedemo ?
Najprirodniji odgovor na ovo pitanje bi bio zato što smo gladni. Odakle nam dolazi osećaj gladi? Organizam nam poručuje da je gladan kako bi nas podstaknuo na unos hrane, kako bi od te hrane mogao da stvori energiju za život. Tako se unešena hrana u organizmu delom pretvara u energiju, delom se izlučuje a delom se taloži u organizmu najčešće u vidu neželjenih masnih naslaga. Na sve ove procese pored samog sirovog sastava hrane na to u odlučujućoj meri utiču materije koje se nalaze u organizmu a koje obično nazivamo vitamini, minerali, aminokiseline, antioksidanti itd.
Jedna od korisnih materija su ugljeni hidrati koji se u telu najbrže pretvaraju u energetske molekule. Uzmimo za primer jabuku, zašto je dobro pojesti jabuku? Pored toga što zdrava jabuka lepo izgleda ima dobar ukus, ista ta jabuka sadrži i određenu količinu ugljenih hidrata koji će nam obezbediti energetske molekule. Tačnije 100 g jabuke sadrži 82.5 g vode, 13.7 g šećera, 1.45 g nerastvorljivih vlakana, 0.55 g rastvorljivih vlakana, 2 mg natrijuma, 125 mg kalijuma, 8 mcg vitamina A i 6 mg vitamina C. Pored toga zbog sve većeg zagađenja zemljišta, vazduha i životne okoline tu ima i nešto otrova, teških metala i drugih štetnih materija. Ako izbacimo vodu i nerastvorljiva vlakna svaka korist od pojedene jabuke svodi se na voćni šećer koji se nalazi u njoj i nešto malo minerala i vitamina. Šećer se u organizmu rekli smo pretvara u energetske molekule, ali za to je potreban jedan hemijski proces a za taj proces neophodni su vitamini, minerali aminokiseline itd. Bez vitamina nema proizvodnje energetskih molekula, bez energetskih molekula nema imuniteta, nema zdravlja, nema proizvodnje dovoljnog broja antitela koji će braniti naš organizam od virusa, bakterija, raznih slobodnih radikala, otrova i drugih štetnih materija. Dok šećera još uvek ima u jabuci u dovoljnim količinama, vitamina i minerala je sve manje i manje.
Zvaničan podatak svetske zdravstvene organizacije iz 2000. godine je da u hrani koju jedemo, ima 30% manje vitamina i minerala nego pre 50 godina. Zvaničan podatak ministarstava zdravlja i poljoprivrede evropskih zemalja je da je zemljište u evropi siromašno selenom, jednim mineralom koji je neverovatno koristan za pravilno funkcionisanje imuniteta, očuvanje zdravlja, odbrane organizma od malignih bolesti (raka), za očuvanje vitalnosti i mladosti. Ako je zemljište siromašno selenom, kakva je hrana koja raste iz tog zemljišta? I ta hrana je takođe siromašna selenom. Na žalost to nije slučaj samo sa selenom, takav je slučaj i sa mnogim drugim mineralima i vitaminima.
Šta se to desilo za ovih 50 godina da je došlo do ovako drastičnog smanjivanja količine vitamina u hrani? Pre 50 godina počela je masovna upotreba pesticida, herbicida i drugih hemikalija u poljoprivredi, počela je masovna industrijalizacija, razvoj automobila, i jedno ubrzano zagađivanje životne sredine, stvaranja sve veće ozonske rupe, naglo je povećan ukupan stepen radioaktivnosti čitave planete. Pored svega toga masovno su se razmnožile i mnogobrojne ubice vitamina kao što su pušenje, alkohol, antibebi pilule, antibiotici, razni hemijski lekovi i druga hemija i sintetički preparati koji se nude na tržištu, aditivi u hrani, konzervansi, itd. Isto tako veliki potrošač vitamina je i stres, zato što u procesu reakcije organizma na svakodnevni stres proizvode se hormoni a za tu proizvodnju su isto potrebni vitamini. Kako u takvim uslovima da obezbedimo sebi kvalitetnu hranu? Kako da se držimo hipokratove poruke sa početka, da nam lek bude hrana a hrana neka nam bude lek ?
Dokle je sve to dovelo, dali ste primetili šta se dešava oko Vas, od čega ljudi boluju? Od čega ljudi umiru? U vojvodini je u zadnjih 10 godina broj obolelih od raka povećan za 23% ! Bolesti srca i krvnih sudova, infarkt, šlog, ateroskleroza, šećerna bolest, leukemija, neuroza, nesanica, depresija, migrena, povišen holesterol, loša cirkulacija, kamenje u bubregu i žuči, poremećaj štitaste žlezde, sterilitet, impotencija, gojaznost, ogroman broj raznih alergija – dali vam to zvuči poznato? Svakodnevno i sve više se čuju pomenute reči, nisu to bolesti koje su se pojavile u zadnjih 50 godina ali su to bolesti od kojih boluje i umire sve više ljudi, i to su bolesti koje se teško ili nikako ne leče ! Pre 50 godina ljudi su uglavnom obolevali i umirali od raznih zaraznih bolesti, zbog loših higijenskih uslova, zbog nedostatka lekova za grip, boginje i slično. Razvojem medicine u zadnjih 50 godina trebalo je danas da imamo jedno zdravstveno blagostanje, da jedva ima bolesnih, da ljudi žive duže...
Idite u bilo koju državnu ambulantu i proverite koliko ima bolesnih ljudi, prošetajte ulicama i pregledajte posmrtnice i starost ljudi koji su umrli, ako imate poznanika lekara pitajte ga dali se od moždanog udara (šlog) lakše oporavi osoba koja ima 70 godina ili osoba koja ima 40 godina ? Osoba koja ima 70 godina je 20-30 godina svog života jela još kako taku zdravu hranu, sa većom količinom prirodnih vitamina i minerala, sa manje otrova i štetnih materija.
Dugo godina, zvanična medicina nije pridavala potreban značaj zdravoj ishrani, pogotovo vitaminima, mineralima, a još manje prirodnim lekovitim biljkama i drugim lekovima iz prirode. Svi oni koji su zagovarali lečenje prirodnim lekovima, biljkama, ishranom, vitaminima i slično bili su okarakterisani kao zastareli, neuki, nadrilekari, alternativci pa čak i šarlatani i šalabajzeri. Zvanična medicina dugo vremena nije priznavala ništa drugo osim hemijskih i sintetičkih lekova, za koje su u početku smatrali da će da reše sve zdravstvene probleme. U školama su učeni na taj način i po takvom nastavnom planu. Zadnjih 10 godina je to najzad počelo da se menja, uvidevši da je zdravstvena situacija sve lošija i lošija zvanična medicina nije imala izbora nego polako da se okreće prema tzv. alternativnoj medicini i od nje zatraži pomoć za rešavanje zdravstvenih problema. Danas na svu sreću, sve češće možemo da vidimo jedan harmoničan spoj zvanične i alternativne medicine, koji se sve više okreće prirodnom načinu lečenja. Mnogo lekara je otišlo na razne kurseve, seminare i druge vidove stručnog usavršavanja na kojima su mnogo toga naučili o prirodnim lekovima a što im je izostalo u školi. Mi danas kada spominjemo vitamine minerale, antioxidante i druge materije, pričamo o nečem novom, pričamo o saznanjima i činjenicama koje su nove. Pre 10-15 godina nigde se nisu spominjali antioksidanti a danas ih skoro svi spominju mada jako mali broj ljudi zna šta su u stvari antioksidanti.
Sve ovo nas dovodi do jedne potrebe za brigom za zdravlje. Mnogo ljudi još i dan danas brigom za zdravlje smatra odlazak kod lekara kada se razboli. To više nema nikakve veze sa brigom za zdravlje, to je već lečenje i u mnogo slučajeva je tada već kasno. Briga za zdravlje je kao stara poslovica « bolje sprečiti nego lečiti » . Briga za zdravlje kao prvo treba da bude jedno obrazovanje o tome kako se pravilno hraniti, prepoznati značaj unosa zdrave hrane u organizam, dovoljno voća i povrća, jela sa malo holesterola, ukazivanje na destruktivan efekat raznih veštačkih aditiva u hrani, pa sve to dopuniti sa odgovarajućom fizičkom aktivnošću i smanjenjem stresa, to jest tačnije boljom pripremom organizma za reakciju na stresna stanja sa kojima se svakodnevno susrećemo. Na pomenuti stres naravno utiče sve oko nas, i posao i materijalno finansijska situacija, i ljudi sa kojima se družimo.
