ENOTERA (Oenothera biennis)
U narodu poznata kao NOĆURAK

Nije samo lekovita biljka jestivog korena i mladih listova i prvi lek protiv pijančenja, već je i ukrasno cveće koje uvene čim ga opraše moljci i u čijim jarkožutim bojama možemo da uživamo tokom noćnih šetnji, a najveća vrednost joj je što njenih 100 grama daje snagu kao 100 kilograma govedine!

Noćurak, ili žuti noćurak (Oenothera biennis) je biljka iz porodice pupoljki (Onagraceae) koja obuhvata čak oko - 600 vrsta! Latinski naziv je ovoj biljci dao grčki istoričar i biolog Teofrast još 300. godine p.n.e., jer njen koren, ako se jede, smanjuje želju za vinom i drugim alkoholnim pićem. Upravo to i znači njeno ime – lovac na vino.
Naš narodni naziv odnosi se na svojstvo noćurka da se njegovi cvetovi otvaraju tek uveče. Tada, svojim slatkastim mirisom privlače moljce koji ih oprašuju. Najčešće već sledećeg jutra cvetovi se zatvore i tokom dana uvenu.

Potiče iz Severne Amerike gde su ga prvi, kao prehrambenu i lekovitu biljku, koristili severnoamerički Indijanci. Dugo posle njena lekovita svojstva su zaboravljena. Tek 80-tih godina prošlog veka potvrđeno je da ulje semena noćurka sadrži oko 70 % nezasićenih masnih kiselina, od čega 10 % čini gama–linolenska kiselina. Ovaj podatak je preko noći učinio ovu biljku veoma ’’popularnom’’.

Gama-linolenska kiselina, naime, jača imunološki sistem, reguliše sintezu i sekreciju hormona i štiti ćelije od oštećenja i prevremenog starenja. Kako ni jedna druga biljka ne sadrži ovu kiselinu u tako velikoj količini, noćurak se smatra njenim najbogatijim izvorom.
Ulje ove biljke sadrži i alfa-linolensku kiselinu koja je, takođe, nezasićena i svrstava se u esencijalne, jer ljudski organizam nije u stanju da je sam proizvede. Alfa-linolenska kiselina ’’hrani’’ mozak, jača živce, štiti od bolesti srca i krvnih sudova.

Lekovita svojstva noćurka:•

Respiratorni organi – listovi ublažavaju kašalj i pomažu kod prehlade, gripa, upale grla i krajnika, bronhitisa i astme
• Krv – ulje ove biljke ’’čisti’’ krv, spušta nivo mokraćne kiseline i holesterola u krvi, poboljšava cirkulaciju i smanjuje visok krvni pritisak
• Krvni sudovi – ulje sprečava zgrušavanje krvi i upalu vena, dok obloga od samlevenog svežeg korena pomaže kod hemoroida i upale vena
• Creva – listovi noćurka zaustavljaju proliv
• Ženske bolesti – ulje pomaže i kod predmenstrualnih tegoba, i kod onih u menopauzi
• Kosti i zglobovi – ulje se preporučuje onima koji pate od reume, artritisa i gihta
• Duševne bolesti – kod stresa, nervoze i depresije pomaže ulje noćurka, a i smanjuje želju za alkoholom
• Živci – smatra se da ulje ove biljke zaustavlja degenerativne promene kod obolelih od multiple skleroze
• Koža – kod nadražene i upaljene kože, neurodermatitisa, akni, ekcema, lišaja, psorijaze, gnojnih upala kože, čireva i rana pomaže ulje noćurka


RECEPTI

Čaj od žutog noćurka
* 1 kašičica suvih listova noćurka
* 2,5 dl ključale vode
* 1 kašičica meda

Usitnjene suve listove noćurka prelijte ključalom vodom, pa pokriveno ostavite da odstoji 5–10 minuta. Proceđen, topao i zaslađen čaj pijte 2-3 x na dan.

Kozmetika
• Cvet – neguju kožu i poboljšava ten
• List – zateže i omekšava kožu
• Ulje – dobro je protiv suve i ispucale kože i peruti

Mleko od noćurka
* 2 kašike cveta noćurka
* 2 kašike lista noćurka
* 2,5 dl mleka
* 1 dl ulja noćurka
* 1 kašika limunovog soka

Usitnjene sveže cvetove i listove prelijte mlekom, pa kuvajte na pari 20-30 minuta, ali pazite da mleko ne kipi i da se ne odvoji kajmak. Ostavite da pokriveno odstoji 30-40 minuta, pa procedite. Ulje i mleko lagano zagrejte, pa mleko malo-pomalo umešajte u ulje i na kraju dodajte limunov sok.

Ulje od semena noćurka
* 4-5 kašika semena noćurka
* 2 dl bademovog ulja

Seme noćurka izgnječite i prelijte bademovim uljem. Ostavite da zatvoreno odstoji 7-10 dana, uz svakodnevno mućkanje, a onda procedite.

Losion od noćurka
* 2 kašike cveta noćurka
* 2 kašike lista noćurka
* 0,5 dl jabukovog sirćeta
* 1,5 dl destilovane vode

Usitnjene sveže cvetove i listove prelijte jabukovim sirćetom, zatvorite i dobro promućkajte. Kad je odstajalo 10-15 dana (uz svakodnevno mućkanje), tečnost procedite i dodajte destilovanu vodu.

Noćurak u kuhinji
Smatra se da samo ½ kg ove biljke daje više snage nego 100 kg govedine. Zato se kuvani koren noćurka preporučuje bolesnicima i rekovalescentima.

• Koren, unutra žut, a spolja beo, koristi se sirov, ili skuvan. Opran i očišćen koren iseckajte na tanke kolutove i kuvajte u posoljenoj vodi, ili goveđoj supi 20-30 minuta, dok ne omekša. Možete ga poslužiti, ili kao predjelo, ili kao prilog, a začinjen uljem i sirćetom može da bude i salata. Svež koren možete ukiseliti kao turšiju, ili dodavati u salate od svežeg povrća.
• Seme se koristi za kolače, poput maka.
• Listovi mogu da se skuvaju kao varivo, ili pripreme kao salata. Jestivi su samo mladi prizemni listovi, dok oni sa stabljike nisu

ESENCIJALNE AMINO KISELINE

Seme kanabis sative, konopljino seme, sadrži sve esencijalne amino i esencijalne masne kiseline neophodne za održavanje zdravog života. Nijedan drugi biljni izvor ne sadrži esencijalne amino kis u tako lako svarljivom obliku, niti sadrži esencijalne masne kis u savršenom odnosu za čovekove nutritivne potrebe, kao što je to slucaj kod semena konoplje. Da ne bude zabune, dosta semenki iz carstva biljaka sadrži esencijalne amino kiseline, laneno seme npr, ali ono po čemu je seme konoplje unikatno je to da sadrži 65% globulina edistina. To je najviše što je zabeleženo u svetu biljaka.

