Žalfija



cvetovi
Sistematika
carstvo: Plantae

razdeo: Magnoliophyta

klasa: Magnoliopsida

red: Lamiales

porodica: Lamiaceae

rod: Salvia


Binomijalna nomenklatura
Salvia officinalis
L.
Ekologija taksona
Žalfija (Salvia officinalis) je višegodišnja razgranata biljka iz familije usnatica (Lamiaceae). Stablo je visoko 50—90 cm, delom odrvenelo i četvorouglasto na poprečnom preseku. Listovi su srebrnozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo-ljubičasti, ponekad ružičasto-beličasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruženi u cvasti (klasaste pršljenove) na vrhovima stabljika i ogranaka. Cela biljka je vrlo aromatična i svojstvenog mirisa.

Žalfija je jedna od najstarijih medicinskih biljaka. Navode je svi antički medicinski pisci. Poznato je da je od sveg lekovitog bilja Karlo Veliki najviše cenio žalfiju. To se vidi i po onom njegovom strogom istorijskom zakonu, Kapitularima, u kojima veliki vladar naređuje svim državnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je na prvom mestu bila žalfija.

Sadržaj
1 Ime biljke
2 Medicinska upotreba
2.1 Čaj od žalfije
2.2 Čaj protiv upale mokraćnih kanala
3 Literatura



Ime biljke
Latinski naziv čitavog roda Salvia potiče od latinske reči salvare, što znači spasti, spasavati, izlečiti, jer su je Rimljani još pre 2000 godina veoma cenili i na razne načine upotrebljavali za lečenje. Latinski naziv vrste, officinalis znači lekovit.

U Crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatičnu, lekovitu i medonosnu biljku nazivaju najčešće pelim, u srednjoj Dalmaciji kadulja, u severnom Primorju kuš, u istočnoj Srbiji kalaver i džiger-trava, dok se u gradskom govoru naziva žalfija. Osim ovih, ima i drugih narodnih imena, kao što su: beli džiger, vrtni žajbel, goloper, žavbej, žajbl, žalvija, žalfa, janovdenče, kadilja, kaduja, kadulja-križatica, kaduna, kaloper, kaluper, krastatica, križna kadulja, ljekovita kadulja, ljekovita slavulja, nemački kaloper, pelin, perušina, pitomi pelin, prava kadulja, slavlja, slavulja, uzani kaloper, crni kaloper, crnogorski pelen, šalvija.


Medicinska upotreba
Od žalfije se koristi isključivo list. Najlekovitiji list se dobija kad žalfija počne cvetati, a to je najčešće u maju. List se bere, suši i čuva pažljivo. Glavni lekoviti sastojak lista žalfije je isparljivo mirisno etarsko ulje, koga ima od 1,5 do 2,5 %. Oporost i lekovitost lista potiče od tanina. I gorke materije u žalfiji deluju lekovito.

Žalfija ulazi u sastav velikog broja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i grla kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jačaju sluzokožu (dejstvo tanina) i deluju antiseptično (dejstvo etarskog ulja).

Do otkrića antibiotika žalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku čaja protiv znojenja za obolele od tuberkuloze, jer smanjuje lučenje znojnih žlezda. Čaj i drugi lekovi načinjeni od žalfije upotrebljavaju se i za jačanje organizma.

Zalfija za pamcenje




Travari koji su prije više stotina godina savetovali zalfiju za glavu i mozak znali su što rade, potvrduju naucnici koji su dokazali da ta biljka, koja se najcesce koristi kao zacin, zaista poboljšava pamcenje.



Naucnici iz Newcastle-upon-Tynea proucili su 44 zdrave odrasle osobe u dobi od 18 do 37 godina. Neki su ispitanici dobili kapsule s zalfijinim uljem, a drugi placebo od suncokretova ulja. Dobrovoljci koji su stalno uzimali kaduljino ulje imali su bolje rezultate u testovima pamcenja reci nego oni koji su bili na placebu.



Cini se da rezultati zavise i od kolicine: pamcenje se popravilo uzimanjem srednjih doza, a ne uzimanjem velikih ili malih doza zalfijinog ulja.


Zalfija je cesta u starim narodnim medicinskim tekstovima koje su znanstvenici proucili. Travar John Gerard napisao je 1597.: "Posebno je dobra za glavu i mozak i ubrzava živce i pamcenje."


Evo opisa zalfije Nicholasa Culpeppera iz 1652.: "Ona leci pamcenje, zagrijava i ubrzava cula."


Glavna istraživacica Nicola Tildesley sa Sveucilišta Northumbria kaže: "Time se pokazuje kako je vredan bio rad starih travara i ne treba ga zanemariti samo zato što je star nekoliko stotina godina."


