Ukusno i zdravo povrće - brokoli


Često se u našoj sredini mešaju brokoli i prokelj, zbog sličnog naziva, a i zato što obe biljke, još uvek, nisu uobičajeni deo prosečne srpske trpeze. Povremeno možemo čuti: "Brokoli, jesu li to oni kupusići ili ono što se u restoranima obično služi uz ribu i krompir?" Da bismo razrešili neke od dilema, danas ćemo reći nešto više o ovom ukusnom povrću i pravoj riznici vitamina.

Brokoli je član porodice kupusa i najsličniji je karfiolu. Smatra se da ova biljka potiče iz Italije, a Italijani je nazivaju "brokolo", što bukvalno znači - kupusov cvet.

Verovatno vam je već poznato da se brokoli preporučuje u ishrani, jer sadrži elemente koji pomažu u zaštiti organizma od raznih bolesti, na primer od raka, srčanih bolesti i oboljenja organa za varenje.

Kako izabrati brokoli na pijaci ili u supermarketu? Ima više vrsta ove biljke, a kod nas se najčešće može naći plod koji je lepe zelene boje, ni tamne ni svetle, nalik uobičajenoj boji zelene salate. Ono što treba izbegavati kad je reč o brokoliju jeste prisustvo bilo koje druge boje, sem zelene. Ako primetite neke žute delove na "cveću" brokolija, možete biti sigurni da je plod prezreo i da neće biti ukusan.

Kada ste kupili dobar svež plod, možete ga čuvati u otvorenoj plastičnoj posudi u frižideru, i tako vam može stajati i do nedelju dana. Ali, nemojte ga oprati pre nego što ga stavite u frižider, jer bi voda na površini uticala na to da ranije izgubi svežinu i hranljivost. Bolje je da ga operete pre same pripreme. Brokoli možete čuvati i u zamrzivaču - očišćen, pa zatim zamrznut plod može se održati i do godinu dana. Skuvan brokoli ne može dugo ostati ukusan, kao i većina drugog povrća - samo nekoliko dana stajanja u frižideru.

Priprema: način koji preporučujemo je - kratko kuvanje. Dakle, u ključalu posoljenu vodu ubacite brokoli, neka se kuva 5-6 minuta, ne duže. Tako će ova vitaminima bogata namirnica sačuvati veći deo svojih hranljivih sastojaka, svoj hrskav i lep ukus.


Nekoliko brzih ideja

Pospite kratko kuvani brokoli susamom i limunovim sokom.

Karfiol i brokoli dobro se slažu, pa vam mogu poslužiti kao osnova za jednostavnu, a ukusnu čorbu. Samo posolite i dodajte začine po volji.

Dodajte cvetove brokolija kao i iseckane stabljike u omlet.

Skuvajte testeninu (probajte integralnu, ako dosad niste). Iseckajte kikiriki i pospite preko testenine, dodajte maslinovo ulje i cvetove brokolija. Sve promešajte.

Ulje semenki grožđa



Ulje od semenki grožđa je potpuno prirodan proizvod. To je nerafinisano jestivo biljno ulje koje ima blagotvorno dejstvo jer može da: snižava krvni pritisak, leči vene i arterije, sprečava oštećenje ćelija od zračenja i trovanja, leči hemoroide, reguliše nivo HDL i LDL holesterola.

■ lekovita svojstva:

Ulje semenki grožđa bogato je antioksidansima. U istraživanjima iz 1993 godine pokazano je da je kod ispitanika koji su trošili 43gr ovog ulje dnevno, u roku od tri nedelje došlo do značajnog porasta HDL (,,dobrog holesterola’’) a sniženja LDL (,,lošeg holesterola’’). Ova sposobnost ulja semnki grožđa ukazuje na sposobnost ovog ulja da umanjuje mogućnost srčanog udara.

■ način primene:

Koristi se za salate, marinade, prženje, kao masažno ulje, za opekotine od sunčanja, za negu kose, kao krema za lice, usne i ruke.

Visoka tačka dimljenja čini ovo ulje pogodnim za duboko prženje. Ovo je ulje prijatnog ukusa koji podseća na jezgraste plodove. Njegova kalorična vrednost je slična drugim jestivim uljima, no kako su manje količine dovoljne ono se može primenjivati u malo masnim dijetama (dnevna doza je 25gr dnevno).

Ovo je ulje čest sastojak proizvoda namenjenih nezi oštećene kože, ili kože izložene stresu, zato što ovo ulje poseduje regenerativne sposobnosti koje omogućuju bolje funkcionisanje procesa hidratacije. Naročito je delotvorno za obnavljanje kože oko očiju. Pokazalo se efikasnim i u nezi strija. Koristi se i kao podloga u aromaterapiji.

Ulje od semena bundeve

Mada se mogu čuti mišljenja da je ulje od bundeve samo modni hit i šarena laža koju nam plasiraju uz pomoć svojih moćnih marketinških mašina, treba znati da je ono na ovim prostorima prisutno i da se aktivno koristi već više vekova unazad. Centar odakle se krenulo sa korišćenjem bundevinih semenki za dobijanje kvalitetnog ulja jeste pokrajina Štajerska u Austriji. Mada, ipak je za zainteresovanost za ovo ulje malo izazvala moda, pogotovo kada se na etiketi napiše velikim slovima bez holesterola. To je mamac koji privlači veliki broj kupaca jer se na sve strane može čuti da holesterol u ulju od bundeve nije prisutan. Pa naravno da nije prisutan kada je holesterol masnoća životinjskog porekla a ne biljnog. Nedajte se nasankati od pohlepnih trgovaca. Ali taj njihov maleni trik, koji zaista i jeste efikasan, nije razlog da se bundevino ulje izbegava. Bundevino ulje treba uzimati i polako uvoditi u ishranu, pošto ima izraženu aromu, prvo samo za salate, a tek potom i za prženje. Takođe prilikom prženja se uništavaju izvesne vrste kiselina koje su prisutne u bundevinom ulju, pa bih ipak preporučio da se koristi samo za salate. opasan, a u
Za proizvodnju bundevinoga ulja se najbolje pokazala sorta bundeve koja je još poznata kao Štajerska bundeva i koja se raširila po celoj planeti. Količina dragocenih minerala i vitamina u samoj semenci, a potom i u ulju značajno premašuje količine koje se nalaze u pulpi (mesu bundave). Takođe je prisutna i esencijalna kiselina, što je veoma veliki plus u konačnoj odluci o korišćenju bundevinog ulja u ishrani. Tu je i Omega 3 koja se najčešće i prva spominje kada se povede priča o bundevinom ulju. Ali pored Omega 3 tu je i Omega 6 kiselina u izvesnoj količini, a one zajedno dokazano pomažu u rešavanju problema sa nekim vrstama kamena u bubrezima i ublažuju probleme koji se javljaju sa upalom prostate.
Da bi se dobila jedna litra ulja od bundeve, potrebno je 2.5 kilograma osušenih semenki bundeve. Sa jednoga hektara zemljišta koje se poseje bundevom radi dobijanja semenki koje će se koristiti za proizvodnju ulja, dobije se oko 500 kilograma semenki bundeve koje se potom suše. Priprema bundevinog semena za cedjenje se radi tako što se ulje zagreje do temperature od 140 º F. Ceđenje bundevinog ulja se obavlja na nižim temperaturama, da bi se izbeglo paljenje brašna koje se dobije mlevenjem semena bundeve. Na taj način se omogućuje da ulje bundeve ima finu aromu.
Zelena apoteka koja nas okružuje, nudi nam zdrave i ukusne stvari. I to stvari koje nas okružuju i koje uzimamo zdravo za gotovo. Ali ovde smo naveli samo ulje koje se dobija od semena bundeve, a koje zahvaljujući ljudima koji odgovorno primenjuju svoje znanje, stiže do nas u izvornom obliku.