Postoji 8 amino kiselina koje naše telo ne može da stvara, i još dve koje stvara u nedovoljnoj količini, stoga su te kiseline neophdne, tj. esencijalne. Ishrana kojoj ove kiseline nedostaju zasigurno vodi u bolest, eventualno smrt. Ove esencijalne amino kiseline, zajedno sa ostalih 11 koje naše telo pravi od esencijalnih, su povezane zajedno, shodno genetici, u strukturalne proteine koji daju život telu i enzime(globularne proteine) koji sačinjavaju samu srž ljudske mašine, tj zaduženi su za osnovne mehanizme života. Naše telo je doslovce izgrađeno i održava se beskonačno kompleksnim sistemom koji jednostavno stvara proteine od subjedinica amino kiselina. Svaka amino kis se sastoji od amino i karboksilne grupe vezane za isti ugljenikov(C) atom. Sve amino kiseline, osim prostih, sadrže još jedan sporedni (ugljenikov)lanac koji je vezan za C za koji su vezane amino i karboksilna grupa.
Amino grupa jedne amino kiseline se vezuje za karboksilnu grupu druge amino kiseline, na taj način stvarajući peptidne veze. Proteini su sastavljeni od peptidnih lanaca amino kisleina u specifičnim sekvencama. Broj mogućih kombinacija peptida je nemerljiv.

Peptidni lanci se mogu kriviti, uvrtati, spajati sa drugim peptidnim lancima putem slabih vodoničnih veza između azotovih(N) i kiseonikovih(O) atoma duž lanca. Amino kiseline takođe stvaraju veze preko svojih sporednih lanaca. Sva tri načina vezivanja amino kiselina doprinose stvaranju beskonačnih mogućnosti oblika proteina i potencijala reaktivnosti. Iako svaka vrsta stvara i gradi proteine specifične za tu vrstu, život je ustrojen tako da telo može stvoriti nove proteine pod pritiskom preživljavanja.

Globulini su jedna od sedam klasa prostih proteina. Prosti proteini su izgrađeni od amino kisleina i ne sadrže neproteinske supstance. Globulini se nalaze u semenkama i životinjskoj krvi. Edistini su biljni globulini, a u krvi je serum globulin. Zajedno sa albuminima, globulini su klasifikovani kao globularni proteini. U globularne proteine spadaju svi enzimi, antitela, mnogi hormoni, hemoglobin i fibrogen(telo pretvara fibrogen u nerastvorljivi fibrin koji igra uglogu u zgrušavanju krvi).
Albumin, fibrogen i globulin su tri glavna tipa proteina plazme. Plazma je tečni deo krvi koji dovodi nutrijente do tkiva. Sva tri tipa proteina plazme – serum albumin, serum globulin i fibrogen sačinjavaju oko 80% plazme. Ovi proteini služe kao glavni rezervoari lako i brzo dostupnih amino kiselina, u slučaju da ih neko tkivo treba.
Biljna semena sadrže albumin i globulin, ali ne i fibrogen. Albumin je hranljivi materijal koji ispunjava prostor između jezgra semena i omotača semena. Jezgro semena treba albumin zarad održavanja inicijalnog rasta dok ne počne fotosinteza. Globulin edistin unutar jezgra semena garantuje da seme ima sve enzime neophodne za metaboličke aktivnosti. Globulin je treći po zastupljenosti protein u ljudskom telu. Globulini vrše mnoge enzimske funkcije(izazivajući da se odvijaju reakcije) unutar same plazme. Globulini su odgovorni i za prirodni i za stečeni imunitet koji osoba ima protiv stranih organizama. Telo koristi globulin i za stvaranje antitela koja napadaju antigene koji napadaju naše telo(virusi, bakterije, strani mikroorganizmi, toksini...).

Globulini su podeljeni u tri klase – alfa, beta i gama globulini. Alfa i beta globulini imaju ulogu transportnog sredstva – preko njih se, u kombinaciji sa još nekim supstancama, vrši transport proteina kroz telo, iz jedne tačke u drugu. Oni vuku materijale neophdne za izgradnju novih i zamenu istrošenih ili oštećenih telesnih struktura.
Gama globulini su potpuno neophodni za održavanje zdravog i ispravnog imunog sistema. Oni su podeljeni u pet klasa antitela nazvanih imunoglobulini. Svih pet klasa su specifično stvoreni za borbu protiv antigena koji napadaju ćelije. Imunoglobulini čine prvu borbrenu liniju našeg tela u borbi protiv infekcija i bolesti. Imunoglobuline proizvode bele krvne ćelije (B limfociti), locirani u limfnim čvorovima. Pri normalnom radu imunog sistema, svi inficirajuci antigeni moraju prvo proći kroz kontrolu limfnog sistema pre nego što uđu u krvotok.

Za vreme varenja proteini iz hrane se raspadaju na amino kiseline. Potom se te amino kiseline apsorbuju u našem telu i uključuju u izgradnju proteina shodno potrebama i raspoloživosti amino kiselina za izgradnju određenih proteina. Naše telo treba neophodne amino kiseline u dovoljnoj količini da bi proizvodilo proteine poput globulina. Međutim, najčešći je slučaj da odgovarajuće količine određenih vrsta amino kiselina nisu sve vreme raspoložive, tj. prisutne u našem telu. Čak i ako naše telo ima dovoljne količine esencijalnih amino kis da spreči bolesti nastale nedostatkom istih, često se dešava da naše telo nema dovoljnu količinu es. amino kis za izgradnju imunoglobulina u količinama dovoljnim da npr. odbiju infekciju.
Najbolji način da obezbedimo dovoljne količine amino kis za izgradnju globulina je unos hrane bogate globulinima. Obzirom da protein semena konoplje sadrži 65% globulina edistina i velike količine albumina, taj protein nam je već na raspolaganju u obliku jako sličnom onom koji je u krvnoj plazmi.