No prema njenim recima, studenti se ne bi smeli previše uzbudivati zbog tih otkrica. "Ljude treba testirati duže kako bi se dokazalo da zalfija poboljšava rezultate na ispitu, a za to još nemamo planova", dodala je. Istraživanje je pokazalo znatnu sposobnost zalfije da pojaca neposredno pamcenje, odnosno pamcenje niza reci neposredno nakon što su ih ispitanici vidjeli. No ta biljka nema isti ucinak na odgodeno pamcenje, testirano tako da su dobrovoljci reci morali ponoviti nakon dvadeset minuta.



Bez poboljšanja odgodenoga pamcenja teško je videti kako bi uzimanje zalfije moglo pomoci ucenicima. No tu biljku vec istražuju kao potencijalni lek za Alzheimerovu bolest, na temelju starijeg istraživanja iste skupine naucnika Istraživackoga centra Medicinal Plant (MPRC), koje su sprovela sveucilista u Newcastleu i Northumbriji.



Tada je otkriveno da zalfija koci enzim acetilholinesterazu (AChE) koji uništava hemijskog glasnika s važnom ulogom za pamcenje. Alzheimerova bolest, najcešci oblik demencije što pogada oko 10 milijona ljudi sirom sveta, pracena je padom razine hemijskog spoja acetilholina.



Naucnici misle da kombinacija hemikalija u zalfijinom ulju utice na AChE. Osim toga, veruje se da zalfija ima antioksidativnih, protivupalnih i hormonima slicnih karakteristika korisnih za lecenje Alzeheimerove bolesti.



Rezultati novoga testiranja uicaja zalfije na obolele od Alzheimerove bolesti ocekuju se uskoro. To je istraživanje objavljeno u casopisu "Pharmacology, Biochemistry and Behaviour", a finansirala ga je tvrtka Oxford Natural Products.

Želudačna kila
Kila na prečagi (dijafragmi) gde prolazi jednjak može biti dvojaka i toparaezofatealna (pored jednjaka), prolazi deo želuca u grudnu šupljinu i klizajuća. Ovo oboljenje se najčešće sreće kod odraslih osoba. Gojaznost i starost, kao i opšta slabost mišića i fascije su uzroci za proširenje hijatusa jednjaka.

Ove hernije mogu biti urođene i stečene, a retko i nastale posle traume. Oboljenje je češće kod žena. Jednjačni prolaz kroz prečagu je dosta tesan i ostavlja pored jednjaka prostor koji omogućava pokretljivost jednjaka za vreme disanja i gutanja.

1.Paraesofagealna hernija (poredjednjačna kila) je tip kile pored prečage, gde delovi ili ceo želudac prolaze u grudni koš. U određenim slučajevima moguće je postojanje želudačno- jednjačnog vraćanja sadržaja sa svim znacima ovog oboljenja.

Klinički nalazi: Najčešći znak je podrigivanje vazduha, osećaj pritiska u donjem delu grudnog koša posle uzimanja hrane, a ponekad lupanje srca i aritmija- nepravilan rad. Ove tegobe su posledica pritiska proširenog dela želuca koji se nalazi u kilnoj kesi. Kod ovog oboljenja moguće su komplikacije krvarenje, uklještenje, uvrtanje ili začepljenje.

2.Klizajuće kile: Ovo je češća pojava i javlja se kod oko 90 odsto slučajeva. Hernija je obložena peritoneumom odnosno tankim omotačem koji oblaže trbušnu duplju. Kod ovih kila želudac se može pomerati u i van grudnog koša, pri pomeranju tela i promenom pritiska u trbušnoj i grudnoj šupljini. Kod ovog stanja dolazi često do vraćanja želudačnog sadržaja u jednjak što je naročito izraženo u ležećem položaju.

Klinička slika: U većini slučajeva nema simptoma oboljenja. Glavni znaci su vraćanje sadržaja hrane iz želuca koji dovode do raznih komplikacija. Može se javiti bol iza grudne kosti pečenje koje podseća na srčani bol- stenokardiju, ali se može otkloniti uzimanjem tečnosti ili promenom položaja - ustajanjem ili sedenjem. Bolesnici se žale da im se gorka ili kisela tečnost vraća čak do ždrela, pa i u usta. Nekada se javlja i otežano gutanje, koje je izraženo u težim stadijumima ovog oboljenja.

Postoji veliki broj oboljenja koja imaju sličnu kliničku sliku kao klizajuća hijatus hernija, kamen u žučnoj kesi, divertikulitis, čir na dvanaestopalačnom crevu ili želucu, oboljenje krvnih sudova srca. Nekada se više oboljenja javljaju zajedno.

Lečenje: Može lekovima, dok se u težim slučajevima radi hirurška intervencija i to reparacijom, a nekada treba da se urade antirefleksne operacije.

Eeeej o čemu vi to? Zaboravile ste da sam ja nedavno dobila ??????

Zašto je laneno ulje tako zdravo

________________________________________
Nemačka naučnica dr Johana Budvig dokazala je usku povezanost između telesnog sadržaja masnih kiselina i raka. Njena istraživanja su pokazala da osobe obolele od raka imaju znatno više zasićenih, a nedovoljno nezasićenih masnih kiselina u odnosu na zdrave osobe. Zahvaljujući lanenom ulju, ovaj nedostatak se može značajno ublažiti.