Rekli smo pravilna ishrana, voće povrće – znači prirodni voćni šećer za proizvodnju energetskih molekula i vitamini i minerali koji su potrebni za njihovu proizvodnju. To je osnova svega. A šta je sa 30% manje vitamina i minerala u hrani koju jedemo? Kongres kardiologa u Stokholmu 2000. godine, na kojem su učestvovali i naši istaknuti kardiolozi, zvanično je savetovao unos 2000 mg vitamina C dnevno u organizam radi preventivne zaštite zdravlja. Da bismo u organizam uneli samo 1000 mg vitamina C potrebno je da pojedemo 20 kg jabuka ili 2.5 kg kiselog kupusa, ili 1 kg limuna, kivija, ili 2 kg pomorandzi.
Klasična medicina, i kako smo mi to učili u školi kaže da je preporučena dnevna doza vitamina C, 60 mg. Vitamin C je vitamin koji se rastvara u vodi, mala količina se apsorbuje u organizam a ostatak se brzo izluči iz organizma. Svugde možemo kupiti razne oblike vitamina C u dozama od 60 do 500 mg, ali šta se dešava ako takav vitamin C unesemo u organizam? Kada popijemo ujutru sintetičku tabletu vitamina C od 500 mg, prilikom prvog odlaska u toalet 495 mg od tog vitamina će završiti u WC šolji! Kako onda da unesemo 2000 mg vitamina C u organizam u jednom danu?
Kako da organizmu obezbedimo potrebnu količinu od 60 mg vitamina C konstantno u toku 24 časa?
Zahvaljujući razvoju tehnologije, danas je moguće proizvesti vitaminske tablete sa takozvanim odloženim dejstvom, gde se vitamini nalaze između slojeva drugih prirodnih materija koje se teško, tačnije sporo tope i tako takva tableta je u stanju da snabdeva organizam 10-12 časova sa potrebnim vitaminima. Još ako je ta vitaminska tableta proizvedena od prirodnog vitamina, prirodnim putem, bez aditiva, konzervansa, natrijuma i drugih štetnih materija onda imamo pravu stvar.
Znači dopuna naše ishrane potrebnim vitaminima, mineralima, i drugim potrebnim elementima, prirodnog porekla, se nudi kao jedno dobro rešenje. Nije najbolje rešenje, najbolje rešenje bi bilo kada bismo sve te vitamine i minerale mogli da pojedemo sa hranom, ali čak i ja sam imao problema kada sam probao pojesti 40 kg jabuka u toku jednog dana, što znači da je dopuna ishrane najbolje rešenje koje je moguće.
Hrana kao lek i lek kao hrana
Ako izbacimo vodu i nerastvorljiva vlakna svaka korist od pojedene jabuke svodi se na voćni šećer koji se nalazi u njoj i nešto malo minerala i vitamina. Šećer se u organizmu rekli smo pretvara u energetske molekule, ali za to je potreban jedan hemijski proces a za taj proces neophodni su vitamini, minerali aminokiseline itd. Bez vitamina nema proizvodnje energetskih molekula, bez energetskih molekula nema imuniteta, nema zdravlja, nema proizvodnje dovoljnog broja antitela koji će braniti naš organizam od virusa, bakterija, raznih slobodnih radikala, otrova i drugih štetnih materija. Dok šećera još uvek ima u jabuci u dovoljnim količinama, vitamina i minerala je sve manje i manje.
"Neka tvoja hrana bude lek tvoj, a lek tvoj neka bude hrana tvoja" - Hipokrat
Ishrana se oduvek povezuje sa zdravljem, bilo da mislimo na fizičko bilo na psihičko zdravlje, što je sve aktuelnija tema zbog svakodnevnog stresa kojeg nam nameće moderan način života, ishrana je oduvek bila odlučujući faktor kada se radi o našem zdravlju. Putem raznih hemijskih reakcija koje se odigravaju u našem organizmu pravilna ishrana i dovoljan unos svih neophodnih materija za te hemijske procese, utiče na naše zdravlje kako u bukvalno fizičkom tako i u psihičkom zdravlju putem reakcije organizma na stresna stanja kojima smo svakodnevno izloženi.
Zašto jedemo ?
Najprirodniji odgovor na ovo pitanje bi bio zato što smo gladni. Odakle nam dolazi osećaj gladi? Organizam nam poručuje da je gladan kako bi nas podstaknuo na unos hrane, kako bi od te hrane mogao da stvori energiju za život. Tako se unešena hrana u organizmu delom pretvara u energiju, delom se izlučuje a delom se taloži u organizmu najčešće u vidu neželjenih masnih naslaga. Na sve ove procese pored samog sirovog sastava hrane na to u odlučujućoj meri utiču materije koje se nalaze u organizmu a koje obično nazivamo vitamini, minerali, aminokiseline, antioksidanti itd.
Jedna od korisnih materija su ugljeni hidrati koji se u telu najbrže pretvaraju u energetske molekule. Uzmimo za primer jabuku, zašto je dobro pojesti jabuku? Pored toga što zdrava jabuka lepo izgleda ima dobar ukus, ista ta jabuka sadrži i određenu količinu ugljenih hidrata koji će nam obezbediti energetske molekule. Tačnije 100 g jabuke sadrži 82.5 g vode, 13.7 g šećera, 1.45 g nerastvorljivih vlakana, 0.55 g rastvorljivih vlakana, 2 mg natrijuma, 125 mg kalijuma, 8 mcg vitamina A i 6 mg vitamina C. Pored toga zbog sve većeg zagađenja zemljišta, vazduha i životne okoline tu ima i nešto otrova, teških metala i drugih štetnih materija. Ako izbacimo vodu i nerastvorljiva vlakna svaka korist od pojedene jabuke svodi se na voćni šećer koji se nalazi u njoj i nešto malo minerala i vitamina. Šećer se u organizmu rekli smo pretvara u energetske molekule, ali za to je potreban jedan hemijski proces a za taj proces neophodni su vitamini, minerali aminokiseline itd. Bez vitamina nema proizvodnje energetskih molekula, bez energetskih molekula nema imuniteta, nema zdravlja, nema proizvodnje dovoljnog broja antitela koji će braniti naš organizam od virusa, bakterija, raznih slobodnih radikala, otrova i drugih štetnih materija. Dok šećera još uvek ima u jabuci u dovoljnim količinama, vitamina i minerala je sve manje i manje.
Zvaničan podatak svetske zdravstvene organizacije iz 2000. godine je da u hrani koju jedemo, ima 30% manje vitamina i minerala nego pre 50 godina. Zvaničan podatak ministarstava zdravlja i poljoprivrede evropskih zemalja je da je zemljište u evropi siromašno selenom, jednim mineralom koji je neverovatno koristan za pravilno funkcionisanje imuniteta, očuvanje zdravlja, odbrane organizma od malignih bolesti (raka), za očuvanje vitalnosti i mladosti. Ako je zemljište siromašno selenom, kakva je hrana koja raste iz tog zemljišta? I ta hrana je takođe siromašna selenom. Na žalost to nije slučaj samo sa selenom, takav je slučaj i sa mnogim drugim mineralima i vitaminima.
Šta se to desilo za ovih 50 godina da je došlo do ovako drastičnog smanjivanja količine vitamina u hrani? Pre 50 godina počela je masovna upotreba pesticida, herbicida i drugih hemikalija u poljoprivredi, počela je masovna industrijalizacija, razvoj automobila, i jedno ubrzano zagađivanje životne sredine, stvaranja sve veće ozonske rupe, naglo je povećan ukupan stepen radioaktivnosti čitave planete. Pored svega toga masovno su se razmnožile i mnogobrojne ubice vitamina kao što su pušenje, alkohol, antibebi pilule, antibiotici, razni hemijski lekovi i druga hemija i sintetički preparati koji se nude na tržištu, aditivi u hrani, konzervansi, itd. Isto tako veliki potrošač vitamina je i stres, zato što u procesu reakcije organizma na svakodnevni stres proizvode se hormoni a za tu proizvodnju su isto potrebni vitamini. Kako u takvim uslovima da obezbedimo sebi kvalitetnu hranu? Kako da se držimo hipokratove poruke sa početka, da nam lek bude hrana a hrana neka nam bude lek ?
Dokle je sve to dovelo, dali ste primetili šta se dešava oko Vas, od čega ljudi boluju? Od čega ljudi umiru? U vojvodini je u zadnjih 10 godina broj obolelih od raka povećan za 23% ! Bolesti srca i krvnih sudova, infarkt, šlog, ateroskleroza, šećerna bolest, leukemija, neuroza, nesanica, depresija, migrena, povišen holesterol, loša cirkulacija, kamenje u bubregu i žuči, poremećaj štitaste žlezde, sterilitet, impotencija, gojaznost, ogroman broj raznih alergija – dali vam to zvuči poznato? Svakodnevno i sve više se čuju pomenute reči, nisu to bolesti koje su se pojavile u zadnjih 50 godina ali su to bolesti od kojih boluje i umire sve više ljudi, i to su bolesti koje se teško ili nikako ne leče ! Pre 50 godina ljudi su uglavnom obolevali i umirali od raznih zaraznih bolesti, zbog loših higijenskih uslova, zbog nedostatka lekova za grip, boginje i slično. Razvojem medicine u zadnjih 50 godina trebalo je danas da imamo jedno zdravstveno blagostanje, da jedva ima bolesnih, da ljudi žive duže...