Globulinski proteini su antitela specifično progrmanirana za uništavanje antigena. Oni cirkulišu kroz krvnu plazmu i ’’čekaju’’ antigene, kada se zakače za njih, aktivira se komplet korozivnih enzima koji buše rupe na površini antigena uzrokujući njihov raspad. Antitela su specifično skrojena i dizajnirana za neutralisanje ili dezintegraciju jednog specifičnog tipa antigena. Npr, bela krvna zrnca ili B limfociti su programirani za traženje i vezivanje za proteine ili molekule šećera na površini određenog antigena. Kada to urade, B limfociti po šablonu počinju da stvaraju antitela skrojena specifično baš za taj antigen. Istovremeno, B limfociti stvaraju svoje klonove koji se nazivaju plazma ćelije. Najveći deo tih klonova počinje da proizvodi antitela specifična za taj antigen. Ostali klonovi postaju memorijske ćelije koje se zadržavaju godinama u telu i traže, tj. čekaju izloženost tela nekom antigenu. Ako telo postane izloženo, te memorijske ćelije se vežu za molekul proteina ili šećera na površini antigena, i onda ceo postupak ide nadalje isto. Jedan B limfocit se za par dana može izdeliti na oko 100 plazma ćelija. U okviru svog životnog veka od par dana, odrasla plazma ćelija može proizvoditi 2000 antitela svake sekunde. Na taj način se stvaraju zalihe antitela, tj na taj način naše telo stiče svoj imunitet.

Sposobnost tela da se odupre i preventira bolest se ogleda u brzini kojom telo može stvoriti neophodne količine antitela koje će odbiti ili ugušiti inicijalni napad. Seme konoplje nam pruža izvrstan izvor globulinskog materijala. Jedenjem semenki konoplje mi našem telu obezbeđujemo rezervoar izvora imunoglobulina neophodnih za stvaranje antitela koja će se boriti i preventirati bolesti. Uz sve to, od semena konoplje dobijamo ulje koje sačinjava 35% ukupne težine semena. Ovo ulje, u odnosu na ostala prirodno ceđena, ima najmanju količinu zasićenih masnih kiselina(8%), najveću količinu polinezasićenih esencijalnih masnih kiselina(80%). Iza semena konoplje na drugom mestu je seme lana koje ima 72% polinezasićenih esencijalnih masnih kiselina.

Linoleinsku i linoleicnu kiselinu naše telo ne može da stvara, te ih mora dobijati putem hrane. Ove dve kiseline su najvažnije za ljudsko zdravlje. Uključene su u stvaranje životne energije iz hrane i kretanje te energije kroz telo. Mast je druga po zastupljenosti od supstanca u našem telu, prva je voda. Tačan procenat varira (zbog ishrane, vežbi, genetskih predispozicija) između 15-22%. U idealnoj varijanti, trećina unešenih masti bi trebalo da budu esencijalne masne kiseline. Najmanje 10% dnevnih kalorija treba da bude linoleinska kiselina, a 2% dnevnih kalorija linoleicna kiselina. Optimalni odnos linoleinske i linoleicne kiseline se krece od 2:1 do 4,5:1. Odnos od 2:1 je najpovoljniji za sprečavanje degenerativnih bolesti. Ulje semena lana sadrži 58% linoleinske kiswline i 14% linoleicne kiseline, što je odnos 4,1:1, a ulje semena konoplje sadrži 55% linoleinske kis i 25% linoleicne kiseline, što je odnos 2,2:1 i upravo taj odnos čini ulje semena konoplje najboljim izvorom za optimalno zdravlje i sprečavanje čitavog spektra različitih bolesti.
Pored toga, ove dve kiseline su uključene u prebacivanje kiseonika iz u vazduha u plućima do svake ćelije našeg tela. One imaju ulogu čuvanja kiseonika u ćelijskoj membrani, koji predstavlja barijeru u eventualnom napadu virusa i bakterija. Virusi i bakterije ne mogu napredovati u prisustvu kiseonika. Oksidacija je najvažniji proces u našem telu. Linoleinska i linoleicna kis su prekursori(prethodnici, uslovno rečeno) za prostaglandine, koji su supstance slične hormonima i imaju ulogu u regulaciji mnogih funkcija u tkivima. Svi do sada identifikovani prostaglandini su klasifikovani u tri grupe – linoleinska kiselina je početni materijal za prvu i drugu grupu, a linoleicna kiselina je početni materijal za treću grupu prostaglandina.

Prostaglandin E1 (PGE1) je najpoznatiji iz prve grupe. Pomaže u prevenciji srčanih napada i udara povezanih sa kardiovaskularnim oboljenjima, tako što sprečava krvna zrnca da se slepljuju i na taj način stvaraju ugrušak koji bi začepio arteriju. PGE1 ometa i umanjuje stvaranje holesterola i poboljšava cirkulaciju dilatacijom krvnih sudova. PGE1 takođe kontroliše stvaranje prostaglandina iz druge grupe, potom, uključen je zajedno sa T ćelijama u imunom sistemu i može preventirari rast ćelija raka obzirom da PGE1 reguliše stopu deobe ćelija.
Linoleinska i linoleična kiselina, i još nekoliko visoko nezasićenih masnih kiselina koje telo pravi od njih, su neophodne najaktivnijim tkivima koja zahtevaju razmenu energije i elektrona i kiseonik. Ta tkiva se najviše nalaze u mozgu, retini, unutrašnjem uhu, adrenalnim i testikularnim tkivima. Ove dve kiselina nose visoku(finu) energiju koju zahtevaju najaktivnija tkiva, i nose kiseonik u dovoljnim količinama. Može se reći da životna energija teče kroz telo putem esencijalnih masnih kiselina i njihovih derivata.

