Ovako znam da spore C. botulinum mogu da se nadju u medu i da zato med ne treba bas davati maloj deci. Za odrasl je bezopasno, ali i kod dece ne izaziva ozbiljan botulizam.
Ali ako se unese toksin, e onda je klasicni botulizam koji se cesto zavrsi smrcu.
Kupio sam teglu u kojoj je pomesan med sa propolisom i polenom i to je tako stajalo zatvoreno na sobnoj temperaturi jedno 3 meseca.
Juce sam hteo da otvorim i bilo je dosta gasa pod pritiskom, a i vide se mehurici sa strane.
Znam da ako je konzerva naduta da je to znak da se bakterija razmozava.
Medjutim ne znam koliko je med sa ovi zajebancijama povoljna podloga za razvoj ove bakterije???
Citam da kao moze da raste i u zimnici, suvom mesu, kobasicama, konzervama...gde god joj se stvore anaerobni uslovi i bazna sredina.
Kaze da ta hrana obicno smrdi na uzeglu mast, a ovaj med mirise kao i onaj koji sam jeo pre tri meseca. Ta tegla tada nije bila u ovakvom stanju.
E da ovo sam kupio od pcelara na ulici, a znam da u medu mogu da se nadju ove spore, samo je pitanje da li mogu da se razviju u bakterije na ovakvoj podlozi...
Jer nikada nisam cuo da se neko otrovao cistim medom, ali ovde ima dosta propolisa i polena i sve deluje kao neka smesa kako da kazem, ne vidi se med tj da prvi put vidim ne bih pomislio da unutra ima med.
Jel ima neko ko zna nesto vise o botulizmu, da kaze svoje misljenje o ovome i da eventualno malo baci jos koju o epidemiologiji botulizma.

Malo sam vise citao na netu i izgleda da su putevi kontaminacije hrane skoro bezbrojni.
Jedino se pitam kako to da nema vise slucajeva trovanja ovim toksinom.
Da li je to zato sto se bakterije ne razvijaju tako cesto iz spora tj ne odgovara im sredina ili je to zato sto je sam toksin protetinske prirode i veoma je osetljiv na toplotu, pa se eventualnim kuvanjem unisti?
Medjutim citam da se spore mogu razviti u zimnici, suvom mesu... a mi to sve jedemo termicki neobradjeno, pa me zanima zasto onda nema vise botulizma???

Kod mene je pravilo: ako mi je nesto od hrane sumnjivo> neka je i u roku trajanja...odgovarajucoj ambalazi itd > bacam ga!
Ti opisujes i nekakve promene u tegli sa medom (i propolisom) >baci je i svaku konzervu koja se kao "nadula" takodjer...
Ne volim copy/paste odgovore u oblasti medicine kojom se bavim sto infektivne bolesti nisu pa evo ti malo teksta ...
CLOSTRIDIUM BOTULINUM

>izgled pod mikroskopom> kliknuti i uvelicati foto
Klostridije su gram pozitivne, štapićaste bakterije veličine 3-8 μm. Spadaju u obligatno anaerobne bakterije sa pojedinim aerotolerantnim predstavnicima, koje u nepovoljnim uslovima mogu da grade spore.
Zivotna sredina klostridija je zemljište i crevni sistem čoveka i životinja. Najvećim delom ove bakterije su bezopasni saprofiti, međutom izvesne vrste mogu da pod određanim uslovima dovedu do vrlo teških oboljenja kao što su gasna gangrena,tetanus, botulizam i pseudomembranozni kolitis.
Najveći broj klostridija je bezopasan za čoveka,tako da će ovde će biti nabrojane samo najznačajnije i najopasnije vrste:
Clostridium perfrigens, glavni izazivač gasne gangrene.
Clostridium novyi, može izazvati gasnu gangrenu
Clostridium septicum, može izazvati gasnu gangrenu i sepsu.
Clostridium histolyticum, takođe jedan od izazivača gasne gangrene
Clostridium tetani, toksin ove bakterije izaziva tetanus
Clostridium botulinum, toksin ove bakterije je najjači poznati otrov i izaziva botulizam.
Clostridium difficile, izaziva pseudomembranozni kolitis.

Clostridium botulinum


Clostridium botulinum je Gram pozitivna, anaerobna bakterija čije se spore nalaze u zemlji i vodi. Cl.botulinum se vidi kao dugačak štapić raspoređen pojedinačno, ređe u parovima, sa subterminalnom ovalnom sporom koja svojom veličinom deformiše telo bacila. Pokretan je i ne stvara kapsulu.