URINARNE INFEKCIJE -Dijagnostikovanje i lečenje

gnostikovanje

Infekcije urinarnog trakta (u daljem tekstu UTI) najčešće dijagnostikuju ginekolog/škinja ili lekar/ka opšte prakse. Ako je dijagnozu teško postaviti ili je lečenje neuspešno, osoba se upućuje urologu/škinji.

Prva poseta lekaru

Od Vas će biti traženo da uzorak mokraće odnesete u laboratoriju na analizu. Ako je pronađen veliki broj leukocita (belih krvnih zrnaca) u Vašem urinu, to znači da se Vaše telo bori protiv neke infekcije. Prisustvo bakterija može biti direktno potvrđeno u uzorku urina.

Ako lekar/ka želi da sazna o kojoj se tačno vrsti bakterija radi, on/ona će zatražiti da se uradi urinokultura, a to je postupak koji traje 24 do 72 sata. Takođe, može se tražiti od laboratorije da utvrdi koji antibiotik uništava nađenu vrstu bakterija (pomoću antibiograma), da bi Vam lekar/ka prepisao/la najefikasniji lek. (Najverovatnije će Vam već biti prepisan neki antibiotik širokog spektra delovanja, koji deluje protiv velikog broja raznih bakterija, i analgetik koji će brzo otkloniti neprijatne simptome infekcije.)

Ostali razlozi za urinokulturu:

- Sumnja na neku ozbiljnu infekciju, kao što je gonoreja;
- Trudnoća ili dijabetes;
- Infekcija koja se vratila unutar tri nedelje od zalečenja;
- Simptomi koji traju više od sedam dana uprkos uzimanju prepisane terapije;
- Skorašnja operacija genitalnog ili urinarnog trakta, ili skorašnje uvođenje ili uklanjanje katetera.

Ako postoji pretpostavka o trudnoći ili Vaš lekar/ka sumnja na neki anatomski problem, kao što je cista ili tumor, lekar/ka će uraditi i pelvični pregled.

Kompleksniji pregledi

Ako lek koji Vam je prepisan ne daje rezultate, ili lekar/ka sumnja na neku fizičku abnormalnost koja ne može da se vidi rutinskim pregledima, naverovatnije ćete biti upućeni urologu/škinji koji će uraditi dodatne, specifičnije preglede. Ovi pregledi se rade u lekarskoj ordinaciji ili u bolnici.
Cistoskopija se obavlja instrumentom, cistoskopom, kojim lekar/ka gleda direktno unutrašnjost mokraćne cevi i mokraćne bešike i utvrđuje postojanje malih upala ili tumora. Najpre Vam se daje lokalna ili opšta anestezija. Tada se cistoskop plasira kroz mokraćnu cev u bešiku. Kroz cistoskop lekar/ka može da uvede male instrumente kojim će uzeti uzorke mokraće ili tkiva na dalja ispitivanja u laboratoriji. Ova procedura traje oko 10 minuta od momenta plasiranja cistoskopa.

Cistouretrografija je metoda snimanja urinarnog trakta X zracima u toku uriniranja, a predhodno se u mokraćnu bešiku cistoskopom unosi određena količina preparata koji će se na snimku vizualizovati. Lekar/ka treba ovom metodom da utvrdi da li postoji prekid u protoku urina negde unutar mokraćne bešike ili mokraćne cevi.

Cistometrijom se meri koliko efikasno Vaša mokraćna bešika funkcioniše određivanjem mogućnosti da se bešika širi ili skuplja (kontrakuje). Posle uvođenja vode ili ugljendioksida u bešiku kroz kateter, tehničari/ke mere količinu koja se urinira svaki put kad osetite potrebu za mokrenjem. Ovaj test traje 30 do 60 minuta i obično se radi u bolnici. Lokalna anestezija će sprečiti pojavu bola tokom procedure.

Intravenska pijelografija (IVP) je metoda koju radi radiolog/škinja i rentgen tehničar/ka u bolnici. Najpre se radi preliminarni rentgen snimak abdomena. Onda legnete i uvodi Vam se igla u venu jedne ruke. Specijalna materija, koja se zove kontrastni materijal, se ubrizgava kroz iglu. Za nekoliko minuta materija, nošena krvotokom do bubrega, izlučuje se preko bubrega u urinarni trakt. Rentgenski snimci se prave u regularnim intervalima, posle 1, 5, 10, i 15 minuta. Posle otprilike jednog sata, radiolog/škinja može imati kvalitetnu pretpostavku o tome šta se dešava u Vašem urinarnom traktu. Cilj je da se nađe bilo kakva prepreka, na primer bubrežni kamenci ili izvesne diskretne anatomske varijacije urinarnog trakta koje mogu pogodovati lakšem razvoju urinarnih infekcija. Ovaj test se ne radi ženama koje su u drugom stanju ili kod onih koje pokazuju alergijske manifestacije na kontrastne materije.

Lečenje infekcija urinarnog trakta: više izbora

Lekovi koji se danas koriste u lečenju infekcija urinarnog trakta su veoma efikasni. Ipak, svi lekovi ne deluju podjednako dobro protiv svih bakterija, ili kod svih žena, Vi i Vaš lekar ćete možda morati da eksperimentišete, naročito ako imate infekciju koja se često vraća.