Nezasićene masne kiseline - brana protiv raka!

Dr Johana Budvig bila je hemičar po struci, veoma posvećena istraživanju lipida (masti). Otkrila je hromatografiju lipida i usavršila taj metod do te mere da je pomoću obične analize krvi pacijenta mogla da napravi takozvani "lipidni profil". Tako je i otkrila da osobe obolele od raka imaju znatno veći procenat zasićenih masnih kiselina, dok im nedostaju nezasićene masne kiseline, koje spadaju u antioksidanse i "teraju" slobodne radikale iz organizma. Dr Budvig je zaključila da pacijenti oboleli od raka pate od poremećaja metabolizma masti i da ova zamena "dobrih" masnoća "lošim" masnoćama dovodi do raka.

Japanci zdraviji od Amerikanaca

Naučna istraživanja iz pedesetih godina potvrdila su ono što je danas dokazano - u Japanu - zemlji u kojoj je pre svega zastupljena hrana na bazi nezasićenih masnih kiselina - rizik od raka znatno je manji nego u SAD. Ali, kada se Japanci isele iz svoje zemlje i pređu na zapadni način ishrane, i njihovo zdravlje počinje da strada.

Dr Budvig je analizirala sve prirodne masnoće i ulja i otkrila da se u lanenom ulju nalazi najveći procenat nezasićenih masnih kiselina (preko 25%). Istraživanja su dalje pokazala da masne kiseline iz lanenog ulja u roku od nekoliko sati dospevaju u celo telo zdrave osobe i na taj način se širi njihovo pozitivno i zaštitno dejstvo. Nasuprot zdravim osobama, obolelima od raka je potrebno i nekoliko meseci da, uz intenzivnu primenu lanenog ulja, dostignu "normalan" lipidni profil.

Iz ovog istraživanja je proistekla i čuvena dijeta dr Budvig, koja se bazira na lanenom ulju. S obzirom da se laneno ulje kvari u dodiru s vazduhom, pa mu se zbog toga i ukus pokvari, dr Budvig je razmišljala o tome kako da na prijatan način uvrsti laneno ulje u svakodnevnu ishranu. Došla je do zaključka da se dodavanjem surutke ukus lanenog ulja može znatno popraviti. Na osnovu ovog otkrića nastali su razni recepti

Evo nekih recepata koji koriste laneno ulje:

Majonez od lanenog ulja

Pomešati:

3 kašike lanenog ulja

3 kašike mleka

3 kašike surutke

1 kašiku limunovog soka

i/ili

2 kašike jabukovog sirćeta

1 kašika senfa

1/2 kašičice soli

Doručak dr Budvig

Pomešati:

3 kašike lanenog ulja

2 kašike lanenog brašna

2 kašike mleka

100g surutke

1 kašičica meda

sastojke koji mogu da "poprave" ukus (razni začini, voće, suvo voće...)

Optimalna doza

Optimalna doza za obolele od raka iznosi 3 supene kašike lanenog ulja dnevno. Umesto lanenog ulja može se koristiti i šolja (150-200g) sveže samlevenog lanenog semena.

Kod lanenog ulja važi pravilo: ne možete preterati s količinom. Što više nezasićenih masnih kiselina, to bolje.

ZDRAVA ISHRANA



50% žitarice
30% povrće i voće
10% riba i morski plodovi
10% mahunarke


O PRAVILNOJ ISHRANI (PRESNA HRANA)

Tačna je izreka "ZDRAVLJE NA USTA ULAZI", ali isto tako dolazi i bolest.

ABECEDA ISHRANE

1. Jutarnji napitak za dobro jutro i pročišćavanje organizma - čaj od koprive, bokvice ili nane

2. Jesti samo crni hleb (raženi, pšenični, ječmeni)


3. vodu sa česme zameniti biljnim čajevima (žalfija, kantarion, matičnjak)


4. iz ishrane izbaciti belo brašno, beli šećer i rafinisanu so

5. koristiti nerafinisana i hladno ceđena ulja


6. povremeno jesti morsku ribu i plodove mora


7.jesti što više voća, povrća i žitarica


8. upotrebljavati jabukovo sirće (umereno)


9. jake zaćine zameniti lekovitim i začinskim biljem


10. uzimati 1 - 2 supene kašike pivskog kvasca u čaju, jogurtu ili kefiru


11. večerati 2-3 sata pre odlaska na spavanje


12. neposredno pred spavanje popiti čaj od matičnjaka, čaj od lavande ili korena valerijane.

Preventiva ima veliki značaj i ne zahteva nikakvo žrtvovanje, već samo malo savesnosti i poštovanja pravila prirode, a to znači - ostavite cigarete i alkohol; pročistite organizam od već unetih štetnih materija. Prava metla za to su čajevi i pravilna ishrana.