Više od pola ukupnog ulja pronađenih u biljkama sa tamno zelenim lišćem čini linoleinska kiselina(zeleno lišće asdrži 1% ulja). Najveća joj je koncentracija u membranam hloroplasta, gde se vrši fotosinteza. Kada sunčev zrak padne na list, pi-elektronski oblaci cis-dvostrukih veza kod linoleične kiseline apsorbuju energiju fotona, ponašajući se poput elektrona u laserskim materijalima. Pi-elektroni transformišu solarnu energiju u hemijsku energiju, koju linoleična kiselina prenosi gde god je to u telu potrebno. Linoleična kiselina je 5 puta reaktivnija na svetlost od linoleinske kiseline. Sunčeva svetlost ~1000 puta uvećava sposobnost linoleične kiseline da reaguje sa kiseonikom.
To je i problem sa nezasićenim masnim kiselinama, pogotovo sa onim koje imaju više cis-dvostrukih veza – jako su osetljive na svetlost i rasturiće se vrlo brzo na svetlosti. Ulja brzo postanu užegla i nepodesna za jelo. To ujedno čini i posebnu prirodu masnih kisleina koja ih čini esencijalnim, tj neophodnim za život – velika uloga u apsorpciji kiseonika i transformaciji sunčevwe energije, a sa druge strane raspadaju se kada su direktno izložene vazduhu i sunčevoj svetlosti. Kada su izložene svetlosti, počinju lančane reakcije slobodnih radikala(jbmti izbore). Dovoljan je jedan foton kojeg će uhvatiti elektron od ugljenika koji se nalazi pored para ugljenika povezanih cis- vezom. Taj ekscitovani elektron napušta orbitu, sudara se sa drugim elektronima ili se povezuje sa vodonikovim jezgrom izazivajući na taj načiin lančane reakcije, koje se dalje nastavljaju i traju 30,000 ciklusa. Veze pucaju duž lanca kiseline, novi i drugačiji molekuli se stvaraju. Mnogi od tih molekula, uključujući ozonide i perokside(koji uništavaju plućno tkivo), hidroperokside, polimere, a pogotovo hidroperoksialdehidi, su jako toksični za telo.
Iako život ne može bez svetla i kiseonika – osetljive esencijaklne masne kiseline ubrzo postaju toksične ukoliko se sa njima postupa nepravilno. Priroda je rešila ovaj paradoks ubacivanjem moćnih antioksidanasa i lešinara slobodnih radikala (koji imaju ulogu u kontroli stope oksidacije i zarobljavanju slobodnih radikala pre nego što lančane reakcije izmaknu kontroli), od koji su najpoznatiji vitamin A i vitamin E. A kada pogledamo koje sve vitamione sadrži seme konoplje vidimo da su to vitamini A, C, E, B1, B2, B3, B6 i D. Priroda je stvorila vitamine A iE da se rastvaraju u polinezasićenim masnim kiselinama i na taj način ih čuvaju dok one obezbeđuju nesmetan protok životne energije kroz telo.

Biljkama je stvoreno perfektno skladište esencijalnih masnih kiselina gde su zaštićene od kiseonika i sunčeve svetlosti – seme. Dokle god u našoj ishrani imamo zastupljena cela semena, naša životna energija će biti napunjena vitalnošću. A u svetu semena – seme konoplje u sebi sadrži savršen balans esencijalnih masnih kiselina koji zahteva naš organizam.

ESENCIJALNE AMINO KISELINE, ako se bavite bilo kojim SPORTOM možete na prirodan način dobiti ako UZ NAPORNE FIZIČKE VEŽBE U SVOJ JELOVNIK UVRSTITE:

1. OVAS ( ovsene pahulje, ovseno mleko),PROSO
2. HELJDA ( heljdino brašno,pahulje, galete, griz),
3. SOJA ( sojino mleko, sir, ljuspice, brašno, maslac,majonez Tamari soja sos, MISO, ulje, LECI VITA,DIAVITAL...)
4. INTEGRALNI PIRINAČ
5. JEČAM (brašno, ljuspice, MALTEX...)
6. RAŽ ( brašno, ljuspice, raženi hleb...)
7. KUKURUZ ( brašno,ULJE KUKURUZNIH KLICA, ljuspice...)
8. SUVE ŠLJIVE, SMOKVE, SUVE BANANE (BANANA ČIPS)
9. SUVE KAJSIJE (4-5 PRE TRENINGA)
10. SUSAM ( TAN, SUSAMOV PUTER, SUSAMOVO ULJE)
11. SUNCOKRET (oljušteni sirovi i pečen, ulje, puter...)
12. ORAH, BADEM...
13. ALGE: VAKAME, NORI, KOMBU, ARAME, HIDŽIKI ( najjednostavniji način korišćenja algi je ako ih u avanu istučete u prah i dodajete po jednu kafenu kašičicu u bilo koje jelo, salatu, čorbu...)
SPIRULINA koja sadrži 70% proteina i SVE AMINO KISELINE

Secate li se Radovana III?
Kada je dosao do E rekao je e do......

EUROPE

http://www.youtube.com/watch?v=h3PV34Cz ... re=related

ECHERIHIJA COLI
Ekologija taksona
Ešerihija koli je gram-negativna bakterija, štapićastog oblika, koja naseljava creva čoveka i životinja. Predstavlja deo crevne flore i neophodna je za proces varenja i sinteze nekih supstaci (npr. vitamin K). Ešerihija koli je i indikator zagađenosti voda fekalijama, jer se velike količine (trilioni) izbacuju dnevno fecesom samo jednog čoveka. Jedan je od najčešćih uzročnika bakterijskih infekcija čoveka. Može izazvati infekcije gastrointestinalnog, urogenitalnog trakta, sepsu, meningitis (kod novorođenčeta), zapaljenje pluća itd.

Sadržaj [sakrij]
1 Naziv
2 Osobine
3 Patogenitet ešerihije koli
4 Uloga ešerihije koli u genetskom inženjeringu
5 Vidi još
6 Literatura



Naziv [uredi]
Naziv rodu Ešerihija dat je u čast Teodora Ešeriha, pedijatra i bakteriologa, koji je prvi otkrio i opisao ovu bakteriju 1919. godine. Inače to je jedna od najbolje proučenih bakterija. Ešerihija koli pripada grupi enterobakterija.


Osobine [uredi]
Ešerihija koli je gram negativna (metoda identifikacija bakteija bojenjem po Gramu) bakterija, štapićastog oblika. Poseduje treplje, pomoću kojih se kreće. Pripada fakultativno anaerobnim bakterijama, tako da energiju može dobijati i u prisustvu kiseonika, ali i u uslovima bez prisustva kiseonika. Razgrađuje laktozu. Na osnovu antigena O, K, H (npr. H je antigen treplji), podeljena je na više serovara (tipova). Prirodno stanište ove bakterije je crevni sistem čoveka i životinja. Merenjem broja ovih bakteriji u vodi, može se utvrditi njen nivo zagađenosti fecesom. Voda za piće ne sme da u 100 mL vode poseduje ove bakterije. Vode u kojima je dozvoljeno kupanje na smeju da sadrže više od 100-2000 (kako se uzme) ovih bakterija u 100 mL vode.


Patogenitet ešerihije koli [uredi]
Iako pripada normalnoj crevnoj flori, veliki broj bakterijskih infekcija čoveka upravo je izazvano ovom bakterijom, često kod osoba sa oslabljenim odbrambenim sistemom-fakultativni patogenitet. Infekcije ovom bakterijom mogu biti intestinalne (crevne) ili ekstraintestinalne: infekcije urogenitalnog trakta, sepsa, zapaljenje pluća itd.