Idite u bilo koju državnu ambulantu i proverite koliko ima bolesnih ljudi, prošetajte ulicama i pregledajte posmrtnice i starost ljudi koji su umrli, ako imate poznanika lekara pitajte ga dali se od moždanog udara (šlog) lakše oporavi osoba koja ima 70 godina ili osoba koja ima 40 godina ? Osoba koja ima 70 godina je 20-30 godina svog života jela još kako taku zdravu hranu, sa većom količinom prirodnih vitamina i minerala, sa manje otrova i štetnih materija.
Dugo godina, zvanična medicina nije pridavala potreban značaj zdravoj ishrani, pogotovo vitaminima, mineralima, a još manje prirodnim lekovitim biljkama i drugim lekovima iz prirode. Svi oni koji su zagovarali lečenje prirodnim lekovima, biljkama, ishranom, vitaminima i slično bili su okarakterisani kao zastareli, neuki, nadrilekari, alternativci pa čak i šarlatani i šalabajzeri. Zvanična medicina dugo vremena nije priznavala ništa drugo osim hemijskih i sintetičkih lekova, za koje su u početku smatrali da će da reše sve zdravstvene probleme. U školama su učeni na taj način i po takvom nastavnom planu. Zadnjih 10 godina je to najzad počelo da se menja, uvidevši da je zdravstvena situacija sve lošija i lošija zvanična medicina nije imala izbora nego polako da se okreće prema tzv. alternativnoj medicini i od nje zatraži pomoć za rešavanje zdravstvenih problema. Danas na svu sreću, sve češće možemo da vidimo jedan harmoničan spoj zvanične i alternativne medicine, koji se sve više okreće prirodnom načinu lečenja. Mnogo lekara je otišlo na razne kurseve, seminare i druge vidove stručnog usavršavanja na kojima su mnogo toga naučili o prirodnim lekovima a što im je izostalo u školi. Mi danas kada spominjemo vitamine minerale, antioxidante i druge materije, pričamo o nečem novom, pričamo o saznanjima i činjenicama koje su nove. Pre 10-15 godina nigde se nisu spominjali antioksidanti a danas ih skoro svi spominju mada jako mali broj ljudi zna šta su u stvari antioksidanti.
Sve ovo nas dovodi do jedne potrebe za brigom za zdravlje. Mnogo ljudi još i dan danas brigom za zdravlje smatra odlazak kod lekara kada se razboli. To više nema nikakve veze sa brigom za zdravlje, to je već lečenje i u mnogo slučajeva je tada već kasno. Briga za zdravlje je kao stara poslovica « bolje sprečiti nego lečiti » . Briga za zdravlje kao prvo treba da bude jedno obrazovanje o tome kako se pravilno hraniti, prepoznati značaj unosa zdrave hrane u organizam, dovoljno voća i povrća, jela sa malo holesterola, ukazivanje na destruktivan efekat raznih veštačkih aditiva u hrani, pa sve to dopuniti sa odgovarajućom fizičkom aktivnošću i smanjenjem stresa, to jest tačnije boljom pripremom organizma za reakciju na stresna stanja sa kojima se svakodnevno susrećemo. Na pomenuti stres naravno utiče sve oko nas, i posao i materijalno finansijska situacija, i ljudi sa kojima se družimo.
Rekli smo pravilna ishrana, voće povrće – znači prirodni voćni šećer za proizvodnju energetskih molekula i vitamini i minerali koji su potrebni za njihovu proizvodnju. To je osnova svega. A šta je sa 30% manje vitamina i minerala u hrani koju jedemo? Kongres kardiologa u Stokholmu 2000. godine, na kojem su učestvovali i naši istaknuti kardiolozi, zvanično je savetovao unos 2000 mg vitamina C dnevno u organizam radi preventivne zaštite zdravlja. Da bismo u organizam uneli samo 1000 mg vitamina C potrebno je da pojedemo 20 kg jabuka ili 2.5 kg kiselog kupusa, ili 1 kg limuna, kivija, ili 2 kg pomorandzi.
Klasična medicina, i kako smo mi to učili u školi kaže da je preporučena dnevna doza vitamina C, 60 mg. Vitamin C je vitamin koji se rastvara u vodi, mala količina se apsorbuje u organizam a ostatak se brzo izluči iz organizma. Svugde možemo kupiti razne oblike vitamina C u dozama od 60 do 500 mg, ali šta se dešava ako takav vitamin C unesemo u organizam? Kada popijemo ujutru sintetičku tabletu vitamina C od 500 mg, prilikom prvog odlaska u toalet 495 mg od tog vitamina će završiti u WC šolji! Kako onda da unesemo 2000 mg vitamina C u organizam u jednom danu?
Kako da organizmu obezbedimo potrebnu količinu od 60 mg vitamina C konstantno u toku 24 časa?
Zahvaljujući razvoju tehnologije, danas je moguće proizvesti vitaminske tablete sa takozvanim odloženim dejstvom, gde se vitamini nalaze između slojeva drugih prirodnih materija koje se teško, tačnije sporo tope i tako takva tableta je u stanju da snabdeva organizam 10-12 časova sa potrebnim vitaminima. Još ako je ta vitaminska tableta proizvedena od prirodnog vitamina, prirodnim putem, bez aditiva, konzervansa, natrijuma i drugih štetnih materija onda imamo pravu stvar.
Znači dopuna naše ishrane potrebnim vitaminima, mineralima, i drugim potrebnim elementima, prirodnog porekla, se nudi kao jedno dobro rešenje. Nije najbolje rešenje, najbolje rešenje bi bilo kada bismo sve te vitamine i minerale mogli da pojedemo sa hranom, ali čak i ja sam imao problema kada sam probao pojesti 40 kg jabuka u toku jednog dana, što znači da je dopuna ishrane najbolje rešenje koje je moguće.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
ŠTETNI ADITIVI
Opasni aditivi kod dece izazivaju poremećaje
Aditivi koji boje namirnice u crveno ili žuto u roku od 18 meseci u zemljama Evropske unije moraće da budu posebno naznačeni. Evropski parlament se na ovaj potez odlučio nakon što je utvrđeno da ti dodaci mogu negativno da utiču na hiperaktivnost i pažnju kod dece.
Stručnjaci tvrde će ovakva odluka teško biti primenjena u Srbiji, jer ni do sada srpski proizvođači, uprkos zakonu, nisu upozoravali na prisustvo štetnih dodataka u svojim proizvodima.
Nije sporno da će se aditivi E102, E104, E110, E122, E124 i E129, koje je Evropski parlament nakon dugogodišnjeg istraživanja označio kao štetne, naći na negativnoj listi dodataka i u Srbiji. Ipak, pitanje je da li će srpski proizvođači biti prinuđeni da upozoravaju na njihovu opasnost po zdravlje na svojim ambalažama ili će im se, kao i do sada, gledati kroz prste.
- Pravilnik o ispravnom deklarisanju proizvoda donet je još 2005. godine. Svi naši proizvođači bili su dužni da posebno naznače štetne aditive koje proizvod sadrži.
Velike kompanije tada su tražile rok od dodatnih šest meseci da to urade kako bi imale vremena da promene ambalaže. Međutim, prošlo je skoro tri godine, a oni se time uopšte nisu bavili. Očito se radi o jakom lobiju, jer čak i stručnjaci koji ih prate kod nas izbegavaju da pričaju o tome - kaže Goran Papović, potpredsednik Nacionalnog udruženja potrošača Srbije.
Uticaj pomenutih aditiva na zdravlje evropski stručnjaci pratili su 10 godina. Istraživanja su pokazala da ovi dodaci mogu imati za posledicu pad koncentracije i impulsivnost, koja negativno utiče na učenje, a utvrđeno je da su najugroženija deca od tri do osam godina.
- Strane kompanije i same se bave ovakvim istraživanjima. Kad utvrde da neki proizvod može biti opasan po zdravlje, povlače ga sami, jer bi u suprotnom morali da plate veliku odštetu - priča Papović.
Dodataka koji boje u crveno ili žuto ima u gotovo svim prehrambenim namirnicama. Najčešće se stavljaju u pekarske proizvode, proizvode od mesa, bezalkoholna pića, sladolede, sireve, voćne jogurte, supe, kremove i deserte. Zato će se za 18 meseci na ambalažama proizvoda u kojima ih ima u zemljama Evropske unije naći natpis: „Može negativno da utiče na aktivnost i na pažnju kod dece.“
- Lepeza aditiva za koje je utvrđeno da su štetni još nije zatvorena. Svetska zdravstvena organizacija i dalje istražuje. Radi se najsavremenijom tehnikom i metodama i sigurno je da će se još mnogi naći na ovoj listi. Pre samo desetak godina bilo je nezamislivo da će se doći do ovakvih zaključaka.