Pod pravilnom ishranom podrazumevam presnu hranu , žitarice u svim oblicima, voće i povrće bogato vitaminima C i E. Poželjno je povremeno piti čaj od zdravca, žalfije, zeleni čaj.

Postujte pravila prirode, odreknite se svojih loših navika, priroda vas neće prevariti - varate sami sebe.

ZDRAVAC

PROTIV UPALE USNE ŠUPLJINE -Jednu supenu
kašiku zdravca preliti sa 2 dcl vrele vode. Procediti i ispirati usnu šu-
pljinu.

ZA SMIRENJE- Jednu supenu kašiku zdravca preliti sa
2-3 dcl vrele vode. ostaviti poklopljeno 20 min. Piti dve šolje dnevno.

POSLE TERAPIJE ZRAČENJEM- 5 g zdravca preliti
sa 125 dcl vrele vode i ostaviti poklopljeno 10-15 min. Procediti i piti
svakodnevno jednu polju ( nikako više), i to gutljaj po gutljaj,

PROTIV ZATVORA I CREVNIH TEGOBA- 10-20 g
zdravca preliti sa 2 dcl vrele vode, ostaviti poklopljeno oko 20 min.
Zatim procediti, zasladiti medom i piti 2-3 šoljice dnevno.

PROTIV UBODA, UBOJA I KOŽNIH BOLESTI-
Sveže istucan list zdravca privijati na obolelo mesto ili stavljati oblog
od odvara zdravca.

ZDRAVE ZIMSKE SALATE
S brokulom, krompirom i ćuretinom
Za četiri osobe potrebno je: 800 grama brokule, 600 grama krompira, pola kilograma ćurećeg bataka, hladno ceđeno maslinovo ulje, so, mlevena crvena paprika.
Oljuštiti krompir i iseći na kolutove a brokulu razdeliti na cvetiće. Kuvati desetak minuta u vodi (može u supi iz kesice ili od kocke). Ćureći batak premazati s malo ulja, pa ispeći na grilu, posoliti i potom iseći. U činiju usuti meso i bareno povrće, posuti crvenom paprikom i limunovim sokom i s još malo maslinovog ulja pre serviranja.

ZAŠTO SU VAŽNI ANTIOKSIDANSI
Borci protiv raka
Selen među dodacima ishrani najdelotvornijim u prevenciji degenerativnih bolesti
Širom sveta danas postoji oko 640 takozvanih suplemenata – dodataka ishrani koji se koriste radi prevencije degenerativnih bolesti. Najdelotvorniji među njima je selen. On ima jako antioksidativno delovanje, pri tom pojačavajući antioksidativni efekat vitamina E.
Sastavni je deo mnogih enzima, prvenstveno glutanion-peroksidaze, koji deluje u imunom sistemu pomažući u borbi protiv raka. Ako ga nema dovoljno, i taj sistem slabije funkcioniše.
Pored toga, selen aktivira u organizmu apoptozu – programiranu smrt ćelija raka, a učestvuje i u stvaranju ćelija-čistača (takozvane ćelije prirodne ubice), koje su neposredno aktivne u procesu odbrane tela od negativnih spoljnih činilaca. Selen i koči stvaranje prostaglandina, vrste aktivnih supstanci prisutnih u mnogim tkivima, koje potpomažu širenje i sužavanje krvnih sudova, stimulišu glatke mišiće bronhija i organa za varenje, stimulišu matericu i suprotstavljaju se hormonima koji utiču na metabolizam masti, ali i izazivaju upale, pa bi se stoga moglo reći da selen deluje i protivupalno.
Posebno bi ga trebalo dodavati u ishrani populacije koja živi tamo gde ga u zemljištu nema dovoljno, a istraživanja su pokazala da je grupa ispitanika koja je sedam godina dobijala dnevno 200 mikrograma seleno-kvasca imala upola manju smrtnost od raka nego kontrolna grupa koja je dobijala placebo. Drugo ispitivanje utvrdilo je da su muškarci koji su dobijali selen iz prirodnih izvora, za 65 odsto manje oboljevali od raka prostate. Kada je dodavan u ishrani ljudi koji žive u kraju gde ga nema dovoljno u tlu (pa time ni u vodi i hrani), smanjeno je i oboljevanje od hepatitisa.
Selen stimuliše hormon štitne žlezde, odnosno bez njega dolazi do hormonskih poremećaja, a normalizuje i pokretljivost spermatozoida, što je jedan od uslova oplodnje.
Preporučuje se osobama s naslednom sklonošću ka raku, posebno prostate, onima s astmom, aterosklerozom, nedostatkom hormona štitne žlezde, makularnom degeneracijom rožnjače i retinopatijom.
Ipak, mora se naglasiti da je granica između korisnosti i otrovnosti selena vrlo uska: u zavisnosti od doze, on može zaštititi od raka, ali ga i izazvati! Stoga je preporučena dnevna doza 55 mikrograma, a maksimalna dozvoljena 400. Može se obezbediti iz brazilskog oraha, kvasca, integralnih žitarica, plodova mora (naravno, i tableta).
Selen najčešće nedostaje onima koji ne vole morsku hranu, zatim starijim osobama, bolesnicima i rekonvalescentima i sportistima koji ga više izlučuju znojenjem. Unošenje prekomernih doza ovog minerala može izazvati poremećaje u rastu noktiju, kožni osip i poremećaje u nervnom sistemu. M. R.