Put prenošenja

Prirodni rezervoar infekcije su domaće i neke divlje životinje.
Preko fekalija Cl.botulinum dolazi u spoljnu sredinu, gde obrazuje spore i kontaminira meso, ribe, voće, povrće i druge hranljive produkte.
Čovek nije izvor zaraze.
Osnovni mehanizam prenošenja je alimentarni.
Bolest se javlja posle konzumacije konzervi (riba, pečurke, povrće), suvog mesa, suhomesnatih proizvoda i dr.

Patološki (medicinski) značaj

Botulizam predstavlja alimentarnu intoksikaciju izazvanu botulotoksinom( jedan od najajcih toksina!) koja se odlikuje gastrointestinalnim smetnjama, nervnim i sekretornim poremećajima.
Inkubacija se kreće od nekoliko časova do 4 dana. U kliničkoj slici razlikujemo sledeće sindrome:
Sindrom intoksikacije: glavobolja, vrtoglavica, brzo umaranje, slabost, povišena temperatura.
Digestivni sindrom: bol u trbuhu, mučnina, povraćanje, proliv.
Neurološki sindrom: javlja se već krajem prvog dana bolesti. Bolesnici se žale da nejasno i dvojno vide (diplopija). Zapaža se divergentni strabizam (razrokost), nistagmus (drhtanje očne jabučice), ptoza (spuštanje) očnih kapaka, midrijaza (proširena zenica), anizokorija (nejednakost zenica), paraliza akomodacije i reakcije na svetlost. Sve ove manifestacije se označavaju kao oftalmoplegični sindrom. Lice ima izgled maske, paralize mišića jezika, ždrela, mekog nepca i grkljana otežavaju govor bolesnika, glas je tih, čak i nečujan. Gutanje je otežano pa se tečnost vraća preko nosa. Sluzokoža usne duplje je suva, salivacija (lučenje pljuvačke ) je smanjena (sindrom disfagije i disfonije). Jezik je često izbrazdan. Kod bolesnika se javlja opstipacija (zatvor), meteorizam (nadutost trbuha) i retencija urina. Bolesnici se lako zamaraju, prisutna je mišićna slabost, temperatura je normalna. Zbog zahvatanja mišića disanja i paralize dijafragme nastaje poremećaj disanja. Disanje postaje ubrzano, površno, neregularno. Puls je ubrzan, pritisak pada. Smrt nastupa kao posledica asfiksije (gušenja).

Botulizam odojčadi

Može se javiti kod odojčadi na veštačkoj ishrani. Spore se unose sa kontaminiranom hranom (med, povrće) i u debelom crevu prelaze u vegetativan oblik i luče toksin. Resorpcija toksina je slaba i spora. Bolest je blaga, bez karakterističnih simptoma, sem uporne opstipacije (zatvor).

Botulizam rana

Retko nastaje kontaminacijom rana sporama. Toksin se produkuje u rani, lokalno, gde se i resorbuje. Posle 4-5 dana se javljaju neurološki simptomi kao kod botulizma.

Mikrobiološka dijagnostika

Primarni zančaj za dijagnostiku ima identifikacija prisustva toksina, a sekundarni značaj ima izolovanje i identifikovanje bacila. Za dijagnostiku se uzima: sadržaj posle ispiranja želuca, povraćane mase obolelog, uzorci inkriminisane hrane, ispirak rane, serum bolesnika, feces (u slučaju botulizma u dece).
Dijagnostika obuhvata: dokazivanje botulotoksina, mikroskopski pregled, ispitivanje kulturelnih osobina, ispitivanje biohemijskih osobina (šareni niz) i gasnu hromatografiju.

Lečenje

Rano prepoznavanje bolesti zahteva korišćenje natrijum bikarbonata za ispiranje želuca, visoke klizme i unos magnezijum sulfata.
Ako bolesnik ima razvijenu formu bolesti daje se POLIVALENTAN SERUM što pre. Pored specifične terapije primenjuje se detoksikaciona terapija (glikoza, Ringerov rastvor, natrijum hlorid, haemodex rastvor i dr). Za sterilizaciju creva ordiniraju se antibiotici. Terapija traje 7-10 dana.
Lake foreme bolesti se povlače za 2-3 nedelje, dok teške perzistiraju tokom 2-3 i više meseci.




R.

Hvala ti. U svakom slucaju necu da jedem. Mozda taj gas i ne potice od C. botulinum ali ja ipak ne bih da rizikujem. Citam negde da je u poslednjih 15 godina kod nas zabelezeno samo oko 5 slucajeva. To me malo zanima zasto toliko malo pored tolikog rizika...