Terapija lekovima

U osamdeset procenta slučajeva cistitis[1] može biti izlečen jednom dozom trimetoprima, ili terapijom u trajanju 3 do 5 dana trimetoprim/sulfamethoksazolom (Bactrim[2], Berlocid, Co-Trimosazol, Bioprim, Kotrimoksazol i dr.) ili sulfisoksazolom. Ako ste alergični na sulfa-lekove, možda će Vam prepisati neki od novih fluorohinolonskih antibiotika kao što su ciprofloksacin (Ciprofloksacin, Ciprocinal, Ciprinol), norfloksacin (Nofocin, Nolicin, Renosept, Uricin), ofloksacin (Visiren), fleroksacin (Qinodis) ili druge. Sulfa lekovi se ne uzimaju tokom poslednje 4 nedelje trudnoće jer mogu oštetiti novorođenče. Ostali popularni antibiotici koji se koriste za lečenje UTI su cefaleksin (Cefaleksin, Ceporex, Oracef), cefiksim, cefuroksim (Novocef, Zinacef).

Obično se koristi kratkotrajna terapija koja je bolja od klasične standardne sedmo do četrnaestodnevne antibiotske terapije. Višednevni režim donekle i šteti organizmu jer se često kao komplikacija dugotrajne antibiotske terapije javlja gljivična vaginalna infekcija, a ona sa svoje strane može da pokrene novu urinarnu infekciju. Druge komplikacije mogu biti pojava proliva i alergijskih reakcija.

Lečenje će duže trajati i zahtevaće nove dodatne lekove ako urinokultura pokaže opasnije bakterije od Ešerihije koli, kao što su Stafilokoke, Hlamidije ili Mikoplazme. Može biti prisutno i više vrsta bakterija; u tom slučaju, sve moraju biti eradicirane.

Neki lekari/ke radije prepisuju sledeće lekove: amoksicillin (Almacin, Amoksicilin, Amoxil) i ampicillin (Ampicilin, Pentrexyl, Penbritin) su manje efikasni za neke pacijentkinje, ali za druge mogu biti prilično efikasni; nitrofurantoin (Alfuran, Furadantin) i cefalosporini kao cefaleksin (Palitrex), cefazolin (Kefzol) i cefadroksil (Duracef) mogu, i koriste se za lečenje UTI.

Da bi se momentalno otklonila bol, koriste se spazmolitici. Ovi lekovi opuštaju mišiće mokraćne bešike, čime smanjuju intenzitet osećaja potrebe za mokrenjem. Ponekad se daju i lokalni anestetici.

Budite sigurni da Vi odradite svoj deo posla oko lečenja dobro, kako bi terapija uspela. Uzimajte sve prepisane antibiotike do kraja, iako će Vaši simptomi prestati u roku od nekoliko sati. Analgetici će smanjiti bol, ali neće uticati na bakterije koje ga uzrokuju. Vaš lekar/ka može tražiti od Vas da dođete za nedelju ili dve i da ponovite urinokulturu, iako se osećate dobro. Zapamtite da UTI može da se brzo vrati.

Hospitalizacija

UTI retko šalju nekog u bolnicu. Hospitalizacija je neophodna na hirurgiji kada se pristupa korekciji određenih anatomskih problema, kao što je velika cista koja izdiže vaginalni zid. Ako se razvije infekcija, hospitalizacija je često neophodna zbog intravenske aplikacije jakih lekova, antibiotika ili analgetika. S obzirom na to da mučnina i povraćanje često prate infekcije bubrega, a to vodi u dehidraciju, intravenskom linijom se nadoknađuje tečnost što sprečava pojavu dehidracije.

Kontrolišite sami UTI

Veliki broj žena pati od hroničnog cistitisa, pa mnogi lekari/ke upućuju žene na samomedikaciju. Započinjanje lečenja kod kuće, bez čekanja posete lekaru, smanjuje bol u ranoj fazi infekcije, a uzimanje antibiotika odmah po pojavi simptoma će početi da ubija bakterije pre nego se one razmnože. Samolečenje može i da uštedi novac.

Ako ste imale cistitis nekoliko puta u toku proteklih godinu dana i sigurne ste da same možete da pratite uputstva lekara, pitajte vašeg lekara/ku o samotretmanu; on/ona će vam reći šta tačno da radite. U međuvremenu, evo nekoliko praktičnih saveta o merama koje možete da preduzmete.

Saveti za samolečenje

- Ako osećate bol, nemojte da ga trpite. Ukoliko vam doktor nije drugačije rekao (i ako nemate pri ruci već prepisane analgetike), uzmite analgetik dok ne date urin na analizu.

- Opustite i podignite stopala. Držite nešto toplo uz stomak ili čak iznad mokraćne regije (nemojte dozvoliti da vam postane pretoplo). Kada je genitalna regija toplija nego urin u bešici koji čeka da bude izbačen, dok urinirate nećete osećati peckanje i bol kao obično.

Sok od ribizle

Da li je poželjno da pijete velike količine soka od ribizle za UTI? Kao i sok od limuna, sok od ribizle održava urin u kiselom stanju, što onemogućava rast bakterija. Međutim, posebna karakteristika soka od ribizle kao i soka od borovnice, a što su istraživači nedavno otkrili, je da sadrži komponente koje čine zid mokraćne bešike klizavim. Kao rezultat toga, bakterija sklizne (i ispadne) umesto da se zakači za zid i stvori infekciju.

Međutim, potrebne su ogromne količine nezaslađenog, nerazblaženog soka od ribizle da očuva urin kiselim. Jedna mogućnost je da pomešate sveže ribizle sa medom i jedete ih sa običnim jogurtom svake večeri. Neke osobe koje pate od cistitisa uzimaju tablete vitamina C.

Ali, loša strana visoko kiselog urina je da izaziva intenzivno peckanje dok prolazi kroz upaljenu mokraćnu cev. Neke žene odbijaju sok od ribizle i druga pića koja zakiseljavaju mokraću, posle tog iskustva predlažu upravo obrnuto: da treba neutralizovati (alkilizirati) urin, da bude što manje kiseo, i tako smanje osećaj bola u toku mokrenja.

Prema tome, ako vam se učini da ne možete da podnesete sok od ribizle, probajte upravo suprotno. Na prvi znak UTI, popijte pola litra hladne vode u kojoj je rastvorena jedna kašičica sode bikarbone. Nakon toga, na svakih 20 minuta popite po čašu vode (sa sodom bikarbonom u razmeri kako je gore opisano) i tako 3 do 4 sata. (U slučaju da imate oboljenje srca ili visok krvni pritisak, prvo se konsultujte s lekarom!) Ako vas soda bikarbona tera na povraćanje, probajte kalijum-citrat (ali prvo konsultujte lekara/ku). Alternativno, neke žene žvaću ili gutaju komercijalne antacide da umanje peckanje pri uriniranju. “Najbolji” metod je ono što vama najviše odgovara.

Neke druge dijetalne metode koje predlažu žene sa iskustvom UTI je izbegavanje kiselog voća i začinjene hrane i smanjivanje unosa rafiniranih šećera, biljnih masti, luka, pasulja i čokolade.

Postoje, takođe i starinski kućni lekovi koje možete da probate, kao što su uvin i drugi čajevi, a mogu se kupiti u prodavnicama hrane.