Infekcije creva su najčešće izazvane jednim od sledećih pet tipova (serovara) ešerihije koli:

enteropatogena ešerihija koli (EPEK) engl. EPEC
Izaziva dijareju novorođenčadi pretežno u zemljama u razvoju. Može da se uz pomoć adhezivnog faktora EAF (EPEK adhezivni faktor) zakači za epitelne ćelije creva i tu sekretuje toksične supstance u ćelije creva (enterocite).

enterotoksična ešerihija koli engl. ETEC
Njen patogenitet počiva na enterostoksinima koje oslobađa. Jedan tosin je osetljiv na temperaturu, pod čijim uticajem se inaktiviše, dok je drugi stabilan. Ovi toksini stimulišu aktivnost adenil ciklaze, odnosno guanil ciklaze, čime se stvara cAMP i cGMP usled čega se stimuliče sekrecija i blokira reapsorpcija nekih jona u lumenu creva, što dovodi to dijareje. Čest je uzročnik dijareja na putovanjima.

enteroinvazivna ešrrihija koli engl. EIEC
Ovaj tip ešerihije koli može da prodre kroz sluzokožu creva i da na taj način izazove njeno zapaljenje uz pojavu krvarenja i defekata sluzokože creva, što dovodi do jednog oblika dizenterije.

enterohemoragična ešerihija koli engl. EHEC
Izaziva hemoragični kolitis (zapaljenje creva) i hemolitiči uremijski sindrom (HUS). Ove bolesti su izazvane adhezijom bakterija za enterocite i lučenjem posebnih toksina, vero toksina.

enteroagregativna ešerihija koli engl. EAggEC
Može da izazove kod novorođenčadi dijareju.

Ekstraintestinalne manifestacije:

Infekcije mokraćnih puteva: uretre (uretritis), mokraćne bešike (cistitis), bubrežne karlice i bubrega (pijelonefritis).
Ovakve infekcije obično nastaju usled širenja ešerihije koli ushodnim putem, od otvora uretre, do ostalig struktura. Opstruktivne anomalije mokraćnih puteva olakšavaju prodor ove bakterije. Posebna grupa ešerihije koli tzv. uropatogena ešerhija koli (engl. UPEC) može izazvati infekcije mokraćnih puteva i bez pomenutih anomalija.

Sepsta, infekcije žučnih puteva, apendicitis (zapaljenje slepog creva), meningitis itd.
Prenošenje ovih bakterija dešava se putem namirnica, vode, prljavih ruku itd.

Ešerihija koli vreba u termički ne obrađenim namirnicama





Rizik od infekcije Ešerihijom koli se povećava konzumacijom ne opranog povrća kao što je salata ili spanać ili slabo termički obrađene govedine, hamburgera. Pod Ešerihijom koli se podrazumeva velika grupa bakterija koje žive u crevima zdravih ljudi i životinja. Veliki broj ovih bakterija je bezopasan za zdravlje i igra bitnu ulogu u metabolizmu tj. apsorpciji nekih vitamina, ipak par vrsta grupe E. koli, unete hranom mogu da izazovu ozbiljne infekcije .

Naročito virulentna vrsta E. koli, nazvana E. koli O157:H7, može da izazove intenzivne krvave diareje, otkazivanje bubrega pa čak i smart. Većina ljudi obolelo od E. koli O157:H7, je bilo zaraženo nedovoljno termički obrađenim mesom ali ona može da opstane i u svežem voću i povrću. Iako nije uvek moguće sprečiti infekciju E. koli saznanjem kako hrana treba da bude termički obrađena može da bude najbolja prevencija od ove bolesti.

Sve vrste E koli ne izazivaju iste simptome, tako enterotoksična E. koli najčešće izaziva proliv kod male dece i najčešći je uzrok proliva na proputovanjima. Ova bakterija se širi preko svežeg voća i povrća, sveže morske hrane, nedovoljno pasteralizovanih mlečnih proizvoda, kontaminirane vode. Simptomi trovanja ovom vrstom E. koli su vodnjikavi prolivi, bolni grčevi u stomaku i traju par dana. Infekcija nestaje bez bilo kakvog specijalnog lečenja bez posledica.

Infekcija Ešerihijom koli O157:H7 je mnogo ozbiljnija jer ova bakterija luči toksine koji oštećuju sluzokožu creva, izaziva bolne kolike i intenzivne krvave prolive. Tokom dana je moguće 10 krvavih proliva koji izazivaju dehidrataciju i iscrpljenost. Većina ljudi preboljevaju ovu infekciju za 5 do 10 dana ali kod dece ispod 5 godina i starijih osoba ili osoba sa oslabljenim imunim sistemom može doći do ozbiljnih infekcija među kojima je od ozbiljnijih hemolitični uremijski sindrom. Kod ove bolesti dolazi do oštećenja krvnih sudova bubrega gde krajnja posledica može biti otkazivanje bubrega.

Kako dolazi do zaraze E. koli:

Kontaminiranom hranom - E. koli se prirodno nalazi u digestivnom traktu mnogih životinja, meso može da bude kontaminirano fekalijama životinja u procesu obrade hrane. Bakterija može da pređe sa jedne površine na drugu pa tako mleko može da bude kontaminirano ako je krava zaražena. Ovaj problem se rešava pasterizacijom mleka i mlečnih proizvoda. Voda takođe može da bude kontaminirana ovom bakterijom pa je infekcija moguća pijenjem ovakve vode ali ona može da se koristi za zalivanje biljaka koje ako se ne operu pre jela mogu da prenesu bakteriju.Svo voće i povrće treba dobro oprati pre konzumacije.

E. koli se može preneti i direktnim kontaktom, pogotovo ako inficirane odrasle osobe ili deca ne peru ruke. Na higijenu treba posebno paziti ako je neko u porodici inficiran jer se E. koli zadržava u stolici do dve nedelje posle nestanka simptoma kod obolelog.


Infekciju E. koli je moguće sprečiti termičkom obradom namirnica pogotovo mesa, ne treba jesti polu živa mesa. Nije dovoljno samo dobro oprati voće i povrće nego i sve u kuhinji što dolazi u kontakt, uključujući radne površine, noževe, ruke. Termički obrađeno meso i povrće nikada ne treba stavljati na neopran tanjir na kome je ono sveže prethodno stajalo.

Treba uvek piti prokuvano mleko, treba proveriti da li su sokovi i đusevi pasterizovani i nikada ih ne treba držati na sobnoj temperaturi. Treba izbegavati da pijete vodu sa izvora, potoka, da slučajno kada plivate progutate vodu iz bazena, reke ili jezera.