Iako se upotrebljavaju minimalne doze ovakvih dodataka, u kombinaciji sa zagađenim vazduhom, vodom i, uopšte, životnom sredinom, mogu biti kobni po zdravlje - kaže dr Ljubomir Pfaf, nutricionista.
Istraživanje koje je utvrdilo štetnost aditiva koji boje namirnice naišlo je na veliki otpor industrije i pokušaje diskreditacije stručnih krugova. Neki predstavnici srpskih kompanija tvrde da ovakvih aditiva nema u našim proizvodima ili se vrlo retko koriste. Ako ćemo suditi po ambalažama, verovatno je tako. Ipak, gotovo svaki nutricionista to će demantovati.
Treba znati:
Iako se upotrebljavaju minimalne doze, u kombinaciji sa zagađenim vazduhom, vodom i, uopšte, životnom sredinom, aditivi mogu biti kobni po zdravlje.
Istraživanje koje je utvrdilo štetnost aditiva koji boje namirnice naišlo je na veliki otpor industrije i pokušaje diskreditacije stručnih krugova.
SMS-om do informacije o aditivu
Nacionalno udruženje potrošača uputilo je i zvaničan predlog nadležnim organima Republike Srbije da finansiraju projekat informisanja o aditivima preko SMS. Tako bi svaki potrošač, čak i iz prodavnice mogao da pošalje poruku i vrlo brzo dobije informaciju o dodatku koji se nalazi u određenom proizvodu.
Na ovaj način potrošač bi znao da li je aditiv biljnog ili životinjskog porekla, da li može imati bilo kakav uticaj na zdravlje čoveka, odnosno da li se nalazi na pozitivnoj ili negativnoj listi.
Neki od štetnih aditiva
-E102 - tartrazin
-E104 - kvinolin žuta
-E110 - sanset žuta
-E122 - carmoizin
-E124 - pons 4R
-E129 - crvena AC
Najčešće se stavljaju u:
-pekarske proizvode
-mesne prerađevine
-bezalkoholna pića
-sladolede
-sireve
-voćne jogurte
-supe
-kremove i deserte
Opasni aditivi kod dece izazivaju poremećaje
Aditivi koji boje namirnice u crveno ili žuto u roku od 18 meseci u zemljama Evropske unije moraće da budu posebno naznačeni. Evropski parlament se na ovaj potez odlučio nakon što je utvrđeno da ti dodaci mogu negativno da utiču na hiperaktivnost i pažnju kod dece.
Stručnjaci tvrde će ovakva odluka teško biti primenjena u Srbiji, jer ni do sada srpski proizvođači, uprkos zakonu, nisu upozoravali na prisustvo štetnih dodataka u svojim proizvodima.
Nije sporno da će se aditivi E102, E104, E110, E122, E124 i E129, koje je Evropski parlament nakon dugogodišnjeg istraživanja označio kao štetne, naći na negativnoj listi dodataka i u Srbiji. Ipak, pitanje je da li će srpski proizvođači biti prinuđeni da upozoravaju na njihovu opasnost po zdravlje na svojim ambalažama ili će im se, kao i do sada, gledati kroz prste.
- Pravilnik o ispravnom deklarisanju proizvoda donet je još 2005. godine. Svi naši proizvođači bili su dužni da posebno naznače štetne aditive koje proizvod sadrži.
Velike kompanije tada su tražile rok od dodatnih šest meseci da to urade kako bi imale vremena da promene ambalaže. Međutim, prošlo je skoro tri godine, a oni se time uopšte nisu bavili. Očito se radi o jakom lobiju, jer čak i stručnjaci koji ih prate kod nas izbegavaju da pričaju o tome - kaže Goran Papović, potpredsednik Nacionalnog udruženja potrošača Srbije.
Uticaj pomenutih aditiva na zdravlje evropski stručnjaci pratili su 10 godina. Istraživanja su pokazala da ovi dodaci mogu imati za posledicu pad koncentracije i impulsivnost, koja negativno utiče na učenje, a utvrđeno je da su najugroženija deca od tri do osam godina.
- Strane kompanije i same se bave ovakvim istraživanjima. Kad utvrde da neki proizvod može biti opasan po zdravlje, povlače ga sami, jer bi u suprotnom morali da plate veliku odštetu - priča Papović.
Dodataka koji boje u crveno ili žuto ima u gotovo svim prehrambenim namirnicama. Najčešće se stavljaju u pekarske proizvode, proizvode od mesa, bezalkoholna pića, sladolede, sireve, voćne jogurte, supe, kremove i deserte. Zato će se za 18 meseci na ambalažama proizvoda u kojima ih ima u zemljama Evropske unije naći natpis: „Može negativno da utiče na aktivnost i na pažnju kod dece.“
- Lepeza aditiva za koje je utvrđeno da su štetni još nije zatvorena. Svetska zdravstvena organizacija i dalje istražuje. Radi se najsavremenijom tehnikom i metodama i sigurno je da će se još mnogi naći na ovoj listi. Pre samo desetak godina bilo je nezamislivo da će se doći do ovakvih zaključaka.
Iako se upotrebljavaju minimalne doze ovakvih dodataka, u kombinaciji sa zagađenim vazduhom, vodom i, uopšte, životnom sredinom, mogu biti kobni po zdravlje - kaže dr Ljubomir Pfaf, nutricionista.
Istraživanje koje je utvrdilo štetnost aditiva koji boje namirnice naišlo je na veliki otpor industrije i pokušaje diskreditacije stručnih krugova. Neki predstavnici srpskih kompanija tvrde da ovakvih aditiva nema u našim proizvodima ili se vrlo retko koriste. Ako ćemo suditi po ambalažama, verovatno je tako. Ipak, gotovo svaki nutricionista to će demantovati.
Treba znati:
Iako se upotrebljavaju minimalne doze, u kombinaciji sa zagađenim vazduhom, vodom i, uopšte, životnom sredinom, aditivi mogu biti kobni po zdravlje.
Istraživanje koje je utvrdilo štetnost aditiva koji boje namirnice naišlo je na veliki otpor industrije i pokušaje diskreditacije stručnih krugova.
SMS-om do informacije o aditivu
Nacionalno udruženje potrošača uputilo je i zvaničan predlog nadležnim organima Republike Srbije da finansiraju projekat informisanja o aditivima preko SMS. Tako bi svaki potrošač, čak i iz prodavnice mogao da pošalje poruku i vrlo brzo dobije informaciju o dodatku koji se nalazi u određenom proizvodu.
Na ovaj način potrošač bi znao da li je aditiv biljnog ili životinjskog porekla, da li može imati bilo kakav uticaj na zdravlje čoveka, odnosno da li se nalazi na pozitivnoj ili negativnoj listi.
Neki od štetnih aditiva
-E102 - tartrazin
-E104 - kvinolin žuta
-E110 - sanset žuta
-E122 - carmoizin
-E124 - pons 4R
-E129 - crvena AC
Najčešće se stavljaju u:
-pekarske proizvode
-mesne prerađevine
-bezalkoholna pića
-sladolede
-sireve
-voćne jogurte
-supe
-kremove i deserte
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Štucanje
Štucanje je naglo udisajno skupljanje dijafragme, praćeno brzim zatvaranjem grkljana, usled čega dolazi do grča trbušnih mišića, do uvlačenja i naglog izbacivanja vazduha i, ako je grkljan zatvoren, dolazi do karakterističnog zvuka štucanja. Štucanje je u stvari, refleksni pokret. Ono može biti izazvano izvesnim nervnim poremećajima nadražajem ili poremećajem želuca i creva ili trbušne maramice, kao i nadražajem pojedinih organa grudne šupljine, srca i pluća. Štucanje se može pojaviti i posle uzimanja suviše tople ili hladne hrane i pića.
Kod odojčadi i male dece do štucanja dolazi često posle obilnog obroka ili poremećenog varenja, suviše tople ili hladne hrane, eventualno parazita u crevima.
Za zaustavljanje štucanja najbolje je udahnuti vazduh nekoliko puta brzo i duboko (40 do 50 puta u minutu) ili zaustaviti disanje što je moguće duže, uz istovremeno brojanje ili neku recitaciju.
Kod nekih osoba štucanje se zaustavi posle uzimanja vrlo tople ili vrlo hladne vode u malim gutljajima, uz duboko i lagano disanje posle svakog gutljaja. Za zaustavljanje štucanja dobar je i čaj od pitome nane.
U slučaju dužeg i upornog štucanja, koje ne prestaje primenom ni jednog od navedenih načina, treba se obratiti lekaru za pomoć.