Prevencija UTI

Dok antibiotici i drugi lekovi leče infekciju kada se ona desi, postoji mnogo načina da se spreči povratak UTI. Probajte pa vidite šta vam odgovara.

Dijeta

Osnova svake zdrave dijete je unos oko 1,5 litra vode svaki dan (6 do 8 čaša) i minimiziranje unosa alkohola i kofeina. Ako pijete alkohol ili kofeinisana pića, probajte da umanjite njihove efekte ispijajući velike količine vode.

Neke od dijetalnih navika koje ublažuju bol kod UTI, mogu i da ih preveniraju. Probajte da izbacite iz ishrane rafinirane šećere, biljnu mast, luk, pasulj i čokoladu.

Higijena, kupanje i menstruacione navike

Probajte da urinirate na svaka dva do tri sata i nikad se nemojte suzdržavati ako Vam se mokri. Pošto mlaz urina stane, nagnite se malo napred i lagano pritisnite stomak iznad mokraćne bešike da se istisnu i poslednje kapi. Najvažnije je ustvari održavanje higijene genitalne regije. Posle pražnjenja creva, uroanogenitalna regija se čisti brisanjem od napred ka nazad. Mokraćna regija se može čistiti vlažnim pamučnim tupferima. Trebalo bi da perete celu genitalnu regiju svakog dana blagim neparfimisanim sapunom, a onda isprati vodom i osušiti pomoću čiste, meke tkanine.

Neki lekari/ke smatraju da žena sa čestim UTI ne treba da se kupa u kadi nego samo tušira. Drugi veruju da topla kupka, dok traje infekcija, pomaže ubijanje bakterija. Ako se odlučite za kupke, nemojte koristiti ulja ili pene za kupanje i smanjite broj kupki na jednu do dve nedeljno, sa ne više od pet minuta ležanja u kadi. Topla voda može da uđe u uretru.

Nemojte koristiti ulja, ženske higijenske sprejeve, talk puder za genitalnu regiju i nemojte prskati bilo kakve hemijske supstance. Sve te materije iritiraju kožu i sluzokožu. Kada imate menstruaciju, često menjajte uloške ili druge protektive koje tada koristite. I tamponi i ulošci mogu da budu podloga za bakterije. A, tamponi mogu posredno da vrše pritisak na mokraćnu bešiku, povoljno delujući na infekciju. Ako smatrate da je neka određena marka ovih proizvoda problematična, promenite je.

Odeća i veš

Izbegavajte donji veš od najlona i veštačkih materijala i tesne farmerke, oni stvaraju vlažnu sredinu koje su pogodne za razvoj bakterija. Umesto toga, najbolje je nositi pamučni donji veš i menjati ga najmanje jednom dnevno. Ako ste se kupali na otvorenom (u bazenu, reci, moru), presvucite se u suvu odeću čim izađete iz vode, a posebno ako ste boravili u bazenu sa hlorisanom vodom. Koristite blage deterdžente za rublje i budite sigurni da se Vaš donji veš dobro isušio pre nego ga obučete. Nemojte koristiti javne perionice veša za pranje intimnog rublja jer se u bubnju mašine nagomilavaju ostaci različitih deterdženata i sapuna. Ako nemate sopstvenu mašinu, najbolji način sterilizacije veša je iskuvavanje u loncu.

Seks

Mokrite i popijte čašu vode pre nego stupite u seksualni odnos. Do desetak minuta posle seksa ponovo urinirajte. Time izbacijete sve bakterije koje su ušle u mokraćnu cev tokom odnosa. Ako uočite da su vam UTI stalan problem, probajte da uvek posle seksa istuširate urogenitalnu regiju direktnim usmeravanjem mlaza tuša.

Zdrava budućnost

U najvećem broju slučajeva prognoza UTI je odlična. Savremeni lekovi omogućuju brzo oslobađanje neprijatnih simptoma i eliminisanje infekcije. Upamtite da, iako ste izloženi rekurentnim infekcijama, postoji mnogo mera pomoću kojih možete da se borite protiv njih. Uz Vaše zalaganje i terapiju koju Vam je lekar/ka prepisao, Vi se možete sa problemom UTI lako nositi.




KAD SE ČINI DA JE UTI, A NIJE

Simptom: učestalo mokrenje

Potencijalni uzroci:

- Unos velikih količina tečnosti
- Unos alkohola ili napitaka koji sadrže kofein (kafa, čaj, kola)
- Stres i anksioznost
- Fiziološke promene u toku trudnoće ili menopauze
- Pritisak neke pelvične mase na bešiku
Simptom: bolno mokrenje

Potencijalni uzroci:

- Vaginalna infekcija
- Aktivna genitalna herpes infekcija ili druga seksualno prenosiva bolest
- Povrede usled seksualnog odnosa, vožnje bicikla, jahanja konja
Hemijske iritacije od:

- Tesnih farmerki
- Donjeg veša, trikoa i sličnih odevnih predmeta koji nisu od pamuka
- Ulja za kupanje
- Higijenskih sprejeva ili sličnih produkata
- Talk pudera
- Ginekološke operacije
- Nošenje urinarnog katetera posle operacija
- Intersticijalni cistitis (retko)
- Karcinom mokraćne bešike (retko)

Simptom: krv u urinu

Potencijalni uzroci:

- Mnoge bolesti, uključujući i anemiju srpastih ćelija
- Trčanje na duge staze (“hematurija džogera”)

DIVERTIKUL: DUGOTRAJNI IZVOR PROBLEMA

Kada se na slabom mestu zida cevastog organa, kakva je mokraćna cev, formira struktura nalik kesi ili džepu, naziva se “divertikul”. On postaje zamka za svakakve vrste otpadnih materija i može da postane konstantan izvor hroničnih infekcija. Divertikul u mokraćnoj cevi može biti inficiran, izazivajući nelagodnost uvek pri mokrenju. Takođe, divertikul može da se razvije u donjem delu digestivnog trakta (creva) izazivajući inflamaciju, krvavljenje, opstrukciju i čak abdominalnu infekciju koja može biti opasna po život.