ŠTA TREBA ZNATI O MESU, RIBI I JAJIMA
Pametno do proteina
Meso je dragocena namirnica i dobar izvor kompletnih belančevina, vitamina i drugih hranljivih materija
Iako se vegetarijanizam sve više širi, prosečni Evropljanin i dalje daje prednost mesu. Ono je dragocena namirnica i dobar izvor kompletnih belančevina, vitamina i drugih hranljivih materija. Mnogi antropolozi smatraju da je ono igralo ključnu ulogu u evoluciji naše vrste.
Posebno crveno meso je bogat izvor gvožđa, koje igra važnu ulogu u izgradnji mišića i zdrave krvi. Stoga vegetarijanci rizikuju da postanu malokrvni jer ga ne unose. Vitamini grupe B, kojih u mesu ima u velikim količinama, važni su za odgovarajuće stvaranje energije. Ali, često se zaboravlja da mi ne treba da unosimo toliko energije kao naši preci koji su svoje meso lovili i pri tom se dosta trošili: mi uglavnom sedimo, te nam ne treba toliko proteina. U suštini, unosimo ih duplo više nego što nam treba, rizikujući time oštećenja bubrega i jetre. Jer, mnoge vrste mesa, posebno crvenog, sadrže veliku količinu zasićenih masnoća koje se povezuju sa srčanim bolestima, a neke studije pokazuju da jedenje mesa može da izazove i rak.
Naravno, ne bi se trebalo u potpunosti odreći mesa, ali, na primer, čizburger sa slaninom ne bi trebalo jesti više od dva-tri puta mesečno. U mnoge vrste jela, poput kineskih, prženih kratko na malo masnoće i jakoj vatri, ili salata, može se uključiti malo mesa, što je sasvim dovoljno. Sos za prelivanje testenine može se sastojati od četvrtine mesa i tri četvrtine povrća. Britanska agencija za standarde u ishrani preporučuje da se jedu umerene količine mršavog mesa, a da se izbegavaju izuzetno masne vrste, poput burgera, slanine, kobasica, pašteta, salama, i da se uvek odstrane sve vidljive masnoće s crvenog mesa i kožica s živinskog. Nemačka nutricionistkinja Izabela Keler preporučuje da se dnevno ne jede više od dva grama proteina po kilogramu telesne težine. To znači da bi žene trebalo da se ograniče na 120 grama dnevno, a muškarci na 140.
Srećom, postoji mnogo manje masna alternativa crvenom mesu: plodovi mora. Ribe i ljuskari s visokim nivoom omega 3 masnih kiselina pokazali su se kao hrana koja smanjuje rizik od srčanih bolesti, upalne procese u zglobovima, a može i da smanji rizik kod pojave raka prostate kod muškaraca. No, ni plodovi mora nisu savršeni. Pored ostalog, mogu sadržati veće količine otrovnih teških metala (naročito žive) – a to se odnosi pre svega na sabljarke, ajkule i tune – ukoliko su ulovljene u zagađenim vodama. Mada se još uvek proučava koliko su opasne, najsigurnije je da deca, trudnice i dojilje ne jedu više od 340 grama tune nedeljno, a ostale pomenute ribe da izbegavaju. Ipak, nejedenje ribe može se nadoknaditi ljuskarima, bakalarom, iverkom i mnoštvom drugih vrsta, kao i sitnom ribom. Sardine i haringe bogate su omega 3 masnim kiselinama a ne sadrže otrove.
Ako i pored svega rečenog ne želite da jedete meso, okrenite se jajima. I ona su kompletni proteini i bogata su hranljivim materijama i vitaminima: A, B12, folnom kiselinom i riboflavinom (B2). Naravno, podrazumeva se da ne treba počinjati dan brdima kajgane, pošto jaja sadrže i dvaput više holesterola nego govedina. Stoga je tri-četiri nedeljno sasvim dovoljno.
Prevela s engleskog: M. Rajkov