Ukoliko se ipak zarazite E. koli iako većina ovih infekcija prolazi bez lečenja treba da se obratite lekaru ukoliko se pojave krvavi prolivi, ukoliko imate jake bolove u stomaku ili ako se simptomi ne povlače brzo. I u slučajevima kada je potrebna lekarska pomoć i kada su simptomi blagi najbolje je da se oboleli odmara i da uzima puno tečnosti.

Infekcije izazvane Ešerihijom koli


Ešerihija koli je uobieajena bakterija koja živi u organima za varenje kako kod ljudi tako i kod mnogih životinja kako divljih tako i domaaih. Korisna je u procesu varenja nekih namirnica.U normalnim uslovima Ešerihija koli ne prouzrokuje oboljenja. Neki tipovi Eeerihije koli nazvane O157:H7 koja je delimieno virulentna izaziva infekcije najeešc sistema za varenje a bolest se manifestuje kroz krvave prolive i bolove u stomaku. Ponekad infekcija Ešerihijom koli prlazi bez dramatienih simptoma pracna groznicom.

Hrana životinjskog porekla komtaminirana Ešerihijom koli, može da dovede do infekcija urinarnog trakta kod žena, prema novim istraživanjima bakteriologa.

Otkrivene su urinarne infekcije nastale unošenjem hrane kontaminirane Ešerihijom koli, a ova bakterija izolovana kod pacijenata se genetski podudara sa Ešerihijom koli izolovanom kod krava.

Svake godine se dijagnostikuje 8 do 10 miliona pacijenata sa infekcijama urinarnog trakta. Žene eešc oboljevaju od ovih infekcija jer bakterije lakše dospevaju do bešike. 40% žena tokom života iskusi makar jednu ovakvu infekciju. Leei se tipieno antibioticima.

Istraživci su otkrili da se E. koli koja prouzrokuje uranarne infekcije kod ljudi poklapa genetski sa primercima E. koli životinjskog porekla. Korišcni su primerci E. koli sakupljenih 40 godina , kako bi uporedili bakterije prouzrokovce urinarnih infekcija kod ljudi sa bakterijama prona?enim u životinjama. Testirali su primerke E. koli primerke iz pasa, ovci, vode i aurki. Zatim su uporedili ove primerke sa bakterijom prouzrokovcem urinarnih infekcija utvrdili da primerak iz krave se savreeno slaže sa ljudskim .

Tako?e su otkrili da E.koli, koja izaziva urinarne infekcije kod ljudi je rezistentna na antibiotike. Ova bakterija je otporna na širok spektar lekova jer se kod uzgoja krava koriste manje doze antibiotika koji potstieu rast kod životinja.

Ešerihija koli je najčešći uzročnik urinarnih infekcija
Kada se kaže ešerihija koli, obično se pomisli na bakteriju koja izaziva određenu vrstu zdravstvenih problema. Međutim, postoji više stotina vrsta ove bakterije, tzv. sojeva, sa različitim antigenim svojstvima.



Poznato je da je ešerihija koli "normalan" stanovnik debelog creva. Tu locirana, čak je i korisna, jer sprečava razmnožavanje raznih drugih patogenih bakterija. Osim toga, učestvuje u razlaganju šećera, kao i u metabolizmu vitamina K i B kompleksa.



Međutim, ako se pojavi na drugim lokacijama, naročito u mokraćnim kanalima, ešerihija koli često izaziva upale, koje mogu da pređu u hronične ukoliko se ne leče pravilno.

Bilo je slučajeva konjunktivitisa (upale beonjače oka) izazvanih ešerihijom, čak i slučajevi sepse izazvani ovom bakterijom...



- Postoji veliki broj ešerihija, koje su svrstane u grupe. Četiri grupe pokazuju patogenost i imaju virulenciju, odnosno sposobnost da izazovu oboljenje. Ovi sojevi su potpuno različite toksičnosti, pa drugačije i deluju, što znači da je razlika između grupa bakterija koje izazivaju bolest u njihovim toksičnim svojstvima. Tako u jednom slučaju luče toksin, u drugom su invazivne i napadaju sluzokožu creva, a postoje i one koje su svrstane u enteropatogene, i one izazivaju oboljenje, objašnjava dr Predrag Kon, epidemiolog iz Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja Beograd.



Ešerihija koli je široko rasprostranjena bakterija, bukvalno svuda prisustna - opstaje u organskoj sredini gde ima čime da se hrani. Može da se razmnožava u spoljašnjoj sredini, u hrani, u izlučevinama... Zagađene vode su takođe veoma pogodne za rast i razvoj ešerihije. Korišćenje takve vode za zalivanje je jedan od glavnih razloga što voće i povrće mora obavezno da se operu pre upotrebe.

Pored ešerihije, u otpadnim vodama mogu da se nađu i drugi mikroorganizmi, odnosno patogene bakterije kao što je šigela - koja izaziva dizenteriju, i salmonela - koja izaziva teška trovanja.



Prisustvo ešerihije u organizmu ne može da se prepozna po simptomima koje izaziva, ali se o njoj razmišlja uvek kada se govori o urinarnoj infekciji, zato što je gotovo najčešći uzročnik upornih urinarnih infekcija.

Prisustvo ove bakterije, kao izazivača bolesti u organizmu, ne prati visoka temperatura, naročito ne na početku, već to zavisi od opšte otpornosti organizma i količine bakterija, odnosno stepena infekcije. Na primer, upale mokraćnih puteva mogu da izazovu tegobe - osećaj peckanja i bola, a da pacijent nema povišenu temperaturu, pogotovo na samom početku infekcije.

Nepravilno lečena i zapuštena infekcija ešerihijom koli, udružena sa oslabljenim imunitetom, može da dovede do upale bubrega (pijelonefritisa), sa visokom telesnom temperaturom, a bez pratećih tegoba u mokraćnim kanalima. Ako postoje ovi simptomi, obavezan je pregled mokraće (koja je usled infekcije zamućena). U svakom slučaju, važno je da ovaj zdravstveni problem prati urolog ili nefrolog.



Kada su u pitanju urinarne infekcije, pravilno lečenje je najznačajnije. Zloupotreba antibiotika, koji u početku dobro deluju, dovodi do izuzetno brzog povećanja rezistentnosti (otpornosti) bakterija. Naime, bakterija brzo stiče otpornost prema leku, a time se on praktično «gubi». Odnosno, nema više mogućnosti da se ta bakterija uz njegovu pomoć izbaci iz organizma. Nije svejedno ni u kojem uzrastu se javlja problem - da li se radi o detetu ili starijoj osobi, a od značaja su i poremećaji koji postoje u «cirkulisanju» mokraće. Bilo kakav zastoj u mokraćnim putevima često dovodi do infekcije, pri čemu dominira ešerihija koli. U tom slučaju je neophodno da terapiju sprovodi stručnjak - urolog ili nefrolog.