URINARNE INFEKCIJE

Infekcije mokracnih puteva izazvane eserihijom koli:

Uropatogenic Eserihija Koli (UPEC) je uzrocnik oko 90% svih urinarnih infekcija. Postoji vise nacina kako ova bakterija dospije u urinarni trakt. U vecini slucajeva infekcija dolazi iz fekalija tj. naseg izmeta. Zene imaju kraci ureter nego muskarci i zbog ovoga bakterija se mnogo brze i lakse siri kod zenske populacije nego kod muskaraca. Iz mog licnog iskustva, nasi pacijenti su u vise of 90% slucajeva zene i djevojcice.
Uzrocnik infekcije kod beba djevocica uglavnom je neredovno mjenjanje pelena. Takodje nacin brisanja djecije guze poslije stolice. Treba uvijek prati i brisati od stomaka prema ledjima.
Jedan od uzroka moze biti diranje intimnih dijelova prljavim rukama. Kod odraslih se moze prenijeti i sexualnim putem pogotovo ako se upraznjava analni sex.
U nekim slucajevima muskarac moze da ima eserihiju u prostati i putem sperme moze da prenese partnerki. Ne bih zelio vise o ovome u forumu, ako imate pitanje za ovu vrstu infekcije ili kako da je izbjegnete javi te mi se licno na email.
Moderna medicina ima polovican uspijeh u lijecenju urinarnih infekcija izazvanih ovom bakterijom. Zbog otpornosti ove bakterije i njene sposobnosti da mutira doktori prepisuju sve jace antibiotike koji uglavnom uniste i dobre bakterije, a kod zena i vaginalnu floru gdje se zbog toga javi nova infekcija.I tako sve u krug.
.

Urinarne infekcije i eterična ulja


Tamjan

Jakog prijatnog mirisa
Dejstvo : opušta, krepi, podmladjuje
Inhalacija i isparivači olakšavaju iskašljavanje.
Kupke i delimična masaža pomažu protiv infekcija urinarnog trakta.
Pomaže u slučajevima uznemirenosti i astmatičkih napada.
Masaže celog tela i kupke sa uljem tamjana podmladjuju kožu.



Žalfija

Svežeg, opornog mirisa. Koristi se u kulinarstvu
Dejstvo : vrlo stimulativna, reguliše menstruaciju i izbacivanje suvišne tečnosti iz tela, zagreva, ublažava bakterijske infekcije i artritis.
Koristi se u malim količinama.
Izbegavati je u trudnoći

Hmmmm

Urinarne infekcije i eterična ulja


Kleka

Ugodnog mirisa, nalik boru. Uobičajen sastojak džina.
Dejstvo : astrigent, steže, antiseptik, diuretik, čisti, osvežava, podstiče i krepi.
Podstiče apetit, cirkulaciju, izbacuje višak tečnosti.
Pomaže protiv grčeva, gasova, kostobolje, urinarnih infekcija, hemoroida.
U kremama i losionima deluje na akne, ekceme, čireve (kožne)
Ublažava kašalj, iscrpljenost, zbunjenost
U kupkama, inhalacijama i masaži tela kleka je dobra za psorijazu, korisna u borbi protiv celulita.
Izbegavati je u trudnoći.


Geranijum

Osvežavajućeg, slatkasto cvetnog mirisa. Ima ga u parfemima i kozmetičkim preparatima. Insekti ga ne podnose.
Dejstvo : astringent, antidepresiv, antiseptik, diuretik, deluje protiv bakterija i upala, osvežava , zaustavlja krvarenje prilikom povreda, pomaže uspostavljanju hormonske ravnoteže.
Olakšava PMS, probleme u menopauzi i urinarne infekcije.
Olakšava izbacivanje tečnosti i uklanjanje celulita.
Masaža ublažava nervnu napetost i depresiju
Kupkama promrzline.

Unosimo li dovoljno vitamina C?


Neki vitamini, pre svega vitaminu C, pripisuju volšebna svojstva, pa se misli da pomaže u svakoj bolesti i da može da se koristi u neograničenim količinama. Drugi i ne misle o vitaminima kao lekovima. Ali, kao i u svemu ostalom, prava mera je - umerenost.

Unosimo li dovoljno vitamina C?

Skorbut, bolest koja nastaje zbog nedostatka vitamina C u savremenom svetu je skoro nepoznata. Ipak, to nije dokaz da svi ljudi uzimaju dovoljno ovog po zdravlje blagotvornog vitamina. O tome da ga nema dovoljno u našem organizmu svedoče umor, lako dobijene modrice ili krvarenje desni. To su naime najčešći simptomi nedostatka vitamina C u svakodnevnoj ishrani.

Koma treba više vitamina C?

Veći unos vitamina C značajan je za osobe koje se ne hrane odgovarajuće, starijim osobama, alkoholičarima, pušačima, osobama koje uzimaju droge ili boluju od nekih težih bolesti poput hipertireoidizma, tuberkuloze. Takođe, potrebu za većom dozom ovog vitamina imaju i osobe izložene stresu, rekovalescenti koji se oporavljaju od operacije, osobe koje imaju opekotine ili rane, ili su na dijalizi, kao i svi koji su izloženi jakim zagađenjima iz okoline, objašnjava Milka Raičević, nutricionista.
Nepušačima dnevno treba 75 mg C vitamina, a pušačima još dodatnih 30 mg dnevno. Radi prevencije srčanih oboljenja i zaštite od infekcija, preporučno je 200 - 500 mg dnevno. U sezoni gripa i nazeba, kada je organizam podložniji infekcijama, bolje je uzimati veće doze - 500 mg do 1 g.
Vitamin C izrazito je osetljiv na delovanje vazduha, vode i povišene temperature. Približno četvrtina količine vitamina C u povrću gubi se jednostavnim blanširanjem - prelivanjem namirnica ključalom vodom na nekoliko minuta. Sličan gubitak vitamina nastaje i kada se nestručno zamrzavaju ili odmrzavaju voće i povrće. Duže barenje voća i povrća (10-20 min) može uništiti polovinu ili čak ukupni sadržaj vitamina C u namirnici.

Gde ga i koliko ima?-

Kivi je voće koje sadrži najveću količinu vitamina C. Pola kilograma kivija (bez kore) obezbediće 500 mg vitamina C.
- Istu količinu tog dragocenog vitamina obezbediće i kilogram pomorandži (mereno bez kore).
- Za istu količinu vitamina potrebno je pojesti kilogram i po mandarina (mereno bez kore).
- U jednom kilogramu jagoda sadržano je takođe 500 mg vitamina C.
- Ostalo voće je skromije sadržajem C vitamina. Banane, jabuke, šljive i lubenice u pet kilograma imaju istu količinu C vitamana koja je sadržana u pola kilograma kivija – 500 mg.

Šta nam radi?

U organizmu, vitamin C ima vrlo značajne zadatke: neophodan je u sintezi kolagena, pomaže funkciju telesnog obrambenog sistema, podstiče aktivnost belih krvnih zrnaca i povećavanje nivoa interferona, odgovor antitela, i lučenje hormona timusa. Između ostalog, vitamin C pomaže apsorpciju žlezda, pa tako naporedo utiče i na formiranje crvenih krvnih zrnaca, pretvara folnu kiselinu u njen aktivni oblik, deluje kao antihistaminik, a na taj način može pomoći i u olakšavanju simptoma alergija.
Zbog snažne antioksidativne uloge, vitamin C i njegov potencijalno preventivni značaj u razvoju različitih degenerativnih bolesti, predmet su velikog broja naučnih ispitivanja. Najčešće se citiraju istraživanja vezana za ulogu vitamina C u prevenciji kardiovaskularnih i karcinogenih bolesti i bolesti očiju.