Nezaslađen čajh od semena mirođije je prijatan lek protiv štucanja, koji deluje trenutno. Malu kašiku semena mirođije popariti sa četvrt litra vode i ostaviti da odstoji tri minuta. ( Marija Treben-Zdravlje iz Božje apoteke)
Štucanje je naglo udisajno skupljanje dijafragme, praćeno brzim zatvaranjem grkljana, usled čega dolazi do grča trbušnih mišića, do uvlačenja i naglog izbacivanja vazduha i, ako je grkljan zatvoren, dolazi do karakterističnog zvuka štucanja. Štucanje je u stvari, refleksni pokret. Ono može biti izazvano izvesnim nervnim poremećajima nadražajem ili poremećajem želuca i creva ili trbušne maramice, kao i nadražajem pojedinih organa grudne šupljine, srca i pluća. Štucanje se može pojaviti i posle uzimanja suviše tople ili hladne hrane i pića.
Kod odojčadi i male dece do štucanja dolazi često posle obilnog obroka ili poremećenog varenja, suviše tople ili hladne hrane, eventualno parazita u crevima.
Za zaustavljanje štucanja najbolje je udahnuti vazduh nekoliko puta brzo i duboko (40 do 50 puta u minutu) ili zaustaviti disanje što je moguće duže, uz istovremeno brojanje ili neku recitaciju.
Kod nekih osoba štucanje se zaustavi posle uzimanja vrlo tople ili vrlo hladne vode u malim gutljajima, uz duboko i lagano disanje posle svakog gutljaja. Za zaustavljanje štucanja dobar je i čaj od pitome nane.
U slučaju dužeg i upornog štucanja, koje ne prestaje primenom ni jednog od navedenih načina, treba se obratiti lekaru za pomoć.
Nezaslađen čajh od semena mirođije je prijatan lek protiv štucanja, koji deluje trenutno. Malu kašiku semena mirođije popariti sa četvrt litra vode i ostaviti da odstoji tri minuta. ( Marija Treben-Zdravlje iz Božje apoteke)
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Šta je to brzi san?
Novi zdravstveni problem uočen u Britaniji, koji se karakteriče lošim kvalitetom sna, što za posledicu ima umor, smanjenje radne sposobnosti, a često i gojaznost, je nazvan brzi san.
Britanski naučnici ističu da četvrtina stanovnika ove zemlje toliko pati od lošeg kvaliteta sna da su prinuđeni da zbog iscrpljenosti uzimaju slobodne dane i odsustvuju s posla. Zaključak istraživanja sprovedenog među 4.000 odraslih Britanaca je da samo njih 21 odsto odspava osam sati dnevno, dok čak petina ispitanika noću ne sastavi ni pet sati sna. Tri četvrtine ispitanika je izjavilo da ustaje umorno zbog lošeg sna. Stručnjaci su ovaj problem nazvali „brzi san“, po ugledu na brzu hranu, da bi time naglasili loš kvalitet sna. Najčešći uzroci ove pojave su stres, bučni susedi, brige zbog novca i dugo radno vreme, kao i uobičajenei problemi kao što su grčevi u mišićima, loše varenje i mala deca.
Dr Kris Idžikovski iz Edinburškog centra za san kaže da je brz san uobičajen u toj meri da britansku privredu košta milione funti. Ukupna šteta je još veća ako se ima u vidu da su prethodna istraživanja pokazala da su ljudi koji nedovoljno spavaju skloniji gojaznosti, tako da su podložniji kardiovaskularnim bolestima. Naučnici sa Pensilvanijskog medicinskog fakulteta, čija su istraživanja nedavno objavljena u časopisu „Neurosajens“, utvrdili su, da i samo jedna noć nespavanja u mozgu izaziva periodične nagle padove pažnje i obrade vizuelnih informacija, nalik na iznenadna isključenja struje. Kako je pokazala provera ispitanika na testovima pažnje i obrade vizuelnih informacija uz snimanje mozga metodom magnetne rezonance, mozak osoba lišenih kvalitetnog sna ima, periode relativno normalnog funkcionisanja i dramatične padove pažnje, koji odgovaraju trenutnom nevoljnom zapadanju u san, uprkos svim naporima osobe da ostane budne i da pruži svoj radni maksimum. Ova studija pokazuje u kojoj meri lišavanje sna može da bude opasno, recimo prilikom upravljanja mašinama ili vožnje automobila, gde čak i četiri sekunde prestanka budnosti mogu da dovedu do kobnih posledica.
Novi zdravstveni problem uočen u Britaniji, koji se karakteriče lošim kvalitetom sna, što za posledicu ima umor, smanjenje radne sposobnosti, a često i gojaznost, je nazvan brzi san.
Britanski naučnici ističu da četvrtina stanovnika ove zemlje toliko pati od lošeg kvaliteta sna da su prinuđeni da zbog iscrpljenosti uzimaju slobodne dane i odsustvuju s posla. Zaključak istraživanja sprovedenog među 4.000 odraslih Britanaca je da samo njih 21 odsto odspava osam sati dnevno, dok čak petina ispitanika noću ne sastavi ni pet sati sna. Tri četvrtine ispitanika je izjavilo da ustaje umorno zbog lošeg sna. Stručnjaci su ovaj problem nazvali „brzi san“, po ugledu na brzu hranu, da bi time naglasili loš kvalitet sna. Najčešći uzroci ove pojave su stres, bučni susedi, brige zbog novca i dugo radno vreme, kao i uobičajenei problemi kao što su grčevi u mišićima, loše varenje i mala deca.
Dr Kris Idžikovski iz Edinburškog centra za san kaže da je brz san uobičajen u toj meri da britansku privredu košta milione funti. Ukupna šteta je još veća ako se ima u vidu da su prethodna istraživanja pokazala da su ljudi koji nedovoljno spavaju skloniji gojaznosti, tako da su podložniji kardiovaskularnim bolestima. Naučnici sa Pensilvanijskog medicinskog fakulteta, čija su istraživanja nedavno objavljena u časopisu „Neurosajens“, utvrdili su, da i samo jedna noć nespavanja u mozgu izaziva periodične nagle padove pažnje i obrade vizuelnih informacija, nalik na iznenadna isključenja struje. Kako je pokazala provera ispitanika na testovima pažnje i obrade vizuelnih informacija uz snimanje mozga metodom magnetne rezonance, mozak osoba lišenih kvalitetnog sna ima, periode relativno normalnog funkcionisanja i dramatične padove pažnje, koji odgovaraju trenutnom nevoljnom zapadanju u san, uprkos svim naporima osobe da ostane budne i da pruži svoj radni maksimum. Ova studija pokazuje u kojoj meri lišavanje sna može da bude opasno, recimo prilikom upravljanja mašinama ili vožnje automobila, gde čak i četiri sekunde prestanka budnosti mogu da dovedu do kobnih posledica.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Šta jedu pravi muškarci?
Može vas iznenaditi saznanje da namirnice sadrže polne hormone i da imaju moć da utiču na koncentracije hormona u organizmu, pa tako na sve vrste funkcija, uključujući i seksualni nagon, reprodukciju, kardiovaskularne bolesti, i sklonost hormon – zavisnim tumorima, kao što je tumor prostate.
Kakav šok! Mada je uobičajeno da se pravi muškarac prikazuje kako jede meso, verovatno zbog muževnosti, fizičke snage i odvažnosti u borbi, meso, naprotiv, može imati suprotni efekat. Meso i njegova masnoća nisu, izgleda, najbolji način da muškarac poveća svoje zalihe muških hormona. U stvari, nekoliko studija pokazuje da unošenje masne hrane može smanjiti seksualni nagon – smanjenjem količine muškog hormona testosterona u krvi.
Studija dr Vejna (Weyne Meikle), profesora endokrinologije i metabolizma Medicinskog fakulteta Univerziteta Juta u Solt Lejk Sitiju, pokazuje da su nivoi testosterona u krvi pali za oko 50% kada su ispitivani muškarci popili punomasni milkšejk sa 57% kalorija iz masti, 9% iz proteina i 34% iz ugljenih hidrata. Međutim, kod istih osoba nivoi testosterona nisu padali kada su popili milkšejk sa malo masti, u kojem je bilo 73% kalorija iz ugljenih hidrata, 25% iz proteina i samo 1% iz masti.
Šta to znači? Znači da masna hrana tokom vremena može smanjiti muškarčevu zainteresovanost za seks, kaže Dr vejn.
“Posmatrali smo samo neposredni rezultat jednog masnog obroka, ali se može pretpostaviti da bi posle izvesnog vremena ishrana sa puno masti oslabila seksualni nagon muškarca.” – Dr A. Weyne Meikle, univerzitet Juta.
Stalno unošenje masnih čizburgera, pržene piletine, pomfrita, sira i sladoleda može na dva načina uticati na seksualni nagon muškaraca. Masna hrana čini čoveka gojaznim, a ljudi sa viškom sala imaju i niži nivo hormona testosterona. Uz to, masna hrana može sprečiti erekciju. Ishrana bogata mastima dovodi do začepljenja arterija koje snabdevaju muški polni organ krvlju i omogućuju erekciju, kao što sužava i druge arterije. Začepljenje arterija je jedan od glavnih uzroka seksualne disfunkcije – impotencije.