ENCEFALITIS
A83 - A86 Virusni encefalitisi
B94.1 Sekvela poliomijelitisa
G05 Encefalitis, mijelitis, encefalomijelitis
Encefalitis doslovno znači upala mozga, neovisno o uzroku upale. Ipak, kad se kaže encefalitis, obično se misli na virusni encfalitis jer je virus njegov najčešći uzročnik.

Encefalitis je rijetka bolest, koja se javlja u oko 0,5 na 100.000 osoba - najčešće u djece, starijih osoba te osoba oslabljenog imuniteta. Najveći broj oboljelih nikad se i ne javi liječniku, jer su znakovi bolesti (simptomi) većinom blagi.

Sadržaj [sakrij]
1 Uzrok i putevi prijenosa bolesti
2 Simptomi
3 Prevencija
4 Liječenje



Uzrok i putevi prijenosa bolesti [uredi]
Encefalitis može biti uzrokovan različitim mikroorganizmima (virusima, bakterijama ili parazitima), stoga su i putovi zaraze različiti, ovisno o uzročniku. Jedan od mnogobrojnih uzročnika encefalitisa je herpes simplex virus (HSV). To je ista vrsta virusa koja uzrokuje krastice oko usta, ali, kad napadne mozak, može biti smrtonosna u više od polovice novorođenčadi, odnosno u oko 28% oboljelih nakon dojenačke dobi. Na sreću, HSV encefalitis je izuzetno rijedak.

Encefalitis može biti jedna od komplikacija Lyme bolesti koju prenose krpelji, ili može nastati kao posljedica zaraze virusom bjesnoće, koju prenose bijesne životinje. Komarci također mogu biti prijenosnici nekoliko vrsta encefalitisa, uključujući encefalitis Zapadnog Nila i Equine encefalitis. Blaži oblici encefalitisa mogu biti nastavak ili pratitelj dječjih bolesti -zaušnjaka, ospica, vodenih kozica i mononukleoze. Virusi, poput onog koji uzrokuje vodene kozice (Varicella Zoster), najčešće se šire putem sline (kihanjem ili kašljem). Rjeđe, encefalitis može biti uzrokovan bakterijskom infekcijom poput bakterijskog meningitisa, ili može biti komplikacija drugih bakterijskih infekcija, poput sifilisa. Neki paraziti, poput toksoplasmoze, mogu uzrokovati encefalitis u osoba sa smanjenim imunitetom.

Upala mozga sama po sebi nije zarazna, ali bilo koji od različitih virusa koji je uzrokuju može se prenositi s osobe na osobu. Naravno, samo zato što se netko zarazi virusom koji može uzrokovati encefalitis ne znači da će se stvarno i razboljeti - razviti upalu mozga. Ipak, osobe smanjenog imuniteta i djeca trebali bi izbjegavati kontakt s osobama oboljelima od encefalitisa.


Simptomi [uredi]
Simptomi (znakovi bolesti) u blažim oblicima encefalitisa uključuju:

povišenu temperaturu
glavobolju
gubitak energije
oslabljen apetit
U ozbiljnijim slučajevima encefalitisa, osoba može imati i simptome vezane uz poremećaje središnjeg živčanog sustava:

mučninu i povraćanje
jaku glavobolju
ukočenost vrata
smetenost
dezorijentiranost
promjene osobnosti
halucinacije
konvulzije
probleme sa sluhom ili govorom
gubitak pamćenja
pospanost
komu
Gore navedene simptome teže je uočiti kod dojenčadi i male djece, ali još uvijek postoje karakteristični znaci:

povraćanje
ukočenost trupa
ispupčenje fontanele
plakanje koje ne prestaje ili se pogoršava kad se dijete uzme u naručje
Budući da encefalitis može biti nastavak ili pratitelj uobičajenih virusnih oboljenja, ponekad prethode karakteristični znakovi tih bolesti. Ipak, encefalitis se najčešće javlja bez upozorenja.


Prevencija [uredi]
U sprečavanju encefalitisa se ne može preventivno djelovati, osim što se može pokušati spriječiti nastanak bolesti koje mogu dovesti do encefalitisa. Cijepljenjem (imunizacijom) može se spriječiti onaj encefalitis koji prati dječje zarazne bolesti. Također, one vrste encefalitisa čiji se uzročnici prenose komarcima, preveniraju se tako da se suzbijaju komarci ili štiti od njihovih uboda.

Kod većine encefalitisa, akutna faza bolesti (kad su simptomi najteži) traje oko jednog tjedna. Potpuni oporavak traje mnogo duže, često nekoliko tjedana ili dulje.


Liječenje [uredi]
Većina encefalitisa uzrokovani su virusima i praćeni su blagim simptomima pa se oboljeli ostavljaju na kućnu njegu. Djeca se, međutim, primaju u bolnicu te se njihovo stanje brižno prati.

Antibiotici se ne koriste za liječenje virusnih encefalitisa, jer nisu učinkoviti protiv virusa. Ipak, za neke viruse postoje posebni antivirusni lijekovi, kao na primjer za encefalitis uzrokovan Herpes simpleksom. Da bi se spriječilo otjecanje mozga koje nastaje uslijed upale, mogu se koristiti kortikosteroidi. Za liječenje povišene temperature koriste se antipiretici.

Većina oboljelih se potpuno oporavi od bolesti. U malom broju slučajeva, uslijed otjecanja mozga mogu nastati trajne posljedice, poput teškoća s učenjem, problema u govoru ili motoričkih poremećaja.

Encefalitis



Uzrok nastanka

Zapaljenske promene mozga i kičmene moždine mogu izazvati različiti izazivači. Kao najčešći uzročnici encefalitisa navode se virusi (varicella-zoster virus, herpes simplex 1 i 2, enterovirusi, rubella, Epstein-Barr, adenovirusi, citomegalo, influenca i dr). Pored virusa kao uzrokovači se mogu identifikovati hlamidije, rikecije, bakterije, protozoe, gljivice, različiti toksini, alergeni, radioaktivni zraci.