Značajno je dejstvo vitamina C u skraćenju trajanja nazeba i ublažavanja simptoma. Zbog toga je važno dnevno unositi potrebnu količinu, pa i nastojati da se uzima potencijalno terapijska doza C vitamina.

Može li višak da naškodi?

Zapaženo je da kod nekih osoba može da se javi proliv posle uzimanja nekoliko grama vitamina C dnevno, a kod drugih se ne javljaju nikakve smetnje i kada uzimaju desetostruko veće doze. Ipak, preterivanje sa dozama vitamina C mogu delovati na smanjenje bakra iz organizma, a on je esencijalni nutrijent. Zbog toga se preporučuje svima koji uzimaju izrazito visoke doze vitamina C da osiguraju i adekvatan unos bakra. Pošto vitamin C povećava apsorpciju gvožđa, povećane doze vitamina treba da izbegavaju svi koji imaju bolesti koje utiču na prekomerno skupljanje gvožđa u organizmu (na primer: hemokromatoza, hemosideroza).

Simptomi trovanja vitaminom C uključuju glavobolju, pojačano mokrenje, grčeve u donjem delu trbuha, proliv, povraćanje, vrtoglavicu, drhtavicu.

Široko je (i pogrešno) rasprostranjeno verovanje da trudnice koje uzimaju velike količine C vitamina rađaju decu s povišenim potrebama za vitaminom C. Fenomen razvoja deficita vitamina C kod novorođenčadi provlači se čak i kroz neke medicinske udžbenike, mada se temelji samo na jednoj studiji iz 1965. godine.
Smatra se da osobe koje su sklone nastanku bubrežnog kamenca (u formi kalcijum-oksalata) treba da izbegavaju suplemente vitamina C, jer se ovaj vitamin može pretvoriti u oksalat i povisiti nivo oksalata u urinu.

Suplementi i dodaci prehrani

Vitamin C najčešće je u dodacima prehrani u obliku askorbinske kiseline, a dostupan je i u mnogim drugim oblicima, međutim vrlo je malo naučnih dokaza o boljoj apsorpciji ili dejstvu pojedinih oblika vitamina C.
Prirodna i sintetska askorbinska kiselina hemijski su identičnih molekula, baz razlika u njihovoj biološkoj aktivnosti ili bioraspoloživosti.
U apotekama i bolje snabdevenim super marketima mogu se nabaviti mnogi suplementi koji obećavaju dovoljno vitamina C organizmu. Obično su u kombinaciji sa nekim drugim mineralom ili vitaminom. O uzimanju bilo kojeg suplementa treba se posavetovati sa lekarom, koji će proceniti potrebu pojedinca.

* Mineralne soli askorbinske kiseline su u tzv. puferskom stanju i stoga su manje kisele od askorbinske kiseline. Postoje naznake da je vitamin C u ovoj formi manje agresivan za osobe koje imaju osetljivu sluznicu želuca. Natrijum i kalcijum askorbat najzastupljeniji su spojevi u ovoj vrsti suplemenata.

* Vitamin C s bioflavonoidima: Bioflavonoidi su vrsta biljnih pigmenata topivih u vodi koje često nalazimo u voću i povrću bogatom vitaminom C, naročito u citrusima. Iako se za mnoge bioflavonoide smatra da deluju kao antioksidansi, postoji tek manji broj istraživanja koja su dokazala povećano dejstvo ili bioraspoloživost suplemenata vitamina C u kombinaciji s bioflavonoidima.

Vitamin C zaustavlja rak

Velike doze vitamina C mogu zaustaviti napredovanje karcinoma, utvrdili su američki naučnici, a publikovao stručni časopis „Proceedings of the National Academy of Sciences“. Tvrde kako vitamin C pokreće destruktivnu lančanu reakciju u ćelijama raka. Testiranja na miševima pokazuju da je injekcijama vitamina C moguće prepoloviti tumore mozga, jajnika i pankreasa, sprečiti njihovo širenje na ostatak organizma. Ipak se pokazalo da potrebnu količinu vitamina C za takvo dejstvo nije moguće uneti hranom ili suplementima zbog ograničenja probavnog sistema, već se ona može dati putem injekcija.


Dnevne potrebe

Preporučena dnevna doza za odrasle muškarce iznosi 90 mg, a 75 mg za žene. Gornja granica podnošljivosti za odrasle osobe oba pola je 2000 mg.

Upoznajte svoju životnu energiju

Koliko puta svako od nas sasvim nesvesno prinese ruku mestu koje nas boli. Majka detetu rukom dodiruje čelo, bolno koleno, ljubi mesto gde se udarilo, ili duva da prođe... Sve su to nesvesni, nagonski odgovor, lečenje energijom.

Možemo li našu životnu energiju usmeriti, kanalisati, kako savladati tehniku samolečenja? Odgovor na ova pitanja daje Pranic Healing, medicinska disciplina koja proučava tokove energije. To je jednostavna ali u isto vreme i veoma sofisticirana i sigurna moderna energetska tehnika koja sledi prirodne zakone, odnosno sposobnost tela za samolečenjem. Može se koristiti za ranu dijagnostiku, za terapiju fizičkih, emocionalnih i psiholoških problema.
Od starih vremena u svim tradicionalnim medicinama izučavana je životna energija. Prirodna moderna energetska medicina „Pranic Healing" je znanje staro 5000 godina i 40 godina unazad naučno istraživačkog i praktičnog znanja. Danas u 100 država sveta postoje centri, više od milion ljudi je upoznato s ovom granom lečenja. Reč je o prepoznavanju i kanalisanju životne energije, prane.
Zbijeni u liftu ili javnom prevozu ljudi često osete da ih neko gura, ali kada se osvrnu niko ih ne dotiče. Gura nas tuđa energija, tuđa aura. Dotiču se energetska tela. Svi govorimo imam energiju, nemam energiju, umoran sam...Naše telo stalno pravi energiju. Ona je produkt metabolizma. Telo je preko 80 odsto voda, pa smo mi jako dobar provodnik. Milioni ćelija u nama imaju membranu, na njima su čestice pozitivnog i negativnog naboja. Stvaraju se energetska polja, svi osećamo energetski naboj u sebi. Energetsko telo moguće je i snimiti, objašnjava mr.sc.dr.med. Silvia Saxe instruktor i terapeut za „Pranic Healing®", dodajući da su nekada za to bile potrebne specijalne kamere, a sada to mogu i obične, digitalne.
- Iako se smatra da je energetsko telo nevidljivo, ono je veoma vidljivo. Samo treba naučiti gledati, za to nisu neophodne natprirodne sposobnosti. Dovoljan je jači kontrast tamne podloge da se iznad ramena primeti svetli spektar. I ne samo iznad ljudi, već i iznad biljaka, naročito drveća takođe je moguće videti sloj energije. To je vidljivo, samo što ljudi ne obraćaju pažnju na to. Fantom bol je takođe dokaz postojanja energetskog tela.