Kvalitet sperme kreće nizlaznom linijom oko dvadeset četvrte godine. Muškarci od 45 godina, u poređenju sa onima od 18 godina, imaju 30% manji broj spermatozoida i manju pokretljivost, 50% više abnormalnih spermatozoida i 50% kraće preživljavanje. Postoji, međutim, lek koji pdmlađuje spermatozoide. Iznenadićete se - to je “obični” vitamin C. Dovoljan unos vitamina C dovodi do povećanja broja spermatozoida, njihovog kvaliteta, kao i povećanja njihove pokretljivosti. Smatra se da je dovoljna količina 200mg vitamina C dnevno, a pušačima dvostruko više, jer duvan poništava veliki deo antioksidantnog dejstva vitamina. Lako je ishranom uneti dovoljno vitamina C, npr. jedna i po crvena paprika ili tri pomorandže, ili tri kivija. Efikasnije je uzimanje vitamina C iz hrane nego iz bočice, jer namirnice sadrže i druge sastojke npr. glutation, sadržan u zelenom lisnatom povrću, koji pomažu u sprečavanju oštećenja spermatozoida
Može vas iznenaditi saznanje da namirnice sadrže polne hormone i da imaju moć da utiču na koncentracije hormona u organizmu, pa tako na sve vrste funkcija, uključujući i seksualni nagon, reprodukciju, kardiovaskularne bolesti, i sklonost hormon – zavisnim tumorima, kao što je tumor prostate.
Kakav šok! Mada je uobičajeno da se pravi muškarac prikazuje kako jede meso, verovatno zbog muževnosti, fizičke snage i odvažnosti u borbi, meso, naprotiv, može imati suprotni efekat. Meso i njegova masnoća nisu, izgleda, najbolji način da muškarac poveća svoje zalihe muških hormona. U stvari, nekoliko studija pokazuje da unošenje masne hrane može smanjiti seksualni nagon – smanjenjem količine muškog hormona testosterona u krvi.
Studija dr Vejna (Weyne Meikle), profesora endokrinologije i metabolizma Medicinskog fakulteta Univerziteta Juta u Solt Lejk Sitiju, pokazuje da su nivoi testosterona u krvi pali za oko 50% kada su ispitivani muškarci popili punomasni milkšejk sa 57% kalorija iz masti, 9% iz proteina i 34% iz ugljenih hidrata. Međutim, kod istih osoba nivoi testosterona nisu padali kada su popili milkšejk sa malo masti, u kojem je bilo 73% kalorija iz ugljenih hidrata, 25% iz proteina i samo 1% iz masti.
Šta to znači? Znači da masna hrana tokom vremena može smanjiti muškarčevu zainteresovanost za seks, kaže Dr vejn.
“Posmatrali smo samo neposredni rezultat jednog masnog obroka, ali se može pretpostaviti da bi posle izvesnog vremena ishrana sa puno masti oslabila seksualni nagon muškarca.” – Dr A. Weyne Meikle, univerzitet Juta.
Stalno unošenje masnih čizburgera, pržene piletine, pomfrita, sira i sladoleda može na dva načina uticati na seksualni nagon muškaraca. Masna hrana čini čoveka gojaznim, a ljudi sa viškom sala imaju i niži nivo hormona testosterona. Uz to, masna hrana može sprečiti erekciju. Ishrana bogata mastima dovodi do začepljenja arterija koje snabdevaju muški polni organ krvlju i omogućuju erekciju, kao što sužava i druge arterije. Začepljenje arterija je jedan od glavnih uzroka seksualne disfunkcije – impotencije.
Kvalitet sperme kreće nizlaznom linijom oko dvadeset četvrte godine. Muškarci od 45 godina, u poređenju sa onima od 18 godina, imaju 30% manji broj spermatozoida i manju pokretljivost, 50% više abnormalnih spermatozoida i 50% kraće preživljavanje. Postoji, međutim, lek koji pdmlađuje spermatozoide. Iznenadićete se - to je “obični” vitamin C. Dovoljan unos vitamina C dovodi do povećanja broja spermatozoida, njihovog kvaliteta, kao i povećanja njihove pokretljivosti. Smatra se da je dovoljna količina 200mg vitamina C dnevno, a pušačima dvostruko više, jer duvan poništava veliki deo antioksidantnog dejstva vitamina. Lako je ishranom uneti dovoljno vitamina C, npr. jedna i po crvena paprika ili tri pomorandže, ili tri kivija. Efikasnije je uzimanje vitamina C iz hrane nego iz bočice, jer namirnice sadrže i druge sastojke npr. glutation, sadržan u zelenom lisnatom povrću, koji pomažu u sprečavanju oštećenja spermatozoida
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Šuljevi-Hemoroidi
Hemoroidi, inače veoma rašireno oboljenje, su proširenje rektalnih vena.
Uzrok nastanka
Postoji nasledna sklonost tj. slabost venskog zida.
Različita stanja koja dovode do povećanja pritiska u sistemu jetrine vene, kao zatvor, a ponekad i proliv.
Trudnoća i materica zavaljena unazad (retroverzio uteri).
Tumori
Hipertrofija prostate ( uvećana )
Bolesti jetre koje povećavaju pritisak u sistemu vene porte
Nepravilna ishrana
Sedeći posao
Hemoroidi mogu da budu spoljašnji i unutrašnji, koji su znatno češći. Spoljašnji nastaju proširenjem vena donjeg hemoroidnog pleksusa tj. vena između spoljnjeg svinktera i kože.Unutrašnji su u predelu između analnog svinktera i anorektalne linije (gornji hemoroidni pleksus).
Koje su tegobe?
Najčešće tegobe su bol, krvarenje, prolaps (ispadanje) i svrab. Ovi simptomi mogu da se jave i pojedinačno. Nekada su beznačajni, a nekada su tegobe intenzivne i prati ih i izražena malokrvnost.
Bol je obično tup u vidu nelagodnosti. Posle stolice ima se osećaj nedovoljne ispražnjenosti, a nekad se oseća i pečenje. Bol i pečenje se mogu pojačati tako da postanu nesnosni.
Krvarenje je često najraniji simptom unutrašnjih hemoroida. Nekada je krvarenje slabo u vidu par kapi na kraju stolice ili toalet papirui. Nekada je krvarenje toliko obilno da je neophodna transfuzija krvi da bi se bolesnik oporavio. Umereno krvarenje smanjuje pritisak u venama pa ga bolesnici osećaju kao olakšanje. Zato se to krvarenje u srednjem veku zvalo zlatna žila.
Prolaps ( ispadanje ) hemoroida nastaje zato što vremenom analni sfinkter popusti, postane mlitav i unutrašnji hemoroidi počinju da prodiru kroz čmar za vreme defekacije. U početku se posle defekacije uvlače sami. Kasnije je bolesnik prinuđen da ih sam vraća, a kad sfinkter potpuno olabavi oni su stalno napolju. Ovakvo stanje bolesnicima jako smeta, nekada do te mere da im izaziva depresivno raspoloženje. Zbog ozleđivanja vešom i krvarenja stalno postoji zapaljenje. Neki opet stalnim pranjem traumatizuju i nadražuju taj prolaps.
Uklještenje hemoroida nastaje kada ispali hemoroidi ne mogu da se vrate. To je praćeno jakim bolom.
Tromboza hemoroida nastaje obično na spoljašnjim hemoroidima. Javlja se u obliku plavkastog čvorića do veličine lešnika, a nastaje naglo, obično pri naporu . Tada se javi jak bol, nakon koga bolesnik ne može normalno da sedi, hoda i ima stolicu .Zalečenje može da se ostvari postepeno uz velike bolove. Hirurčka intervencija je jako jednostavna i spašava čoveka velikih muka. Ako do tromboze dođe gore u rektumu oseća se tup bol u krstima. U tom slučaju nije preporučena hirurška intervencija, bolesnik mora da leži, jede laganu hranu i koristi analgetike (protiv bola).
Lečenje
Lečenje bolesti jetre ako je ona uzrok.
Povećanje fizičke aktivnosti i izbegavanje dugog sedenja.
Regulisanje stolice ishranom u kojoj dominira sveže i bareno voće i povrće, crni i integralni hleb. Izbegavanje začina se takođe preporučuje.
Sklerizantna terapija se sastiji u ubrizgavanju rastvora potkožno iznad hemoroidnih čvorova što dovodi do njihovog netanka. Ovo se može vršiti kod svih bolesnika i kod veoma starih, gde je druga hirurška intervencija rizična. Nesme da se koristi samo kod starog oboljena sa velikim prolapsom. Za intervenciju nije potrebna priprema, ležanje u bolnici ni anestezija.
Hirurško lečenje gde se hemoroidi spaljuju termokauterom je metoda izbora.
Hemoroidi, inače veoma rašireno oboljenje, su proširenje rektalnih vena.
Uzrok nastanka
Postoji nasledna sklonost tj. slabost venskog zida.