DOBRO JE ZNATI U VREME GRIPA

Spanaćem u borbu protiv infekcija
Pored toga, ovo povrće pomaže da se duže očuva mladost
Spanać je, zahvaljujući svojim antioksidativnim svojstvima, prirodni izvor lepote, odnosno prevencija protiv starenja ali i protiv zimskih bolesti – gripa, prehlade. Osim toga, preporučljiv je sportistima i osobama koje drže dijetu jer sadrži veoma malo kalorija, a prepun je vitamina i minerala.
„Tortice” od spanaća sa sirom
Ovo jelo sadrži i testo s jajima, koje je dobar izvor ugljenih hidrata i proteina, u siru, osim proteina, ima i kalcijuma, minerala od neprocenjive vrednosti za zdravlje zuba i kostiju.
Za četiri osobe potrebno je: 480 grama svežeg spanaća, 200 grama tvrdog sira, 200 grama testa umešenog s jajetom, 40 grama srdela oceđenih od ulja, hladno ceđeno maslinovo ulje, so.
Testo razviti oklagijom i iseći 12 kvadrata, čije su stranice deset centimetara. Skuvati ih u vrijućoj vodi „al dente” (da se ne raskuvaju) i ocediti. Očistiti i oprati spanać, ocediti i propržiti malo u velikom tiganju na maslinovom ulju i posoliti. Kvadrate od testa ređati po četiri u tepsiju, prekriti spanaćem, srdelama i natrvenim sirom, posoliti, pa ponoviti dok se svi sastojci ne utroše. Staviti u rernu pa malo zapeći.
Sastojak koji igra glavnu ulogu u usporavanju starenja je hlorofil, zeleni pigment koji ima antioksidativni efekat: bori se protiv takozvanih slobodnih radikala, jednog od uzroka starenja kože. Sadrži još jedan antioksidant: vitamin C, koji ima korisno dejstvo kako na kožu, tako i u prevenciji prehlade i sličnih infekcija. On, naime, jača imuni sistem organizma, pa kad se u hladnim mesecima poveća njegovo unošenje, pomažemo organizmu da se izbori s infekcijama. Taj vitamin ima i druge osobine: neophodan je za rast, štiti sluzokožu i krvne sudove, ali ne treba zaboraviti da se gubi na toploti, prilikom kuvanja i na jakoj svetlosti. Zbog toga je dobro i spanać jesti pre svega svež, a po mogućnosti i sirov, u salatama, začinjen hladno ceđenim maslinovim uljem i limunom, koji je takođe bogat C vitaminom.
Uz pomenuto, spanać sadrži i karotenoide, materije koje štite kožu čak i od štetnih Sunčevih zraka. Tu je i kalijum, mineral koji ima diuretička svojstva – pomaže da se izbaci suvišna tečnost iz tkiva. On je i odlučujući za pravilan rad mišića, pa je stoga posebno preporučljiv sportistima.
U spanaću ima i folne kiseline, vodorastvorljivog vitamina koji pripada grupi B. Služi protiv anemije. Posebno je preporučljiv trudnicama jer omogućava stvaranje crvenih krvnih zrnaca, a u trudnoći je potreba za gvožđem i folnom kiselinom višestruko uvećana.
Spanać je, osim toga, bogat i biljnim vlaknima, korisnim za očuvanje zdravlja organa za varenje, a posebno preporučljivim osobama koje pate od zatvora i kao prevencija protiv bolesti creva, poput proširenja. Doprinosi i izbacivanju šljake i otrova i čišćenju organizma, a sve to skupa i ojačava imunitet.

Zelena salata štiti od raka

Zelena salata štiti od suvišnih kilograma, ali i od onkoloških bolesti, zaključili su onkolozi sa Teksas Univerziteta.

Konzumiranjem četiri tanjira salate nedeljno moguće je sprečiti pojavu raka pluća, svedoče rezultati istraživanja.

Na osnovu istraživanja, kojim je obuhvaceno 3.800 ljudi, teksaški naučnici zaključili su da zelena salata sadrži materije koje blokiraju ćelije raka ili usporavaju razvoj bolesti u disajnim putevima. Posebno aktivan pozitivan uticaj zelene salate zapažen je kod pušača.

Lekari su uvereni da vegeterijanska jela sa salatom ne samo da smanjuju rizik od formiranja tumora, već i umanjuju štetne uticaje zagađenog vazduha i alergena prašine.

Najbolja zaštita pluća postiže se kombinacijom salate i umerene fizičke aktivnosti.

Završen Međunarodni sajam knjiga

Puno razloga za optimizam

Posle sedam izuzetnih dana na Beogradskom sajmu završena je najmasovnija kulturna manifestacija na Balkanu – 53. međunarodni beogradski sajam knjiga.

ZELENA MAGMA



Zelena Magma je esencija dobijena iz zelenih izdanaka ječma, specijalnom i novom tehnologijom, tako da su sačuvani svi njeni zdravi sastojci. Ona predstavlja celoviti dodatak ishrani koji sadrži vitamine, minerale, aktivne enzime, antioksidanse, aminokiseline i hlorofil. Blaga alkalnost, Zelene Magme, pomaže u neutralizovanju kiselosti koja nastaje kao posledica nepravilne ishrane i stresa.

Ovaj proizvod nosi oznaku ,garantovano biološki uzgoj'. Ukoliko želite da saznate šta je to biološki uzgoj kliknite ovde.

lekovita svojstva:
Jačajte zdravlje Zelenom magmom - najkvalitetnijim i najprodavanijim prirodnim dodatkom ishrani na svetu! Zelena magma je esencija zelenih izdanaka ječma koja je dobijena specijalnim postupkom tako da su sačuvani svi njeni zdravi sastojci.