Upoznajte svoju životnu energiju

Otkriti poremećaj pre bolesti

Kada dođe do energetskog disbalansa nastaju bolesti. Od toga kako se dijagnostikuje stanje energije, zavisi i lečenje i oporavak. Važno je da otkrijemo promene stanja organizma pre nego se bolest pokaže, pre nego se simptomi ispolje.
Integrativni pristup zdravlju je onaj u kome se kombinuje znanje iz komplementarne medicine i konvencionalne, a to je jedini pravi put, jer je ukombinovana mogućnost poznavanja toka energiija u telu i prevencije sa svim mogućnostima moderne medicinske nauke.
Kada se ustanovi energetski pad znamo da se nešto promenilo, da je ta energija negde otišla, promenila se vibracija. Nama koji se bavimo lečenjem pranom, životnom energijom, nisu potrebni skupi aparati za dijagnostiku. Ovu tehniku za svoju detekciju zdravlja može naučiti svaka osoba i vežbajući par tehnika, leči sebe i ljude iz svoje neposredne okoline. Usvajanjem ove tehnike čovek postaje senzitivan da prepoznaje sve promene u pozitivnim i negativnim vibracijama.

Svesno se zaštiti

Svako od nas prepoznaje momente u kojima mu određena osoba ispije svu energiju. Zovemo te osobe energetskim vampirima ili smao „smaračima", posle njih se osećamo izmoreno i isceđeno. Treba znati sebe u takvim prilikama zaštititi. Lagano, za par minuta moguće je da očistite svoje energetsko telo i polako se vratiti u ravnotežu. Gotovo sve lakše povrede mogu se jednostavno podstaći na samoizlečenje. Recimo ogrebotine, lakše posekotine, bez ikakvih medikamenata ćelije našeg tela uvek regnerišu, ali dodavanjem energije to se pospešuje. Važno je znati da se pomogne kvalitetom energije, kako bi se ubrzao taj prirodni proces. Telo prepoznaje rane signale bolesti, pa kod prehlade, teperature, može da se pomogne i pre ispoljavanja očitih simptoma.
-Za lečenje pranom, životnom energijom ne postoje kontraindikacije. Sve se bolesti mogu lečiti, čak i najteže, ali to zahteva izuzetno iskusnog terapeuta. Moje kolege lekari na svim kontinetima, koji se bave ovom metodom imaju dobre rezultate, a rade i sa kancerima. O tome postoje i podaci na internetu. To je najviši stepen rada, kaže Silvija Saxe, objašnjavajući da ne bi bilo karcinoma kada bi ljudi bili pažljiviji prema svom zdravlju.
- Nužno je da se edukuju i znaju kako da sačuvaju zdravlje. Mnogo je faktora koji mogu da se izbegnu. Recimo mora se izbaciti svaki vid svinjskog mesa iz ishrane. Osećam koliko to nije dobro za naše zdravlje. Šokirana sam saznanjem da je vibracija svinjskog mesa i kancera identična. Osim svinjetime i som i jegulja su loši za organizam. Biljne namirnice danas nisu više čiste, mnoge su modifikovane. I to se da naučiti da se razlikuje energetski dobra hrana.
Čovek koji nauči da osluškuje energiju svog tela i okoline umeće da oseti da li mu neko krade energiju, da li je prostor u kome je štetan po njega, da li ima patogenih zračenja, energetskog smoga. Tesla je znao mnogo o štetnim energiijama i savetovao ljudima da se radi očišćenja i neutralisanja kupaju i po 20 puta dnevno.

Upoznajte svoju životnu energiju

Principi koje „Pranic Healing" sledi:

1.princip samolečenja, - telo stalno samoobnavlja bez obzira koristili mi lekove ili ne. Telo će se za približno isti vremenski rok vratiti u svoju normalu
2.Princip životne energije: ona telu omogućava život. Možemo je zvati kako god želimo - životnom energijom ili bioenergijom, ili na stranim jezicima: na kineskom chi, na japanskom ki, na engleskom life energy, odnosno prana na drevnom jeziku zvanom sanskrit.
Sve te reči znače isto: energija. Izvori su joj svuda oko nas. Ukoliko u duže u telu nema sveže energije, ono se oštećuje.
Upijamo energiju iz vazduha, zemlje i Sunca za održanje života organa i ćelija. Ako se taj proces prekine ili promeni (usled življenja izvan sklada), sposobnost tela za samoozdravljenjem se usporava i pojavljuje se bolest.
Zato možemo reći da stanje fizičkog tela zavisi od kvaliteta energije u energetskom telu i čakrama (energetskim centrima) i Auri (prostoru oko našeg fizičkog tela). Ovo za većinu ljudi gotovo nevidljivo energetsko telo (Aura) povezano je s fizičkim telom preko tankih kanala i tako deluje na formiranje oblika i zdravlja fizičkog tela.

Šta se najčešće leči

bolovi, upale, degenerativni procesi ekstremiteta i kičme, povrede
kardiovaskularna obolenja.
problemi disajnih puteva
- obolenja organa za varenje
Endokrina obolenja
Problmi krvi i cirkulacije
Centralni i periferni nervni sitema
Psihički poremećaji
Lečenje biljaka i životinja
Eliminisanje mnogih nagativnih energija iz životnih i radnih prostora.

Unosimo li dovoljno vitamina


Vitamini se unose hranom

Izuzimajući vitamin D, koji se stvara u koži pod dejstvom ultra-ljubičastih zraka, vitamina K i malim delom vitamina B2 i biotina, koje stvaraju bakterije debelog creva, kompletne potrebe u ostalim vitaminima se ostvaruju hranom. Takođe, sem vitamina B12, koji se dobro deponuje u jetri, kao i manjim delom vitamina A i D, ostali vitamini se slabo deponuju u našem organizmu. S druge strane, poznato je da je elinimacija viška liposolubilnih vitamina ograničena. Sve ove činjenice ukazuju da se vitamini moraju, u skladu sa optimalnim potrebama, redovno unositi hranom. Dakle, i manjak i višak vitamina može ozbiljno da ugrozi dečije zdravlje. Zahvaljujući pravilnoj ishrani, danas su ovi poremećaji retki i sreću se uglavnom u sklopu različitih oboljenja koja kompromituju njihov unos i promet u organizmu.