Različita stanja koja dovode do povećanja pritiska u sistemu jetrine vene, kao zatvor, a ponekad i proliv.
Trudnoća i materica zavaljena unazad (retroverzio uteri).
Tumori
Hipertrofija prostate ( uvećana )
Bolesti jetre koje povećavaju pritisak u sistemu vene porte
Nepravilna ishrana
Sedeći posao
Hemoroidi mogu da budu spoljašnji i unutrašnji, koji su znatno češći. Spoljašnji nastaju proširenjem vena donjeg hemoroidnog pleksusa tj. vena između spoljnjeg svinktera i kože.Unutrašnji su u predelu između analnog svinktera i anorektalne linije (gornji hemoroidni pleksus).
Koje su tegobe?
Najčešće tegobe su bol, krvarenje, prolaps (ispadanje) i svrab. Ovi simptomi mogu da se jave i pojedinačno. Nekada su beznačajni, a nekada su tegobe intenzivne i prati ih i izražena malokrvnost.
Bol je obično tup u vidu nelagodnosti. Posle stolice ima se osećaj nedovoljne ispražnjenosti, a nekad se oseća i pečenje. Bol i pečenje se mogu pojačati tako da postanu nesnosni.
Krvarenje je često najraniji simptom unutrašnjih hemoroida. Nekada je krvarenje slabo u vidu par kapi na kraju stolice ili toalet papirui. Nekada je krvarenje toliko obilno da je neophodna transfuzija krvi da bi se bolesnik oporavio. Umereno krvarenje smanjuje pritisak u venama pa ga bolesnici osećaju kao olakšanje. Zato se to krvarenje u srednjem veku zvalo zlatna žila.
Prolaps ( ispadanje ) hemoroida nastaje zato što vremenom analni sfinkter popusti, postane mlitav i unutrašnji hemoroidi počinju da prodiru kroz čmar za vreme defekacije. U početku se posle defekacije uvlače sami. Kasnije je bolesnik prinuđen da ih sam vraća, a kad sfinkter potpuno olabavi oni su stalno napolju. Ovakvo stanje bolesnicima jako smeta, nekada do te mere da im izaziva depresivno raspoloženje. Zbog ozleđivanja vešom i krvarenja stalno postoji zapaljenje. Neki opet stalnim pranjem traumatizuju i nadražuju taj prolaps.
Uklještenje hemoroida nastaje kada ispali hemoroidi ne mogu da se vrate. To je praćeno jakim bolom.
Tromboza hemoroida nastaje obično na spoljašnjim hemoroidima. Javlja se u obliku plavkastog čvorića do veličine lešnika, a nastaje naglo, obično pri naporu . Tada se javi jak bol, nakon koga bolesnik ne može normalno da sedi, hoda i ima stolicu .Zalečenje može da se ostvari postepeno uz velike bolove. Hirurčka intervencija je jako jednostavna i spašava čoveka velikih muka. Ako do tromboze dođe gore u rektumu oseća se tup bol u krstima. U tom slučaju nije preporučena hirurška intervencija, bolesnik mora da leži, jede laganu hranu i koristi analgetike (protiv bola).
Lečenje
Lečenje bolesti jetre ako je ona uzrok.
Povećanje fizičke aktivnosti i izbegavanje dugog sedenja.
Regulisanje stolice ishranom u kojoj dominira sveže i bareno voće i povrće, crni i integralni hleb. Izbegavanje začina se takođe preporučuje.
Sklerizantna terapija se sastiji u ubrizgavanju rastvora potkožno iznad hemoroidnih čvorova što dovodi do njihovog netanka. Ovo se može vršiti kod svih bolesnika i kod veoma starih, gde je druga hirurška intervencija rizična. Nesme da se koristi samo kod starog oboljena sa velikim prolapsom. Za intervenciju nije potrebna priprema, ležanje u bolnici ni anestezija.
Hirurško lečenje gde se hemoroidi spaljuju termokauterom je metoda izbora.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Šiacu-liječi i opušta
Masaža je vjerovatno najstariji način liječenja i kao takva doživjela je mnogobrojne izmjene nezavisno od razvoja kulture i zdravstva u pojedinim krajevima svijeta. Masaža je metoda fizikalne terapije koja se služi nizom pokreta na površini tijela kako bi se manipulisalo tjelesnim tkivima. Izvodi se rukama u cilju direktnog ili indirektnog djelovanja na mišićni i nervni sistem i cirkulaciju krvi i limfe. Jedna od najpoznatijih masaža koje potiču iz Japana je šiacu, odnosno, akupunktura bez korišćenja igala. Ova masaža primjenjuje se i kod nas, a o ovoj vrsti masaže za „Pobjedu” govori fizio i šiacu terapeut Srećko Čeprnjić, koji ordinira u Institutu „dr Simi Milošević” u Igalu.
- Šiacu je umjetnost prirodnog liječenja tj. kombinacija više tehnika orijentalne tradicionalne medicine. To je vid liječenja koji koristi akupresurne tačke i energetske kanale (meridijane) da bi se uravnotežila tjelesna energija i poboljšalo zdravlje. Ovi tretmani dovode do duboke psihofizičke relaksacije i energetske uravnoteženosti što je veoma važno za normalno funkcionisanje. Zdravi ljudi i sportisti treba da je koriste da bi sačuvali zdravlje, akutno bolesni da bi ozdravili, a hronično bolesni da približe zdravstveno stanje normali. Primjenjuje se vertikalni i kontinuirani pritisak na akupunkturne tačke na tijelu palcem i dlanom kako bi se ublažio bol i napetost, kao i zbog poboljšanja funkcoinisanja unutrašnjih organa i drugih oboljelih dijelova tijela. Duboki i nježni šijacu pritisak dovodi tijelo i um u stanje duboke opuštenosti. Kada se fizički i emocijalni stres javi on se manifestuje i spolja, u kožnom i mišićnom tkivu. Zbog toga specifične tačke ili oblasti mogu pistsati bolne i osjetljive. Orijentalna medicina uspjela je da razvije sistem terapije koji koristi ove tačke ne samo za postavljanje dijagnoze, već i za liječenje. Šijacu djeluje na unutrašnje stanje tijela manipulisanjem perifernih i eksternih tkiva i stimuliše tijelo da proizvodi sopstvene hemikalije za otklanjanje bola koji se zovu „endorfini”, poznatiji kao „antistres hormoni”, kaže Čeprnjić.
Ovom masažom višak energije se „razbija” ili „deblokira” i time se poboljšava cirkulacija i vraća ravnoteža. Dodirima i pritiscima prstiju terapeut odaje i dio svoje bionergije, a tretman šiacu masaže podrazumijeva i udaranje, štipanje, lupkanje, istezanje i druge fizičke manipulacije pojedinih djelova tijela, a kao pomoćna tehnika koristi se i moksibuistia, elektroakupunktura i refleksna masaža stopala.
Mjesta na kojima imamo stagnaciju energije tj. energetski blok, kako kaže Čeprnjić, su aku-tačke na kojima se izvodi tehnika jer se preko njih djeluje na pojedine organe, sisteme i njihove funkcije. Takođe, meridijani, kanali ili tokovi energije koji se nalaze odmah ispod kože i imaju tačno određenu putanju, ističe on, su mjesta na kojima se primjenjuje tehnika šiacu masaže. Prema njegovim riječima, ovi energetski tokovi i organi su usko povezani tako da disbalans u jednom dijelu može izazvati bolest više organa i sistema.
- Šiacu masažom se može postaviti dijagnoza, otkloniti uzroci i simptomi bolesti, smanjiti bol i ograničenja, psihofički relaksirati pacijenta i uravnotežiti tijelo, um i duh. Broj tretmana se razlikuje u zavisnosti od bolesti koja se liječi. Za akutne probleme može biti dovoljno nekoliko tretmana, za kompleksna i dugotrajna oboljenja predlaže se više tretmana koji bi bili raspoređeni na nekoliko nedjelja. Nakon znakova poboljšanja, broj tretmana se smanjuje, ali bi idealno bilo da se šiacu masaža koristi kao preventivna medicina. U zavisnosti od načina života svakog pojedinca, redovni nedjeljni ili mjesečni tremtani mogu održati ravnotežu tijela i uma jer šiacu ima analgetsko, relaksirajuće, ublažavajuće, balansirajuće i obnavljajuće dejstvo, ističe Čeprnjić koji je fizio terapeut već 13 godina, a tehniku šiacu masaže veoma uspješno koristi tri godine.