Zelena magma kao dodatak ishrani povoljno deluje kod:
simptoma alergije
povišene sedimentacije
povišenog holesterola
dijabetesa
srčanih tegoba
poremećaja cirkulacije
slabe probave

ZLATICA SA KAMENA [ceterach officinarum]
Narodni naziv: tlatinjak
Opis biljke: Zlatica sa kamena je trajna biljka koja rate na kamenu, odakle je dobila ime. Prilegla stabljika dostiže dužinu do 15 cm. Listovi su odozgo zeleni, a odozdo belo sivi ili smedji. Listovi su duguljasti i na krajevima zaobljeni. Stabljike su, u stvari izdanci, sa listovima koji izbijaju iz korena.
Stanište: Raste po zidovima i izmedju pločastog kamenja.
Lekoviti deo biljke: Za lek se bere stabljika bez korenja, tj. nadzemni deo biljke.U proleće ilil jesen se skuplja koren, a cela biljka za vreme cvetanja.
Lekovito delovanje: Zlatinjak pospešuje izlučivanje mokraće i znojenje, čisti krv i pomaže u lečenju nervnih bolesti. Za spoljnu upotrebu koristi se za pripremanje obloga i melema za razne bolesti. Za lečenje reumatckih bolesti preporučuje se pripremanje kupke od zlatice sa kamena.


ZOB [avena sativa]

Narodni naziv: ovas, oves, silj, siljevina, usjevna zob
Opis biljke: Zob je biljka koja se ubraja u porodicu trava. Klasični zob sadrži 2 do 6 cvetića. Cvetici se nalaze na raširenoj metlici na vrhu stabljike. Zrna su obavijena plevom koja nije srasla sa zrnom po čemu se zob razlikuje od drugih žitarica (pšenice, ječma i raži). Sadrži: jod, hlor, fosfor, magnezijum, kalijum, mangan, cink, bakar, niacin, biotin, vitamine. Ovo, u prevodu na jezik svakodnevnog života, znači: zob je dobro koristiti u ishrani jer potpomaže stvaranju krvi, jača zube i kosti, podstiče rad mozga, rast kod dece i jačanje mišićne mase kod odraslih. Zbog lakoće sa kojom se vari, zob se preporučuje kod bolesti želuca, a isto tako i osobama sa bronhijalnim smetnjama.
U slucajevima dijabetesa (šecerne bolesti), zob se pokazao veoma uspešno. Redovnim uzimanjem zoba u ishrani, zapravo zobenom kurom koja treba da se sprovodi duže vreme, dolazi do opadanja šećera u krvi. Važna napomena: nikada ne prolivajte vodu u kojoj ste kuvali zob, u njoj se nalaze mnoge za život važne materije!
Lekoviti deo biljke: Za lek se koristi seme(zmo) i slama za vreme žetve.
Lekovito delovanje: Zob je izuzetno važna u dijetalnoj ishrani bolesnika. U sebi sadrži sve važne vitamine i minerale. Koristi se za lečenje malokrvnosti, raznih upala probavnih organa, a deluje na regeneraciju celokupnog organizma. Kaša pripremljena od zobne slame veoma je korisna kod bolesti bubrega, bubrežnih kamena, gihta, zatim kod svih reumatickih poteškoća, kod krstobolje i kod bolesne jetre Zob u novije vreme zovu i alternativna Viagra jer deluje kao afrodizijak odnosno pojačava rad testosterona u organizmu a samim tim je preporučuju za one koji imaju povećanu prostatu.





ZOVA [sambucus nigra]

Narodni naziv: bagza, baz, baza, bazgovina, crna bazga, cma zova, zova, zovika
Opis biljke: Zova raste kao grm ili drvo čija visina dostiže od 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlo smedja, a u gornjem delu sivo bela, pomalo izbrazdana i bradavičasta. Već u blizini zemlje izbijaju krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje plutasta, bela i veoma lagana srž. Listovi su tamno zeleni koji su na rubovima testerasto nazubljeni. Cvetovi su bele ili žuto bele boje iz kojih se razvijaju bobice koje su na početku zelene, zatim crveno smedje i na kraju sazrevanja sjajno crne boje. Bobice su male i sočne. Cvetovi su jakog i veoma prijatnog mirisa, koji je blaži kad su cvetovi suvi. Ukus cvetova je gorak i aromatičan. Sirove bobice (plodovi) imaju neprijatan ukus, ali pripremljene u kompotu su jako ukusne.
Stanište: Raste na rubovima šuma, na zapuštenim mestima i u blizini naselja.
Lekoviti deo biljke: Mlade grane i mladi listovi beru se u proleće, cvetovi za vreme cvetanja, plodovi nakon sazrevanja, a kora od od februara do novembra.
Lekovito delovanje: Čaj od listova i mladica zove se koristi za lakše izlučivanja mokraće, nakupljene tečnosti u telu, za lečenje šećeme bolesti kao i za čišćenje i poboljšanje krvi. Čaj od cvetova zove koristi se u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripa, početne upale pluća, jake kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod početne tuberkuloze i kod svih reumatckih bolesti. Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje čaja kojim se otklanjaju poteškoće kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mehura, leči vodenu bolest, razne edeme i tvrdu stolicu. Čaj od zovinih cvetova pomoći će da se preznojite kod bilo koga oblika prehlade ili gripa, što će znatno olakšati bolest. Suština je u tome što se sa znojem izbacuju sve štetne materije koje su dovele do bolesti. Cajevi od kore pomažu kod regulacije stolice i olakšavaju mokrenje, ali se mora pomno i pažljivo dozirati, jer preterane kolicine mogu biti opasne. Upotrebljava se jedna manja, i to ravna (nikako napunjena!) kafena kašicica za jednu šolju. Zreli plodovi zove su takodje vrlo korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje važnih materija, ove bobice, naravno kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego i jedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveže, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot, bilo kao džem. Lekovito deluju protiv nesanice. Sok od svežih bobica koristi se u lečenju neuralgije trigerninusa (neurlagija nerva lica), za jačanje, za blago regulisanje stolice, čišćenje krvi, umirenje trbušnih grčeva, za poboljšane apetita I cirkulacije.