Posebne potrebe novorođenčadi

Optimalna ishrana donesenog novorođenčeta i odojčeta podrazumeva unos majčinog mleka ili, ako to nije moguće, adaptirane formule kravljeg mleka. Majčino mleko obezbedjuje detetu sve vitamine osim vitamina D, dok u adaptiranim mlečnim formulama ima dovoljno svih vitamina, uključujući i vitamin D. Od navršenih četiri do šest meseci, deo potreba u vitaminima dete ostvaruje i nemlečnom hranom. Kravlje mleko, sem vitamina D, nema dovoljno ni vitamina A i C, te ih je, ukoliko je odojče prinudjeno da se ovako hrani, neophodno dodatno unositi. Nedonošče, kao i ostala novorođenčad male porođajne težine, zbog bržeg rasta u prvim mesecima po rođenju, zahtevaju relativno veći unos svih vitamina.

Vitamin D gradi kosti

Posebnu pažnju treba obratiti na unos vitamina D, jer njegov nedostatak dovodi do poremećaja u razvoju kostiju i zuba, a višak do ozbiljnog oštećenja organizma zbog taloženja kalcijuma u krvnim sudovima i ostalim tkivima. Prema savremenim preporukama, dnevne potrebe u vitaminu D donesenog novorođenčeta i odojčeta iznose 200 do 400 IJ, a prevremeno rođenog 400 IJ. Dakle, ukoliko se dete hrani majčinim mlekom, ove potrebe se obezbeđuju unosom odgovarajućeg preparata vitamina D kao što je Vigantol (Merck, Nemačka), koji je već duže prisutan na našem tržeštu. Međutim, odojčetu koje se hrani adaptiranom mlečnom formulom, dodatni unos vitamina D, pa ni drugih vitamina, nije potreban. Obično kravlje mleko se ne preporučuje u ishrani deteta u prvoj godini života. Deci koja se, ipak, ovako hrane, neophodno je dodati ne samo vitamin D, nego i vitamin A, što se postiže primenom A+D kapi (Galenika, Srbija), kao i vitamin C. Dodatni unos vitamina D u dozi od 200-400 IJ je neophodan i deci u drugoj i trećoj godini života, ali samo tokom hladnijeg polugođa.

Strongman savetuje

Pracenje parametra treninga


Čak i kod najsavršenijih sistema treninga nakon izvesnog vremenskog perioda dolazi do zasićenja koje je poznatije pod "šifrovanim" imenom plato. Tada dolazi do odsustva napretka i gubitka osećaja da se na treningu radi nešto korisno što negativno utiče na motivisanost. Takvu situaciju je teško primetiti na vreme ali nije nemoguće. U svrhu prepoznavanja napretka treninga poželjno je pratiti parametre vežbanja. To može biti recimo obim bicepsa, makismalna težina na čučnju ali isto tako i težina na 10 ponavljaja kod bilo koje vežbe.

Vise procitaj na http://www.* REKLAMA */Pracenje-para ... ontent.htm

Unutrašnja krvarenja


To su ona krvarenja gde sva krv, ili njen veći deo, ne teče iz povređenih krvnih sudova napolje, već se izliva u neku šupljinu tela, kao što su lobanja i šupljina kičmenog stuba, grudna šupljina, trbušna šupljina i zglobovi. Unutrašnja krvarenja nastaju, uglavnom, udarom tupim predmetima ili padom sa velike visine, ali mogu nastati i ubodom šiljatim predmetom ili pogotkom iz vatrenog oružja. Prema tome, kod unutrašnjih krvarenja koža može biti takođe povređena, ali takva krvarenja mogu nastati i bez vidnih promena kože. Znaci jačeg unutrašnjeg krvarenja su: postepeno ali sve jače bledilo kože i vidnih sluzokoža, slabljenje pulsa i, naposletku, gubljenje svesti, pa i sama smrt od iskrvarenja.

Krvarenje u šupljini lobanje

Može nastati usled povrede ili usled bolesti krvnih sudova. Ono može biti u unutrašnjosti mozga ili na površini moždanih opni kao i između mozga i kostiju lobanje.

Krvarenje u grudnoj šupljini

Može da bude izazvano udarom tupim predmetom, padom sa velike visine, saobraćajnom nesrećom itd. Usled udara tupim predmetima ili pada dolazi najčešće do preloma rebara, čiji šiljci i oštri rubovi nabodu ili poseku pluća i na tom mestu povrede krvne sudove, iz kojih se nagomilava krv u šupljinu plućne maramice.

Povrede u srčanoj kesi

Ona nastaju najčešće usled uboda nožem ili ranjavanja od vatrenog oružja. Krvarenje u srčanu kesu dolazi od povrede srčanog mišića, odnosno od povrede nekog njegovog manjeg krvnog suda, pri čemu šupljina srca nije otvorena. Ako se otvori šupljina srca, krv se takvom brzinom nagomila u srčanoj kesi da smrt nastupi uroku od nekoliko sekundi. Kod manje povrede krv se skuplja u srčanoj kesi postepeno. Ako je krvarenje neznatno, ono može samo da se zaustavi.

Krvarenje u trbušnoj šupljini

Izazivaju povrede nanesene udarom tupim predmetom i padom, a sem toga i razne povrede nanesene ubodom nožem ili vatrenim oružjem. Najčešće krvare organi koji u sebi sadrže ogromne količine krvi, a od udara lako prskaju. To su: jetra, slezina i bubreg. Naročito je slezina podlozna krvarenju od udara.

Povreda materice

Povreda materice može izazvati veliko unutrašnje krvarenje u slobodnu trbušnu šupljinu i dovesti u pitanje život kako majke tako i deteta (ukoliko je žena trudna). Takođe do unutrašnjeg kravarenja dolazi i usled prskanja jajovoda i jajnika kod vanmaterične trudnoće. Ovo krvarenje nastaje pritiskanjem arterije jajovoda ili jajnika i opasno je po život bolesnice.

Znaci unutrašnjeg krvarenja u trbušnoj šupljini su:

Naglo bledilo, hladan znoj, površno disanje i ubrzana srčana radnja. Pri daljem krvarenju usta i jezik se suše, disanje biva sve ubrzanije, krvni pritisak pada, a puls se jedva napipava i teško broji. Trbušni zid je osetljiv na pritisak, dok je mišićna odbrana neznatna. Ako se na vreme ne pristupi zaustavljanju krvi operacijom bolesnik umire usled velikog gubitka krvi.

Krvarenja u velikim zglobovima

Nastaju najčešće usled uganuća zgloba ili usled povrede vatrenim oružjem ili ubodom šiljatim oruđem. Krv se najčešće nagomilava u zglobu kolena, jer je on najprostraniji.

Krvarenje u zglobu nije po život opasno, ali je štetno za rad zglobova. Prisustvo krvi u zglobu se primećuje, jer je on otečen.

Bolesnika treba što pre odvesti lekaru, koji će iz zgloba odstraniti nagomilanu krv i odrediti dalje lečenje.