Masaža je vjerovatno najstariji način liječenja i kao takva doživjela je mnogobrojne izmjene nezavisno od razvoja kulture i zdravstva u pojedinim krajevima svijeta. Masaža je metoda fizikalne terapije koja se služi nizom pokreta na površini tijela kako bi se manipulisalo tjelesnim tkivima. Izvodi se rukama u cilju direktnog ili indirektnog djelovanja na mišićni i nervni sistem i cirkulaciju krvi i limfe. Jedna od najpoznatijih masaža koje potiču iz Japana je šiacu, odnosno, akupunktura bez korišćenja igala. Ova masaža primjenjuje se i kod nas, a o ovoj vrsti masaže za „Pobjedu” govori fizio i šiacu terapeut Srećko Čeprnjić, koji ordinira u Institutu „dr Simi Milošević” u Igalu.
- Šiacu je umjetnost prirodnog liječenja tj. kombinacija više tehnika orijentalne tradicionalne medicine. To je vid liječenja koji koristi akupresurne tačke i energetske kanale (meridijane) da bi se uravnotežila tjelesna energija i poboljšalo zdravlje. Ovi tretmani dovode do duboke psihofizičke relaksacije i energetske uravnoteženosti što je veoma važno za normalno funkcionisanje. Zdravi ljudi i sportisti treba da je koriste da bi sačuvali zdravlje, akutno bolesni da bi ozdravili, a hronično bolesni da približe zdravstveno stanje normali. Primjenjuje se vertikalni i kontinuirani pritisak na akupunkturne tačke na tijelu palcem i dlanom kako bi se ublažio bol i napetost, kao i zbog poboljšanja funkcoinisanja unutrašnjih organa i drugih oboljelih dijelova tijela. Duboki i nježni šijacu pritisak dovodi tijelo i um u stanje duboke opuštenosti. Kada se fizički i emocijalni stres javi on se manifestuje i spolja, u kožnom i mišićnom tkivu. Zbog toga specifične tačke ili oblasti mogu pistsati bolne i osjetljive. Orijentalna medicina uspjela je da razvije sistem terapije koji koristi ove tačke ne samo za postavljanje dijagnoze, već i za liječenje. Šijacu djeluje na unutrašnje stanje tijela manipulisanjem perifernih i eksternih tkiva i stimuliše tijelo da proizvodi sopstvene hemikalije za otklanjanje bola koji se zovu „endorfini”, poznatiji kao „antistres hormoni”, kaže Čeprnjić.
Ovom masažom višak energije se „razbija” ili „deblokira” i time se poboljšava cirkulacija i vraća ravnoteža. Dodirima i pritiscima prstiju terapeut odaje i dio svoje bionergije, a tretman šiacu masaže podrazumijeva i udaranje, štipanje, lupkanje, istezanje i druge fizičke manipulacije pojedinih djelova tijela, a kao pomoćna tehnika koristi se i moksibuistia, elektroakupunktura i refleksna masaža stopala.
Mjesta na kojima imamo stagnaciju energije tj. energetski blok, kako kaže Čeprnjić, su aku-tačke na kojima se izvodi tehnika jer se preko njih djeluje na pojedine organe, sisteme i njihove funkcije. Takođe, meridijani, kanali ili tokovi energije koji se nalaze odmah ispod kože i imaju tačno određenu putanju, ističe on, su mjesta na kojima se primjenjuje tehnika šiacu masaže. Prema njegovim riječima, ovi energetski tokovi i organi su usko povezani tako da disbalans u jednom dijelu može izazvati bolest više organa i sistema.
- Šiacu masažom se može postaviti dijagnoza, otkloniti uzroci i simptomi bolesti, smanjiti bol i ograničenja, psihofički relaksirati pacijenta i uravnotežiti tijelo, um i duh. Broj tretmana se razlikuje u zavisnosti od bolesti koja se liječi. Za akutne probleme može biti dovoljno nekoliko tretmana, za kompleksna i dugotrajna oboljenja predlaže se više tretmana koji bi bili raspoređeni na nekoliko nedjelja. Nakon znakova poboljšanja, broj tretmana se smanjuje, ali bi idealno bilo da se šiacu masaža koristi kao preventivna medicina. U zavisnosti od načina života svakog pojedinca, redovni nedjeljni ili mjesečni tremtani mogu održati ravnotežu tijela i uma jer šiacu ima analgetsko, relaksirajuće, ublažavajuće, balansirajuće i obnavljajuće dejstvo, ističe Čeprnjić koji je fizio terapeut već 13 godina, a tehniku šiacu masaže veoma uspješno koristi tri godine.
-
zmaj76
- Stalni član
- Postovi: 1276
- Pridružio se: Sub Dec 22, 2007 10:25 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Šnenokle
Sastojci
• 3 jaja
• 60 grama šećera zamirisanog vanilom
• 3-4 dl mleka
• 3 žumanceta
• 60 grama šećera
• 1 kesica vanilin šećera
Način pripreme
Dobro ulupati 3 belanca, dodati šećer i mutiti dok se ne dobije čvrst sneg. Mleko staviti na vatru i pustiti da provri. Kašikom zahvatati sneg od belanaca i spuštati ga u kipuće mleko, pa kuvati po 2 minuta sa svake strane. Kuvane nokle vaditi rešetkastom kašikom u dublju činiju u kojoj će se i služiti i ostaviti da se prohlade.
Posebno ulupati 3 žumanca sa šećerom i vanilin šećerom, pa postepeno sipati u vrelo mleko i kuvati na pari dok se krem ne zgusne. Gotov krem preliti preko šnenokli, prohladiti i do služenja držati u frižideru.
Sastojci
• 3 jaja
• 60 grama šećera zamirisanog vanilom
• 3-4 dl mleka
• 3 žumanceta
• 60 grama šećera
• 1 kesica vanilin šećera
Način pripreme
Dobro ulupati 3 belanca, dodati šećer i mutiti dok se ne dobije čvrst sneg. Mleko staviti na vatru i pustiti da provri. Kašikom zahvatati sneg od belanaca i spuštati ga u kipuće mleko, pa kuvati po 2 minuta sa svake strane. Kuvane nokle vaditi rešetkastom kašikom u dublju činiju u kojoj će se i služiti i ostaviti da se prohlade.
Posebno ulupati 3 žumanca sa šećerom i vanilin šećerom, pa postepeno sipati u vrelo mleko i kuvati na pari dok se krem ne zgusne. Gotov krem preliti preko šnenokli, prohladiti i do služenja držati u frižideru.
-
zmaj76
- Stalni član
- Postovi: 1276
- Pridružio se: Sub Dec 22, 2007 10:25 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Šareni posni kolač
Sastojci
• 5 šoljica (za crnu kafu) šećera
• 4 šoljice vode
• 3 šoljice ulja
• prašak za pecivo
• 24 kašike brašna
• kakao, posna čokolada
Način pripreme
Umutiti šećer, vodu i ulje, dodati brašno i prašak za pecivo. U pola testa staviti kakao, pa u tepsiju sipati (samo na sredinu tepsije) naizmenično crno i belo testo dok se sve ne istroši. Kolač se može preliti čokoladom ili se u testo, po želji, mogu dodati seckani orasi. Peći na 200 stepeni oko pola sata.
Vreme pripreme: 45 minuta
Sastojci
• 5 šoljica (za crnu kafu) šećera
• 4 šoljice vode
• 3 šoljice ulja
• prašak za pecivo
• 24 kašike brašna
• kakao, posna čokolada
Način pripreme
Umutiti šećer, vodu i ulje, dodati brašno i prašak za pecivo. U pola testa staviti kakao, pa u tepsiju sipati (samo na sredinu tepsije) naizmenično crno i belo testo dok se sve ne istroši. Kolač se može preliti čokoladom ili se u testo, po želji, mogu dodati seckani orasi. Peći na 200 stepeni oko pola sata.
Vreme pripreme: 45 minuta
-
zmaj76
- Stalni član
- Postovi: 1276
- Pridružio se: Sub Dec 22, 2007 10:25 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Šampita
Sastojci
• 300 grama šlag-krema
• 350 grama šećera
• 30 grama želatina
• 800 grama mleka
• 2 štangle čokolade
• 250 grama keksa
Način pripreme
Mleko i šećer staviti na šporet da provri, zatim skloniti sa ringle i dok je vrelo, dodati razmućen želatin (sa 15 kašika tople vode). Povremeno mešati dok ne bude sasvim hladno. Kad se ohladi, dodati šlag i mutiti mikserom dok se ne dobije gusta smesa. U četvrtasti pleh poređati keks natopljen toplim mlekom i sipati umućenu smesu. Preko narendati čokoladu.
Sastojci
• 300 grama šlag-krema
• 350 grama šećera
• 30 grama želatina
• 800 grama mleka
• 2 štangle čokolade
• 250 grama keksa
Način pripreme
Mleko i šećer staviti na šporet da provri, zatim skloniti sa ringle i dok je vrelo, dodati razmućen želatin (sa 15 kašika tople vode). Povremeno mešati dok ne bude sasvim hladno. Kad se ohladi, dodati šlag i mutiti mikserom dok se ne dobije gusta smesa. U četvrtasti pleh poređati keks natopljen toplim mlekom i sipati umućenu smesu. Preko narendati čokoladu.