ZNAKOVI HUMANOIDNOG PONAŠANJA

Humanoidi -

1. Izbacuju izjave bez argumenata. Očekuju da se njihove tvrdnje spremno prihvataju kao definicije realnosti u momentu kad su izgovorene.

2. Ignorišu zahtjeve da obrazlože svoje izjave.

3. Mršte se na svako pominjanje ljudskih vrijednosti, činjenica, poštenja, pravde, fer-pleja.

4. Podržavaju korištenje laži, prevare itd.

5. Kukaju da ih se napada kad god se njihovi stavovi dovode u pitanje. Međutim, ne pojašnjavaju samu prirodu tih "napada," niti njihove moguće razloge.
6. Ne OSJEĆAJU osjećanja.

7. Gledaju na svijet kao na njihov privatni holodeck.

8. Smatraju da trebaju držati ljude "tamo gdje im je mjesto" – tj. nipodaštavaju normalne ljude.

DODATNE STVARI KOJE TREBAMO UZETI U OBZIR

Humanoidi ne razumiju kako normalni ljudi razlikuju dobro i zlo. Kada nam nanesu neko zlo, oni ne razumiju zašto ih nazivamo zlim ljudima.
Oni smatraju da ne moraju da odgovaraju za svoje postupke.

Međutim, bez obzira na to što se ponašaju tako kao da se zakoni ne odnose na njih, njima je poznato to da su zakoni uvedeni za sve.

Kad se koriste takvim opravdanjima, oni nam jasno daju na znanje da će nastaviti i dalje da se ponašaju u skladu sa svojom strukturom, ili – suštinom. Ukoliko pokušavamo kod njih da pronađemo neke znakove pokajanja, sigurno ih nećemo naći. Oni ne smatraju da su oni ti koji šire zlo. Oni jednostavno rade ono što je u njihovoj suštini. Zmija zvečarka ne smatra da čini zlo time što grize njene žrtve i truje ih svojim otrovom. Ona se jednostavno ponaša onako kakva joj je suština.

Kad se pas zarazi bjesnilom, mi njemu ne možemo zamjeriti na tome što se on razbolio. Međutim, mi ćemo ga morati neutralisati PRIJE nego što nas ugrize, tj. PRIJE nego što nas inficira.

Mi ne smatramo zmiju otrovnicu odgovornom za to što ona IMA otrov u svojim čeljustima. Međutim, u slučaju njenog napada, mi ćemo je morati ubiti zbog svoje lične zastite, PRIJE nego što ona nas ubije.

Tako, u slučaju sa humanidima, mi bi morali poduzeti zaštitne mjere kod prvih znakova njihovog ubijanja ljudskih vrijednosti.

ZAŠTITA ZDRAVLJA OČIJU - Lutein

Preparat sa antioksidantnim dejstvom, čiji dejstveni principi pomažu u zaštiti zdravlja očiju.

Naše oči su pojačano izložene štetnim uticajima okoline, koji mogu da ih oštete, a slobodni radikali dalje povećavaju verovatnoću oštećenja očiju. Lutein, koji spada u porodicu karotinoida, sprečava peroksidaciju masti, što je veoma važno, kako u krvnom serumu tako i u očima. On igra ključnu ulogu u antioksidantnoj zaštiti očiju. Dospevši u organizam, lutein se - po apsorpciji - nakuplja na dva područja u oku: u žutoj mrlji mrežnjače (retine), kao i u očnom sočivu, i pomaže u njihovoj zaštiti. Može se primeniti i za prevenciju sive mrene i štetnih uticaja UV zračenja na oči. Naravno, izvanredno antioksidantno dejstvo luteina pokazuje se ne samo na očima, već i u drugim organima i metaboličkim procesima.