Klinička slika

Bolest se najčešće javlja iznenada, može da prati neku poznatu infekciju ili joj prethodi, a ponekad nastaje i kao komplikacija vakcinacija. Često se anamnezom dobiju podaci o prethodnoj infekciji gornjih respiratornih puteva, enterokolitisu ili nekoj lokalizovanoj infekciji na sluznici, koži ili limfnim žlezama. Neke generalizovane bolesti kao što su osipne groznice mogu prethoditi ili pratiti encefalitis.

Nekada je početak bolesti postepen, jer više časova ili dana pre pojave manifestnih znakova bolesti, bolesnik se žali na psihički zamor, smanjenu koncentraciju, poremećaj raspoloženja, preosetljivost, poremećaj sna, uznemirenost, strah.

Nakon ovog prodromalnog sindroma javlja se nagli skok temperature, glavobolja, povraćanje, poremećaj govora i hoda, uznemirenost ili pospanost. Poremećaj svesti je čest pratilac encefalitisa i kreće se od blage dezorjentisanosti, preko somnolencije do duboke kome. Javljaju se fascikulacije (trzaji) mišića ili generalizovani epi napadi. Takođe se kao znak oštećenja centralnog nervnog sistema mogu javiti hemipareze, hemiplegije (oduzetost jedne strane), pozitivan znak babinskog i skoro 100% odsustvo kožnih trbušnih refleksa. Moguć je nalaz oštećenja kranijalnih nerava uz prisutne bazilarne znake (ptoza-spušten kapak, strabizam-skretanje oka u jednu stranu, anizokorija-nejednake zenice, diplopije-duplo viđenje, pareza facijalisa).



Lečenje

Procenjuje se efikasnost disanja i cirkulacije i po potrebi primenjuje kardiopulmonalana reanimacija, zatim se bolesnik hitno transportuje u bolnicu.

Kod encefalitisa uzrokovanih poznatim bakterijskim uzročnicima (lues, borelioza) treba primeniti specifičnu antibiotsku terapiju. Ne postoji puna saglasnost o korisnosti kortikosteroida u lečenju cerebralnog edema kod encefalitisa. U veoma teškim slučajevima sa velikim edemom mozga, pored kortikosteroida treba primeniti i drugu antedematoznu terapiju. Za tu svrhu koristan je manitol. Vertiginozne smetnje se mogu kupirati ampulama klometola.

Primena antivirusnih lekova opravdana je u slučajevima sa dokazanom virusnom etiologijom. Aciklovir se smatra lekom izbora u lečenju Herpes simplex i Varicela zoster virusne infekcije.

Kod bolesnika sa konvulzijama treba primeniti fenobarbiton natrijum, diazepam ili midazolam. Ekstrapiramidene hiperkinezije leče se haloperidolom ili hlorpromazinom. U slučaju psihomotornog nemira treba primeniti ampule haloperidola, klozapin ili hlorpromazin i druge neuroleptike.

Kod većine bolesnika, naročito onih sa poremećajem svesti treba dati antibiotike širokog spektra radi zaštite od sekundarnih infekcija.

Ukoliko bolesnk nije u stanju da uzima hranu i tečnost na usta, treba davati infuzije fiziološkog rastvora, glukoze i natrijum hlorida u dovoljnim količinama. Posle nekoliko dana mora se pribeći hranjenju pomoću nosno-želudačne sonde.

Nega bolesnika usmerena je na mere protiv dekubitusa i sprečavanje respiratorne i urinarne infekcije. Motorne slabosti se moraju što pre lečiti fizikalno, a govorni defekti logopedski.

EUCERIN

Ako telo i duša pate usled stresa, koža često reaguje pojavom iritacija. Vrlo je važno postići unutrašnji mir. Tom cilju doprinose tehnike opuštanja kao što je indijsko poučavanje pokreta yoge koje ima hiljadugodišnju tradiciju.



Blage, ali vrlo učinkovite vježbe se temelje na koordinaciji pokreta i svjesnog udisaja i izdisaja zraka. To doprinosi smirivanju, opuštanju i jačanju Vaše psihičke energije.
Izbjegavati namirnice koje mogu prouzročiti alergiju: mnoge osobe koje boluju od alergije ne reagiraju samo na određene vrste peludi već i na pojedine namirnice koje su peludi srodne po vrsti. Kod takve vrste alergije mogu osobe koje su alergične na pelud cvijeta breze reagirati na primjer na koštičavo voće (pitati liječnika). U mnogim slučajevima tada pomaže kuhano voće ili povrće jer se mnoge alergene može uništiti visokim temperaturama.



Zatvoriti prozore: na selu je najveća koncentracija peludi u jutarnjima satima, a u gradu ona doseže svoj maksimum između 18 i 24 sata. Razlog: neravnomjerna raspodjela topline.
Rabiti usisavač koji ima filter za pelud. Navečer prati kosu: cvjetni pelud lovi se tijekom dana pretežito u kosi, a tijekom noći ga se udiše. Jastuke redovito prati i rabiti filtere za pelud na vratima i prozorima.

Proizvodi Eucerin® Osjetljiva koža su posebno blagi te ih alergijom i stresom pogođena koža odlično podnosi. Oni jačaju kiseli zaštitni omotač, optimiziraju ravnotežu vlage i brinu o netaknutoj obnovi jedinstvenom djelotvornom kombinacijom proizvoda za njegu koja se sastoji od pH5 citratnog pufera, glicerina i dekspantenola (pH5 Zaštita enzima).

Aktivnost vlastitih enzima u koži dokazano se aktivira, a prirodna obrambena snaga kože se iznutra jača. Rezultat: barijerna funkcija je netaknuta, koža se može odmoriti – osoba se opet dobro osjeća. Njemački savez za alergiju i astmu (DAAB) je testirao izabrane proizvode Eucerin® pH5 na 302 ispitanika koji boluju od alergije tipa I. Rezultat: preko 90% ispitanika je podnošljivost svih proizvoda na koži ocijenilo ocjenom dobar i vrlo dobar.

Korina Lončar, Brend menadžer za Eucerin® u tvrtci Beiersdorf savjetuje koje Eucerin® pH5 proizvode korisitit. Ugodan djelotvorni učinak proizvoda Eucerin® Osjetljiva koža je vidljiv već kod proizvoda za čišćenje; čišćenje s Eucerin® Osjetljiva koža pH5 Uljem za tuširanje, s Eucerin® Osjetljiva koža pH5 Losionom za pranje ili s Eucerin® Osjetljiva koža pH5 Šamponom. Poseban plus za dodatnu vlagu osvojila je Eucerin® Osjetljiva koža pH5 Krema Za dnevnu vlažnu njegu savjetujemo Eucerin® Osjetljiva koža pH5 Losion koji se brzo upija u kožu.